Hvala lepo. Prihvatanjem ovog amandmana ne bi se izmenilo ništa u suštini ovog zakona. U našem amandmanu predviđena je samo mogućnost, odnosno obaveza zakonodavca da će kroz zakon o penzijskom i socijalnom osiguranju rešiti problem beneficiranog staža, koji je ranije bio rešavan. Predviđeno je, dakle, samo u jednoj formulaciji da se utvrđuju posebna prava, kroz zakon o penzijskom i socijalnom osiguranju, radnika koji rade na posebno rizičnim poslovima. Odgovor Vlade na ovaj amandman prilikom odbacivanja amandmana je bio da će to biti rešeno zakonom o penzijskom i socijalnom osiguranju. Međutim, amandman ne ide u tom pravcu da mi pokušamo da kroz ovaj zakon o radu rešimo taj problem. Ne, mi samo želimo da ovde bude data obaveza.
Evo o čemu se radi: ovde se pominje član 38. kao način da se reši problem otežanih uslova rada, ljudi koji rade na ovim rizičnim poslovima. Članom 38. je samo rešeno odnosno ponuđeno da radnik može da radi 10 časova kao najmanji fond časova u toku nedelje, pa do punog radnog vremena. (što je kroz ovaj član o radu sa skraćenim radnim vremenom); dakle, da bi bio manje izložen štetnim uslovima. Međutim, bez obzira na to da li on radi 10, 12, 15 časova ili koliko već časova radi biće izložen tokom svog radnog veka uticajima štetnim po zdravlje.
Beneficirani staž apsolutno se ne kosi sa skraćenim radnim vremenom na poslovima sa posebnim rizikom. Dakle, ovde nije predloženo na koji način će se to rešiti, sa kojim beneficijama. Predloženo je samo da ostane kategorija beneficiranog radnog staža i da na odgovarajući način to bude usvojeno. To je vrlo bitno, privremeno, makar u ovom trenutku i za sledeću godinu, dve ili tri, zato što zbog ogromnog broja nezaposlenih neće biti odlučivanja po slobodnoj volji, nego će to biti mnogo više pod ekonomskom prinudom, odnosno, bez obzira na to da li će imati beneficirani radni staž ili ne, da li će imati skraćenu radnu nedelju ili ne, radnici će morati da prihvataju te poslove. Dakle, mi tražimo da oni budu dodatno zaštićeni. Hvala.