DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 11.12.2001.

21. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

21. dan rada

11.12.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:48 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu ? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, predstavnik poslaničke grupe SPS.

Toma Bušetić

Dame i gospodo narodni poslanici, mi stalno insistiramo na povratku kolektivnog ugovora u život, odnosno u odredbe ovog zakona. Zašto to radimo? Zato što pravilnik ili ugovor o radu nisu ista akta kao što je kolektivni ugovor. Jednostavno, kolektivni ugovori su značajno dostignuće svih zaposlenih i svih radnika.
A opet, zbog čega - zato što kolektivne ugovore zaključuju Vlada i sindikati. Na primer, opšte kolektivne ugovore zaključuje nadležni sindikat, većinski sindikat i Vlada, a kad je reč o posebnim kolektivnim ugovorima, njih zaključuju, kada govorimo o poslodavcima, ovlašćeni predstavnici sindikata i nadležni organ Privredne komore.
Kada govorimo o javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika, opet su u pitanju sindikati i Vlada Republike Srbije; za druga javna preduzeća, ovlašćena organizacija sindikata i osnivač za javne službe, kojima se zarade finansiraju iz budžeta Republike, ovlašćena organizacija sindikata i Vlada Republike Srbije.
Kad je reč o državnim organima i organizacijama, opet imamo sindikat i Vladu Srbije; kad govorimo o organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, imamo sindikat, upravne odbore tih organizacija i Vladu Republike Srbije itd.
Znači, svuda je Vlada garant i svuda su prisutni sindikati. Eliminisanjem kolektivnih ugovora prestaje svaka obaveza Vlade, a uticaj sindikata postaje zanemarljiv i minoran. I zbog toga kažemo da su kolektivni ugovori vrlo važni, da su značajno dostignuće svih zaposlenih i svih radnika.
Zato insistiramo na kolektivnim ugovorima.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 52, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 8, ukupno 174 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 86. amandman su podneli narodni poslanici Rodoljub Šabić, Nataša Milojević, Olgica Kirćanski, Jelena Milenković, Branko Gligorić, Dragan Milentijević, Aleksandar Vatović i Meho Omerović.
Vlada, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč narodni poslanik Meho Omerović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Uvaženi predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, članom 86. ovog zakona regulisana su pitanja vezana za minimalnu zaradu.
U stavu 3. ovog člana se kaže: "Ako se ne postigne sporazum iz stava 2. ovog člana, u roku od 10 dana od dana početka dogovora, minimalnu zaradu utvrđuje Vlada Republike Srbije".
Poslanici Socijaldemokratije svojim amandmanom predlažu da se ovaj stav briše. Postoji nekoliko razloga za to, dozvolite da obrazložim.
U predloženom tekstu ovog stava definiše se ovlašćenje Vlade Republike Srbije da utvrđuje minimalnu zaradu, ako Vlada, reprezentativni sindikat i udruženje poslodavaca ne postignu sporazum o visini minimalne zarade.
Mislimo da, ukoliko ovakvo rešenje ostane u predloženom tekstu ovog stava 3. člana 86, Vlada i udruženje poslodavaca, složićete se svi, ne bi imali interes da postignu sporazum, jer bi sama Vlada mogla da donese odluku u slučaju nepostizanja ovog sporazuma.
I na kraju, još jedan argument - na ovakav način se kompromituje i ideja, već dugo plasirana u ovom parlamentu i u javnosti Srbije, o preko potrebnom i neophodnom socijalnom dijalogu, a Vlada na sebe preuzima i nepotrebni deo odgovornosti.
Zbog toga predlažemo Skupštini da prihvati ovaj naš amandman.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Ima reč gospodin Tomislav Nikolić.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Mada nemam običaj da komentarišem amandmane koje vlast podnosi na Predlog zakona o radu, predlažem vam da ne pređete olako preko ovog amandmana.
Zaista je amandman veoma bitan i pomaže onom ko predlaže zakon, a i svima nama, da čista obraza izađemo iz Skupštine i da kažemo da ovaj zakon nije tako rigorozan prema zaposlenom; da ovaj zakon uvažava stavove i Vlade, ali isto tako i reprezentativnog sindikata. A ovo, tzv. reprezentativno udruženje poslodavaca, to je zaista izmišljeni termin u ovom zakonu i ništa neće da predstavlja.
Član 86. reguliše minimalnu zaradu. Znači, zaposleni za standardni učinak i puno radno vreme ima garantovanu minimalnu zaradu. O tome kolika će biti garantovana minimalna zarada odlučuju, prema stavu 2. ovog zakona, sporazumno Vlada Republike Srbije, reprezentativni sindikat i reprezentativno udruženje poslodavaca, organizovani za teritoriju Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Međutim, stav 3. to potpuno dezavuiše, pa kaže: "Ako se ne postigne sporazum iz stava 2. ovog člana, u roku od 10 dana od dana početka dogovora, minimalnu zaradu utvrđuje Vlada Republike Srbije".
U tom dogovoru odnos je 2:1. Vlada i poslodavac su na jednoj strani, sindikat je na drugoj, a onda odjednom Vlada kaže da joj ne treba ni udruženje poslodavaca za te pregovore. Šta ako se 10 dana ne pojavi predstavnik Vlade na pregovorima, šta ako predstavnik Vlade ne učestvuje u sporazumu?
Ovde ne kaže da će se preglasavati, ne kaže se kakva će odluka biti doneta. Bez stava Vlade minimalne zarade nema. To je jedan osnov po kome bi trebalo prihvatiti ovaj amandman. Zašto da ostavite Vladi da utvrđuje, ili zašto predviđate dogovaranje; zašto nije rečeno da će Vlada utvrđivati minimalnu zaradu, bez ikakvih dogovaranja?
Drugi, možda još veći problem, jeste - a šta ako to bude u 20.000 preduzeća? Hoće li Vlada sebi da natovari takav teret, da se u roku od 10 dana sporazumeva u 10.000 slučajeva; ili će reći - posao je preobiman, Vlada će samo to utvrditi, i onda će dati neku zaradu za teritoriju cele Republike. Ne verujem da će uspeti da uđe u poslovanje svakog poslodavca.
Ili će da se sporazumevaju ili će Vlada da arbitrira, a nikako - sporazumevaće se 10 dana, a 11-og dana arbitrira Vlada Republike Srbije. Vidite koliko traju pregovori Vlade sa pojedinim sindikatima, sa sindikatima zaposlenih u državnim organima sindikatima prosvete, zdravstva itd.
Je li Vlada uspevala u roku od 10 dana da postigne sa njima sporazum o minimalnoj zaradi - nije, nego se odlaže za iduću nedelju, pa za iduću. To znači da ni ovde neće biti sporazuma za 10 dana. Mi to sada već svi znamo. A to znači da će Vlada određivati, pa napišite onda u Predlogu zakona da će Vlada da određuje minimalnu zaradu, da znamo o čemu se ovde radi.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Ima reč gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe DOS-a.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako pođemo od pretpostavke da je Vlada neprijatelj društva, onda može biti neke logike u prethodnom tumačenju mog kolege.
Ja ću vas podsetiti na izmene koje smo uneli u ovu oblast zakonodavstva, pre svega, kroz inicijative gospodina Đelića, potom i korekcije postojećeg Zakona o radnim odnosima, prelaskom na zarade, između ostalog, definisanjem pojma minimalne zarade.
Citiraću vam član 66. postojećeg Zakona o radnim odnosima, koji govori o garantovanoj zaradi, pri čemu obuhvata zarade, naknade i druga primanja.
Taj član kaže da iznos garantovane neto zarade utvrđuje Vlada Republike Srbije, po prethodno pribavljenom mišljenju Veća Saveza sindikata Srbije i Privredne komore Srbije.
Znači, ovim zakonom je Vlada Srbije dovedena u poziciju gde su definisani pregovarači, odnosno institucije čije mišljenje ona treba da konsultuje, pri čemu nije obavezno da takav stav i uvaži.
U članu 86. Predloga zakona o radu o kojem raspravljamo, veoma jasno se u stavu 3. kaže da će Vlada Srbije u roku od 10 dana od početka dogovora, ukoliko se ne postigne sporazum, utvrditi minimalnu zaradu. Sporazum moramo postići između unije poslodavaca, sa jedne strane, reprezentativnih sindikata, sa druge strane i Vlade, koja mora realizovati socijalnu dimenziju države i voditi računa o tome, sa treće strane.
Koji je reprezentativni sindikat u našem društvu? Koja je reprezentativna unija poslodavaca? Tačno je da sada imamo samo jednog, s tim što vas moram podsetiti, recimo, na Zakon o privrednim komorama. Otvaraju se perspektive koje su bitno drugačije od trenutnog stanja. Dakle, moramo razmišljati i onim situacijama u kojima će doći do anomalija u primeni ovog zakona, da anomalija koja se može pojaviti, recimo, u slučaju osporavanja reprezentativnosti nekog sindikata i vidite da mi danas imamo sindikate koji podržavaju ovaj zakon o radu, koje opozicija smatra nedovoljno jakim.
Imate sindikate poput Saveza sindikata Srbije, koji je učestvovao u pregovorima sa nama i koji je zastupao određenu sindikalnu poziciju, ali zajedno sa njim su nastupali i neki drugi sindikati, koji su imali dijametralno suprotne pozicije od Saveza sindikata. Dakle, koji je reprezentativni sindikat u našem društv? Šta je to unija poslodavaca? O tome - za meseca dana.
Morate razmišljati o situaciji u kojoj Vlada na sebe preuzima odgovornost, utvrđuje minimalnu zaradu, pri čemu to nije ništa što je samo po sebi revolucionarna novina, jer je i do sada Vlada to radila. Dakle, ne radi se o nameri da Vlada na izvestan način dovede u pitanje radnička prava, već naprotiv da se otvori zakonska mogućnost za saniranje problema koji se mogu pojaviti, s obzirom da je naše društvo u tranziciji.
Ovaj amandman ima smisla, ali bi on mogao biti efektivan tek za godinu ili dve, pošto se završi proces reformi u našem društvu. U ovom trenutku mi nemamo reprezentativni sindikat. Mi imamo uniju poslodavaca, ali ne znamo kakva je njena budućnost; i, definitivno, imamo potrebu za jednom konkretnom i veoma ozbiljnom ulogom Vlade u ovom segmentu dogovaranja između poslodavaca i zaposlenih.
Dakle, član 86. nije slučajan i stav 3. pogotovo nije slučajan. On je proistekao iz jedne takve potrebe, s tim što je, naravno, potrebno što pre zaokružiti proces reformi u našem društvu i zaista omogućiti poslodavcima i reprezentativnim sindikatima da međusobno dogovaraju i utvrđuju minimalne zarade bez intervencije Vlade.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Mislite, pogrešno ste protumačeni? Dobro.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Zaista je pogrešno protumačeno moje prethodno izlaganje, ali je tumačeno na način koji odslikava situaciju u Srbiji. Ne znam da li je Vlada neprijatelj ovog društva, države i naroda, ali ovaj predlog zakona o radu ne može da podnese konkurenciju do sada važećeg Zakona o radnim odnosima i ne treba nas uopšte upoznavati sa važećim odredbama Zakona o radnim odnosima. Sve su povoljnije po radnike nego odgovarajuće odredbe Predloga zakona o radu.
Predložio sam Vladi da bude iskrenija. Mogla je da prepiše član iz važećeg zakona i to bi bilo iskrenije nego ovakva odredba. Tamo je rečeno da Vlada određuje minimalnu zaradu, a pribavlja prethodno mišljenje sindikata. I ovde će biti isto, i ovde će Vlada određivati jedanaestog dana, petnaestog ili dvadesetog, zato što za deset dana neće moći da se dogovori, neće moći da se postigne sporazum između tri učesnika u sporazumevanju.
Što se sindikata tiče, nema sindikata koji podržava Predlog zakona o radu. Podržava ga jedna politička stranka koja u imenu sadrži reč sindikat. Ta politička stranka učestvuje u vlasti i valjda nam je dosta ovih što su u vlasti, a ne podržavaju predloge zakona.
Ovo ste dobro uradili. Imate koga da predstavite ovde kao sindikat, a oni su samo usput ministri i samo usput je ministar predsednik upravnog odbora u firmi iz koje su došli radnici ovde da štrajkuju protiv opstrukcije u donošenju Predloga zakona o radu. Mislim da ovde imamo posla sa ozbiljnim ljudima i da se politikom ozbiljno bavimo. Pustite te sitne cake i ostavite za svoja međusobna nadmudrivanja. Ovde se radi o ozbiljnom problemu.
Nije tačno da nemamo reprezentativni sindikat, odnosno po ovom zakonu će postojati reprezentativni sindikati, ali kada zakon stupi na snagu i to su oni koji imaju više od 15%. Da li je neki amandman prihvaćen; videću, ali nije ni bitno. Znači, imamo reprezentativne sindikate i imamo ih kada stupi zakon na snagu. Tada se utvrđuje ko su reprezentativni; imamo ih. Kao što imamo zakon, tako imamo i reprezentativne sindikate, jer član 100 i neki kaže ko je reprezentativni poslodovac, ko je reprezentativni sindikat.
Nije Unija poslodavaca reprezentativni reprezentativno udruženje poslodavaca zato što će se tek po ovom zakonu utvrđivati od slučaja do slučaja, od preduzeća do preduzeća, ko je u kom preduzeću reprezentativan kao sindikat, a u čijem udruženju poslodavaca se nalazi to preduzeće i predstavljaju ga oni poslodavci koji na to imaju pravo.