Da li još neko želi reč?
Reč ima gospodin Nikolić.

Mislim da bi predlagač trebao da prihvati ovaj amandman. Dešavalo se, i sam sam bio svedok dva puta, čak i odgovoran, na gradilištima, kada su se dešavale teže povrede, a jedna čak i sa tragičnim ishodom. Prvo pitanje koje su postavljali istražni organi, inspekcija radi, članovi porodica unesrećenih, bilo je - da li ste vi njega obučili da rade na tom poslu?
Sticanje određene kvalifikacije, određeno školsko znanje, pa čak i rad na radnom mestu nije dovoljan uslov da, promenom posla, promenom radnog mesta, možete da tvrdite da ste kao poslodavac obezbedili sve uslove, ako još niste dodatno zaposlenog upoznali sa specifičnostima radnog mesta na kome možda prvi put počinje da radi. Nisu sve mašine iste, ne rade sve mašine na istom principu. Nisu uslovi rada jedinstveni da jednom obukom možete da predvidite sve.
Mi čak nismo ni insistirali da ta obuka bude plaćena, da bude u toku radnog vremena. Cilj amandmana je bio samo taj da potpuno sa savesti skinemo odgovornost za nešto što se desilo, da znamo da je to krivicom zaposlenog, da nije poslodavac kriv, da je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da radnik bude dovoljno dobro obučen da radi na određenom radnom mestu.
Ne zaboravite, ova kriza će se produbljivati. Mnogi ljudi ne rade poslove za koje su školovani na bilo kom nivou školovanja. Mnogi silom prilika rade na potpuno drugačijim poslovima. Potrebna im je obuka. Oni prihvataju da rade i u nižoj kvalifikaciji od svoje, tamo gde se traži niža sprema, na kraju krajeva degradiraju svoju školu, ali i tamo gde odu, iako je potrebno možda manje znanja, i tamo im treba obuka da bi mogli uspešno da obavljaju poslove. Pod tim uspehom ja mislim isključivo da se ne povređuju. O tome hoće li uspešno raditi, odlučivaće poslodavac, ali hoće li biti povređeni ili ne?
Dozvolite da treba da učinimo sve, kao društvo da to povređivanje svedemo na najmanju moguću meru. Poslodavca neće ništa koštati ako organizuje obuku van rada, neplaćenu obuku, svako će otići na tu obuku jer, želja mu je da bude osposobljen da radi tako da može dugo da radi i da svojoj porodici obezbeđuje od toga koristi.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 48, protiv 105, uzdržana dva, nije glasalo 10, ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 70. amandman su podneli narodni poslanici Vera Marković, Branko Pavlović, Vlatko Sekulović i Miroslav Hristodulo.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Šta je sa članom 69?)
Sada ćemo da vidimo, nemamo ovde.

U članu 70. predložili smo amandman u kome u stavu 1. treba da stoji da zaposlena žena u poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću. Vlada, odnosno resorno ministarstvo odbilo je ovaj amandman, sa obrazloženjem da Konvencija MOR-a broj 111, nastoji da zaštiti žene od diskriminacije. Trudna žena nije bolesna, dakle ima jednaka prava kao muškarac, i ne postoji način da se ona prisilno štiti izvan onoga što je redovna zaštita materinstva.
Socijaldemokratska unija je podnela ovaj amandman imajući u vidu pre svega stanje u kome se nalazi naša radna snaga, posebna ženska radna snaga. Gledali smo izveštaj o stanju nacionalnog zdravlja u poslednjih 10 godina, naročito za potrebe UNESKO-a i taj izveštaj pokazuje da žene u reproduktivnom periodu u 30% slučajeva pate od anemije; isti procenat anemičnih je i među trudnim ženama.
Imajući u vidu koje su razlike između ženske radne snage u našoj zemlji i u zemljama na koje se odnosi Konvencija MOR-a, odnosno na kojima je temeljena Konvencija MOR-a broj 111, vidimo evidentne razlike. Našu radnu snagu je neophodno zaštititi, posebno žensku radnu snagu. Imajući u vidu da trudna žena neće odlučivati slobodnom voljom o svom zdravlju, o ugrožavanju svog zdravlja i ugrožavanju svog nerođenog deteta, ona će raditi prekovremeno i radiće noću pod ekonomskom prinudom, a ne svojom slobodnom voljom. Zbog toga smatramo da je jednu ovakvu klauzulu potrebno neophodno makar privremeno uvesti, pa kasnije, kada se poprave uslovi u kojima žene rade, jednostavno je povući iz Zakona. Zahvaljujem.

Reč ima ministar, gospodin Milovanović.

Vlada prihvata ovaj amandman.

Pošto nemamo izveštaje Odbora, staviću na glasanje ovaj amandman.
Za 141, protiv jedan, uzdržanih pet, nije glasalo 19, ukupno 166 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam priznam da je ministar napravio jedan korak ka rešenju koje sam ja predložio u amandmanu na član 70. jer je prihvatio amandman naše koleginice koja je prethodno ovde bila za govornicom. Ja bih hteo još samo nekoliko napomena da dam i da pokušam da uverim ministra da bi možda to rešenje bilo dobro, upravo iz ovih razloga o kojima je već pričano - da su trudnice u takvom materijalnom položaju po pravilu, da će uvek dati pismenu saglasnost da rade noću (naravno, iz ekonomskih razloga) i da to sasvim sigurno može ugroziti i zdravlje trudnice, a i zdravlje još nerođenog deteta.
Prihvatanjem amandmana da trudnice ne rade u poslednjih osam nedelja, bitno se popravlja situacija, ali meni se čini da treba, kao ljudi, da razmislimo o tome da se ipak prihvati moj amandman koji ne dozvoljava da žena za vreme trudnoće radi, čak i uz pismenu saglasnost.
Znate, gospodo, nekada je, kažu, Srba bilo skoro koliko Francuza, ili nešto više, skoro koliko Engleza, a danas nas ima jako malo, kada saberemo čak i one koji su u dijaspori, to teško pređe 10 miliona, a kažu da Francuza ima preko 70 miliona. Bilo bi razumno da jedna normalna demografska politika ide upravo u tom pravcu i da podstiče rađanje nove dece, nove čeljadi, ne samo srpske, već i svih drugih građana koji žive u ovoj zemlji, upravo zato da bi nas jednog dana bilo toliko da možemo da se merimo i sa tim velikim zemljama.
Priča o tome da je Međunarodna organizacija rada dozvolila ženama za vreme trudnoće da rade, nije sporna, ali je sporno u kakvom ambijentu rade naše žene, dakle u kakvom ekonomskom ambijentu, u kom ekonomskom položaju, kakav je materijalni položaj porodice, sa kojim primanjima u preduzećima. Mi očigledno ovde imamo ekonomsku prinudu da se najveći broj žena ipak opredeli za to da da pismenu saglasnost da bi radila i noću, ne bi li nekako pomogla da se preživi u ovom teškom vremenu.
Nasuprot tome, u zemljama Zapadne Evrope, gde je razvijena ekonomija, žena u principu radi zato što je takvog zdravstvenog stanja da može da radi, a ne iz ekonomskih razloga, ili zato što obavlja važne poslove za koje jednostavno ne želi da ustupi nekom drugom mesto. Zato bih zamolio ministra da razmisli o ovome i da napravi još jedan korak napred i prihvati amandman da se ne može dozvoliti trudnicama da rade noću uopšte. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 47, protiv 110, uzdržan jedan, nije glasalo 10, ukupno 168 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 71. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li želite reč? Izvolite, malo spustite mikrofon.

Ja sam već pomislila da mi vi smanjujete nekako ovde ton, kažu da me slabo čuju u sali, ali to je znači zbog mikrofona.
Gospodine ministre, ja vas zaista molim da me s pažnjom slušate, jer mislim da je ovaj član 71. jedan od krucijalnih članova ovog zakona. On predviđa uslove za korišćenje porodiljskog odsustva, o čemu je dosta bilo reči u toku rasprave u načelu. Istina, Predlogom zakona zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana. Tri meseca majka je na porodiljskom bolovanju. Do navršetka godinu dana života deteta, majka ima pravo na odsustvo i to se zove nega deteta, tretirana i regulisana Zakonom o dečijoj zaštiti. Ovaj zakon ostavlja prostora da se naknadno taj zakon izmeni i da majka više nema nadoknadu 100%, kako je sada ima, nego da ona bude umanjena.
Ne vidim nijedan drugi razlog da vi ovo odsustvo od godinu dana ne zovete porodiljskim odsustvom. Ostavili ste, znači, jedan prostor da se naknadno nešto otvori. SRS predložila je izmenu ovog člana 71. koji bi glasio ovako: Zaposlena žena ima pravo za vreme trudnoće i porođaja na porodiljsko odsustvo: 1) do navršene godine dana života deteta - za prvo, drugo, četvrto i svako naredno dete: 2) do navršene dve godine života deteta - za treće dete.
Nema, ministre, nijednog obrazloženja koje vi možete da date da se majci u Srbiji ne omogući da bude dve godine sa svojim detetom ako se odlučila za treće dete. Znamo kakva se populaciona politika vodi - u ovom slučaju negativna, a trebalo bi da bude propulzivna i pozitivna. Okrenite se, molim vas, nemojte da mi okrećete leđa, vama govorim, ja se isključivo vama obraćam sada. (Ministar Milovanović sa mesta: Ja vas pažljivo slušam.)
Dakle, Vlada ne može da da adekvatan odgovor na to zašto, ako već 10 i više godina pokušavamo da stimulišemo roditelje na to treće dete, da se izborimo sa belom kugom u Srbiji koja neosporno vlada, vi sada u ovom trenutku to ukidate. Ko vam je dao nalog da to uradite? Vi ste, kada ste izlagali Zakon u načelu rekli, nije to bilo naročito stimulativno, 1999. godine bilo je, možda oko 3.300 novorođenih kao treće dete. Zar je to malo, ministre, za deset godina to je čitav jedan grad od 30.000 ljudi, to nije malo za Srbiju. Ne biste smeli tako olako da prelazite preko tih brojki.
Na nekog utiče to što će moći da ostane dve godine sa trećim detetom, pa da još malo bude i sa prvim i sa drugim detetom. Na nekoga utiče, recimo, neki drugi sistem vrednosti koji je u svojoj kući izgradio ili dobio, na nekoga utiče ono što je u školi naučio. Ja ću iskreno da vam kažem šta je mene nateralo da rodim treće dete, pored onoga što je i moja baka rodila pet, a prabaka devetoro. Na prvoj godini studija profesor Bakić, koji je predavao porodično pravo, rekao je nama koleginicama ovako - poštovane koleginice, danas, a to je bilo 1972. godine, na jednu seljanku dolazi troje dece, na jednu radnicu dvoje, a na dve intelektualke jedno dete. Vaša prevashodna obaveza je da rađate.
To je ono što naša prosveta mora da uradi, da bi se izgradio jedan novi sistem vrednosti. Šta je bogatstvo? Bogatstvo je, znači, uvećana porodica, ono što ostaje iza nas. To su ta deca. Ako smo zdravi, pravi - treba da rađamo decu. Sam standard koji vi obećavate, ne obećava to. Moramo nešto drugo da promenimo.
Uostalom, ima i drugih modela, u Austriji za prvo dete majka dobija, to jest roditelji dobijaju 35.000 šilinga, 40.000 šilinga za drugo dete. Mi smo, kažete, država blagostanja. Za nekih godinu dana, dve, ćemo biti, pa zašto onda da ne predvidimo čak i tako nešto, a ne još i da ukidamo neka prava. Pored toga, vreme trajanja porodiljskog odsustva iz stava 1. tačka 2. ovog člana utvrđuje se prema broju dece koje zaposlena žena ima na dan rođenja deteta, računajući i novorođeno dete. To samo dalje razjašnjava ovo naše zalaganje za porodiljsko odsustvo od godinu dana. Pravo na roditeljstvo...
(Predsednik: Vreme.)
... na porodiljsko odsustvo do navršene dve godine života deteta ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece. Na osnovu nalaza nadležnih zdravstvenih organa, zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo 45 dana pre porođaja, a obavezno 28 dana pre porođaja. Za vreme porodiljskog odsustva iz stava 1. ovog člana zaposlena žena ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom. Ovim zakonom, a ne nekim drugim koji bi, eventualno, to pravo još umanjio.
Ja vas molim, zaista na sve vas apelujem, zbog sudbine Srbije, zbog onoga što nas čeka i zbog onoga što nam čine svi oni koji nam ne misle dobro i koji hoće ne samo da imamo jedan ovakav robovlasnički zakon, da budemo robovi u svojoj državi, nego hoće prazan i brisan prostor bez Srba....
(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... u svojoj državi, da glasate za ovaj amandman. Hvala lepo.