Poštovane kolege narodni poslanici, kao što moji drugovi iz SPS-a rekoše, mi smo danas očekivali jedan zaista celovit zakon, kada je u pitanju uređenje odnosa i uslova koji su potrebni za organizovanje drumskog prevoza. Međutim, uobičajeno je izašlo iz vladine radionice samo nešto došljunkano kada je u pitanju stari zakon. Dakle, samo kozmetičke promene.
Kada su u pitanju uslovi, nisu definisani nikakvi novi uslovi koji bi funkcionalno poboljšali zakon koji se odnosi na organizovanje drumskog saobraćaja. Dakle, ništa novo, samo nešto dopisano, što nije bitno, a i ono što je bitno od uslova jednostavno ili nije prihvatljivo ili nije jasno. Kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, možemo reći da ga u stvari karakterišu pojačane mere represije, pojačana centralizacija, a isto tako davanje ovlašćenja....
(Predsednik: Ja vas molim za malo mira u sali.)
Mislim zaista da nije trebalo nastaviti rad. Dakle, davanje većih ovlašćenja inspekcijskim organima. Kada to kažem onda to moram i argumentima da dokažem.
Kako drugačije objasniti, kada su u pitanju represije, da se uvode tri nova člana kada je u pitanju inspektor drumskog saobraćaja, kome se daju neograničena ovlašćenja, tako bih rekao, da prema svom slobodnom sudijskom uverenju kažnjava najbanalnije prestupe, prestupe koji se ne odnose na bitne funkcionalne stvari kada je u pitanju organizacija prevoza, već - ako produžiš parkiranje na mestu, na kome si se zaustavio pet minuta; ako recimo imaš naslov firme na kamionu ili autobusu koji se po visini slova ne uklapa u neki propis, odnosno tu može da izrekne kaznu u smislu da isključi autobus na 48 sati ili u još gorem slučaju pet dana. Zamislite sada kakva je tu uloga data inspektoru saobraćaja, da može selektivno kažnjavati kako mu se prohte. Normalno da se tu odmah javlja podloga za korupcijske radnje.
Kada su u pitanju uslovi, očekivali smo nove uslove koji će precizirati obavljanje ove delatnosti, jer uslovi koje sada imamo, a pogotovu kada se radi o obavezi obezbeđivanja parking prostora, održavanja vozila i kontroli tehničke ispravnosti vozila. Znate iz prakse da su se ugovori uglavnom kupovali i da prevoznik nikada nije koristio ono što je u ugovoru pisalo: da održava vozilo na određenom nivou, da vrši tehnički pregled ispravnosti vozila na određenom mestu. Dakle, on je samo to fiktivno uneo u ugovor, a radio je kako on smatra da treba da radi. Jednostavno, tu ništa nije urađeno. Ostaće tako kao što je bilo.
Ili, jedan drugi primer. Domicilni prevoznici su uglavnom bili vlasnici autobuskih stanica u malim gradovima i mestima. Usluge tih stanica su bile ili vrlo male ili nikakve. A, ako ih prevoznici nisu usput koristili, uvek je postojala opasnost da ga saobraćajni inspektor kazni i to žestoko, a pogotovu sada kada mu je povećana mogućnost za kažnjavanje, dakle da drastično izvrši naplaćivanje kazni za nešto što uopšte nije pruženo kao usluga.
Ako su već u pitanju uslovi koji su morali da se navedu u ovom zakonu, mi smatramo da je potrebno pre svega da se vidi: koja je njegova finansijska mogućnost finansijski uslovi; zatim, uslov dobrog domaćina, direktora preduzeća i prevoznika - jer je neshvatljivo da, ako je protiv nekoga vođen krivični ili prekršajni postupak, ili je plaćao mandatne kazne u više navrata, da on i dalje obavlja prevoz pod istim uslovima.
Sa druge strane, ne zna se koja je njegova materijalna sposobnost i on bi morao da podnese ako ništa drugo, najmanje završni račun za prethodnu godinu; zatim, potvrdu o osnovnim sredstvima koja poseduje; potvrdu da je isplatio porez; da je izmirio obaveze za penzijsko - invalidsko osiguranje u zadnja dva-tri meseca; da redovno izmiruje obaveze prema državi; i tek onda da ima bonitet prevoznika.
Najveća je greška što su regulisane kazne tako što su enormno povećane. Neko je rekao da je maksimalna kazna bila u visini od 80.000 dinara. Utvrđuju se sada tu maksimalne kazne od 400.000. Ima čestih slučajeva za kazne od 100.000, 120.000 ili 200.000. Ako uzmemo da je ranije marka bila mnogo manja, odnosno imala manju vrednost, neka je bila i tri dinara, a sada je 30, znači to je 10 puta povećanje vrednosti marke, a kazne su otišle 40 puta. Ako je kazna sa 500 dinara povećana na 20.000, to je 40 puta povećanje kazni.
Da li su izmene i dopune ovog zakona zbilja nastale samo zbog toga da se povećaju represije i da se ubere što veći prihod od kazni? Po ovome što je ovde prikazano, mislim da jesu.
Iz svih tih navedenih razloga mi iz Socijalističke partije smatramo da je ovaj zakon necelovit i da ga jednostavno ne možemo prihvatiti kao takvog. Bez obzira u kojoj meri se budu prihvatili naši amandmani, mi smatramo da ovakav zakon ne treba da ugleda svetlo dana. Protiv smo ovakvog predloga zakona.