Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Mene iznenađuje zašto Vlada ne prihvata ovaj  amandman, iako ima iskustvo skoro jednogodišnje primene poreskih zakona, koji su proletos usvojeni.       
Povećanje poreske stope sa 10 na 17% u uslužnim delatnostima gotovo je uništilo uslužne delatnosti, pogotovu ovaj sitni privatni sektor uslužnih delatnosti. Pošto ne mogu da podnesu toliki porez, već su mnogi odjavili radnje, ukinuli firme. Posledica je smanjivanje broja poreskih obveznika.
Danas ima mnogo manje poreskih obveznika po ovoj osnovi, brojčano, dakle u kvantitativnom smislu, kada je reč o subjektima, nego što ih je bilo pre nepunih godinu dana.
Vi ste ove godine imali uspeha u naplati poreza i popunjavanju budžeta najviše zbog toga što ste svim silama naplaćivali taj porez, čak i kad nije bilo osnova za naplatu i kada niste imali gotovo šta da naplatite. Ali, sledeće godine nećete imati poreskih obveznika, pa vam ta odredba poreskog zakona jednostavno ništa neće značiti.
Ako biste smanjili i vratili poresku stopu na 10%, što je bilo do proleća ove godine, vi biste omogućili, potpomogli biste sektor uslužnih delatnosti, da se bar malo oporavi. Jednoj pametnoj Vladi je cilj što niža poreska stopa, a što više poreskih obveznika, a ne obrnuto. Drugo, vi se ovde rukovodite principom koji postoji u Evropskoj uniji. Jedinstvena poreska stopa 20% primenjuje se skoro na sve, ali treba imati uslove da se primenjuje tako visoka poreska stopa i treba imati prethodne uslove da se sve stvari u sferi poreza na promet - dakle i trgovina, i usluge itd. - oporezuju bukvalno po istoj stopi.
Videli ste već kod ove inicijative, koja je od Vlade potekla, da se za neke robe na neke osnovne prehrambene namirnice, dve godine (na godinu ili na dve), obustavi naplata poreza. Tu ste došli u situaciju da nam je cena mesa skuplja nego u Nemačkoj.
Na sličan način vi ćete sledeće godine morati da postupite. Naravno, Vlada će vam pre toga pasti, pa će to neko drugi da radi, da smanjuje poreske stope i da ukida određene poreze bar na izvestan broj godina, da ne bismo ostali bukvalno bez svih poreskih obveznika.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmani? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 48, protiv 119, uzdržanih nema, nije glasalo 8, ukupno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe SRS.
Zakonodavni odbor nije prihvatio ovaj amandman.
Amandman na član 3. obrazložiće narodni poslanik Nataša Jovanović.

Ovaj  amandman na član 3. koji sam podnela ispred poslaničke grupe SRS govori u prilog onome što sam rekla juče, a to je da su ovakve izmene zakona o porezu na promet i o akcizama samo marketinški potez ministra Đelića, kome se očigledno spava, pošto lagano zeva.
Ovaj član 3. odnosno način na koji ministar želi neke proizvode da oslobodi stope poreza na promet, aspolutno ništa neće pomoći građanima Srbije i mi moramo sa ovog mesta unapred to da im kažemo, iako to oni znaju, iako znaju da mnogo teže žive pod DOS-ovskom vlašću i pod ovakvim eksperimentima, koje sprovodi ministar Đelić.
U stvari, treba jasno da se kaže da su ovo zakoni koji se usklađuju sa diktatima koji dolaze spolja, pre svega od strane Evropske unije. I ta pohvala koja stiže od Evropske banke za razvoj, kao što je juče rekao ministar Đelić, nije u stvari nešto što će doneti dobrobit građanima, već će Vlada Republike Srbije, sa ministrom Đelićem, nastaviti da ionako osiromašeni džep građana i dalje pljačka.
Kad ste predvideli već da kroz ovaj marketinški potez, navodno neke proizvode, koji neće uticati bitno na poboljšanje standarda stanovništva, oslobodite poreza na promet, prosto je neverovatno, gospodine ministre, ako ste vi tako brižni za građane Srbije, ako, kao što juče rekoste, pomno pratite standard stanovništva, kako vi uopšte možete tako nešto da izjavite pred poslanicima i pred celokupnom javnošću, kada znate da vaš navodni skok zarada nije dovoljan ni za polovinu potrošačke korpe danas u Srbiji.
Kako se niste setili da, kao što to predlažu srpski radikali, pored ovoga što ste naveli, i to na ograničeni rok, samo na dve godine, ako bi to uopšte moglo bar malo da popravi tešku socijalnu i ekonomsku situaciju u kojoj se nalaze građani, da oslobodite poreza na promet šećer, jestivo ulje i mast, i to isključivo domaće proizvodnje. Pa kada ste predvideli da bude sveže, odnosno smrznuto voće i povrće, sveže, odnosno smrznuto meso i ribu, i sveža jaja, zašto niste to ograničili na domaću proizvodnju, a juče ste rekli da treba u daljoj perspektivi da budemo jedan od većih izvoznika i da Srbija bude centar za tržište koje će da objedinjuje 55 miliona stanovnika?
Kako se niste setili, kada su vaša Vlada i opštinske vlasti podigle cene komunalnih usluga za godinu i nešto dana za preko 300 i 400%, da u tu tačku stavite i električnu energiju, kada znate da stižu astronomski računi za struju, koja je povećana četiri puta. Kada građani dobiju, a prethodnih deset dana su dobijali obračune za oktobar i novembar mesec, bili su bukvalno u šoku kada su videli koliki porez moraju da plaćaju na tako visoku cenu utrošene električne energije. Kako se niste setili da, pored toga, oslobodite dečije pelene, dečiju konfekciju i galanteriju, dečiju hranu, udžbenike i školski pribor za osnovne i srednje škole, kao što smo vam predlagali u februaru mesecu, a vi nikakvu pouku niste izvukli, jer vama očigledno, ni celokupnoj Vladi uopšte nije jasno u kakvoj se situaciji nalaze naši građani i kako se teško živi.
Pretpostavljam, kako ste krenuli i kako štitite vaše monopolske klanove i one koji su direktno iz Vlade Republike Srbije umešani u takve poslove, da ćete u neko dogledno vreme, ako gospodin Marković iz "Krmivoprodukta" nabavi opremu za proizvodnju jaja u prahu da i jaja u prahu oslobodite plaćanja poreza na promet.

Po Poslovniku, narodni poslanik Dragan Tomić.

Ja bih da reklamiram povredu Poslovnika, s obzirom da je prekršen član 146, gde Narodna skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova Predloga zakona.
Narodni poslanik iz poslaničke grupe SPS Marko Ćulibrk je podneo amandman na član 2. i uopšte mu nije pružena mogućnost da obrazloži svoj amandman. Mislim da je ovde direktno prekršen Poslovnik. Bez obzira na treću verziju, javio se za reč, jer dok vi gospodo čitate novine on treba svima pojedinačno da se javi kako bi mogao da dobije reč.
Prema tome, pored toga što se beži od rasprave o amandmanima, mi smo izbegli raspravu i na odborima. Na Odboru za finansije uopšte nismo razgovarali o ovim amandmanima, iako je on matični odbor. Doduše, vi ste uveli poslovničku mogućnost da može i bez toga. Mislim da je uobičajena stvar da se sve to razmotri na nadležnim odborima, a oni su upravo formirani radi toga da bi narodni poslanici, odnosno odbori rekli šta misle. Mi ovde radimo bez mišljenja odbora o amandmanima, bez mišljenja Vlade o amandmanima, a sada nećemo da damo narodnim poslanicima pravo da obrazlažu svoje amandmane. Gospodo, zaključajte i mi idemo kući, ako se žurite.

Gospodine Tomiću, uopšte se ne žurim, ali možete da proverite u stenografskim beleškama. Pročitala sam da je narodni poslanik Marko Ćulibrk podneo amandman i pitala da li još neko želi reč. Niko se nije javljao. Možete da proverite. Mislila sam da ste odustali od diskusije. Niste dobro pratili. Žao mi je, to je vaša greška. Drugo, prema članu 160. stav 2, što se tiče odbora, "ako nadležni odbori ne podnesu izveštaje u utvrđenom roku, pretres predloga zakona može se obaviti u Narodnoj skupštini i bez izveštaja odbora", a pored toga Narodna skupština je donela odluku da se pretres obavlja bez izveštaja odbora.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SRS Vojislav Šešelj, po amandmanu.

Ovo je, dame i gospodo, ključni amandman Srpske radikalne stranke. Nažalost, ovde nema ministra, a hteo sam da mu ponudim, ako prihvati ovaj amandman, (ministre, ministre, slušaj malo ministre, pusti Maršićanina, on je smenjen, slušaj malo ovamo) ako Vlada prihvati ovaj amandman možemo da glasamo i za zakon u celini. Zašto? Ovaj amandman popravlja zakon i dovodi ga u sklad sa opštim društvenim interesima. Gde su ti interesi? Društvo nema interesa da se na određeno vreme oslobodi poreza na promet robe koja je uvezena. Zašto? Uvezena roba već konkuriše našim proizvođačima, pošto su veliki svetski izvoznici svoje troškove proizvodnje odavno snizili u odnosu na naše.
Gde se to najbolje pokazuje? Na primer, na ceni šećera. Uvek je svetska cena šećera bila najmanje dvostruko niža od naše domaće cene, nekada i višestruko. Svet uglavnom šećer proizvodi od šećerne trske, a kod nas je ta proizvodnja skuplja i zbog zastarele tehnologije. Vi se niste ni setili da šećer, ulje i mast unesete u ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na promet, ali štitite prava uvoznika hrane određeujući im isto oslobađanje poreza na promet kao domaćim proizvođačima. Tu nikakve logike nema.
Koja je priroda ovog zakona? Ovaj zakon spada u red privremenih zakona, interventnih zakona, zakona koji važe za određeno vreme. Po svojoj prirodi ovo su vanredne mere zbog vanrednih okolnosti. Koje su to vanredne okolnosti koje su vas naterale na ovaj zakon?
Prvo, opala je značajno kupovna moć stanovništva, a drugo ovakve poreske stope su dovele na prosjački štap domaće proizvođače hrane. Morali ste malo da im popustite te stege, ali zašto usput stege popuštate i uvoznicima hrane koji su konkurenti domaćim proizvođačima na određeno vreme; to nema nikakvog smisla, osim što štitite klanove koji se bave isključivo uvozom.
Dalje, vi niste predvideli uopšte šećer, jestiva ulja i masti, ali niste predvideli ni dečije pelene, dečiju konfekciju i galanteriju, hranu, udžbenike i školski pribor. Niste predvideli ni sredstva za ličnu higijenu, ni medicinski materijal. Od domaćih proizvođača kod nas niko ne proizvodi aparate za brijanje. To vi koji se ne brijete verovatno zbog toga i ne znate.
Zašto ovde niste uneli električnu energiju? Osnovna stavka koja opterećuje budžet svih porodica u Srbiji je električna energija. Zašto o tome niste vodili računa? To je najjednostavnije sprovesti. Bilo bi korisno da je samo skinut porez sa cene električne energije, pa da se oseti na domaćem budžetu prilično olakšanje. Nije vam palo na pamet. Tu ne može biti nekog naročitog prikrivanja i tu uvoznički klanovi ne mogu imati velike koristi po ovom osnovu, jer se oni formiraju po sasvim drugom osnovu, tako što će odlučivati da li će se struja uvesti od skupljeg ili jeftinijeg stranog prodavca.
Mi smo imali slučaj u protekloj zimskoj sezoni da je kupovana skuplja bugarska struja umesto jeftinije rumunske zato što je neko od onih koji su taj posao obavljali u ime Vlade Srbije i Elektroprivrede imao lične koristi.
Dalje, veoma je problematično što oslobađate poreza samo lekove koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje. Zašto? Tu vi građanima ništa ne olakšavate. Vi olakšavate samo Fondu za zdravstveno osiguranje.
(Predsednik: Vreme.)
Nema nikakve logike da se ne oslobode svi lekovi tog poreza na određeno vreme, kao i komunalne usluge. Ministar bi trebalo da se izjasni po ovom pitanju. On tendenciozno ne želi ni da sluša. Treba, ako ne prihvata, da objasni zašto ove stavke ne prihvata. Prvo, zašto ne prihvata razlikovanje hrane domaće i strane proizvodnje i zašto ne prihvata ove druge robe da dođu u isti status kao i robe koje se oslobađaju.

Reč ima predstavnik poslaničke grupe DOS, gospodin Čedomir Jovanović.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jasno zbog čega je neprihvatljiva ponuda u tržišnoj ekonomiji za domaću i stranu proizvodnju. Zbog toga što se time krše međunarodne konvencije koje je naša država potpisala i koje je dužna da poštuje, a koje nije potpisao DOS. Zbog politike i zdravog razuma će naravno na tako nešto pristati. Konačno, od toga će koristi imati potrošači tih proizvoda. Slažem se da će proizvođači biti u poziciji u kojoj će morati da paze na kvalitet svog proizvoda i da se takmiče sa cenom tog proizvoda. To je tržišna utakmica i mi ne možemo pristati na takvu vrstu politike u tržišnom segmentu.
Što se tiče oslobađanja poreza na promet po onim stavkama koje vi ovde predlažete, gospodine Šešelj, bili ste potpredsednik Republičke vlade koja je te proizvode opteretila sa porezom od 18%, 9+3+3+3, železnica, savezni i 3% beogradske takse. Ona nije ostala u kasi Beograda, već je išla direktno u Republički budžet vašom odlukom. Naravno da su okolnosti bile drugačije. Na sve ove proizvode koje ovde pominjete naplaćivan je porez na promet samo u periodu prelazne Vlade od jednog meseca. Ti proizvodi su bili oslobođeni od poreza na promet zbog toga što je država obezbedila sredstva kojima je pokrivala onu vrstu troškova koja je do tog trenutka bila pokrivana prihodima ostvarenim naplatom poreza na promet.
Dakle, jasno da se naravno u etapama može vršiti oslobađanje određenih proizvoda poreza na promet i to oslobađanje će biti vršeno u onoj meri u kojoj naša država bude u stanju da drugim prihodima nadoknadi tako potrebna sredstva.
Mi moramo vraćati staru deviznu štednju, moramo isplatiti penzije Srbije, mi smo društvo u kome na jednog zaposlenog dolazi 1,2 penzionera. Imamo stotine hiljada izbeglica, imamo probleme sa milion i po nezaposlenih ljudi. Naša državna kasa je opterećena i ta sredstva se moraju pronaći u ovom trenutku, mi ih pronalazimo naplatom poreza na promet na odrđenu grupu proizvoda.
Oslobođeni su u prvoj godini proizvodi koji su pomenuti izmenom Zakona o porezu na promet. Nadam se da ćemo u narednoj godini biti u prilici da izađemo u susret vašem amandmanu i da, pošto ostvarimo potrebna sredstva kroz neki drugi oblik naplate, ovako nešto podržimo.
Mislim da je to jedino logično što u ovom trenutku možemo učiniti, uz konstataciju da je vaš amandman dobronameran. Nažalost, u ovim okolnostima nije realno primenljiv, jer mi ne možemo obezbediti potrebna sredstva nekom drugom ekonomskom politikom. Možemo liberalizovati segment tržišta u onoj meri u kojoj smo to učinili. Što se tiče naplate poreza na promet, želim da verujem da ćemo tokom rasprave o budžetu za 2003. godinu razgovarati o daljoj liberalizaciji ovakve vrste fiskalne politike. Hvala vam.