Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podnela je amandman na član 82. stav 1, u kome smo rekli da se posle reči: "lekara" stavlja tačka i preostali tekst briše. Naime, u odeljku o obaveštenju o privremenoj sprečenosti za rad kaže se da je zaposleni dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži vreme očekivane sprečenosti za rad.
Tražio sam da se briše ovo "vreme očekivane sprečenosti za rad", prosto zbog toga što je u mnogim slučajevima tako nešto potpuno nemoguće predvideti, posebno kada očekujete tek prave specijalističke preglede; ko će znati kako i na koji način i koliko će neko odsustvovati, da ne govorim o nekim drugim slučajevima u kojima je to zbog prirode bolesti apsolutno nemoguće. Zato smatramo da je ovaj amandman i jedna tehnička redakcija, ali osim pravno-tehničke redakcije ima izvesni moralni dodatak, zbog koga treba prihvatiti ovaj amandman.
Time ćemo olakšati i zdravstvenim radnicima i samim zaposlenima. Obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega je odbila ovaj amandman, možda ga ministar nije pročitao, ali šta da radimo, kaže da se navedeni amandman ne može prihvatiti iz razloga što se zbog čestih slučajeva zloupotreba bolovanja u praksi ovim zakonom uvodi obaveza lekara da izda potvrdu o sprečenosti uz navođenje vremena itd.
Postoje slučajevi, veći broj slučajeva, ne jedan ili dva, ili u procentima 10 ili 20, kada je to lekaru apsolutno nemoguće. Ovde vi to navodite kao nekakvu njegovu pravnu obavezu, kao kogentnu normu, da je on dužan da to napiše. Šta ćemo da radimo ako nije u stanju da to napiše? Ko će onda za tako nešto da odgovara? Zbog čega i njega i zaposlenog dovoditi u tako tešku situaciju?
Mislim da ovakav amandman može da se prihvati. Nikome ne bi trebalo da smeta. Jedino od čega polazite u samom tekstu zakona je očigledno, i iz ovoga se vidi namera predlagača - gde su i kakve su sve zloupotrebe radnika, kako i na koji način to mora da se poštuje.
Svojevremeno, kada sam na crno radio u Londonu, pa se razbolim, nije me pitao poslodavac da li ću da dođem sutra ili prekosutra, nego sam došao na posao kad sam ozdravio. Nemojte da naše ljude toliko potcenjujemo i da ih smatramo isključivo prevarantima, već treba da ljudima damo priliku da budu normalni kao i svi drugi u svetu, da se ni po čemu ne razlikuju, da imaju pravo na bolovanje, a ne da teramo nekoga, posebno kada je ishod bolesti neizvestan, kada je rešenje zdravstvenog problema neizvesno, da mora da piše - to će biti za tri dana, za sedam dana ili za 15 dana. Ko zna kad će biti? Posebno ako su tek pred njim specijalistički pregledi. Koji doktor može da stane iza toga što je napisano na papiru i kaže - taj sme da odsustvuje mesec dana (jer, onda će neko odgovarati za njegovo pogoršano zdravstveno stanje, ukoliko se pojavi u tom periodu), a može takođe da stavi i godinu dana, iako čovek može da ozdravi u roku od 10 dana.
I jedno i drugo može biti obavezujuće, u ovom slučaju za poslodavca. Smatram rešenje vrlo lošim i za zaposlenog i za poslodavca, a nikakve zloupotrebe bolovanja ovo neće sprečiti.