Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovani građani, danas raspravljamo o Vladinom Predlogu zakona o radu.
Koji su razlozi donošenja ovog zakona? Obezbeđivanje uslova za sprovođenje započetih privrednih reformi. Na čemu se zasniva ovaj zakon? U ovaj zakonski projekat ugrađena su rešenja primerena zemljama u tranziciji, pri čemu se pošlo od zahteva tržišne privrede, a normalno da se pošlo i od ekonomske razvijenosti naše zemlje.
Šta obezbeđuje ovaj zakon?
Prvo, ovim zakonom se obezbeđuje dosledna primena konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada.
Drugo, zadovoljenje potreba privrede, sa akcentom na obezbeđivanje uslova za funkcionisanje malih i srednjih preduzeća.
Treće, utvrđivanje jedinstvenih standarda u pogledu prava i obaveza zaposlenih.
Četrvrto, ravnoteža u obezbeđivanju prava i interesa zaposlenih sa jedne i interesa poslodavaca sa druge strane.
Peto, veća materijalna i socijalna sigurnost zaposlenih.
Šesto, ukidanje složenih procedura oko zapošljavanja, kod zasnivanja radnog odnosa; takođe i kod utvrđivanja disciplinske odgovornosti, a nakon toga i davanje otkaza.
Iz svega iznetog, jasno je da je ovaj zakon reformski i sada se postavlja ono ključno pitanje: ko su protivnici donošenja ovog i ovakvog zakona?
U svojoj diskusiji nisam imao nameru da pominjem i četvrtog kočničara u donošenju ovoga zakona, ali moraću i to da pomenem. To je očigledno, protivnici donošenja ovog zakona su ljudi smenjenog režima: oni ljudi koji su za prijatelje imali Lukašenka i Sadama Huseina; oni ljudi koji su ostavili iza sebe armiju nezaposlenih; oni ljudi koji su ostavili ogroman dug ovom narodu i novoj vlasti; oni ljudi koji su, moraću i to da pomenem pošto dolazim iz Borskog okruga, ostavili iza sebe pustoš u ovom okrugu koji je drugi po reformskoj snazi u Srbiji.
Navešću vam samo neke podatke. Rudarsko topioničarski basen Bor trenutno duguje milijardu maraka. To je nasleđe. Normalno je da su oni protivnici ovoga zakona. Zamislite HE "Đerdap" u Kladovu; račun tog giganta je u blokadi, dug je tri miliona nemačkih maraka. Uzmimo, npr, Brodogradilište Kladovo. Brodogradilište na donjem toku Dunava, to ljudi stručni za ovu oblast jako dobro znaju i poštujem njihovo mišljenje, ima perpsektivu. Oni su i taj gigant doveli u dugove. Dug je oko milijardu maraka. Za malo više godina, rekao bih, za 10 godina. IHP "Prahovo", takođe jedan gigant na Dunavu, je u velikim gubicima i velikim dugovima. O njima ne bih više da govorim.
Protivnici ovog zakona su neradnici. To su oni ljudi koji su za vreme komunizma govorili: "Uh, ala je dobar režim, plata ide a ja ležim". Pa su to transformisali u nešto drugo, a to je - "ne možete toliko malo da nas platite, koliko mi malo možemo da radimo". A, ovaj režim koji je otišao doskočio je i radnicima i neradnicima. On je imao svoju devizu - "ne možete vi toliko malo da radite, koliko mi malo možemo da vas platimo".
Protivnici ovog zakona su neke sindikalne vođe, o tome su govorile moje kolege, to su profesori odbrane i zaštite, oni sada brane samoupravni socijalizam. Sve ovo je nekako shvatljivo, ima neku odbranu i razloge, neshvatljivo je da stranka koja pripada istoj političkoj grupaciji - Demokratskoj opoziciji Srbije - kaže da ovde postoji nekakav "dil". Ovde ne postoji "dil", ovde postoji politički dogovor stranaka DOS-a. Zato, gospodo iz DSS, podsećam vas da vi pripadate Demokratskoj opoziciji Srbije, da ste vi poverenje građana dobili u tom dresu i sa idejama koje sprovodi ova reformska vlada.
Neprirodno je da se istovremeno bude u vlasti u opoziciji. To je nešto što je neprirodno.
Dalje, ovi koji su protivnici zakona, moraću da pomenem gospodina Mamulu, koji je lepo rekao da njima nije jasno da Amerika i Engleska neće biti nikad zemlja proleterska, a da Kanada neće biti zemlja udruženog rada. To je njihovo mišljenje. Meni je žao da se kolege iz DSS pridružuju ovoj grupaciji, ovoj opciji, ovom triju. No, nadam se, ima vremena, oni će polako da se odvoje i od tog svog stava.
Šta o Predlogu zakona kažu poslodavci? Za Predlog zakona poslodavci kažu da je za njih prihvatljiv. Citiram: "Novi zakon o radu nije na strani poslodavaca, niti samo radnika i pravi ravnotežu gde je važno da će radnici brže dolaziti do posla, pošto neće biti lažirani konkursi, a neradnici brže do otkaza." Znači, korist će biti i za državu i za radnike. To kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.
Šta kažu radnici? Pošteni, sposobni, stručni - njima je ovaj zakon prihvatljiv, jer, na osnovu ovog zakona, oni mogu da zarade i da žive od svog rada. Nema više socijale, nema više .....
Šta kažu stručnjaci? Dozvoliću sebi da citiram ljude iz Ekonomskog instituta, ljude koji su stručni za ovaj zakon: "Predlog Vlade Republike Srbije je reformski". Ali, okupile su se antireformske snage (tu ste vi, gospodine Vučiću) koje žele da ga razvodne i zadrže što više od starog socijalističkog sistema po kome je sigurnost plata i zaposlenje radnika jedino važno, dok privreda može da propadne.
Mnogi, izgleda, ne shvataju da dolazi novo doba u kome ni za koga nema sigurnosti, u kome je jedino izvesna sveopšta neizvesnost. Za koga je neizvesnost? I za preduzetnika, za vlasnika preduzeća i za radnika. Znači, i za zaposlene.
Dalje, Vlada brine i o onima koji će ostati bez posla. To je vladin socijalni program. Deo radnika će ostati na svojim mestima, deo radnika će se prekvalifikovati. To je ono o čemu brine Vlada.
Na kraju, zbog javnosti i zbog ljudi koji prate ovaj prenos, mi u sali smo se opredelili. Neko će promašiti, neko će biti na strani reformskog zakona, na strani ovog fundamentalnog zakona. Radnici dobijaju pojednostavljenje zasnivanja radnog odnosa, rešavanje problema viškova. Vladin Predlog zakona o radu garantuje zaposlenima pravo na odgovarajuću zaradu, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i druga prava u slučaju bolesti.
Šta dalje obezbeđuje ovaj zakon? Obezbeđuje se veća zaštita zaposlenosti, naročito maloletnika i žena. Sledeće, obezbeđuje se uvođenje fleksibilnog oblika rada, odnosno prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu onih koji nisu stalno zaposleni u nekoj firmi. Uvodi se minimalna zarada koja se utvrđuje u skladu sa troškovima života, egzistencijalnim potrebama zaposlenih, kriterijumima na tržištu rada, opštim nivoem razvijenosti Republike. Nju će utvrđivati sindikati, poslodavci i Vlada, koja ima ključnu reč, jer daje garancije za rad.
Na samom kraju, zarade se moraju isplaćivati isključivo u novcu. Plata mora da se isplati bar jednom mesečno. Ukoliko se tako ugovori, može i češće. Dalje, za nepoštovanje prava radnika i njihovo angažovanje na crno poslodavcima slede rigorozne kazne.
Ovo je reformski, ovo je fundamentalni zakon, i Demokratska opozicija Srbije će glasati ovaj zakon, Demokratska stranka će glasati za ovaj zakon i sve stranke koje izvorno pripadaju ovoj političkoj opciji koja je po volji naroda. Narod je tražio, udružite se, hoćemo promene. Udružili smo se, to je Demokratska opozicija Srbije, radimo na promenama. (Aplauz.)