Hvala. Da li narodni poslanik Branko Pavlović, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da u ovom paketu predloga koji je pred vama, ima preko 120 predloga za izbor sudija, u najvećem broju slučajeva ima veoma kvalitetnih sudija ili stručnih saradnika koji sada napreduju u karijeri i biramo ih na sudijske funkcije ili na više dužnosti u okviru pravosuđa.
Izdvojio sam mišljenje zbog toga što sam smatrao da u predlozima za Okružni sud u Beogradu postoji jedan broj sudija koji su nedovoljno dobri da bi napredovali; kod slučaja kandidata za predsednika suda, apsolutno se radi o kandidatu koji svojim radom ne zaslužuje tu funkciju; i kod nekih drugih slučajeva ima još nekakvih problema. Budući da sam shvatio da smo sada svi vrlo umorni, da je to previše ozbiljan materijal i ne biste mogli da me pratite, sveo sam stvar samo na dva slučaja, koja želim da izdvojim i smatram da Narodna skupština ne treba da ih podrži u okviru ovog predloga.
To će ujedno značiti i moj zahtev da se o njima pojedinačno izjašnjavamo. Jedan je predlog gospodin Omer Hadžiomerović, za Okružni sud u Beogradu, sadašnji sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, za Okružni sud; drugi predlog je gospodin Radoslav Baćović, za predsednika Petog opštinskog suda u Beogradu.
Prvo ću nešto reći o gospodinu Radoslavu Baćoviću. Znate, osnovna stvar kod svakog kadriranja je u tome da nagrađujete one koji svojim radom zaslužuju da napreduju, naročito kada neko od sudija postaje predsednik tog suda, jer on onda mora biti osoba koja je svojim radom pokazala da je vrednija i bolja od svojih kolega.
Gospodin Radoslav Baćović to nije. Ako pogledate njegove rezultate u devet meseci ove godine i njegove rezultate u prošloj godini, videćete da je u kvalitetu svog rada gospodin Baćović 80% ispod proseka. Dakle, problem našeg pravosuđa je u tome što su prosečne vrednosti nezadovoljavajuće. To je problem. Kada bi prosečne vrednosti bile dobre, mi ne bismo imali problem u pravosuđu.
Prosečne vrednosti u pravosuđu su loše. On je krivičar i kada je krivična oblast u pitanju, u beogradskom pravosuđu za devet meseci ove godine nikad nije bilo gore. To je najgori rezultat ikada utvrđen po procentu ukinutih odluka. Nažalost, gospodin Baćović, je zbirno u te dve godine, 80% ispod proseka, a u ovoj godini čak i preko 80%.
Nevolja je u tome što je on slab i po svim kriterijumima koji mere vrednoću, koji mere ažurnost nekog sudije, neću vas zamarati šta to znači, ali imate nešto i što je koeficijent ažurnosti, jedan zbirni pokazatelj, imate broj predmeta u radu i imate ono što je rešavanje presude. Znate, kod krivičara je izuzetno važno koliko on stvari reši presudom, a ne na drugi način, jer na drugi način može da bude da je zastarelo pa je zbog toga obustavljen postupak.
Po svim kriterijumima, on je 20% ispod prosečnog sudije, za period od devet meseci 2001. godine i 2000. godine. Kada prevedete šta znači da je neko 20% ispod proseka, onda to znači da on radi jedan dan u nedelji manje od prosečnog sudije, a prosečni sudija je zabrinjavajuće neažuran.
Na kraju, kad je reč o gospodinu Baćoviću, on je imao početkom ove godine situaciju u kojoj je u njegovom predmetu, u predmetu kojim je on zadužen, čovek bio preko 20 dana u pritvoru, bez zakonskog rešenja, i to njegovom nemarnošću. Kao predsednik suda treba da vodi računa da se takve stvari ni slučajno ne događaju u sudu, a događalo se u njegovom predmetu. Cela priča je praktično isplivala onog trenutka kada su iz Okružnog zatvora u Beogradu rekli - pa evo, već četvrti dan nema nikakvog rešenja, dajte ljudi, reagujte, i onda se videlo da u stvari on to nije uradio.
Nažalost, smatram da gospodin Baćović nikako ne bi smeo biti podržan od ove skupštine.
Što se tiče gospodina Omera Hadžiomerovića, samo vam mogu reći sada ovo - znam da je on predsednik Upravnog odbora Društva sudija, ali verujte mi, po mom shvatanju, to je problem Društva sudija. Naime, on je dovoljno stručan i dovoljno vredan, ali kod njega postoje oni drugi elementi, koji ga apsolutno isključuju kao mogućeg kandidata za bilo kakvo napredovanje, odnosno, neki drugi postupci bi morali da ga eleminišu iz pravosuđa uopšte, ali ono što ova skupština može da uradi, to je da makar spreči njegovo napredovanje u karijeri. Hvala.

Da li se predstavnici poslaničkih grupa javljaju za reč?
Ima reč narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, pred nama je predlog Odbora za pravosuđe i upravu i uvaženi kolega, gospodin profesor Dragor Hiber je rekao da je ovo poslednji put da Odbor za pravosuđe i upravu formira predlog, s obzirom da je usvojen paket zakona iz oblasti pravosudnog sistema, koji predviđa formiranje Visokog saveta za pravosuđe.
Upravo o tome i želim da govorim. Čemu žurba, ako od 1. januara stupa na snagu paket zakona iz oblasti pravosuđa i ako je u tom paketu zakona predviđeno formiranje Visokog saveta za pravosuđe, koji u užem sastavu treba da ima po funkcijama članove, ali je predviđeni, i širi sastav, gde se profesionalno uključuju sudije i tužioci. Zašto onda sada, tri ili četiri dana uoči 1. januara, Odbor za pravosuđe i upravu izlazi sa ovako velikim brojem predloga za izbore za određene pravosudne funkcije?
Znate, sadašnja vlast, dok je bila opozicija, insistirala je na tome da su zaposleni u pravosudnom sistemu obojeni partijski. Na sreću, sa velikim zadovoljstvom možemo da konstatujemo, da su svi zaposleni u pravosudnom sistemu u ogromnoj meri, u ogromnom procentu, radili časno i pošteno, ali da su upravo u naletu nove vlasti mnogi od njih bili izloženi prozivkama preko novina i od resornog ministra, da partijski nova vlast nije bila zadovoljna njihovim pravosudnim delovanjem.
Ne mogu, kao pripadnik opozicije u ovom parlamentu, da ne primetim da upravo nova vlast koristi poslednje minute do stupanja paketa novih zakona iz oblasti pravosudnog sistema, da na pravosudne funkcije postavi one kojima više veruje u partijskom smislu.
Ne želim da govorim personalno i želim da kažem da smo vrlo zadovoljni što je paket pravosudnih zakona prošao, jer su time sprečene najave resornog ministra da će, maltene, svi morati biti ponovo birani, od kurira do sudije. Jer, to bi tek onda bila velika čistka po partijskom kriterijumu.
Smatramo da nije vreme i da, jednostavno, nije fer prema ogromnom broju zaposlenih u pravosudnom sistemu Srbije, a i prema predloženim kadrovima, da se danas, četiri dana uoči stupanja na snagu novih zakonskih rešenja, već usvojenih u ovoj skupštini, vrše bilo kakvi izbori, jer će i one koji budu birani, a ne želim da ulazim pojedinačno u njihova imena, jer duboko verujem da se i među njima nalaze ljudi koji žele časno i pošteno da obavljaju svoju funkciju, da će i oni doći u jednu neprijatnu situaciju.
Sigurno bi njima bilo draže, pošto se bave sudijskim, tužilačkim i ostalim funkcijama, da su izabrani po novom zakonu, gde je predviđeno da to radi Visoki savet za pravosuđe, upravo njihove starije kolege, iskusnije, ima i da tako izabrani, što se kaže, uzdignutog čela počnu da obavljaju svoje nove dužnosti.
Prema tome, naša procena je da je ovo poslednji trzaj, poslednji pokušaj onih koji su se žestoko suprotstavljali zaposlenima u pravosudnom sistemu i prišivali im etikete partijske obojenosti, a u suštini sada, od kako su došli na vlast, žestoko se zalažu da pronađu partijske istomišljenike i partijske neistomišljenike, poslednji pokušaj da proguraju neke za koje veruju da su njihovih partijskih boja.
Moram reći sledeće da i pod ovakvim pritiscima - medijskim i pritiscima zvaničnika iz Vlade Republike Srbije - su sada zaposleni u pravosudnom sistemu Srbije pokazali visok moral, dosta visoku otpornost na te pritiske i spremnost da časno i pošteno rade svoj posao. Jer, i njima je jasno da će sutra neko gledati šta su oni danas ili juče činili.
Naš predlog je da se sav ovaj materijal, u kome se nalaze imišljenja pojedinih kolektiva, pojedinih sudova, dostavi Visokom savetu za pravosuđe; da se on po hitnom postupku formira do 15. januara i da na bazi kompletnog materijala, kojim raspolaže, Visoki savet za pravosuđe u širem sastavu, sa profesionalcima koji su dokazani u svom poslu, verifikuje predloge i izabere po novim zakonskim projektima ove ljude koji su ovde predloženi i u koje ne sumnjamo; ali, jednostavno, smatramo i za njih, za moral i ugled pravosudnog sistema da je mnogo bolje da budu izabrani prema zakonskim projektima koji su već usvojeni i koji su od 1. januara u funkciji i na snazi, a ne četiri dana uoči 1. januara, ovako kriomice, kao ispod vrata da vam neko gura hartiju da bude izabran; i sami da nose tu jednu recku koja verovatno ogromnoj većini od njih nije ni potrebna.
Stav naše poslaničke grupe zbog toga je da ćemo biti uzdržani, jer ne želimo da sumnjamo u pojedinačne predloge, ali smatramo da prema tim predlozima nije fer da četiri dana uoči stupanja na snagu zakona usvojenih, usvojeni velikom većinom u ovoj skupštini, da se ispod vrata proturaju predlozi koji jesu obrađeni, jesu pripremljeni, pa znači, u roku od 4 - 5 dana taj novoformirani Visoki savet može i da ih verifikuje.
Možda jedino sadašnji režim - koji sebe predstavlja ekspertskim, transparentnim, efikasnim, a toliko je ekspertski, transparentan i efikasan da za godinu dana nije uspeo ni da ukine praznik 29. novembar - misli po kakvom dogovornom sistemu radi, da će biti potrebno dve godine da formira Visoki savet za pravosuđe, pa možda tu jedino nalazi opravdanje za ovakav svoj postupak. Hvala vam.

Hvala, gospodine Ivkoviću.
Za reč se javio ministar pravde i lokalne samouprave, gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako Ministarstvo pravde nije predlagač izbora nosilaca pravosudnih funkcija, osećam potrebu da se pojavim pred ovim parlamentom jer to je elementarni red. Prethodnog puta, kada je bila rasprava o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, nisam to mogao da učinim, jer sam tada bio na Savetu Evrope u Strazburu, a čuo sam da sam prozivan i video sam to iz stenografskih beležaka.
Moram da kažem da je prošlo skoro godinu dana, da nije zaista bilo nikakvog revanšizma novih vlasti i nikakvog odstrela nosilaca pravosudnih funkcija, jer sama činjenica da je proteklo toliko vremena je najbolja potvrda ovoga što govorim. Inače, hteli mi to ili ne, neophodna je lustracija u pravosuđu.
Lustracija ima jedno religiozno obeležje kao semantički pojam. Ona znači očišćenje od greha. Razne zemlje Istočne Evrope i razne zemlje u tranziciji na različite načine rešavale su ovaj delikatan problem. Ako može malo pažnje.

Molimo vas da saslušamo gospodina ministra.

Samo da vam kažem da su mnoge zemlje donele zakone o lustraciji, kojima je u jednom danu prestala funkcija svim sudijama u toj zemlji, da bi nakon toga u narednim danima bio izvršen izbor onih koji su zadovoljavali elementarne kriterijume. O tim elementarnim kriterijumima, dosta davno govorio je Frensis Bekon, a to je da sudije moraju da poseduju stručnost i savest, moralnu neokaljanost.
Moram da kažem, i to sam ponavljao stotinama puta, da nisu sve sudije u ovoj zemlji, bez obzira koji je režim bio na vlasti, bile korumpirane, produžena ruka bivšeg režima, jer to nije tačno. Bilo ih je možda 10-15%, ali, gospodo, bez obzira na te otpore, oni koji su učestvovali u izbornim komisijama, koji su prekrajali izbornu volju građana, oni koji su učestvovali u montiranim političkim procesima, oni koji su se okoristili o vršenje sudijske funkcije, oni čiji su rezultati rada do te mere skromni da ne ispunjavaju ni elementarne kriterijume objektivno nemaju šta da traže u pravosuđu.
Budite ubeđeni, ta selekcija, ta trijaža biće neophodna stalno i uvek. Neće se to završiti ni večeranjšim izborom nosilaca pravosudnih funkcija, jer će Visoki savet pravosuđa neprestano morati da vrši selekciju nosilaca pravosudnih funkcija. Da bismo došli do onoga što je još Aristotel govorio: ići sudiji znači ići pravdi.
Želim da kažem još nešto; nije ovo nikakav pokušaj da se na mala vrata u poslednji čas izvrši izbor jednog broja nosilaca pravosudnih funkcija. Iz prostog razloga što ova procedura pred Odborom za pravosuđe i ta selekcija na nivou ovog odbora traje skoro dva meseca. Pre toga, to je bilo podložno raznim drugim usaglašavanjima, dogovorima, izborom i tome sl. Odbor za pravosuđe u većini slučajeva je postizao manji ili veći stepen konzensusa jednoglasnosti, a što je najbolja potvrda da je ta selekcija bila uglavnom adekvatna.
Moram da vas podsetim još nešto; u svemu ovome, u izboru svih, odnosno predlaganju svih ovih kandidata učestvovali su kolegijumi sudova, iza predloga svih kandidata stoje kolegijumi sudova i predsednici sudova. Posle je to prošlo kroz Odbor za pravosuđe. U izboru svih kandidata, dakle na svoj način, ulogu i učešće je uzela predsednica Vrhovnog suda, gospođa Leposava Karamarković. Kako nema tu nikakvog upliva izvršne u sudsku vlast, to je nešto što je na relaciji upravo zakonodavne vlasti, koja treba preko Odbora za pravosuđe i ovog parlamenta da obavi ovaj izbor. Za nekoliko dana će biti konstituisan Visoki savet pravosuđa, pa prvo treba da bude konstituisan a treba da se raspiše i novi konkurs, treba da prođe vreme, pa to bi trajalo u najmanju ruku, nekoliko meseci.
To su oni suštinski razlozi zbog kojih se vrši izbor je posle te selekcije, koja je zaista dugo trajala i gde niko nije insistirao pošto-poto na ovom ili onom kandidatu. Verovatno će uz validne argumente jedan broj predloženih biti skinut na sednici parlamenta, odnosno neće biti izabran. To je potpuno normalno. Dakle, nema nikakvih manipulacija. Nema nikakvih loših namera. Želja je, dakle, da se ide u pravcu jedne kadrovske obnove pravosuđa. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu ministru. Da li se još neko od predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
U tom slučaju, obaveštavam vas da su, saglasno članu 89. stav 4. Poslovnika o radu Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe DOS-a, DSS-a i SPS-a.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Marko Jakšić.

Poštovani gospodine predsedavajući, kolege poslanici, gospodine ministre, već nekoliko puta tokom ove godine Skupština je raspravljala o stanju u pravosuđu i vršila izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a što danas ponovo čini. Mislim da je pravo vreme, na izmaku ove kalendarske godine, a godinu dana posle prošlogodišnjih decembarskih izbora, 11 meseci posle konstituisanja zakonodavne i izvršne vlasti, da damo jednu ocenu o stanju u pravosuđu i izgradnji Srbije kao pravne države. Mi, socijalisti, smatramo da je stanje u pravosuđu loše, izuzetno loše i da kadrovske promene neće ništa izmeniti nabolje, jer postoje sistemske greške koje prethodno treba ispraviti, da bi se uopšte stanje popravilo i Srbija stvarno počela da se izgrađuje kao pravna država.
Pre nepunih godinu dana samo smo mi socijalisti i gospodin Đinđić, predsednik Vlade Srbije, znali kako će izgledati pravosuđe. Da podsetim zaboravne, u svom govoru prilikom izbora Vlade, gospodin Đinđić je jasno rekao da će sudstvo biti isto kao što su i mediji i da će postojeća vlast učiniti sve da tako bude. Moram reći da su se predsednik Vlade, a i drugi predstavnici izvršne vlasti, svi zajedno svojski trudili da postavljeni zadatak izvrše. Usledio je bezbroj izjava predstavnika izvršne vlasti kojima je vršen direktan pritisak na pravosuđe, na sudije i tužioce.
Ne mogu se ni pobrojati komentari sudskih odluka, prijudiciranje suđenja, javno objavljivanje sadržaja podnetih prijava, kršenje Ustava i zakona i svega drugog što je objektivno srozalo nivo rada pravosuđa i učinilo ga zavisnim od izvršne vlasti. Moram reći da su tome doprineli i mediji, a i samo pravosuđe svojim činjenjem i nečinjenjem. Mi socijalisti smo pre nepunih godinu dana rekli da se građaninu Srbije ne piše dobro ako se pravi znak jednakosti između pravosuđa i medija; kada je reč o medijima, njihovom radu, objektivnosti, nezavisnosti, tačnosti informacija to stanje, katastrofalno, u Srbiji vlada medijski mrak, mediji su u funkciji DOS-a i pokazalo se da smo mi bili u pravu.
U oceni stanja u medijima i šta će biti sa pravosuđem, različita istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i građani Srbije dele ocenu o lošem stanju pravosuđa i da je Srbija daleko od toga da bude pravna država. Mi socijalisti smatramo da su uzroci sistemske prirode i dok se oni ne otklone, bilo kakve kadrovske promene, ne mogu promeniti postojeće stanje.
Kolege poslanici, kako građani Srbije da veruju u pravnu državu, da se osećaju zaštićenim, da budu sigurnu u samostalnost i nepristrastnost pravosudnih organa, kada predstavnici izvršne vlasti svojim izjavama najavljuju protiv koga će biti podnete prijave, kada se govori o toku i sadržaju istražnih radnji tvrde da je utvrđena krivica okrivljenih, da je okrivljeni sve priznao i druge slične stvari. Kako građani Srbije da veruju u pravnu državu i samostalnost pravosuđa, kada istog dana u pet različitih medija štampanih i preko svih elektronskih medija može čuti da je protiv određenog čoveka podneta krivična prijava; kada može da se pročita i čuje sadržaj te krivične prijave, a u isto vreme postoji zvanična izjava sudije, koji vodi taj predmet, da po zakonu niko sem okrivljenog i njegovog advokata ne može biti upoznat sa sadržajem prijave, kao i da je ta prijava dospela u javnost bez njegovog znanja i za njega nepoznat način.
Šta da građani misle o pravnoj državi, o radu pravosuđa, kada vide i čuju šta se radi sa pritvorenim licima. Navešću samo dva primera. Prvi, na osnovu jedne protivustavne odluke Vlade Republike Srbije, uz punu saradnju državnih organa, Slobodan Milošević, da da, da da, (žagor) prethodni predsednik Srbije i Jugoslavije i predsednik SPS-a, kindapovan je i izručen nelegalno Haškom tribunalu. On je tada imao...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, molim vas da se držite teme. Ipak je na dnevnom redu odluka koja je personalnog karaktera.)
Uostalom, nisam čuo vašu primedbu prilikom prethodnih izlaganja o tome.
(Predsedavajući: Dame i gospodo, molim vas da saslušamo poslanika Obradovića, a vas, kolega Obradoviću, molim da se držite teme. Dakle, govorite o Predlogu odluke.)
On je tada imao status pritvorenog lica, nad kojim je jurisdikciju imao isključivo istražni sudija i sudski organi. Po zakonu, Milošević nije mogao biti izveden iz zatvora i sproveden drugim organima. Istražni sudija, koji je bio direktno odgovoran za primenu mere pritvora, nije rekao ni reč ...
(Predsedavajući: Kolega Obradoviću, zaista vas poslednji put molim da govorite o Predlogu odluke, a ne o slučaju gospodina Miloševića.)
Želim samo kroz primer da vam pokažem kako radi pravosuđe.
Taj istražni sudija, niti bilo ko iz pravosuđa, nije povodom toga rekao ni učinio ništa. Sličan primer imali smo i kod pritvorenika Radeta Markovića, koji je ...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, izričem vam opomenu. Više puta sam vas interno upozorio da se držite dnevnog reda, a vi to svesno ignorišete i moram vam izreći opomenu.)
Drugi primer je kod pritvorenika Radeta Markovića, koji je mimo odluke istražnog sudije izveden iz zatvora, nad kojim je vršen pritisak da promeni iskaz...
(Predsedavajući: Gospodine Obradoviću, izričem vam i drugu opomenu.)
Ovi primeri su pokazali kako rade istražne sudije i kakvo je stanje u pravosuđu. U isto vreme, pojedini nosioci pravosudnih funkcija, predsednici sudova, na savetovanjima koja organizuju različite nevladine grupe, drže visokomoralne govore o tome kako treba poštovati zakone, kako ljudi u pravosuđu nisu dovoljno uvaženi, kako nisu konsultovani prilikom određenih zakonskih predloga, određenih kadrovskih rešenja itd. Da bi bili poštovani moraju da poštuju sebe i posao koji rade, da poštuju Ustav i zakone Srbije, dok se oni ne promene i dok se ne usvoje novi, da reaguju na očigledne primere kršenja Ustava i zakona, a ne da ćute, da pokažu stvarno da su nezavisni i stručni, a ne na rečima.
Šta građani Srbije mogu reći o pravnoj državi, kada skupštinska većina nije za jedanaest meseci želela da izabere sudiju Ustavnog suda i time stvori uslove da taj sud ostvari svoju osnovnu funkciju, a to je zaštita ustavnosti i zakonitosti u Srbiji. Naravno, to nije slučajno. Mi znamo, kad nema Ustavnog suda, ne može se ni oceniti protivustavni karakter pojedinih zakona, niti protivustavni karakter uredbi na osnovu kojih Vlada Republike Srbije vlada. Šta da građani Srbije misle o pravnoj državi, kako sudije da rade, sudije koje će biti izabrane danas a i narednih dana, kada se na predlog ministra pravde i lokalne samouprave pravi spisak sudija za prekršaje za koje je jedino ministar utvrdio da su krivi što su poštovali zakon.