Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je više amandmana, pokušavajući da vam ukaže na činjenicu da se umnogome oduzimaju prava radnika usvajanjem predloženog zakona o radu, čini mi se, ne demagoški, već na konkretan način istupajući sa ove govornice, pokušavajući da ubede predstavnike Vlade da te amandmane prihvate. Kao što vidite, nimalo nam teško nije palo, pa makar i manje važne amandmane Vlada prihvatila, kako bi bilo dobro da prihvati sve, a posebno one najvažnije.
O čemu je reč u ovom amandmanu? Važno je da pročitam za one koji zakon nemaju ispred sebe i zbog građana koji ne znaju da je ovde reč o rasporedu korišćenja godišnjeg odmora. Dakle, u stavu 1. se kaže: "U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog". Onda kaže u drugom stavu: "Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora". Da to još sve prihvatite, ali onda dolazi treći stav, koji u najvećoj meri potire sve ono što se kaže u prethodna dva stava. Kaže se: "Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla".
Jedna vrlo široka norma, možete da tumačite kako god hoćete; zahtevaju potrebe posla i u roku od dva dana, pre nego što zaposleni putuje na more, pre nego što putuje na planinu, pre nego što putuje bilo gde, poslodavac može da kaže - izvini, šalio sam se, nemaš godišnji odmor. To što si uplatio aranžman, to što imaš mogućnosti da odeš negde, što si mislio da ćeš da vodiš decu, to što si mislio da ćeš da vodiš porodicu, roditelje, starije ili bilo koga, sada više ne možeš jer meni potrebe posla nalažu da ti kažem da nećeš da koristiš pravo na godišnji odmor.
Zato sam, kao član poslaničke grupe SRS, podneo amandman na član 60. stav 3, u kome se kaže da se stavi zapeta iza pomenutih reči i kaže: "samo uz saglasnost zaposlenog". Mislim da to, na vrlo jednostavan način, umnogome popravlja ovu zakonsku normu i štiti zaposlenog, kome se ne može tek tako, zbog potrebe obavljanja posla, reći: to što si uplatio boravak na Zlatiboru, Tari, na nekoj drugoj planini, e sada to moraš da otkazuješ ili ti to sve propada jer ja kažem da ti moraš da ostaneš tu. Ako to ide uz saglasnost zaposlenog, njega smo zaštitili, a opet smo ostavili mogućnost dogovora, mogućnost pravljenja neke vrste aranžmana između zaposlenog i poslodavca. Čini mi se da je utoliko ovaj amandman prihvatljiv i pozivam predstavnika Vlade da amandman prihvati.