Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je neka vrsta proširene replike, budući da je nekoliko narodnih poslanika iznelo neke stavove i pokušalo da iznese neke argumente. Ako dozvolite, da samo nešto odgovorim.
Prvo, u odnosu na izbor republičkog javnog tužioca, moram da kažem i narodnim poslanicima, jer se o tome često polemiše u javnosti, ponekad i zlonamerno, da na izbore javnih tužilaca nikakvog uticaja nema izvršna vlast, konkretno Ministarstvo pravde.
Pogledajte Zakon o javnom tužilaštvu, nema nijedne jedine kompetencije. Javno tužilaštvo je samostalan i nezavisan organ, koji za svoj rad odgovara direktno parlamentu.
Drugo, u odnosu na navode koje je izneo gospodin Marko Jakšić, koga ja godinama uvažavam i cenim, dakle, nema tu nikakve, ni volje, ni samovolje Ministarstva pravde, u odnosu na inicijativu za razrešenje Blagoja Jakšića i Milovana Ivanovića.
Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju nije izabralo Ministarstvo pravde, nego obe vlade. Nije bilo nikakvih zakulisnih radnji, nego je jednostavno bilo sugestije da se na neki način Koordinacioni centar pita o stvarima koje se tiču, u ovom slučaju, pravosudnih funkcija na Kosovu i Metohiji, a o nekim drugim stvarima verovatno u nekim drugim kompetencijama.
Dakle, nema nikakvih pojedinačnih inicijativa i nema ničega što bi imalo cilj, da se neki ljudi, ako su loše radili, ne razreše. U odnosu na predloge za izbor nosilaca pravosudnih funkcija u Šapcu, moram da vam kažem da je kolegijum Okružnog suda u Šapcu uputio jedinstveni predlog za izbor kandidata za koje je dato mišljenje. Svih 11 članova kolegijuma Okružnog suda u Šapcu je stalo iza tog predloga. Naravno, parlament Republike Srbije odlučiće o izboru kandidata.
Bilo je pomena i o uticaju izvršne na sudsku vlast. Zaista ne bih želeo da ponavljam tu činjenicu, ali kad se to kaže, treba reći ko to čini. Zaista bih voleo da se imenom i prezimenom oglasi jedan sudija, istražni sudija, predsednik suda, javni tužilac, bilo ko, i da kaže - ministar pravde me je zvao telefonom da urgira u ovom ili onom predmetu, jedan jedini nosilac pravosudne funkcije u Srbiji.
Dalje, bilo je pomena o tome da se neki ljudi razrešavaju samo zato što su primenjivali zakon. Znate, i sudije u nacističkoj Nemačkoj su primenjivale zakon, ali kada je formiran Saveznički sud, on je utvrdio neka pravila. I sudija Gustav Redbruh je utvrdio jednu formulu, koja predstavlja granice - kada sudija treba da se drži zakona, a kada treba da odbije primenu zakona. Onda kada je šteta, kada i zakon nosi štetne posledice, mala, prednost ima institut pravne sigurnosti nad elementarnim poimanjem pravde, a onda kada jedan zakon prouzrokuje ogromne štete onda, jednostavno, pravda, kao pojam, ima prednost nad institutom pravne sigurnosti.
Ali, da se ne udaljavam od teme; dakle, nema nikakve samovolje. Želeo bih, na kraju, da kažem da svima onima koji budu izabrani za nosioce pravosudnih funkcija na današnjem zasedanju republičkog parlamenta želim puno uspeha u radu. Čestitam im na izboru i ukazujem da se javljaju neke nove perspektive, nova zakonska regulativa, poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u pravosuđu, edukacija ljudi koji će raditi u pravosuđu, kadrovske promene.
I kada pominjem kadrovske promene, jer je to danas na dnevnom redu, moram da vam kažem samo jedan plastičan primer - činjenica je da ankete javnog mnjenja potvrđuju da je veoma malo poverenje građana ove zemlje u domaće pravosuđe. Ali, to je ono što smo nasledili od prethodnog režima.
I sada jedna paralela - pre neki dan su nas posetili predstavnici nemačkog Ministarstva pravde, oni koji su učestvovali u lustraciji u Nemačkoj. Kada se Istočna Nemačka pripajala Saveznoj Republici Nemačkoj, po anketama javnog mnjenja u Istočnoj Nemačkoj pravosuđe je bilo na poslednjem mestu. U Saveznoj Republici Nemačkoj, do tada je pravosuđe bilo na prvom mesto po poverenju građana, a samo tri godine posle kadrovskih promena na području bivše Istočne Nemačke pravosuđe se našlo na prvom mestu prema poverenju građana bivše Istočne Nemačke.
Mi se nadamo da to može da bude učinjeno u Srbiji, uz sve ovo što su prioriteti u reformama pravosuđa.
Jednostavno, da vratimo veru i poverenje građana ove zemlje u naše pravosuđe i ono što je bilo neko opšteprihvaćeno geslo - hleba i pravde.
Toliko sa moje strane, uvaženi narodni poslanici, a ujedno želim svima da čestitam srećan Božić i Novu godinu. Hvala.
