Mislim gospođo Mićić, da smo vam sada svi jednaki i da opomenete one koji mi dobacuju. Mislio sam da dobacuju zato što Maršićanin dozvoljava, a ono izgleda ko je tako rođen, kako ga je kolevka odljuljala.
Hteo bih da obrazložim stav Srpske radikalne stranke o ovom amandmanu i o amandmanu koji smo mi dali na isti ovaj član Zakona. Naime, narodni poslanik Đura Lazić traži da se prekovremeni rad nedeljno skrati na maksimum 10 časova, a mi smo predložili da se dnevni prekovremeni rad sa četiri sata smanji na dva sata dnevno. Istina je da je predlagač zakona, ali nije usklađivao zakon sa evropskim zakonodavstvom jer je ta odredba postojala i u do sada važećem zakonu, članom 52. predvideo da mora odmor između dva odlaska na posao, između dva rada da bude 12 sati dnevno. To je stara odredba koja se u ovoj zemlji poodavno primenjuje.
Tu odredbu je nemoguće provesti. Lepo bi bilo kada bi čovek u selu imao fabriku pa pravo iz fabrike za pet minuta kući, pa posle ima 12 sati odmora dnevno. U industrijskim gradovima to je nemoguće. Vama na prevoz sa posla i na dolazak na posao otpada najmanje sat, a industrijskim radnicima koji rade u industrijskim zonama, nevezano za njihovo stanovanje, uz korišćenje nekoliko nesolidnih prevoza, to nekada bude i tri sata dnevno.
Više puta sam u životu radio prekovremeno, pa zato hoću da onima koji nikada nisu radili, ili onima koji nikada nisu radili prekovremeno, da kažem kako to izgleda. Treba vas naučiti i nemojte da bežite od toga da vas uvek neko nauči nečemu što ne znate. Prekovremeni rad bi trebalo da bude izuzetak, ne pravilo. Ovako široko postavljena mogućnost poslodavcu da uvek uvodi prekovremeni rad, a da brine samo o tome da 12 sati bude pauza između rada jednog radnika, može da mu omogući da tog radnika neprekidno koristi četiri sata dnevno do isteka godišnjeg fonda prekovremenog rada. To se zove iscrpljivanje i iznurivanje radnika; a omogućeno je zakonom, dozvoljeno je zakonom, znači preporučljivo je.
Nadam se da u našoj zemlji zakone predlažu oni koji misle da su zakoni dobri i preporučuju da se zakoni poštuju. Preporučuju poslodavcu da radnika svaki dan ostavi četiri sata prekovremeno da radi; da ima manje radnika; da iskoristi radnika šest meseci (ovaj će posle toga ići na bolovanje), ali će da radi drugi koji nije iskoristio godišnji fond. Posle nekoliko godina taj radnik više nije fizički sposoban da normalno obavlja svoj posao, ali Srbija je tržište sa preko dva miliona dobrih, jakih, zdravih radnika - dok ih sve ne istroše, ne potroše, dok ih sve ne samelje industrijska mašina.
Poslodavci će u ovoj zemlji zasnovati svoju proizvodnju, zasnovati svoje fabrike, a stići će i naša deca, koja će morati opet pod istim uslovima da se zapošljavaju, kao i njihovi očevi. Nije to dobro gospodo koja predstavljate, veoma krhku, većinu u ovoj sali. Sa jednim ili dva glasa prednosti u Narodnoj skupštini doneti zakon koji se tiče svih nas u ovoj zemlji, nije dobro. Možda je trebalo da još malo razmislite. Ne sporim da je naš zakon imao zaista široko postavljena prava, ali sporim da treba doneti robovlasnički zakon. Mislim da tek tako upropašćujemo ovu našu zemlju.