Poštovani gospodine predsedniče, predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, mi socijalisti smo protiv Predloga zakona o radu, o kome Skupština Republike Srbije danas raspravlja i to iz dva bitna razloga.
Prvo, ovaj zakon nije ni trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, s obzirom da je oblast koju zakon tretira vrlo detaljno, sveobuhvatno i kvalitetno rešen postojećim zakonom. Drugo, ovaj predlog zakona je retrogradnog karaktera, po sadržini neprecizan, sa mnogo praznog prostora, time otvoren za mnoga voluntaristička rešenja i tumačenja, naročito od strane i u korist poslodavaca, a na štetu zaposlenih.
Socijalisti su protiv predloženog zakona i biće protiv njegovog usvajanja. Ako pak ovako loš zakon bude usvojen, mi ćemo nakon dolaska na vlast ovaj zakon ukinuti i doneti novi, u interesu zaposlenih i građana Republike Srbije.
Poštovane kolege, zašto je predloženi zakon o radu loš i zašto ga ne treba usvojiti? Nije reformski zakon, ne unapređuje i ne poboljšava pojedine oblasti koje reguliše, kao što su zasnivanje radnog odnosa, zaštita zaposlenih, pitanje zarade, naknade zarade, prestanka radnog odnosa, porodiljskog odnosa i druga pitanja. Naprotiv, predložena rešenja su gora u odnosu na postojeća.
Ako je to tako, a jeste, postavlja se pitanje koji je pravi cilj donošenja ovog zakona, koji je pravi cilj zakona koji smanjuje prava zaposlenih, kao i onih koji ostanu bez posla, koji poslodavcu olakšava mogućnost da sa posla udalji sve zaposlene koji mu nisu potrebni, koji poslodavcu nameće male obaveze. Cilj je, u stvari, vrlo jasan: poslodavcu, domaćem ili stranom, a pogotovu stranom, jer se ovaj zakon donosi zbog njih, daje se mogućnost da otpusti zaposlene i da ga to što manje košta.
Sprovođenjem ovog zakona Vlada Republike Srbije će obaviti jedan loš posao po zaposlene i društvo u celini, a u interesu pojedinaca i interesnih grupa. Stvoriće pravni osnov za masovno otpuštanje zaposlenih, dati poslodavcima pravo da budu arbitar koji odlučuje koliko zaposlenih i koji zaposleni će moći da rade, a koji neće.
Šta drugo očekivati od Vlade Republike Srbije koja nema jasan koncept ekonomskog razvoja. Umesto da vodi računa o zaposlenima, da učini nešto za pokretanje proizvodnje, povećanje zapošljavanja, da podstakne investicije, da kreditira mala i srednja preduzeća, Vlada Republike Srbije stoji po strani, kao da se to nje uopšte ne tiče. U privredne tokove se meša samo onda kada treba kadrove DOS-a ustoličiti ili kada ih treba zaštititi od zaposlenih.
Privreda zemlje se nalazi u jako lošem stanju. Proizvodnje nema ili gotovo ne postoji. U padu je u odnosu na prošlu godinu, koja je bila pozitivna sve do oktobarskih događaja, kada je zbog kriznih štabova DOS-a strmoglavo krenula naniže. Ovo je "Ekonomska politika", datum 19. novembar tekuće godine. Podaci: industrijska proizvodnja u septembru 2001. godine u odnosu na septembar 2000. godine manja je za 4,9%; industrijska proizvodnja u periodu januar-septembar 2001. godine u odnosu na isti period prošle godine manja je za 3,5%.
Država je posle toga potpuno nerezonski i van logike državnih interesa dozvolila uvoz svega i svačega, što treba i što ne treba, onog što se proizvodi i onog što se ne proizvodi, i time i ono malo proizvodnje, što je ostalo posle 10 godina sankcija i posle bombardovanja naše zemlje, gotovo potpuno uništila.
To potvrđuje i spoljno-trgovinski deficit, koji je za 35% veći nego u vreme sankcija. Za prvih devet meseci taj deficit je iznosio 2,12 mlrd. dolara. Ovaj potez vlade DOS-a dodatno je zatvorio neka preduzeća i doprineo povećanju nezaposlenosti, koja je sve veća i veća.
Od onih obećanih 6,5 mlrd. dolara, naravno, nema ništa. Od ekonomske pomoći takođe nema ništa. Od investicija i podsticanja proizvodnje takođe ništa. I ono malo novca što dođe u našu zemlju kroz donacije ne stiže do proizvodnje. Posledica toga je, naravno, loš život građana Srbije. Po određenim podacima, 40% građana živi gore nego prošle godine, a 50% živi kao i pre, iako sada bez sankcija, bez izbeglica, bez pomoći srpskom narodu i bez bombardovanja naše zemlje.
Rekao sam da Vlada Republike Srbije nema jasnu ekonomsku koncepciju. Nema, naravno, pozitivnu. Ako je strategija Vlade Srbije da privredu, iznurenu 10-godišnjim sankcijama i bombardovanjem, ne obnavlja i ne pomaže, da ne vodi računa o vitalnim ekonomskim interesima zemlje, da naše tržište preplavi strana roba, da vrednost preduzeća padne, da se omogući privatizacija za male pare i uz to da se donese zakon kao što je ovaj - koji će omogućiti masovno otpuštanje zaposlenih i nikakve obaveze poslodavca, a sve pod firmom reformi i zahteva tržišta, usaglašavanja sa propisima Evropske unije, koji to nije, i naravno povinovanje diktatu multinacionalnih kompanija - onda je to loša ekonomska politika, onda je to nikakva ekonomska politika Vlade Republike Srbije.
Kolege poslanici, zakon o radu koji je predložila Vlada Republike Srbije je loš. Dokaza za to ima nebrojano. Pomenuću samo neke. Kako dobro može biti rešenje koje poslodavcu daje mogućnost da zaposlenom otkaže ugovor o radu tj. da ga otpusti usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, zbog čega prestaje potreba za obavljanjem određenog posla?
Koji su to kriterijumi na osnovu kojih se donosi odluka o promenama koje određuje, naravno, poslodavac, kao i za rešenje da se otkaz može dobiti samo zbog radne discipline, odnosno ako je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Šta znači - takvo ponašanje? To znači da poslodavac određuje sadržaj ovog pojma, on određuje šta je kod ponašanja zaposlenog dobro a šta nije, šta je tako a šta nije.
Loša su i rešenja o visini otpremnine, koju poslodavac treba da isplati zaposlenom kome je radni odnos prestao zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena. Zaposleni koji je radio preko 30 godina dobija otpremninu od najmanje petostruke zarade, a za manje radnog staža dobija se naravno i manje novca. Ova rešenja ne samo da su gora po zaposlenog od postojećih, nego su i nepovoljnija od rešenja u Evropi.
Loša su takođe i rešenja o visini novčane naknade za zaposlene kojima radni odnos prestane zbog nemanja potrebnog znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Naravno, uopšte se ne zna na koji se način utvrđuje da neko nema znanja i sposobnosti da radi određene poslove. Jedno od prethodnih pitanja je kako se uopšte bez znanja i sposobnosti mogao i zaposliti. (Glasovi - e, to je pitanje....)
Loša su i rešenja o sudbini zaposlenih koji postaju višak u preduzećima. Uopšte se ne vidi ko će voditi računa o tim ljudima. Ako ova rešenja, da zaposleni lako dobija otkaz i da poslodavac ima male obaveze, pridodamo već usvojenim rešenjima o sudbini, odnosno o pravima zaposlenih kojima prestane radni odnos, dobija se potpuna slika socijalnog miljea države u kojoj živimo i brige države o njenim građanima.
Naime, u toku proleća ove godine Skupština je usvojila izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica i tada je smanjeno pravo na novčanu nadoknadu za lica koja ostanu bez posla. Šta da radi čovek sa preko 25 i više godina radnog staža koji dobije otkaz? Šta da preduzme radnik sa preko 50 godina života, ako je uz to žena i invalid? Ko će njih ponovo primiti na posao i gde će se oni zaposliti?
Vlada ne vodi računa o statusu zaposlenih. Ovaj poziv Vlade Republike Srbije da se u dane praznika koji još nije ukinut radi je vrlo zanimljiv. Kaže - treba da se radi. Samo se sada postavlja pitanje - šta da rade i ko će da plati taj rad u vreme praznika koji se, kao što se zna, plaća više.
Molio bih vas, gospodine predsedniče, da se mi kao Skupština izjasnimo o tome da li ćemo mi raditi 29. i 30. novembra, s obzirom da mi, poslanici Socijalističke partije Srbije, smatramo da se zakon mora poštovati dok se novi ne usvoji. Savezna vlada i Savezna skupština su imali puno prilika da Zakon o državnim praznicima ukinu. Oni to nisu učinili. Mi smatramo da zakon treba da se poštuje.
Na kraju, sva ova i druga rešenja pokazuju da je zakon loš i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će biti protiv usvajanja ovog zakona. Hvala.