Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da zbog naše javnosti treba još po neku reč reći o godišnjim odmorima, iako nas neki tobož prepoznaju po tome što ne volimo da radimo. Nema tog radnika u svetu koji ne razmišlja o godišnjem odmoru kao o onom delu godine u kojem bi trebalo da se odmori, a ne kao da bi cela godina trebalo da bude godišnji odmor.
Naime, dosadašnjim zakonom sve je bilo definisano. Definisala je Narodna skupština donošenje Zakona o radnim odnosima. Ako usvojite Zakon o radu sve će ostati poslodavcu, isključivo poslodavcu. Zašto da ostane poslodavcu da on utvrđuje hoće li samohrana majka, sa maloletnim detetom do 14 godina života, imati još dva dana godišnjeg odmora ili ne. Kako da ostavite poslodavcu koji nas je bombardovao da predvidi ratnom vojnom invalidu, koji je ostao invalid za vreme bombardovanja, dao još dva dana dodatno godišnjeg odmora. Što bi Nemca, vašeg Nemca interesovalo da li kod nas neka majka ima troje dece ili ne, pa da za treće dete da još dva dana godišnjeg odmora više.
Dosadašnji predlog zakona omogućavao je da se kolektivnim ugovorom ili nekim drugim aktom poveća taj zakonski minimum, da se još neke stavke dogovore između poslodavca i zaposlenog, koje nisu bile predviđene zakonom. Vi zakonom ne predviđate nijednu. Vi predviđate samo 18 dana, sve ostalo da regulišu poslodavac i zaposleni, a to znači poslodavac. On ima ogromne mogućnosti da diriguje svoju volju zaposlenom: da mu promeni ugovor o radu zato što su se promenile okolnosti; da proceni da ne zadovoljava na poslu; da ga prima stalno u radni odnos na određeno vreme, do u beskraj; da ne mora da sklopi ugovor o radu.
Vi niste prihvatili amandman da sa zaposlenim, kome automatski radni odnos sa određenog preraste u neodređeni, poslodavac u roku od 15 dana mora da sklopi ugovor o radu, nema ni toga u Predlogu zakona, nema u prihvaćenim amandmanima.
Optužbe koje sa svih strana stižu na račun onih koji će glasati za ovakav predlog zakona potpuno su dokazane. Jeste, zastupate interese poslodavaca (onih iz magle, onih koji će tek da se tobož pojave, nudite im se ovim predlogom zakona o radu), ali ovde imate problem sa velikim brojem ljudi zaposlenih privremeno, povremeno, fiktivno zaposlenih i nezaposlenih.
Vi ste se opredelili za one kojih još nema, a valjalo je da malo razmišljate i o onima koji su tu, sa kojima ste ulazili u dogovore kada ih je bilo mnogo na ulici. To je stari manir vlasti: čim se pojave ljudi na ulici, sa njima se razgovara i popušta se; čim ih nema na ulici, ne postoji uopšte opasnost od takvih. Vi ćete uskoro najverovatnije imati sindikate ponovo na ulici. Mislim da ste mogli zdravim rasuđivanjem, prihvatanjem amandmana koji neće menjati smisao zakona, ali će pokazati zaposlenima da o njima država brine, jer su građani ove države, da izbegnete socijalne nemire kojih će u ovoj državi biti. Pustite neka te nemire izazove nešto drugo, a ne jedan zakon.
Pustite da nemire može da izazove masovno otpuštanje radnika, a vi kažete da ga neće biti i znači neće biti nemira. Pustite da to izazove loša socijalna situacija porodica, a vi kažete da ćemo živeti sve bolje i znači da neće biti nemira. Što da vam nemiri budu samo zbog Predloga zakona?
Još jedna stvar, recite ovom iz šestog reda da ne bleji više. Nema smisla.
