Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sada nema ni ministra, nema predsednika Vlade, ali svejedno, mi danas pred sobom imamo budžet koji je, kao i u 2001. godini, napravljen tako da ima deficit. Ovog puta ima 38 milijardi dinara deficita i za mene je jako interesantno kako će se to pitanje deficita rešiti, obzirom na strukturu prihoda koje imamo i gde je očigledno da po osnovu poreza na dobit nećemo moći da isfinansiramo više od 2% budžeta. Znači li to da Vlada ne računa uopšte sa pokretanjem privrednih kapaciteta, a iz onoga što je gospodin Đinđić rekao, očigledno i ne računa.
Dakle, mi računamo na strane kredite ili donacije sa kojima ćemo izmiriti kamate koje u ovom budžetu iznose oko 23 milijarde dinara i to po osnovu inostranih kredita oko 16,5 milijardi dinara. Znači li to da te donacije i krediti funkcionišu po principu "kuma dala, kuma i uzela". Ovde se očigledno postavlja pitanje da li će ova vlada biti prisutna i u 2003. godini, kada dođe vreme da te kredite, koje ove ili sledeće godine podignemo za saniranje budžetskog deficita, vratimo. Svima vama, a to bih najradije postavio ministru kao pitanje, da li je moguće da samo 10% od planiranih sredstava od privatizacije bude namenjeno za Fond za razvoj. Dakle, ni milijardu dinara, a u isto vreme imamo troškove poslovnih putovanja od milijardu i 135 miliona dinara.
Da li je normalno da jedan budžet bude tako koncipiran da prodajom naših preduzeća finansiramo tekuću potrošnju, pa između ostalog i poslovna putovanja? Da li je normalno da pri tome imamo budžet koji jednu od najprofitabilnijih, odnosno perspektivnijih privrednih grana, kao što je turizam i koji je očigledno naša komparativna prednost, treba da pomogne sa samo 25 miliona dinara ili nepunih 800.000 maraka, što kaže kolega iz ne znam kog reda, 25 miliona starih dinara; a da pri tome možemo da govorimo o pokretanju kapaciteta u onim preduzećima koja će biti restrukturirana, pri čemu nemamo ni spisak preduzeća koja će se restrukturirati; ne znamo na koji način Vlada pokušava da reši pitanje nezaposlenih, a ona kaže da će ih po osnovu restrukturiranja preduzeća biti između 60 i 80.000.
Da li je normalno da budžet koncipiramo tako da zapravo pokazujemo i sami da u 2002. godini neće biti zaposlen u suštini nijedan nov radnik, jer i Vlada kaže da ćemo imati višak oko 80.000 radnika, ali ćemo navodno putem prekvalifikacije uspeti da zaposlimo otprilike toliko koliko ostane bez posla. Šta ćemo sa armijom, sa stotinama hiljada mladih ljudi koji čekaju na zavodima za tržište rada da se zaposle?
Mogu da razumem da Vlada ne treba da vodi privredne poslove, da ne treba da zamenjuje direktore u preduzećima, ali mora stvoriti ambijent, zaista stvoriti ambijent u kojem ćemo sredstva od privatizacije, pre svega, koristiti za pokretanje tih zamrlih privrednih kapaciteta i onda stvoriti uslove da se u nekakvoj budućoj prodaji, tenderskoj ili aukcijskoj, prodaju po znatno višoj ceni. Nije valjda da Vlada ima jedini zadatak da i ovo malo privrede što radi zaustavi, da bismo uspeli da ih prodamo za jedan dolar ili za jednu marku, kako se to pokušava ponekad i simbolično reći da ta cena po kojoj ćemo prodavati naša preduzeća nije važna.
Da li je normalno da imamo dve mlrd. i 700 miliona dinara investicija za potrebe MUP-a, od toga dve mlrd. i 60 miliona dinara za opremu, a 700 miliona dinara za građevinske objekte, da i sami konstatujemo da je samo po osnovu NATO bombardovanja pričinjena šteta razorena oprema u vrednosti od 190 miliona dolara ili preko 12 mlrd. dinara, a da pri tome niti imamo dostojanstva, niti hrabrosti, niti snage da onima koji su upravo porušili te objekte ispostavimo račun bar u tom iznosu za 2002. godinu.
Iz svih tih razloga, dame i gospodo, ovakav neuravnotežen budžet jednostavno ne vodi dobrom i mi ćemo biti u prilici da 2003. godine imamo katastrofalnu situaciju, jer nećemo moći da stalno dižemo kredite da bi namirivali budžetske deficite, a da pri tom privreda stoji ili uopšte ne radi.