Samo nekoliko elemenata. Prvo, što se tiče načina donošenja ovog budžeta. Ja sam bio iskren u mom izvinjenju. Ima više razloga za donošenje ovog budžeta ovako kasno. Prvi je što smo očekivali, zakon o lokalnoj samoupravi i omnibus zakon o nadležnostima Vojvodine, pa da onda pripremimo jedan budžet koji će biti budžet za sledeću godinu i koji neće iziskivati rebalans. Kada je postalo izvesno da to neće biti moguće, mi smo bili prinuđeni da krenemo što brže.
Postoji i drugi razlog, o kome nisam puno pričao, a to je da istovremeno na saveznom nivou budžet nije bio spreman. Vojska Jugoslavije nije bila spremna sa budžetom, kao ni ostali budžetski korisnici. Vlada Savezne Republike Jugoslavije tek na današnjoj sednici usvaja Predlog budžeta i on će biti dostavljen sledeće nedelje Saveznoj skupštini. Možete reći da je to koji dan više. Ali, istina je da sam lično obavio, u ime Vlade Republike Srbije, nekoliko konsultacija sa raznim grupama; ne sa zakonom, i to je manjkavost. U svakom slučaju, ono što nas očekuje je da od onog momenta kada Narodna skupština usvoji zakon o budžetskom sistemu ovo zakonski neće biti moguće.
Nekoliko elemenata prvo o ovim basnoslovnim sumama, o putovanjima. Vidite, ova budžetska klasifikacija je veliki korak u duhu parlamentarizma. Jednostavno, kada bilo koja vlast i bilo koja vlada ustanovi ovu klasifikaciju do kraja januara ili sredine februara, kada vam dostavi ispunjene sve budžetske stavke, do poslednje stavke u svakom ministarstvu, u tom momentu vi kao poslanici ćete biti u stanju da pratite veoma pomno šta se dešava sa državnim novcem. To se odnosi na razdele koji neće biti veći od nekoliko desetina miliona dinara, za neke stavke čak i nekoliko stotina hiljada dinara. Znači, imaćete knjigu u kojoj ćete do pete i šeste decimale, takozvane klasifikacije, koja je međunarodno priznata, biti u stanju da pratite šta se dešava u državnoj kasi. To je doprinos ovog budžeta onome što će se dešavati sledeće godine.
Naravno, da Vlada neće potrošiti milijarde na putovanja. Mi smo iskazali na strani 12. ovog budžeta, sedmi razdeo - Ministarstvo finansija, troškove za poslovna putovanja za celu Vladu, i to ne samo za izabrana i postavljena lica, već za sve činovnike svih ministarstava. To će biti milijardu i 135 miliona dinara.
Kada vam dostavimo dodatnu informaciju moći ćete da znate koliko je trošeno za bilo koja putovanja. Ne vidim da je moguće imati bolju kontrolu od ovoga što je tu, jer ta klasifikacija u velikoj meri smanjuje diskreciju.
Nekoliko komentara o tome što su govorili gospodin Maršićanin i gospodin Mihajlov. Ako gledamo ono što se tiče finansiranja, naš monetarni režim je takozvani ... na dobrom srpskom jeziku, polumonetarna korpa, jedina koja može da dovede do štampanja novca samo ako je pokriven dodatnim deviznim rezervama.
Znači, ovo što se vidi je implicitno povećanje deviznih rezervi koje očekujemo u trezoru Narodne banke Jugoslavije. Ni manje, ni više, to je otprilike ono što se desilo ove godine. Kada bismo smanjili ili pak, ako bismo ukinuli tu mogućnost, to bi značilo da bismo de fakto uzeli euro ili nemačku marku kao našu valutu. To bi bio previše tvrdi kurs, imajući u vidu kakvo je stanje naše ekonomije. Ako znamo da je štampanje novca zaduživanje, onda znamo da to ne može imati inflatorne efekte. Mislim da bismo sami sebe terali na preveliku disciplinu kada bismo smanjili ovo zaduživanje od 0,6% bruto nacionalnog dohotka.
Što se tiče budžetske rezerve, sve dok ne donesemo zakon o budžetskom sistemu i sve dok ga vi ne usvojite u jednoj formi, jedini način za nas je da pozajmimo robnim rezervama za otkup pšenice kroz tekuću budžetsku rezervu. Moguće je, ako želite, da mi iskažemo u toj budžetskoj rezervi koliki je predviđen iznos za otkup pšenice. Taj iznos može biti samo indikativan kao maksimalni iznos. Jednostavno, ono što se kupi od pšenice se kroz neko vreme vraća. Mi smo razdelili u onih 300.000 tona po osam dinara 20% koje predviđamo kao element subvencije ili onoga što je naše predviđanje, a to je da će cena od 8 dinara biti veća za 20% od tržišne cene. To je čista subvencija. Ostatak je pozajmica robnim rezervama, koju one mogu da nadoknade prodajom pšenice na tržištu. Dostavićemo tu informaciju. Međutim, nemamo mogućnost u zakonu da kažemo da je to to, jer u toku godine ta budžetska rezerva za otkup pšenice će se i puniti i prazniti.
Što se tiče poljoprivrede, uistinu, ako pogledate učešće onoga što se daje za poljoprivredu, za koji promil je nešto manje. Ali, ako pogledate realni rast, realni rast je tu i veći je od mnogih budžetskih stavki. Da, tri, 54% od ovoga budžeta, to je tačno. Ali, to je zato što ovaj budžet ima neke stavke koje su posve nove, kao na primer otplata inostranih dugova koje nismo imali prošle godine a imamo ih ove godine. Ili pak, značajno povećana stavka, koja se zove dotacija za PIO fond, koja će iznositi 44,1 milijardu a iznosila je ove godine, po izvršenju , nekih 20 milijardi dinara, sve u svemu.
Znači, mislim da se očekuje jedna interesantna diskusija i nadam se da će što veći broj poslaničkih grupa podržati ovaj zakon, u načelu i u celosti. Hvala vam puno.
