Po Poslovniku? Reč ima narodni poslanik,  gospodin Dragan Tomić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, reklamiram član 89. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram da kažem, bez obzira na obrazloženje gospodina Stanka Kovačevića, na ovoj sednici narodnim poslanicima Rajku Baraliću i Draganu Todoroviću, koji su bili na sednicama odbora i zakasnili na početak rasprave, nije dozvoljeno, iako su po odluci Skupštine učestvovali u radu Odbora, nije im bilo omogućeno da kasnije učestvuju u raspravi, jer je rečeno da su propustili svoje pravo. To je ozbiljna povreda Poslovnika. U ovom slučaju, kada je u pitanju privatni razgovor narodnog poslanika, onda se dozvoljava izmena u redosledu po prijavi. Moram da kažem da poslanička grupa SPS nikada neće biti nikakav saobraćajac ni ovoj vladi ni bilo gde. Ima jedna razlika, bar smo uspeli, gospodo, da napravimo 37 mostova.

Gospodine Tomiću, vaša primedba na Poslovnik je neosnovana. Prvo sam dužna da vam dam obrazloženje,  gospodine Tomiću, pa ćemo onda staviti na glasanje. Narodni poslanici Rajko Baralić i Dragan Todorović nisu dobili reč na prošloj sednici iz prstog razloga što ste vi vreme po članu 90. Poslovnika Narodne skupštine potrošili, a ne zato što nisu bili prisutni kada sam ih prozivala. Proverićemo u stenografskim beleškama.
Stavljam na glasanje povredu Poslovnika koju je istakao narodni poslanik Dragan Tomić.
Za 63, protiv 82, uzdržana dva, nije glasalo 43, ukupno 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština donela odluku da je primedba na Poslovnik neosnovana.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, a posle njega narodni poslanik Živanko Radovančev.

Dobro Stanko pogodi ime sadašnjeg šefa, dijapazon je od Mićunovića pa do Perišića veliki.
Dame i gospodo, ovo su dva dokumenta, predlog Vlade za ovogodišnji budžet i za budžet za narednu godinu. Ako je ovogodišnji budžet, gde piše jasno, potrošački inflatoran, a da jeste pokazalo se, onda je ovaj budžet jednostavno rečeno rasipnički.
Kako Vlada misli da sprovodi ovaj najvažniji deo socijalne politike? Jednostavno tako što će poreskim obveznicima preko poreza i akciza zavlačiti ruku do lakata, izvlačiti im ono malo para, davati socijalno ugroženim i socijalnim kategorijama, korisnicima budžetskih sredstava. Onda tim istim korisnicima ruke do ramena, izvlačiti preko struje, komunalija i ostalih dažbina, koje u međuvremenu rastu.
To je jednostavna računica na koju se oslanja Vlada. Ono što je moja primedba, to je da bi ovo eventualno bolje obrazlagao Žarko Korać nego resorni ministar. On je čovek koji pokriva više resora, od duvanske industrije, gde ga zadužuje lično premijer, pa sve do ugroženosti i prava seksualnih manjina.
On bi bio kompetentnija ličnost da brani ovo. Može se očekivati da će i u narednoj godini, na osnovu ovog budžeta, realnost u Srbiji biti kao ona virtuelna realnost Radio-televizije Srbije. Drugo ništa ne možemo očekivati od Vlade koja svesno ulazi u kreditne aranžmane, plaća svoju grešku zato što je zaboravila i oprostila bombardovanje, plaća svoju grešku što je brzopleto odustala od kontinuiteta Jugoslavije, SFRJ, i sada se te greške plaćaju tako što se uzimaju novi krediti. Ovaj budžet jasno predviđa da će te njihove greške plaćati građani Srbije.

Reč ima narodni poslanik Živanko Radovančev. Preostalo vreme za vašu poslaničku grupu, po članu 90, je 15 minuta.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, uvaženi narodni poslanici, zakon o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu je svakako najvažniji zakon na ovom zasedanju, kako za Vladu i državu, tako i za građane koji pune budžet. Pokušaću u kratkim crtama, zbog ograničenog vremena, da zadržim vašu pažnju na poziciji budžeta koja se odnosi na Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u budžetu Republike Srbije za 2002. godinu.
Pre nego što se počnem baviti konkretnim iznosima sredstava u budžetu, opredeljenih za Ministarstvo poljoprivrede, hoću da okarakterišem stanje u oblasti poljoprivredne proizvodnje. Često čujemo ocenu od zvaničnika da je stanje u poljoprivredi dobro, bolje nego što je bilo i da je poljoprivreda na putu ozdravljenja. Ovakva ocena se potkrepljuje podatkom da je proizvodnja u poljoprivredi u ovoj godini veća za 25% u odnosu na prethodnu sušnu 2000. godinu. Podatak je tačan, ali se ne sme zanemariti činjenica da rast proizvodnje nije ostvaren samo dobrim potezima Vlade i boljim ekonomskim uslovima privređivanja u ovoj oblasti, već da je porast proizvodnje i dar vrednih zemljoradnika i povoljnih klimatskih uslova u ovoj godini. Ekonomski položaj poljoprivrede je još teži u 2001. godini, a zemljoradnici još više osiromašeni i razočarani.
Prirodno je bilo da zemljoradnici očekuju da poprave svoje ekonomsko stanje posle rodne godine, kakva je bila ova 2001. godina. Međutim, poljoprivredi ostaje samo verbalno priznanje za njen doprinos našoj ekonomskoj stabilnosti i porastu društvenog proizvoda. Navešću jedan broj nerešenih pitanja koja su pratila ovu proizvodnju, a aktuelna vlast nije imala odgovore za te probleme. Imali smo najskuplju godinu u poljoprivredi u smislu ulaganja u proizvodnju. Nije bilo regresiranog goriva, semena, niti je bilo kredita pod povoljnijim uslovima.
Kreditno-monetarna politika izgleda da ne poznaje poljoprivredu kao proizvodnju koja treba kredite pod povoljnijim uslovima, uvažavajući karakter i ciklus proizvodnje. Čelnici monetarne vlasti nikako da shvate da monetarna stabilnost nije sama sebi cilj, već da je cilj monetarne stabilnosti ta ista monetarna stabilnost, ali u funkciji veće proizvodnje.
Takođe, učenici pokojnog profesora ne mogu da nauče lekciju da kreditiranje poljoprivrede pod povoljnijim uslovima ne deluje štetno na monetarnu stabilnost kao generator inflacije. Liberalizovali smo uvoz svega i učinili ga interesantnijim nego baviti se mukotrpnom proizvodnjom. Domaću proizvodnju nismo zaštitili i izložili smo je nelojalnoj konkurenciji roba iz uvoza, a u izvozu i dalje ne postoje mehanizmi subvencija i izvoznih stimulacija.
Rezultat takve politike je do sada nezabeležen spoljnotrgovinski deficit naše zemlje, gde pokrivenost uvoza izvozom iznosi svega 38%. Zaista dramatičan podatak. Ako se posmatra robna razmena sa inostranstvom u zoni poljoprivrede, rezultat za granu privređivanja, za koju kažemo da je naša izvozna šansa, je takođe katastrofalan. Za 9 meseci, imamo podatak, ostvaren je izvoz poljoprivrednih proizvoda za 201 milion dolara, a uvoz u istom periodu je ostvaren za 419 miliona dolara. Naveo sam samo jedan broj lošijih poteza ili nečinjenja aktuelne vlasti prema poljoprivredi, koji su još više otežali položaj poljoprivrede i stanje učinili nesnošljivim.
Hoću i da pohvalim ono što je bilo dobro u ovoj godini. Otkup i isplata pšenice je realizovana u okvirima dogovorenih uslova i rokova. Premije za mleko su isplaćene u iznosima koje smo usvojili, uz redovnu isplatu. Rezultat takve politike u ovoj oblasti, u oblasti proizvodnje mleka, je povećanje proizvodnje za 10% u ovoj godini, u godini skupe stočne hrane, zbog suše koju smo imali u 2000. godini. Za pozdraviti je i sprovođenje mera za eliminaciju enzoetske leukoze goveda (to je jedna vrsta bolesti) i nadoknade dela izgubljene vrednosti proizvođačima, sa krajnjim ciljem da se ova bolest u što kraćem vremenskom periodu eliminiše iz naše Republike.
Strana budžetske potrošnje je autonomno pravo Vlade da predloži Narodnoj skupštini i da ta ista Narodna skupština usvoji. Iz predloga raspodele budžeta po pojedinim pozicijama možemo prepoznati raspoloženje i razumevanje Vlade prema pojedinim oblastima budžetske potrošnje. Ako je suditi po tome, poljoprivredi se ne piše najbolje.
Poljoprivreda se ne shvata kao ozbiljna grana i jedna je od retkih realnih šansi našeg privređivanja i razvoja. Učešće sredstava Ministarstva poljoprivrede u ukupnom budžetu se smanjuje sa 5,8% u 2000. godini na 3,9 u 2001. godini i 3,5% u 2002. godini. Ministar poljoprivrede, gospodin Veselinov, dok je bio u opoziciji, ako se dobro sećam, zalagao se da učešće poljoprivrede u budžetu bude na nivou učešća poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu. To učešće je 19%.
Godinu dana je dovoljno vreme da ministar Veselinov svoju ideju iz opozicionih vremena realizuje. Verujem da je gospodin Veselinov i danas na istom stanovištu kao i kad je bio u opoziciji i uveren sam da nije u pitanju njegova nedoslednost, već, rekao bih, njegova nemoć da poljoprivredi obezbedi prioritetno mesto u aktivnostima Vlade.
Svi ministri u Vladi moraju da shvate da najbrži razvoj naše zemlje može da se obezbedi prioritetnim ulaganjem u razvoj poljoprivrede, zbog njene prirodne reproduktivne sposobnosti. Ulaganjem u poljoprivredu moramo da stvorimo mogućnost za zapošljavanje onih koji će u postupku tranzicije ostati bez radnog mesta, a poljoprivredno zanimanje da učinimo interesantnim za mlade i tako zaustavimo dalju migraciju stanovništva sa sela u grad. Poljoprivreda će morati da ponese i taj teret, a mi je za tu ulogu moramo pripremiti ulaganjem u njen razvoj.
Pohvalio bih predlagača da i u 2002. godini planira značajna sredstva za premije za mleko, kao i regres za priplodnu stoku kontrolisanog porekla. Takođe bih pozdravio predlog da se putem premija podstakne proizvodnja šećerne repe, duvana, kao i podizanje novih zasada šljiva i vinove loze. Na osnovu svog iskustva i iskustva sa terena, nije dobro premiju predvideti po hektaru površine, bilo šećerne repe ili duvana, već je bolje premiju obezbediti po kilogramu korena, a prinosi su svakako direktna posledica uloženog rada i troškova.
Posebno pozdravljam predlog da se obezbedi 80 miliona dinara za podsticanje novih zasada šljiva, kako Srbija ne bi bila zemlja pod šljivama samo u pesmama naše čuvene Desanke Maksimović.
Na kraju, pozvao bih sve vas iz aktuelne vlasti da pročitate stenografske beleške vaših komentara i kritika, upućene tadašnjoj vlasti zbog njenog neodgovornog odnosa prema poljoprivredi. Ako ste vi zaboravili, oni kojima ste obećavali blagostanje u poljoprivredi, to svakako nisu.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski.

Gospodo narodni poslanici, hteo bih dve ključne stvari gospodinu Đeliću da predočim. U finansiranju poljoprivrede proteže se jedna stvar koja se nije uočila. Dobit je 5,5% od društvenog standarda. Tako ste rekli. Gde je najveći prihod - u ratarstvu. Samo kad bi došlo do preraspodele u budžetu, da umesto 6,3 milijarde dinara bude osam milijardi. Znači, milijardu i 700 miliona više da se uloži u poljoprivredu. Tada bi u prvoj godini imali milijardu i 600 miliona dobiti.
A gde bi se uložilo? Na primer, u borbu protiv korova. Danas su naše njive izuzetno zakorovljene. Prethodni govornik je rekao da imamo porast u stočarstvu i dobit. Ovde bi 2003. godine imali preko 900 milijardi dobiti. Drugo, Vlada Republike Srbije treba da uloži u kapitalne delove, tako ste rekli? (Obraća se ministru.)
Jedna od kapitalnih stvari je podzemno skladište za gas - Banatski Dvor. Mi svake godine plaćamo Mađarima 60 miliona evra. Isplatilo bi se to za pet godina. Deset miliona evra bi nam ostalo i četiri miliona evra bi imali dobiti od gasa koji ide za Bosnu.

Drugo javljanje, izvolite, narodni poslanik Vojislav Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo sam žurio da zateknem predsednika Vlade Zorana Đinđića i evo desio mi se taj hendikep, čim sam se pojavio u skupštinskoj dvorani, gospodin Đinđić ode.
A, zapravo, prvo sam hteo da ga pohvalim povodom njegovog ekspozea koji je išao uz podnošenje zakona o budžetu. Jer, gospodin Đinđić je zaista postigao čudo. Rasprava o budžetu je uvek rasprava o rezultatima rada Vlade i planovima za sledeću godinu, koje treba potkrepiti određenim finansijskim izvorima.
Gospodin Đinđić je postigao za ovih godinu dana nešto što Tito nikada nije postigao, iako je vladao oko 40 godina. To nisu postizali ni Titovi naslednici, a Slobodanu Miloševiću to nije padalo ni na pamet. Gospodin Đinđić je uspeo da ukine Ustav i da komotno vlada bez Ustavnog suda, jer Ustav bez Ustavnog suda ne postoji. I, kad nemamo Ustavnog suda, sve je dozvoljeno. Može se vladati uredbama, može se vladati slobodnom voljom nosilaca državne vlasti i moći.
Mi pred sobom imamo Predlog budžetskog zakona, iz koga se sa 18% predviđa finansiranje države stranim kreditima i donacijama. Odmah bih postavio pitanje - ako ste za isporuku Slobodana Miloševića dobili pet miliona dolara, koliko sada Srba treba da isporučite da biste 18% budžeta popunili isporukom živog sprskog mesa Haškom tribunalu, jer je očigledno da samo po tom osnovu još dobijate pare.
I, dobro bi bilo da se kroz budžet izrazi, pošto to nismo imali prošle godine u budžetskoj projekciji, gde planirate da potrošite onih pet miliona dolara koje ste već dobili za isporuku Slobodana Miloševića i 500.000 za isporuku braće Banović. O tome sva štampa piše. Znači, čim vaša DOS-ovska štampa piše tu nema nekog posebnog spora, a pre nego što malo detaljnije uđemo u problematiku samih budžetskih stavki želeo sam da pitam predsednika Vlade Zorana Đinđića - zašto je, posle tri dana najavljivanja, sinoć potpuno iznenada, kao grom iz vedra neba, sa Studija B skinut intervju sa Ivom Puhanićem, direktorom i urednikom zagrebačkog "Nacionala", koji je pričao o duvanskoj mafiji i o činjenici da su ga neki iz Surčina, surčinski mafijaši, zvali i nudili novac da zaćuti.
Mene sada kopka da li je to budžetski novac Srbije, nuđen Puhaniću ili je to polubudžetski novac koji su oni dobili asfaltirajući po celoj Srbiji, konkurišući svim društvenim i državnim firmama. Dobijali monopolske poslove, pa sad mogu i da zatvaraju usta. Ono što me najviše kopka je o kolikim se iznosima radi.
Vi DOS-ovci ste se hvalili cele ove godine da ste za transparentnost, a konspirativnije vlasti Srbija odavno nije imala. Država u kojoj nema Ustavnog suda nema ni ustavnog poretka, nema ni pravnog poretka uopšte, ta država nema ni demokratsku vlast. Da bi vlast bila demokratska, ona mora biti podložna kontroli.
Ko sada može vlast da kontroliše sa aspekta kontrole opštih pravnih akata? Ne može niko. Kad su i zakonodavna i izvršna vlast solidarne u donošenju protivustavnih opštih pravnih akata. Što ne može kroz Skupštinu, može kroz Vladu. Oko 80 uredbi je donela Vlada Srbije, a koje nisu u skladu sa Ustavom. Dok ste bili opozicija napadali ste Vladu samo zbog jedne uredbe, zbog antimonopolske uredbe kojom je sprovođena kontrola cena najosnovnijih proizvoda, a sada 80 protivustavnih odredbi i nikom ništa.
Nema Ustavnog suda. Dok nema Ustavnog suda meni se nameće pitanje - zašto vi uopšte izlazite sa ovim zakonom o budžetu. Što niste zakon sklopili u jednoj rečenici - Srbija ima budžet, koji formira Vlada i uredno se stara o njegovoj naplati i trošenju. To bi bilo dovoljno. Naravno, postoji još jedan trend koji nastavlja ova vlada. Nama su budžeti sve kraći i kraći.
Nama su budžeti... (Glasovi: Vaši su kraći.)
Nije budžet, Milka, ono što ti misliš da bi moglo da bude. Budžet je nešto sasvim drugo. (Smeh.)
Vama je budžet na sve manjem broju strana izražen. Zašto? Zato da se prikriju budžetski korisnici. Vi ste smislili da finansirate budžetom i poslovanje tzv. nevladinih organizacija. Njih ima više stotina u Srbiji. Do sada su se uglavnom te tzv. nevladine organizacije finansirale iz stranih izvora - CIA, SOROŠ, KARNEGI, FULBRAJT USA itd. Pošto više nema onog osnovnog razloga njihovog finansiranja iz inostranstva, jer je došlo do smene vlasti u Srbiji, Zapad više neće da daje pare nevladinim organizacijama, ali vama je naložio da ih vi finansirate.
Te nevladine organizacije polako i vama uzimaju deo vlasti ispod kontrole. Pitanje je koliko vi kontrolišete ne samo "B92". To ne možete nikako da kontrolišete. Pitanje je sada koliko već možete i državnu televiziju da kontrolišete. Jer, ona je više pod kontrolom raznih nevladinih organizacija nego pod vašom.
Čitav niz drugih državnih službi na taj način se i vama oduzima ispod kontrole, a vi ih finansirate. A, da biste ih finansirali narodu uzimate novac. Ovim budžetom vi predviđate za Nebojšu Čovića skoro milijardu. Prošle godine je bilo 500 miliona, a sada skoro milijardu i još u saveznom budžetu 500 miliona. Nebojša Čović, iako navodno nema šiptarske pobune u tri opštine na jugu Srbije, sledeće godine će imati tri puta više para na raspolaganju nego ove godine.
A, inflacija, prema vašim pokazateljima, je oko 50%. Kažu 35%. Naravno, ništa im ne verujem, jer postoje neki njihovi stručnjaci koji kažu oko 50%, a mi vidimo po cenama u maloprodaji kolika je zapravo inflacija. Sve je poskupelo četiri ili pet puta, odnosno 400 do 500%.
Međutim, nije to tema mog govora. Ministre, imaćeš ti priliku (obraća se ministru Đeliću) da se kasnije izjaniš po svim ovim pitanjima. Nije to tema mog izlaganja. Potenciram ovde pitanje finansiranja Nebojše Čovića i njegovih potreba. Naravno, ako je nešto pet puta poskupelo, po pitanju hleba, ulja, struje, i komunalija, inflacija je već 400-500%. Nešto je drugo sada ovde važno, ministre, samo malo strpljenja.
Ovde je u pitanju Nebojša Čović. Šta Nebojša Čović sada finansira kada oružanih borbi nema? Sa ovih milijardu i po Nebojša Čović finansira iseljavanje Srba iz tri južne srbijanske opštine. Tamo se već Srbi masovno iseljavaju.
Prodaju se kuće, odlaze iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Čović pare daje samo za obnovu šiptarskih kuća, za podizanje novih šiptarskih kuća i za finansiranje njihovih privatnih delatnosti. Zato mu treba sada tri puta više para nego prošle godine. To ste lepo rasporedili. Milijarda u republičkom budžetu, a 500 miliona u saveznom budžetu. Znamo da mi sada trenutno vas ne možemo po tom pitanju zaustaviti. Imate većinu da se to izglasa. Znajte, vaša vlast se suviše osilila, suviše je kabadahijska i vama će se uskoro masovno desiti ovo što se dešava Dinkiću sa hiljadu bankarskih radnika ispred Savezne skupštine. Proces je počeo i on se ne da zaustaviti.
Oni koji su pre vas bili na vlasti, bili su s vremena na vreme takođe bahati i osioni, ali su bili mala deca u bahatosti i osionosti u odnosu na vas.
Pozivam Narodnu skupštinu da se ovaj zakon o budžetu ne prihvati i da se naloži Vladi da podnese novi predlog, gde bi budžetske stavke bile uravnotežene i usklađene sa realnim mogućnostima i potrebama srpskog društva.