Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 176 narodnih poslanika.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum, možemo nastaviti rad.
Obaveštavam vas da je do zakašnjenja došlo, jer su zasedala dva odbora, Odbor za finansije i Odbor za pravosuđe i upravu.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Andrić, Dušan Budišin, Nataša Milojević, Mihajlo Jagodić, a samo pre podne Išpanovič Ištvan i Dragan Vukšić.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Odbor za pravosuđe i upravu, u smislu člana 159. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se po hitnom postupku, u okviru 5. tačke dnevnog reda ove sednice, razmotri predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 21. decembra 2001. godine.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se po hitnom postupku, u okviru 5. tačke dnevnog reda ove sednice, razmotri Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti.
Za 128, protiv 40, uzdržan jedan, nije glasalo 6, ukupno 175 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Odbor za pravosuđe i upravu, u smislu člana 159. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se po hitnom postupku, u okviru 5. tačke dnevnog reda ove sednice, razmotri Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije, koji je podneo Narodnoj skupštini 21. decembra 2001. godine.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu.
Za 125, protiv 45, uzdržan jedan, nije glasalo 7, ukupno 178 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
V.d. republičkog javnog tužioca, u smislu člana 159. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predložio je da se po hitnom postupku stave na dnevni red ove sednice i razmotre u okviru 5. tačke dnevnog reda predlozi za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije, koji su dostavljeni Narodnoj skupštini 25. oktobra, 6. novembra i 18. decembra 2001. godine.
Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu.
Za 120, protiv 43, uzdržan jedan, nije glasalo 15, ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2002. GODINU (nastavak)
Dajem reč narodnom poslaniku gospodinu Pal Šandoru, a posle njega reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovane kolege, poštovani gospodine predsedniče, hteo bih samo nekoliko načelnih reči da kažem o predlogu budžeta koji imamo pred sobom. Mislim da nam je svima jasno - osnovna dilema da li glasati za budžet ili glasati protiv budžeta, znači glasati za stabilnost ili glasati protiv stabilnosti. Ono što je DOS dobio prošle godine na izborima, usudio bih se reći, bilo je poverenje naroda, figurativno rečeno, narod je glasao za nešto što bi se reklo "bela svetlost". Od različitih boja koje inače imamo u spektru, narod je izabrao tu pozitivnu mešavinu, tu belu svetlost u kojoj smo svi mi zajedno i niko nije pojedinačno. Narod je naravno glasao za ono što je mislio da svi mi zajedno, odlučujući se i na simboličan način, je li, svojih zastava, možemo bolje i više učiniti za njegovo dobro.
Ako ovaj budžet shvatimo u funkciji tih naših političkih namera, onda zapravo ozbiljnih dilema oko toga da li treba glasati za njega ili protiv njega, nema. To što smo mi sada u političkoj situaciji da kroz prizmu tu belu svetlost ponovo razlažemo na dugin spektar boja i da onda kažemo da jedna od tih boja jača i važnija, a da su sve ostale boje u tom spektru sporednije, manje važne, da su marginalne, pokušaj je koji mi imamo danas na političkoj sceni, ali mislim da nije ni korektno ni prema građanima, a ni prema koalicionim partnerima.
Prema tome, ako neka od stranaka želi da napravi tu vrstu distance, onda bi ta stvar jedina na političkoj sceni morala da bude jasnija
i bolje i drugačije formulisana. Stalna destabilizacija, čiji smo mi svedoci na ovaj ili na onaj način, kroz Skupštinu ili kroz događaje na političkoj sceni, vodi nas u to da smo opet u situaciji da postavimo sebi pitanje, da li smo mi za Vladu koju smo svi zajedno birali ili nismo za Vladu.
Kada se jedna od tih boja, a ja ću onda govoriti vrlo konkretno, to se odnosi na član 5, povlači iz spektra političkog koji je došao na vlast, dovodi u situaciju neke druge na političkoj sceni da postavljaju nove uslove, da ponovo dodatno destabilizuju situaciju. Prema tome, to se konkretno odnosi na član 5, na položaj, na situaciju oko Vojvodine. Osnovno pitanje, kažu oni koji su autonomaških ubeđenja, a ja ništa nisam manje autonomaš od njih, jesu naši novci. Ovim članom 5. i onim zakonom koji smo mi dobili, koji je nama Skupština Vojvodine ostavila, naši novci opet neće biti kod nas. Neće biti kod onih koji stvaraju naše novce, a to znači kod građana koji konkretno u opštinama i u naseljima izdvajaju sredstva za budžet.
Prema tome, vrlo je ozbiljna, i ja mislim dobra, prilika da se dobro razmisli, da se prilikom donošenja novog zakona o lokalnoj samoupravi omogući organima lokalne samouprave da imaju izvorno pravo ubiranja sredstava iz budžeta, da se sa ovim celokupnim pitanjem Vojvodine, važi naravno za definisanje odnosa u samoj republici, zastane i porazmisli.
Zašto? Zbog toga što je Jugoslavija u jednoj čudnoj situaciji, da se još događaji sa Crnom Gorom nisu okončali, a da unutar same republike ne znamo koliko i kakvih regiona treba eventualno da bude. Ako mi na ovaj način pojačavamo autnomne funkcije jednog dela Republike, to će biti sa relativno velikim brojem stanovnika i sa velikom ekonomskom snagom dobićemo jednu očiglednu nesrazmeru oko mogućnosti i potreba. Prema tome, mislim da je ovaj član 5. ovde dosta dobro definisan i da bi zapravo celu priču oko toga ko nas, koliko i kako ucenjuje, trebalo završiti na jedan način koji bi bio mnogo bolji, mnogo bezbolniji, a to je usvajanje jednog pravog zakona o lokalnoj samoupravi, gde se onda ova pitanja eventualno mogu marginalisati.
Hteo bih da kažem još da oni koji su za ovakav stepen autonomije za koji se zalažu, i koji stalno radikalizuju situaciju, zapravo mogu samo da se održe na radikalizaciji situacije, jer kada se odreknu tog svog političkog programa, onda mogu da se upišu u bilo koju od drugih stranaka koje postoje u Srbiji; oni stalno zagovaraju jednu tendenciju kriza i destabilizacije. Naravno, loše je kada se ta priča vezuje za manjine. Kaže se da je to potrebno zbog toga što i manjine žele tu vrstu autonomije, a ja mislim da to naravno nije istinito, jer manjine u toj situaciji neće dobiti ništa. Pare će iz Beograda otići do Novog Sada i opet je u toj Vojvodini jedna druga etnička većina, i manjina opet neće biti subjekat političkog odlučivanja, nego će biti objekat političkog odlučivanja, opet neće moći da iskažu svoja kolektivna prava i svoj politički subjektivitet.
Tu mi zapravo na ovaj način, pozivajući se na manjine, kroz ovu vrstu autonomije ne rešavamo ništa. Prema tome, dobro je što je predviđeno da taj član 5. bude redefinisan u nekom predstojećem rebalansu, kada razgovori oko toga šta je i kako je potrebno budu dovedeni do kraja.
Hteo bih da kažem još nekoliko sasvim konkretnih reči. Pregledajući celokupan budžet, mislim da je Ministarstvo poljoprivrede uradilo ponajbolju argumentaciju i detaljan prikaz stavki za šta će se sredstva iz njegovog budžeta potrošiti. Tačno se, eksplicitno može videti šta je namenjeno za regrese u poljoprivredi. Bilo bi još malo sugestija; pošto su rekli da je prvi put predviđena određena suma za voćarstvo i za vinogradarstvo, to je možda moglo da bude urađeno i za orahe i za kajsije, jer su i oni prilično deficitarni, kao i kod priplodne stoke. Pre jedno 7-8 godina imao sam takav amandman. Ne vidim da se daje regres za jarčeve i za koze. Vrlo je bitno to, jer smo pre nekoliko godina usvojili zakon gde te životinje nisu štetočine nego alternativa i perspektiva u poljoprivredi. Njihovo gajenje bi trebalo i na ovaj način stimulisati uvođenjem boljih rasa.
Na kraju, nešto o Ministarstvu za nauku. Dao sam jedan amandman sa namerom da njegove stavke budu lakše proverljive i uočljive, gde postoji jedan zakon o Matici srpskoj i jedan zakon o Srpskoj akademiji nauka. Predložio sam da se ona ukupna suma, koja je već inače planirana kod tih ministarstava, navede tako da te dve institucije, koje imaju svoje posebne zakone, a druge institucije nemaju - ni jedan od univerziteta nema, zakon o Univerzitetu u Novom Sadu ili zakon o Univerzitetu u Beogradu, nego postoji uopšte Zakon o univerzitetu i Zakon o kulturnim dobrima - da te dve stavke budu iskazane na onaj način kako one zaslužuju.
Ne treba reći da je Matica srpska najstarija kulturna institucija kod Srba, sa časopisom koji kontinuirano izlazi 175 godina. Druge države, da imaju takve institucije, stavile bi posebnu budžetsku stavku da se to vidi, jer jeste zakonska obaveza. Mi iz te oblasti imamo dva ledž specialisa, Zakon o SAN-u i Zakon o Matici srpskoj. Treba se i budžetu držati one strukture, koja je inače obaveza Republike, da se te insitutcije finansiraju iz budžeta.
Prema tome, moj amandman ide u tom pravcu. Nadam se da je moguće možda kroz Odbor za nauku ili Odbor za finansije to doraditi, pa bih onda bio spreman i da povučem taj svoj amandman, da planiramo onoliko sredstava koliko su ministarstva i inače planirala za izdvajanje za te institucije, ali se to iz ukupne sume koja je iskazana ne vidi, a ove dve institucije to zaslužuju, pa bih molio ministre da budu skloni prihvatanju ovakvih sugestija.

Reč ima narodni poslanik Radojko Petrić.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani predsedniče i članovi Vlade, poznato je da je potrebno mnogo umešnosti da se napravi budžet. Treba da zadovolji osnovne potrebe korisnika javne potrošnje, a da preterano ne optereti privredu i građane. Takođe je poznato da budžet nije lako doneti ni u zemljama sa stabilnim i razvijenim ekonomijama. U parlamentu skoro da nema važnijeg pitanja o kojem se raspravlja od pitanja donošenja budžeta.
Da li naša Vlada pitanju donošenja budžeta u Skupštini pridaje takav značaj? Očigledno je da ne pridaje. O tome najbolje govori činjenica da smo mi, poslanici, depešama obavešteni na kućne adrese da 19. decembra možemo u Skupštini Srbije preuzeti materijale, a da je to pitanje na dnevnom redu Republičke skupštine 20. decembra, sa početkom u 10,00 sati. Da ne govorim kako služi kao loš primer za skupštine opštine, jer onda u tom slučaju mogu tog istog dana da dostave materijal i da drže Skupštinu, da usvajaju budžet.
Osnovni materijal bez naknadnih dodataka ima 99 stranica. Kako je onda moguće za nepun dan proučiti materijal, obaviti konsultacije na terenu, pripremiti se za raspravu i podneti amandmane? Zna se da se samo na osnovu amandmana mogu izvršiti izmene, jer drukčije zakon ne može da se menja, bez obzira kakva se rasprava vodi u načelu. Iz prednjeg se jasno vidi da Vlada želi da izbegne pravu raspravu o budžetu. S obzirom da poslanici DOS-a skoro ne učestvuju u raspravi i ne podnose amandmane, očigledno je da Vlada želi da spreči poslanike SPS-a i poslanike ostalih opozicionih partija da ukažu na određene manjkavosti u Predlogu zakona i da podnesu amandmane, čijim bi se eventualnim prihvatanjem popravile neke stvari date u predlogu.
Ako još uzmemo u obzir da nam je nametnut Poslovnik, koji protivustavno sprečava poslanika da može podneti amandman na svaki član predloga zakona, onda se vidi koliko se parlamentarna rasprava pretvara u jednu farsu. Najbolji primer je član 9. Predloga ovog zakona. Ovim članom raspoređuju se celokupna sredstva budžeta od 219 milijardi dinara na korisnike i razvrstavaju za bliže namene. Taj član ima 27 stranica. Na ovaj član može da se podnese samo jedan amandman, i to cela poslanička grupa. Gde je tu pravo poslanika da podnese predloge vezane za specifičnosti pojedinih područja, krajeva ili delatnosti?
No, bez obzira na sve napred rečeno, ipak želim da u ovoj načelnoj raspravi ukažem na neka pitanja i zamolim kolege poslanike, predsednika i članove Vlade, da prilikom razmatranja zakona u pojedinostima prihvate određene predloge i sugestije i da se za pojedine namene obezbede sredstva u većem iznosu. Pokušaću da ne ponavljam ono što je već do sada rečeno i ukazaću konkretno na sledeće:
Prvo, u okviru Ministarstva finansija i ekonomije predviđeni iznos za Fond za razvoj Republike Srbije od svega jednu milijardu dinara je krajnje nedovoljan. Ako želimo oporavak privrede, onda je za ovu namenu neophodno obezbediti više sredstava. Uzimajući u obzir da se iz ovog fonda obezbeđuju sredstva i za regionalni razvoj, onda se još više vidi koliko je za tu svrhu obezbeđeno malo sredstava.
Poznato je da, prema važećim propisima, u Srbiji, bez Kosova i Metohije, ima 37 opština koje su privredno nedovoljno razvijene. Te opštine se nalaze na brdsko - planinskim područjima, udaljene su od razvijenih privrednih centara, prigranične su ili u Raško-polimskom području, sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva. Ove opštine, umesto da se po razvijenosti približavaju prosečnoj razvijenosti Srbije, sve više zaostaju i taj se raskorak sve više i više povećava.
Ovde podsećam i na Ustav Srbije, gde se kaže da će se voditi računa o ravnomernom regionalnom razvoju i da će se podsticati razvoj nedovoljno razvijenih područja. Glavni iznos podsticajnih sredstava za razvoj tih privredno nedovoljno razvijenih opština obezbeđuje se preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Zbog navedenih razloga neophodno je izvršiti povećanje izdvajanja sredstava ovom fondu, bar na dve milijarde, umesto jedne milijarde, koliko je predložila Vlada.
Drugo, iznenađuje koliko se malo govori o povećanju industrijske i poljoprivredne proizvodnje. Neće se poboljšati životni standard građana na osnovu socijalnih programa. To će se ostvariti jedino većim privrednim rastom i otvaranjem novih radnih mesta. Kao da se skriva podatak da je naša privreda u recesiji.
Pre neki dan, ovde u Skupštini, ministar Đelić reče da je stanje u proizvodnji u ovoj godini u odnosu na prošlu na nuli, odnosno da je isti obim proizvodnje, bez pada i rasta. Međutim, ako uzmemo u obzir industrijsku preradu poljoprivrednih proizvoda, koja je zbog rodne godine veća, onda je situacija sasvim drugačija. Zapravo, veliki je pad industrijske proizvodnje. Svuda vidimo da fabrike ne rade ili da rade sa desetkovanim kapacitetima.
Ako se stanje u proizvodnji ne promeni, nema ništa ni od reformi ni od ekonomske ni političke stabilnosti - kako pravdati pad proizvodnje u odnosu na stanje kada su socijalisti bili na vlasti, a bile su ekonomske sankcije i bilo je NATO bombardovanje i razaranje.
Nedovoljna carinska zaštita domaće proizvodnje i neophodnost obezbeđenja sredstava za stimulaciju izvoza je posebna priča. O tome će govoriti ostali poslanici SPS-a.
Vraćam se na konkretne predloge, gde bi trebalo izvršiti izmene iznosa potrebnih sredstava za pojedine namene u odnosu na date predloge Vlade. U okviru Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, za obrazovanje i usavršavanje naučnoistraživačkih kadrova mislim da je neophodno obezbediti više sredstava.
Polazeći od činjenice da je obrazovanje najmoćniji pokretač razvoja jedne zemlje, onda je zaista potrebno pokloniti posebnu pažnju obrazovanju i usavršavanju naučnoistraživačkih kadrova. Imajući prednje u vidu, potrebno je obezbediti više sredstava našim naučnicima za usavršavanje za naučnoistraživački rad.
U prednjem smislu, za ovu namenu trebalo bi obezbediti bar 50 miliona umesto 35, koliko je Vlada predložila.
U okviru Ministarstva prosvete i sporta, za poziciju - Troškovi smeštaja studenata - treba obezbediti više sredstava. Svi znamo da je obrazovanje najvažnija investicija koju jedno društvo ulaže za svoju budućnost. Pomoć koja se u budžetu obezbeđuje za smeštaj i ishranu studenata u direktnoj je funkciji ulaganja u obrazovanu budućnost. Podsećam da su cene smeštaja i ishrane u studentskim domovima 1. maja ove godine povećane za preko tri puta. Najavljuje se, takođe, povećanje od januara ove godine, a da ne pominjem iznos školarine i druge izdatke koji su vezani za školovanje dece na strani.
Gde će se naći deca roditelja zaposlenih u lošestojećim preduzećima ili drugim institucijama i deca porodica sa sela. Ne dozvolimo da dođemo u situaciju da decu mogu da školuju samo imućni roditelji. SPS je ovome pridavala mnogo više pažnje kao partija socijalne pravde. Zato predlažem, odnosno socijalisti predlažu da se u budžetu za smeštaj i ishranu studenata obezbedi bar milijardu i 300 miliona dinara umesto milijardu i 47 miliona, koliko je predložila Vlada.
Dalje, u okviru Ministarstva vera treba povećati dotacije verskim zajednicama. Naime, zbog uvođenja veronauke u škole verske zajednice imaju znatno povećane potrebe za sredstvima. Zbog toga im dotacijom treba obezbediti bar sto miliona umesto 54, koliko je predložila Vlada.
Na kraju, želim da ukažem da se malo govori o neophodnosti smanjivanja učešća javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu. Ne afirmiše se dovoljno pitanje jačanja budžetske i finansijske discipline. Potrebno je pojačati edukaciju stanovništva o neophodnosti plaćanja poreza i drugih propisanih obaveza; ukazivati koliko je to moralno pitanje građana i kako se na to gleda u svetu; uticati na taj način da se smanji siva ekonomija. Zahvaljujem.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Dušan Ilić, a sledeći je Živko Selaković.

Kolege poslanici, dame i gospodo ministri, gospodine predsedniče Vlade, nije dobro za jednu Vladu kada ministar finansija započne svoje izlaganje izvinjenjima - zašto je predlog budžeta kasnio. Njegove argumente smatram prihvatljivim. Naravno, čekalo se da bude izglasan Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je tek ušao u proceduru;  i čekalo se izglasavanje Predloga zakona o Skupštini Vojvodine.
Međutim, to je nešto što nije dobro, mislim da bi predsednik Vlade o tome morao ozbiljno da razmisli i da bolje koordinira rad svojih ministarstava. Ali, o tom-potom.
Na početku želim da kažem da je dobro u ovom predlogu budžeta jedna metodologija kojom je budžet uređen. Međutim, mi budžetskim zakonom tu metodologiju moramo i ozvaničiti. Nije dobro i dovelo nas je u nezgodnu situaciju to što nismo uspeli da uradimo komparaciju prethodne metodologije budžeta i ove, pa smo se u ovom kratkom vremenu našli u jednoj iznudici; a, pored toga, kada na to dodamo i završni račun budžet za 2000. godinu, koji takođe nije bio pred nama, onda se nalazimo u nezgodnoj situaciji.
Želeo bih da zamerim budžetu, to smo na kraju krajeva i na Odboru za finansije govorili, način finansiranja deficita i pitanje tekuće budžetske rezerve, kao i neke stavke u budžetu oko kojih smo se složili.
Što se tiče finansiranja budžetskog deficita, vidimo u obrazloženju da će to biti finansirano, tih 38 milijardi, donacijama od 9,1 milijarde, prihodom koji ćemo ostvariti putem privatizacije od 10,8 milijardi i kreditima od strane NBJ i poslovnih banaka. U tom pravcu mi smo i dali određene amandmane na član 3. Nažalost, oni nisu naišli na razumevanje predlagača zakona.
Nadam se da će Skupština imati razumevanja u ovom pravcu, a postavio bih kao pitanje i nešto što nas dovodi u nezgodnu situaciju, a to je finansiranje dela budžeta koji je namenjen socijalnim pitanjima. Gospodin predsednik Vlade je rekao da je to nekih 30%. Ukoliko tih 30% budžeta odlazi na socijalna davanja, a to je na drugoj strani vezano za donacije, što takođe vidimo, naći ćemo se u novoj nezgodnoj situaciji. Sa jedne strane će nas finansiranje tih socijalnih problema donacijama dovoditi u zavisnu poziciju, a pogotovu od strane međunarodne zajednice, s obzirom da nije Predlog zakona o Haškom tribunalu prošao po hitnom postupku u ovom parlamentu; sa druge strane, nalazimo se u situaciji da ovo finansiranje budžetskog deficita od strane NBJ i poslovnih banaka može da dovede do pojačanih inflatornih tokova.
Znači, to je jedna situacija u kojoj se Vlada našla. Nadam se da ćete imati snage da to prevaziđete, ali to je stvarno nešto što nas može dovesti u neprijatnu situaciju.
Kada je reč o finansiranju deficita od strane privatizacije, vrlo je nezgodno očekivati kako će privatizacija teći u ovom delu u toku iduće godine. Taj vaš optimizam od tih 10,8 milijardi neće moći da drži vodu u narednom periodu. Privatizacija ide sporo, a na kraju krajeva postavlja se i ono pitanje restitucije, odnosno povraćaja imovine prvobitnim vlasnicima.
Što se tiče tekuće budžetske rezerve, po našem mišljenju ona je poprilično veliki deo, procentualno gledano veliki deo zauzima u budžetu. Smatramo da treba, a neki amandmani su, čak i od strane poslanika Demokratske stranke na to išli, da se deo te budžetske rezerve preusmeri na precizno definisane stavke u budžetu. To nešto što smo mi svojim amandmanima, pogotovu u oblasti zdravstva i finansiranja Komesarijata za izbeglice, predložili. To je nešto na šta želim da vam skrenem pažnju.
Što se tiče finansiranja budžeta, mislim da ste mogli da obratite pažnju i na još neke detalje. Podsetiću vas samo na vašu izjavu da ćemo u idućoj godini smanjiti administraciju za 10%. Međutim, ovim uvođenjem agencija, koje su osnovane uredbom Vlade, praktično uvodimo novu administraciju. To je nešto što se kosi sa vašom izjavom. Naši amandmani idu u pravcu da se te agencije, odnosno stavke, izbrišu iz ovog predloga zakona o budžetu.
Podsetiću vas i na to da je naše predizborno obećanje bilo da ćemo finansirati socijalne probleme time što ćemo brojnu imovinu, koja je u posedu Vlade Srbije, prodati, a tu pogotovo mislim na ove reprezentativne objekte, za čije je finansiranje u budžetu izdvojeno negde oko 526 miliona. To su reprezentativni objekti, to je Užička 40, Užička 16, Užička 38, Tolstojeva 50, Botićeva 8, zatim u Vrnjačkoj banji, u Vorovu, na Oplencu, Užička 23 i Užička 25, kao i sanacija vile Zlatni breg i dodatne rekonstrukcije u Botićevoj ulici. Moja sugestija je, što se toga tiče, da se ipak obrati pažnja kako bi u budućnosti održali to svoje predizborno obećanje.
Kada smo već kod povećanja administracije o kome sam govorio u ovom delu o agencijama, želeo bih da vam skrenem pažnju i da vam postavim pitanje, gospodine predsedniče Vlade (zamolio bih vas da me saslušate, pošto je ovo za mene vrlo važno) da mi odgovorite: na koji način se finansiraju kancelarije "Kontakt Srbija", pošto ih u budžetu ni u jednoj stavki ih nisam našao, a one su praktično pandan okruzima, koji imaju svoje stavke u budžetu. Obzirom da na okruge već ide 168 miliona i 466 hiljada, molio bih vas da mi odgovorite na koji način se finansira "Kontakt Srbija".
Molim? Znači, to je nevladina organizacija. To je nešto što je vrlo značajno, zato što po bilbordima po gradu vidimo da direktan kontakt sa Vladom možemo ostvariti preko nevladine organizacije koja se zove "Kontakt Srbija". To je nešto što mi je bilo zanimljivo. To su, ukratko, neke moje primedbe i nadam se da ćete naše amandmane usvojiti, a neki od njih imaju i podršku odbora, tako da ne vidim razloga da ih Vlada ne podrži. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živko Selaković, a sledeći prijavljeni je Marijan Rističević.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, gospodo ministri, poslanici vrlo retko dobijaju priliku da vas pozdrave, te stoga s posebnim zadovoljstvom to sada i činim.
U svom izlaganju osvrnuo bih se na sam postupak i način zakazivanja ove sednice, jer materijal smo kasno dobili, veoma je kratak rok da bismo mogli konstruktivno da ga razmotrimo i da damo amandmane, pošto poslanička grupa SSJ konstruktivno radi i podnosi amandmane, nastojimo da učestvujemo u poboljšanju svakog zakona, a ne samo da damo amandmane radi amandmana.
Stoga postupak, način i sama procedura počev od samog zakazivanja ove sednice Skupštine i stavljanja na dnevni red budžeta za 2002. godinu, nije tekao normalnim i uobičajenim redom. Očigledno je da se htelo na brzinu, bilo kako, samo usvojiti budžet i to je u stvari, po mom mišljenju, i suština svega toga.
Kao što sam rekao, da bi se konstruktivno razmotrio Predlog zakona, trebalo je vremena, da ne ponavljam, za sam način zakazivanja ove sednice poslanička grupa SSJ je smatrala da se to užurbano radi da se jednostavno sednica ne bi držala 24. i 25. decembra, a vi znate dobro šta je tada bilo, koji je to praznik bio, a da se sednica održi na drugi dan Svetog Nikole, odnosno i treći dan; poslanička grupa SSJ je smatrala da to nije dobro i mi nismo u četvrtak, na drugi dan Svetog Nikole, prisustvovali i učestvovali u radu sednice. To je samo iz tog principijelnog razloga, a ne, kako kruže glasine, da smo mi hteli da bojkotujemo budžet, a to sigurno nije tačno; jer smo odmah narednog dana došli da učestvujemo u radu.
Koliko sam mogao i stigao da pogledam materijal, odnosno budžet, ja bih se osvrnuo samo na ovaj razdeo 9. koji govori o poljoprivredi. Za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dodeljeno je nešto manje od osam milijardi dinara i to zvuči, sa povećanjem od 60%, veoma dobro, kada se ima u vidu da je budžet za 2001. godinu iznosio 5.100.000.000 dinara.
To nije tačno, narod treba da zna da su se obezbedila još neka sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara, a to je stiglo kasnije kao donacija ili vanredni prihod, pa je to ukupno iznosilo nešto oko 9 milijardi dinara. Ta cifra ovako naoko izgleda pozamašna, ali u praksi je dokazano i viđeno da nije bila dovoljna, što znači da ova stavka od 8 milijardi koja se sada predviđa ni izdaleka ne može da zadovolji potrebe resora Ministarstva za poljoprivredu.
Uz to dodajem da je predviđena i premija za isplatu šećerne repe, odnosno za setvu šećerne repe od oko 680 miliona. Ja moram da podsetim ovde da je veći problem zašto šećerna repa unazad nije isplaćena Pomoravskom okrugu, a i drugim delovima naše Srbije. Znači, treba obezbediti sredstva da se isplati stari dug, a u ovom predlogu se ne vidi, odakle bi se ta sredstva obezbedila. Moja je primedba što je ovoga puta ukinut agrarni budžet. Smatram da je agrarni budžet bio sastavni deo budžeta i da su se u agrarnom budžetu mnogo bolje mogli iskazati i prikazati tabelarno troškovi, odnosno prihodi za razvoj poljoprivrede u celini.
Mislim da je ovo velika greška i da ubuduće agrarni budžet mora da postoji kao zaseban budžet koji prati i ide u sklopu ovog budžeta.
Iskoristio bih prisustvo premijera gospodina Đinđića obzirom da se malo i duže znamo, pa bih bio slobodan da mu i u sali postavim dva pitanja. Rekao je da je prošle godine plata bila negde oko 80 maraka, a sada iznosi oko 230 maraka. Mislim da i ovih 230 maraka nemaju svi radnici. Za radnike, odnosno građane, žitelje Srbije je mnogo važnije šta se može kupiti za ovih 230 maraka u odnosu na onih 80 maraka. Ja samo znam da sam plaćao struju i mogao sam da se grejem na struju, pa kada mi dođe račun 1.000 dinara, to je bila previsoka cena, a sada računi dolaze i po 15.000 do 20.000 dinara i opet se čovek mrzne.
Znači, ta razlika u novcu nije pokazatelj da je sada nešto poboljšano stanje. Posebno želim premijera da pitam, opet u šali, kaže da su za potrošačku korpu u oktobru prošle godine trebale tri plate, a da sada treba 1,9, znači dve plate. Sada ja pitam, kada sam malopre ovo uporedio šta se može kupiti za 230, odnosno ranijih 80 maraka, da li su te korpe sada smanjene, pa su jeftinije?
Posebno bih nešto rekao (a vidim da već ističe i vreme predviđeno za našu poslaničku grupu), a vezano je, možda nije detaljno za budžet, za zatvaranje, po našem mišljenju, i rentabilnih banaka. Zar nisu mogle da se te banke upotrebe baš za razvoj poljoprivrede, da se one usmere možda na nekakve kredite za poljoprivredu, odnosno poljoprivrednike. Mislim da je o ovome trebalo porazmisliti i možda ne donositi ovako ishitrene odluke.
Na kraju želim da kažem da poslanička grupa SSJ neće glasati za ovakav budžet, ne zato što jednostavno neće, nego, kako sam i naveo, mislimo da u ovom budžetu (i pored toga što je veliki u odnosu na prošli budžet, odnosno sada važeći) nije dobro raspoređeno po resorima ministarstava itd. Znači, da podvučem, nećemo glasati za ovaj budžet, imajući u vidu da nismo mogli ni da ga razmotrimo i da damo, kako sam na početku rekao, neke amandmane sa kojim bismo možda poboljšali sam tekst ovog budžeta.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a posle njega narodni poslanik Dragan Čolić.

U cilju efikasnijeg rada odustajem od diskusije i isto se odnosi i na gospodina Sredoja Mihajlova. Imam ovlašćenje od njega da povučem diskusiju u njegovo ime.