Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Nataša Jovanović i Gordana Pop-Lazić traže reč.)
Govorim o konkretnom amandmanu, nemam u ovom trenutku punomoć.
Izvolite koleginice Pop-Lazić.

Gospodine predsedavajući, molim vas da obezbedite kontinuitet u radu Skupštine kada tu nije predsednik Skupštine.  Imate dopis od poslaničke grupe SRS, kada u sali nisu predsednik dr Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, da sam ja predstavnik poslaničke grupe. To smo vam dali pre nekoliko meseci, znajući da ćete nas na svakoj sednici izbacivati po redosledu, kako već sledi.

Koleginice Pop-Lazić, dao sam vam reč u uverenju da je tako kako ste rekli. Izvolite.

Amandman na član 9. u skladu je sa amandmanom koji smo podneli na član 2. i član 8, odnosno na potpuno novu projekciju budžeta, jer smo planirali da budžet iznosi realno 161 mlrd. 908 miliona i 914 hiljada dinara.
Imali smo pri tom u vidu najavljenu inflaciju, onako kako je to ministar ovde u ekspozeu rekao, i naravno, rast bruto nacionalnog dohotka, kako je planiran, od 4%.
Sve ostalo - razlika od 161 milijarde do 200 rashodnih, odnosno do 234 milijarde, jesu rasipnički deo budžeta i iz tog razloga smo tražili da se redukuje član 9. i da se brišu troškovi za poslovna putovanja, koja su neverovatno velika, milijardu i 135 miliona, a znamo da premijer i ostali funkcioneri Vlade uglavnom putuju privatnim avionima, ili im to stranci plaćaju, pa ne vidim razloga da se ovako visoki troškovi za poslovna putovanja projektuju. (Glas iz sale: I vanzemaljci.)
I vanzemaljci, tačno je gospođo, ti stranci su kao vanzemaljci.
O otplati stranih kamata smo govorili. Zadužujete se, kamate su 15 mlrd. i 612 miliona dinara, umesto da potražujete ono što su iz inostranstva dužni nama. Prvo, projekcija je negde pet milijardi dolara, naših sredstava zamrznuto, što naših banaka, što naših privrednih organiizacija u inostranstvu.
Pitam vas - da li se obračunavaju kamate u inostranstvu na ta naša sredstva zamrznuta? Ne, ništa niste uradili ni vi, ni savezna država, ista vlast na republičkom i saveznom nivou, da se ta sredstva odmrznu, da se vrate, ili da se kamata obračunava, a stranci nisu toliko ludi, kao što je to gospodin Dinkić, da te pare drže u nekom trezoru, u slamarici, da ih ne obrću. Oni ih i te kako obrću, i od toga imaju, naravno, adekvatan profit.
Pored toga, fond za prestrukturiranje banaka, ovo što se radi sa bankama u Jugoslaviji, u Srbiji naročito, nešto je što će biti zapisano u istoriji i što će nam ostati kao crna mrlja. Nije u pitanju samo tih 10, 12 hiljada zaposlenih u tim bankama, mada je i to ogromna cifra. Znamo mi da će u januaru ta cifra doći do ovde projektovane cifre, 80, ali to će biti 100 hiljada nezaposlenih. Hteli bismo da znamo, neka ministar izađe, malo pre mu je Tomislav Nikolić postavio pitanje, koje su to banke koje ćemo mi prestrukturirati i za koje nam je potrebno 4 milijarde i 50 miliona.
Tekući transfer za jug Srbije i Kosovo i Metohiju treba potpuno brisati kao stavku, jer je to novac koji se daje čoveku koji može samo da zloupotrebi taj novac, a nikako da ga utroši na dobrobit srpskih nacionalnih interesa.
Ostale naknade iz budžeta, u iznosu od 7 milijardi 450 miliona, uopšte nije transparentna stavka gospodine ministre. Šta se smatra pod tim "ostalim naknadama iz budžeta", niko ne zna. Videćemo verovatno iz materijala koji ćete nam dostaviti u okviru završnog računa na šta ste te pare u toku ove godine trošili. To je ogromna cifra i nema potrebe da se na ovakav način prikazuju, a pogotovo što su u svakom ministarstvu te ostale naknade projektovane u veoma visokom iznosu. Donacije nevladinim organizacijama, molim vas, dali ste ovde obrazloženje da je to Crveni krst, da je to udruženje ovo, ono, slepih, gluvih i tome sl. Rekli ste "i dr." E nas brine to "i dr"...
(Predsedavajući, vreme.)
Jer znamo da je to Centar za demokratske studije, da je to beogradski centar za ljudska prava, sve su to nevladine organizacije preko kojih se finansiraju političke stranke. Nemojte, gospodo iz DOS-a, da svoje političke partije finansirate iz budžeta i od kože poreskih obveznika.

Molim vas da završavate, koleginice.

Mislim da bi bilo najprofitabilnije za DOS da osnujemo jedno javno preduzeće za proizvodnju kožne galanterije, od kože poreskih obveznika. Tu bi se najbolje profitiralo.

Koleginice Pop-Lazić, dao sam vam reč u uverenju da trenutno nemam vašu punomoć kod sebe, a da je SRS predala punomoć Službi. U ovom trenutku pred sobom imam punomoć, po kojoj ste vi zaista ovlašćeni da učestvujete umesto poslanika Aleksandra Vučića, koji je prvi ovlašćeni da zamenjuje  gospodina Nikolića. Međutim, ta punomoć se, prema izričito naznačenom tekstu, odnosi na rasprave za Zakon o porezu na promet i Zakon o akcizama. Nemam punomoć za raspravu o budžetu i molim da mi je pokažete. Ja je nemam.
Molim vas da ne shvatite ovo kao ograničavanje vašeg prava. Ubuduće vam neću dati reč.
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 37, protiv 96, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 19, ukupno prisutno 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Goran Vesić.
On je povukao amandman, zajedno sa amandmanom na član 6, u toku jučerašnje rasprave.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Petar Cvetković, Dušan Milić i Predrag Mijailović.
Odbor za finansije delimično je prihvatio ovaj amandman, podnoseći svoj amandman na član 9 koji je postao sastavni deo Predloga zakona. Predstavnik podnosilaca amandmana ipak želi reč. Izvolite, kolega Iliću.

Kolege poslanici, amandman na član 9. odnosi se na određene razdele, smatramo da nekim razdelima ovde nije mesto u budžetu, a naravno neke razdele i neke stavke smo predložili da budu uvršćeni u budžet. To je, na kraju krajeva, prihvatio i Odbor za finansije. Što se tiče stvari za koje smatramo da im nije mesto u budžetu,  prvo u razdelu 2 predlažemo da se briše glava 2. 1, odnosno finansiranje institucije ombudsmana, obzirom da Ministarstvo pravde i lokalne samouprave još nije ni dalo predlog zakona o ombudsmanu. Postoji samo neki nacrt koji prolazi kroz skupštinske kuloare. Smatramo da nije primereno da prejudiciramo u budžetu donošenje određenog zakona. Jednostavno, smatramo da ovu stavku treba brisati.
Zatim u razdelu 5, kao i u još nekim dodatnim razdelima, u kojima se govori o agencijama i o birou za komunikacije, smatramo da te stavke treba da se brišu iz dva razloga. Prvi je taj što dodatno opterećujemo našu administraciju, odnosno povećavamo administraciju, iako postoji jedno predizborno obećanje da ćemo smanjivati. Mi smo agencije, koje su ionako osnovane jednom neustavnom uredbom, ubacili u ministarstva i samim tim povećali budžet za 57 miliona.
Podsetiću vas, Biro za komunikacije - 10 miliona 370 hiljada; Agencija za unapređenje državne uprave u okviru Ministarstva pravde - 8 miliona 670 hiljada; Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - 5 miliona 136 hiljada; Agencija za razvoj informatike i interneta - 21 milion 95 hiljada; Agencija za kulturu u okviru Ministarstva za kulturu milion i 538 hiljada; i Agencija za reciklažu - 15 miliona i 474 hiljade dinara. Smatramo da bismo brisanjem ovih stavki rasteretili budžet. Smanjili bismo i administraciju.
Što se tiče razdela 13, predlažemo da se, pored Direkcije za obnovu Kolubarskog okruga koji je pogođen zemljotresom, doda i Direkcija za obnovu Rasinskog okruga, koji je pogođen zemljotresom u julu mesecu 1999. godine. Zatim, predlažemo u razdelu 34 da se dodaju dve nove stavke, koje smo zajedno sa Komesarijatom za izbeglice predložili. Tako da bi u razdelu 34 dodali dve nove pozicije, kupovinu zgrada i objekata i izgradnju zgrada i objekata, u iznosu od 300 miliona dinara ukupno, a obzirom na integraciju izbeglih lica smatramo to kao načinom trajnog rešavanja njihovog statusa. Smatramo da bi ovo značajno pomoglo rešavanju tog problema.
Međutim, Vlada je, svojim izostavljanjem ove pozicije onemogućila Komesarijat da učestvuje kod međunarodnih donatora za sredstva koja su namenjena integraciji. Predlažemo da ove stavke budu dodate budžetu. Na kraju, što se tiče ovih stavki, želeo bih da vas podsetim da su odbori prihvatili amandmane, odnosno stavke u kojima se govori o Komesarijatu za izbeglice.
Zaboravio sam još ovo, što se tiče zdravstva, predlažemo da se u razdelu 21, pozicija 347, ekonomska klasifikacija - 42 43, uveća stavka sa 700 miliona na 900 miliona, kako bismo na račun tekuće budžetske rezerve povećali sredstva koja su namenjena zdravstvu.
Podsećam vas da je Odbor za finanasije prihvatio neke od ovih stavki, ali ne vidim razloga da ovo smanjenje admininistracije i neustavne agencije takođe izbrišemo iz budžeta.

Da li se još neko javlja za reč?
Reč ima ministar finansija, gospodin Đelić.

Što se tiče ovog amandmana, kao što vidite, Odbor za finansije je predložio izmene i mi kao Vlada smo prihvatili neke od elemenata u ovom amandmanu. Hteo bih prvo da obrazložim neke elemente koje kao Vlada nismo prihvatili, posle toga da napomenem šta je prihvaćeno i šta bih predložio da se u ovom momentu glasa kao novi amandman.
Što se tiče agencija, bilo je puno priča o tim telima. Mogu da kažem da je to bio jedan od noviteta koji je Vlada Republike Srbije htela da uvede u radu, ne zbog toga da bi izbegla kontrolu Parlamenta, nego da bi mogla da ubrza reformu i uvede nešto što se pokazalo kao veoma efikasan način vođenja poslova u nekim drugim zemljama, pre svega, mislim na skandinavske zemlje, pa i neke zemlje u tranziciji.
Iza reči agencija, stoji samo nešto što se zove stručna služba Vlade i zbog toga nije protivustavno stvorena ta agencija jer ona ne zadire u upravne poslove. Znači, nijedna agencija, od ovih koje su formirane uredbom, ne može da zadire u neki upravni postupak, niti mogu da predlože bilo koji papir Vladi na usvajanje. Nijedna od ovih agencija ne može da predloži Vladi na usvajanje nijedan papir. To mora da prođe kroz ministarstvo.
Znači, nije tačno reći da je Vlada uzurpirala ingerencije nekih ministarstava ili nekih uprava. Zavisi, neke su počele nešto da rade. Očigledno je da Agencija za informatiku i internet popunjava nešto što je bila praznina, ali ona ima određene teškoće u poslovanju, jer, jednostavno, ona mora da koordiniše kao stručno telo, da pomaže raznim ministarstvima, da izađemo sa zajedničkim stavom oko opreme i oko informatizacije u našoj državi. Zbog toga, mislim da oko tih agencija nisu veliki izdaci, kada se sve to sabere.
Želim samo da napomenem da ste pričali o Agenciji za reciklažu koja je postojala i pre ove Vlade Srbije. Znači, ona postoji već nekoliko godina. Tu nema nikakvog neustavnog tvorenja, niti ima ikakve želje da se izbegne kontrola rada ovih tela od strane Parlamenta.
Što se tiče Rasinskog okruga, tu moramo poštovati zakon koji je donesen i on pokriva Kolubarski okrug. Ako pogledate sredstva, ona su nešto malo smanjena ove godine. Ima dosta dugova koje je prethodni režim napravio i koji nisu podmireni. To je ono za šta će prevashodno biti upotrebljeno 867.000.000 dinara.
Ruku na srce, ima tu još malo novca, jer i te kako ima još objekata koji moraju da se poprave, ali ovog puta bez zloupotreba, bez popravljanja zgrada nekih političkih partija ili građenja kuće sa bazenom, nego na pravi način. Ali, o tome ćemo pričati kada već sledećeg meseca dođe na raspravu ovo što je već jedanput predloženo, a to je završni račun za 2000. godinu i, što je možda još važnije, izveštaj budžetske inspekcije koja je završila svoj posao. Taj dokument vi već imate. To je što se tiče Rasinskog okruga. Naravno, ima puno problema i u tom okrugu, ali mislim da mi nismo u stanju da podržimo taj amandman.
Na kraju, tri stvari koje je na inicijativu DSS-a Odbor predložio kao novi amandman, a Vlada ga je prihvatila. Pozvao bih poslanike da glasaju za taj amandman. Te tri stvari su ono prvo što sam napomenuo, gospodine Iliću, a to je brisanje stavke "ombudsman" to jest narodnog advokata. Pošto je ta insitutacija predviđena kao jedna od predizbornih obećanja DOS-a, gde nema nikakve veće rasprave oko toga da li treba da imamo takvu instituciju ili ne, Vlada Republike Srbije je usvojila Predlog zakona i poslala po redovnoj proceduri Skupštini.
Ali, možemo da kažemo da se time malo prejudicira ishod glasanja Narodne skupštine, samim tim je prihvaćeno da se taj razdeo briše i tih šest miliona, koliko je predviđeno, prebaci u tekuću budžetsku rezervu. U momentu kada dođe do rebalansa budžeta, za koju nedelju, najkasnije za koji mesec, predložićemo taj novi razdeo, ukoliko Narodna skupština izglasa taj zakon.
Druga stvar se tiče Komesarijata za izbeglice. Možemo da kažemo da je nova ekipa počela veoma aktivno da se bavi tim poslovima. Napravljen je jedan pravi popis, tako da ne bude zloupotreba u tome ko ima status, a ko nema status izbeglice. Mislim da će ovih dodatnih 300 miliona dinara, koje moramo uzeti iz budžetske rezerve koja je dosta mala, pomoći u dva smera. Prvi je da ti ljudi odu iz tih domova, da se obezbedi neki građevinski materijal da oni mogu da sagrade svoju kuću po nekim povoljnim uslovima. Druga stvar je puko preživljavanje u veoma teškim okolnostima, tih 40-50 hiljada naših sunarodnika koji žive u teškim okolnostima u raznim domovima. Mi smo to podržali.
Treća inicijativa DSS-a koju podržavamo, to je povećanje Fonda za infrastrukturu u zdravstvu. Sa tih dodatnih 200 miliona taj fond raste na 900 miliona i time je ispunjeno ono što je obećano, a to je dinar od akcize na cigarete za zdravstvo. Zbog toga vas pozivam da glasate za ovaj novopredloženi amandman.