Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani ministre, u cilju potpunijeg obrazloženja ovog amandmana, želeo bih da vas podsetim, a i zbog građana koji prate ovu sednicu, da je članom 63. Predloga ovog zakona predviđeno da zaposleni ima pravo u toku kalendarske godine na odsustvo sa rada uz naknadu zarade, znači plaćeno odsustvo, najviše do pet radnih dana u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti ili smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu.
Svojim amandmanom predložio sam da se u navedenim slučajevima zaposlenima daje pravo na plaćeno odsustvo ne pet dana, kako se predlaže, već sedam radnih dana, kako je to bilo i do sada, i da se da pravo na plaćeno odsustvo u slučaju selidbe i polaganja stručnog ispita.
Takođe sam svojim amandmanom predložio da se, nezavisno od napred navedenih slučajeva, zaposlenom obezbeđuje pravo na plaćeno odsustvo sedam dana u slučaju smrti člana uže porodice i dva radna dana u slučaju dobrovoljnog davanja krvi.
Molim vas, ovde se predlaže da ako je radnik iskoristio odsustvo do pet dana (stupanje u brak, rođenje deteta, bolest člana uže porodice) i ako mu u toku godine kasnije neko umre, on nema pravo da koristi plaćeno odsustvo. Pa, zar je to humano, zar to treba kao poslanici da izglasamo i kažemo - e, oprostite, vi ste iskoristili po drugom osnovu tih pet dana, u slučaju smrti člana porodice više nemate pravo da to koristite.
Ili, uzmite slučaj dobrovoljnog davanja krvi. Zar to zaista nije jedna humana akcija - dati krv, spasiti nečiji život i dobiti za to dva dana plaćenog odsustva? Sada će se desiti, ako je radnik iskoristio po drugom osnovu ovih pet dana, da nema pravo da koristi ta dva dana plaćenog odsustva za davanje krvi. Pa, hoćemo li dozvoliti da se u tom slučaju plaća i onaj ko hoće da da dobrovoljno krv, da kaže - izvinite, ali meni se odbija od plate, meni neće to niko da plati - da mu onda plati taj ko je dobio krv, čiji je život spašen?
Hoćemo li doći u situaciju, pošto uzimamo primer Amerike, da se trguje davanjem krvi? Sačuvajmo nešto što je pozitivno u našem narodu, što je kod naših radnika ostalo pozitivno, da se čisto u humane svrhe daje krv, a ne da se za to naplaćuje i da dođemo u tu poziciju da sa tim trgujemo.
Mislim da ovo što sam predložio nije samo zbog toga što je to do sada bilo regulisano kao pravo zaposlenih, nego, zaista, radi se o događajima koji su u životu zaposlenog vrlo retki, i ne bi bilo humano da se tu sprovodi restrikcija; a da ne govorimo posebno o ovome kod dobrovoljnog davanja krvi - kako ćemo sprovoditi tu akciju, ako se trguje sa davanjem krvi.
Mislim da se ovi dani retko koriste. Prema tome, neće to mnogo da ošteti poslodavce, a na kraju, to podiže motivisanost zaposlenih i humanizaciju rada. Prema tome, ima razloga da se ovo prihvati, u interesu i zaposlenih, i poslodavaca. Hvala.