Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako pođemo od pretpostavke da je Vlada neprijatelj društva, onda može biti neke logike u prethodnom tumačenju mog kolege.
Ja ću vas podsetiti na izmene koje smo uneli u ovu oblast zakonodavstva, pre svega, kroz inicijative gospodina Đelića, potom i korekcije postojećeg Zakona o radnim odnosima, prelaskom na zarade, između ostalog, definisanjem pojma minimalne zarade.
Citiraću vam član 66. postojećeg Zakona o radnim odnosima, koji govori o garantovanoj zaradi, pri čemu obuhvata zarade, naknade i druga primanja.
Taj član kaže da iznos garantovane neto zarade utvrđuje Vlada Republike Srbije, po prethodno pribavljenom mišljenju Veća Saveza sindikata Srbije i Privredne komore Srbije.
Znači, ovim zakonom je Vlada Srbije dovedena u poziciju gde su definisani pregovarači, odnosno institucije čije mišljenje ona treba da konsultuje, pri čemu nije obavezno da takav stav i uvaži.
U članu 86. Predloga zakona o radu o kojem raspravljamo, veoma jasno se u stavu 3. kaže da će Vlada Srbije u roku od 10 dana od početka dogovora, ukoliko se ne postigne sporazum, utvrditi minimalnu zaradu. Sporazum moramo postići između unije poslodavaca, sa jedne strane, reprezentativnih sindikata, sa druge strane i Vlade, koja mora realizovati socijalnu dimenziju države i voditi računa o tome, sa treće strane.
Koji je reprezentativni sindikat u našem društvu? Koja je reprezentativna unija poslodavaca? Tačno je da sada imamo samo jednog, s tim što vas moram podsetiti, recimo, na Zakon o privrednim komorama. Otvaraju se perspektive koje su bitno drugačije od trenutnog stanja. Dakle, moramo razmišljati i onim situacijama u kojima će doći do anomalija u primeni ovog zakona, da anomalija koja se može pojaviti, recimo, u slučaju osporavanja reprezentativnosti nekog sindikata i vidite da mi danas imamo sindikate koji podržavaju ovaj zakon o radu, koje opozicija smatra nedovoljno jakim.
Imate sindikate poput Saveza sindikata Srbije, koji je učestvovao u pregovorima sa nama i koji je zastupao određenu sindikalnu poziciju, ali zajedno sa njim su nastupali i neki drugi sindikati, koji su imali dijametralno suprotne pozicije od Saveza sindikata. Dakle, koji je reprezentativni sindikat u našem društv? Šta je to unija poslodavaca? O tome - za meseca dana.
Morate razmišljati o situaciji u kojoj Vlada na sebe preuzima odgovornost, utvrđuje minimalnu zaradu, pri čemu to nije ništa što je samo po sebi revolucionarna novina, jer je i do sada Vlada to radila. Dakle, ne radi se o nameri da Vlada na izvestan način dovede u pitanje radnička prava, već naprotiv da se otvori zakonska mogućnost za saniranje problema koji se mogu pojaviti, s obzirom da je naše društvo u tranziciji.
Ovaj amandman ima smisla, ali bi on mogao biti efektivan tek za godinu ili dve, pošto se završi proces reformi u našem društvu. U ovom trenutku mi nemamo reprezentativni sindikat. Mi imamo uniju poslodavaca, ali ne znamo kakva je njena budućnost; i, definitivno, imamo potrebu za jednom konkretnom i veoma ozbiljnom ulogom Vlade u ovom segmentu dogovaranja između poslodavaca i zaposlenih.
Dakle, član 86. nije slučajan i stav 3. pogotovo nije slučajan. On je proistekao iz jedne takve potrebe, s tim što je, naravno, potrebno što pre zaokružiti proces reformi u našem društvu i zaista omogućiti poslodavcima i reprezentativnim sindikatima da međusobno dogovaraju i utvrđuju minimalne zarade bez intervencije Vlade.