Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Reč ima narodnik poslanik Dragan Tomić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, bez obzira što vi pokušavate mene da uvredite, bez obzira što ste cinični i što na raznorazne načine, iako to sve čuje predsedavajući u ovoj  skupštini i nijednom nije izrekao opomenu zbog toga, nemojte misliti da ćete me izbaciti iz takta i da neću govoriti o budžetu. Govoriću, i te kako, jer to je stav poslaničke grupe SPS-a i on će biti izrečen do kraja.
Narodni poslanici SPS-a su vrlo pažljivo pročitali ovaj budžet, iako su imali svega dvadesetak sati na raspolaganju, uložili su svoje amandmane i pokušavaju da daju doprinos i da skrenu pažnju na ona pitanja od kojih Vlada Republike Srbije pokušava da pobegne.
I ovaj amandman ima svoj puni smisao i pokušava obostrano da zaštiti državu i poreskog obveznika. Želja mu je da nenaplaćena i pogrešno uplaćena sredstva budu ovim amandmanom apsolutno osigurana i da se uz to isplati pripadajuća kamata. Kada smo upozoravali na ozbiljnija i na suštinska pitanja ovog budžeta, koja govore o ekonomskoj politici ove države, nismo naišli na razumevanje ni na želju da shvatite budžet Srbije.
Obrazloženje ekonomske politike povodom budžeta za ovu godinu govoriće najviše o vama, kako vršite vlast, kakav odnos imate prema svojim građanima i šta vam je krajnji cilj. Mislim da smo delimično uspeli da objasnimo građanima da je mnogo toga u ovom budžetu nejasno, a o građanima voditi brigu neće niko osim njih samih. Naša je želja da dođe što pre do izbora, jer očigledno je izborna volja građana mnogo različita od petog oktobra prošle godine.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 16, protiv 121, uzdržan jedan, nije glasalo 15, ukupno 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pavlović.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reči? (Želi.)

Gospođo Mićić, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovane koleginice i kolege, meni je sticajem okolnosti pripala čast i zadovoljstvo da budem poslednji učesnik u raspravi o amandmanima podnetim na Zakon o budžetu za 2002. godinu, jer je ovo 18. član i drugih predloga amandmana na ovaj  član nema. Da li mi je to prednost ili hendikep ne znam, ali izgovoriću ono što sam nameravao i naumio da kažem.
Prvo ću da kažem opšti utisak, a to je
da, bez obzira kako ko o ovoj stvari mislio, sednica na kojoj razmatramo
zakon o budžetu Republike Srbije za 2002. godinu je ipak zakazana pod spornim poslovničkim uslovima, ali je odlukom poslaničke većine DOS-a i DSS-a to proglašeno regularnim i to moram da poštujem, bez obzira šta o tome mislio.
Isto tako, svi poslanici, posebno poslanici opozicionih partija u koje i ja spadam, poslanici SPS-a su tim činom bili dovedeni u dosta delikatnu situaciju, da ne kažem neki teži termin, jer smo u toku noći morali proučiti predloženi zakon o budžetu za ovu godinu, kao najvažniji akt kojim se definiše ekonomska politika i finansijska politika u ovoj godini i da predložimo naše amandmane. Sudbina tih amandmana, o tome ću reći posle, je očigledna. Moram da kažem da su i obrazloženja za ukupan budžet, pa i za amandmane koje su, pre svega, podnosili premijer Vlade, gospodin Đinđić i uvaženi ministar, gospodin Đelić, odisali sa nekoliko karakteristika - uvek je i dalje kriva prethodna vlast za mnoge stvari, pa i za ovaj budžet. Ministar Đelić klima, ja kažem - neće biti; ne znam dokle će tako to biti, dok budete ministar.
Drugo, odisalo je jednim narcisoidnim hvalospevom o gospodinu Đinđiću i gospodinu Đeliću, njihovim doprinosima u radu Vlade i onome što mi danas imamo, a moram da kažem i nečim što se zove nekritičan i neosnovani optimizam vezan za ovaj budžet. Gospodine Đeliću, i u tome se slažemo.
Dakle, utisak je da se, na osnovu svega ovoga što je rečeno, ipak ovaj budžet mora ovako usvojiti, jer vi imate većinu, priznajem, ali moram da kažem da se to zna. Da li tako morate ili ste tako obećali, očigledno da će tako biti. Kako će biti narodu, o tom - potom. Zato niste ni prihvatili, dame i gospodo iz parlamentarne većine, predlog poslanika SPS-a da se uvrsti 11 predloga za dopunu člana 9, u čemu nismo tražili ništa drugo osim da se u budžet stavi za koje namene će se potrošiti dve i po milijarde dinara, što je skoro 12% budžeta, vezano za agencije, fondove, direkcije itd.Smatramo, smatrali smo, a ja i dalje smatram, da je to trebalo da uđe i da se o tome Skupština izjasni.
U vezi sa članom 18. zakona o budžetu, na koji sam podneo amandman, ako niste čitali, da vas podsetim, radi se o nečemu što nije suština nego forma. Dakle, kupovinu i prodaju prevoznih sredstava republičkih organa odobravaće Vlada Srbije. Zahtev za kupovinu i prodaju, uz prethodno pribavljeno mišljenje Republičke direkcije za imovinu, dostavlja se Vladi. Evidenciju o kupovini i prodaji prevoznih sredstava iz stava 1. ovog člana vodi i godišnje izveštava Vladu Direkcija za imovinu. Nadležni organ za registraciju vozila, samo uz pismenu saglasnost Republičke direkcije registrovaće vozila. Vlada može na predlog Direkcije, izvršiti preraspodelu prevoznih sredstava.
Dakle, dame i gospodo, zar je ovo za zakon o budžetu, da li je ovo suština zakona, gospodine ministre? Nije. Zašto sam predložio? Predložio sam da se ovaj član briše, jer on definiše operativne poslove i tehnička pitanja rada Vlade, Direkcije i nekih drugih organa, koji su regulisani nekim drugim aktima.
Šta bi bilo za mene, za poslaničku grupu kojoj pripadam i za sve poslanike bitno? Bitno bi bilo i suština bi bila da ste u članu 18. stavili (dajte mi samo 15 sekundi) koja će se vozila nabaviti, za koje organe, koliko će to koštati, da Skupština o tome odluči. Ovako ste sve dali vama i Vladi, to diskreciono pravo.
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu ovo što sam rekao, imajući u vidu da je Odbor za finansije, kojim predsedava gospodin Bogdanović, odbio ovaj moj predloga bez obrazloženja i imajući u vidu da se Odbor, kojim predsedava gospodin Vesić, nije ni izjasnio, obzirom da Vlada Republike Srbije uopšte nije ni razmatrala i nije dala stav u vezi sa ovim, u znak protesta i neslaganja sa ovakvim odnosom, povlačim amandman i ne dam vam pravo da o njemu glasate.

Konstatujem da je narodni poslanik Slobodan Pavlović povukao amandman koji je podneo na član 18.
Na član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe SRS.
Odbor za finansije nije prihvatio ovaj amandman.
Da li se neko prijavljuje za reč?
Narodni poslanik Dragan Tomić, u svojstvu predstavnik poslaničke grupe SPS.

Znam da je, gospodo, teško ostati ovde sam protiv svih vas, ali takva je sudbina opozicije. Radi samo jedne činjenice, pošto je kraj rasprave, molim u ime poslaničke grupe, na osnovu člana 82, da se utvrdi kvorum i radi znanja da li postoji interes ove većine DOS-a, ovih 131 poslanika, da se ovaj budžet usvoji u celini.
Molim vas da se utvrdi kvorum.

Vi ste se u stvari javili po Poslovniku?
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad. Stavljam na glasanje amandman koji je na član 18. podnela poslanička grupa SRS.
Za 6, protiv 131, uzdržanih nema, nije glasalo 6, ukupno 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, da li predstavnik predlagača želi reč? Izvolite, reč ima ministar finansija, gospodin Božidar Đelić.

Svestan sam da imate još jednu tačku dnevnog reda, ali ipak bih hteo pre glasanja da kažem, možda i da kratko ponovim neke ključne tačke ovog predloženog zakona. Ovo je još jedan budžet štednje i preživljavanja. Ne možemo biti preterano ponosni na njega jer jednostavno on je samo slika stanja u Srbiji. Kao što sam napomenuo, naravno, slika Srbije u mnogo čemu danas nije povoljna, ali onaj ko je bio u Srbiji u januaru ove godine, onda u martu kada se izglasao budžet za ovu godinu i vratio se sada u decembru, mogao je da konstatuje da je situacija, u mnogo čemu, malo bolja.
Sledeća godina neće biti laka, ali nadam se da će svi oni koji žele istinske reforme u našoj zemlji i koji žele daobrobit našem narodu glasati za ovaj zakon u pojedinostima i ovim usvajanjem omogućiti da se nastavi napredak i ovaj put kojim smo krenuli.
On neće biti značajan u vidu naglog povećanja standarda naših građana jer jednostavno to ne može da se izdejstvuje iz jedne privrede, kojoj će biti potrebno još koja godina da obnovi svoju produktivnost i da se povrati na razna tržišta. Međutim, ovo je onaj pravi napredak jer će biti zasnovan na pravim, realnim izvorima i neće, sa jedne strane, izneveriti budžetske korisnike, a sa druge strane staviće jedan namet koji je prihvatljiv, jer ništa ovde nije povećano prema onome što se doživelo ove godine, na privredu i na građane. Hteo bih samo da napomenem nekoliko ključnih tačaka u ovom budžetu, pre nego što pređete na glasanje.
Prvo, u procesu donošenja ovog zakona hteo bih samo u ime Vlade Republike Srbije da se izvinim ponovo Narodnoj skupštini zbog donošenja ovog zakona po hitnom postupku, ne sme ovo biti praksa i u slučaju da izglasate zakon o budžetskom sistemu, koji vam je predložen već sada, videćete da je zakonski određeno da predlog zakona ove vrste ne može doći do vas posle 15. novembra. Znači, 15. novembar će biti zadnji rok.
Istovremeno, želeo bih da kažem da u tim okolnostima, ipak smo mogli i u ovoj raspravi konstatovati da nova metodologija, prema kojoj je napravljen ovaj budžet, omogućuje mnogo veću, da kažem ponovo tu pomodarsku reč - transparentnost ovih javnih finansija. Tako da ono što se pre nalazilo na više stavki, po nekim drugim presecima, sada je veoma vidljivo, od putovanja do materijalnih troškova i to za sve organe.
Ponoviću ovde, sledi takav naš angažman da ćemo moći u momentu glasanja zakona o budžetskom sistemu, nadam se da to neće biti posle februara ove godine, dostaviti Narodnoj skupštini sve račune za ovaj budžet, do pete ili šeste decimale GFS-a, gde ćete moći do nekoliko stotina hiljada dinara ili nekoliko miliona ustanoviti šta se predviđa.
Druga stvar oko koje je bilo puno rasprave za poslednjih nekoliko dana je veličina ovog budžeta i opterećenje koje predstavlja na prihodnoj strani zbog ubiranja poreza i doprinosa, kao i na rashodnoj strani. Kao što sam već napomenuo, sigurno je da nismo u najpovoljnijoj situaciji. Kada znamo da smo zemlja sa 1.200 dolara po glavi stanovnika, prema predivđanju za sledeću godinu, trebalo bi nekih 10% manje da opterećujemo privredu i na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Mi međutim, nismo u stanju da to uradimo jer sledeće godine imamo te tri nove stavke ili značajno povećane u plaćanju stranih dugova. Ne možemo i jare i pare, ako želimo nastavak kreditiranja naše privrede i naše infrastrukture, moramo početi da vraćamo dugove. Imamo značajno povećana davanja za penzije, mislim da ćete se svi složiti da je veoma važno za tih milion i dvesta, a izgleda uskoro i milion i trista naših sugrađana, da obezbedimo redovne i realne penzije; i zbog toga je taj nacionalni napor nužan.
Treća stavka, to je restrukturiranje privrede i banaka. Kada to ne bi uradili, manje bi ubirali i manje bi trošili, ali u suštini naša privreda nije u stanju da autonomno i sama razdvoji ekonomsku i socijalnu funkciju iz svojih nedara. Država mora pomoći u zbrinjavanju zaposlenih u formama koje se restrukturiraju i, što je isto toliko važno, u modernizaciji opreme za naša preduzeća. Zbog toga ta treća stavka postoji i zbog toga je ovaj budžet ovoliki koliki je, ali sledeće godine jedan od prioriteta ove vlade će biti optimizacija javne potrošnje. Mi želimo sebi da postavimo ambiciozni cilj - smanjenje učešća javne potrošnje u bruto nacionalnom dohotku za 5%, tj. zahvatanja u društvenoj proizvodnji za sledećih nekoliko godina.
Što se tiče deficita, bilo je dosta pitanja oko toga da li je ovaj deficit primeren i tu su se račvala pitanja oko dva potpitanja. Prvo potpitanje je bilo - da li ćemo pokriti ovaj deficit? Decidno kažem da ćemo u sledećoj godini biti u mnogo boljoj situaciji nego u ovoj godini. Jer, što se tiče privatizacije, evo za dan-dva ćemo znati sudbinu ove tri cementare; imamo niz dobrih preduzeća. I, kao što sam napomenuo, za one koji su na teritoriji AP Vojvodine, 50% prihoda prikupljenih od prodaje ići će na infrastrukturne projekte u AP Vojvodini.
Za sve ostalo - međunarodni krediti tj. Svetska banka. Što se tiče donacija, već je polovina i nešto pride identifikovano kao makrofinansijska podrška Evropske unije i za koju nedelju će pred vama biti jedan predlog zakona o kontragaranciji, koji će to omogućiti i ubrzati.
Drugo potpitanje se vrtelo oko nezavisnosti, vratiću se na to na kraju mog izlaganja, ali da vidimo da li kroz ovaj deficit naša zemlja ulazi u neku vrstu zavisnosti od inostranstva. Naravno, odgovor je ne, ali vratiću se na to u zaključku.
Prioriteti u budžetu, neki zdravstveni radnici su pričali o tome, očigledno je da se u ovoj godini ono što se zove prioritet može samo iskazati samo nijansama. Nije moguće, osim za 3.000 sudija, obezbediti mnogo veću platu. Ali, sutra očekujem da na sastanku sa sindikatima zdravstva i prosvete uradimo ono što, čini mi se, ni jedna Vlada Republike Srbije nije uradila, a to je da se utanači ritam povećanja osnovice plata za celu godinu. Kada se to uradi i dokaže se da su u budžetu oni prioritet u tom momentu, onda treba da se pređe na pregovore oko svih drugih stvari: materijalnih troškova, dodatnih stimulacija koje možemo da nađemo i svega onoga što je važno za te struke. To bi bilo veoma važno.
Naravno, u ovim oskudnim resursima, zahvaljujući vašem glasanju oko akciza, našlo se novca za puteve; isto tako za Fond zdravstva. To je jedan dinar za zdravstvo zahvaljujući grupi Demokratske stranke Srbije, njihov amandman će povećati iznose za tu svrhu.
Da zaključim, ako pogledamo ovo što budžet omogućava, on omogućava da preživimo na realnim osnovama i da idemo dalje. Javne finansije će održati ravnotežu, obezbediti normalan sistem i uslove za poslovanje i život naših građana. Prioriteti sledeće godine iz ovog budžeta su, naravno, dvostruki. Jedan je poboljšanje standarda života naših građana, ukidanje poreza na promet na hranu i lekove, i to već od 1. januara. Prvi sastanci koje smo imali sa strukom već daju nagoveštaj da će neka hrana pojeftiniti čak i za 35%, ali o tom - potom, to nas očekuje 2. ili 3. januara.
Druga stvar je dalja borba protiv korupcije. U ovom budžetu imate sredstva i za upravu, za borbu protiv organizovanog kriminala u MUP-u, imate sredstva za savet za borbu protiv korupcije i sredstva za međuresorsku grupu, koja će kroz gustu mrežu obezbediti veoma brzo delovanje države.
Za koji dan zaplenjen je i prekinut šverc cigareta koji je, možda, to će se ustanoviti, imao pokroviteljstvo u Vojsci Jugoslavije. To je prvi put da se nešto uradi tu i prvi put da se i u toj instituciji pokazuje da niko nije nedodirljiv i da svi moraju poštovati ovaj zakon.
To mi daje puno hrabrosti da ćemo i sledeće godine obezbediti ove prihode, ako ima nekog rizika u budžetu da obezbedimo, kao ove godine, ove prihode iz poreza i doprinosa, a iza toga je razvoj ekonomije. Tu vidimo da smo na dobrom putu da se izborimo protiv šverca, organizovanog kriminala i drugih nepovoljnih pojava u našem društvu.
Često se prelamalo ovde da li je danas Srbija nezavisna i ponosna. Pitanje je bilo kako je moguće da Srbija bude nezavisna i ponosna kada predviđa deficit, zar nije to neka zavisnost. Odgovor je, naravno, ne. Najveća zavisnost to je kada 10 godina javne finansije ne predviđaju, kao što nije bilo predviđeno u budžetu za 2000. godinu, ni 11 plata i 11 penzija. Najveća zavisnost je onda kada za 10 godina dva puta se izvede hiperinflacija, pljačka nad našim narodom. Najveća nepravda i zavisnost naših građana je onda kada svi ne plaćaju poreze i doprinose po istom aršinu.
I najveća, naravno, zavisnost je onda kada se neprimerenom politikom, busajući se u grudi, vodi jedna samoubilačka politika, koja nije u srazmeri sa nekim resursima i sa nekim saveznicima. Ona je dovela do toga da je jedan ponosan narod, sa veoma svetom istorijom, uspeo od sebe, hvala Bogu na kratko, da napravi babarogu Evrope, nezasluženo naravno; pa je taj narod uspeo da izgubi i svoje najvernije saveznike. Mi smo s tim raskrstili i ovaj budžet pokazuje da će Srbija biti zemlja koja će i ove godine dobijati, najzad, zlatne medalje. Srbija u žiži interesovanja, Srbija koja će stavljati novi pritisak na sve zemlje u regionu da i one idu što brže, Srbija koja će naterati svojom dinamičnošću da se tržišta i nama otvaraju. Drugim rečima, čini mi se da ekonomska snaga, uređenost društva, poštovanje zakonski određenih prava svih, i širokih slojeva našeg društva, su najbolji način da Srbija bude nezavisna i ponosna. Hvala na podršci.