Dame i gospodo narodni poslanici, ova odredba zakonskog projekta ne samo da je besmislena, nego je i veoma opasna, ukoliko ovakva kakva je uđe u pravni promet. Ovde se zbrda-zdola ređaju raznorazne nadležnosti koje se protivustavno pripisuju AP Vojvodini.
Jedna od tih nadležnosti je nadležnost kontrole poslovanja izdavačkih i drugih organizacija koje se bave štampanjem i izdavanjem publikacija. Isprobana je u praksi do 1988. godine. Da iz toga izvučemo neke pouke. I pod komunističkim sistemom nisu svi delovi prethodne Jugoslavije bili u istoj meri totalitarizovani - smatralo se da je Slovenija relativno slobodnija od ostalih sredina tadašnje Jugoslavije, da je u Srbiji ostvaren neki pomak u oslobađanju javne misli, govora, izdavačke delatnosti itd.
Nije bilo slobode štampe, ali su knjige bile prilično slobodne, osim što su nama, nekolicini, redovno zabranjivali ono što štampamo. Međutim, u Vojvodini je režim po ovom pitanju bio isti kao u Bosni i Hercegovini pod Brankom Mikulićem. U vreme Boška Krunića, čak je jedan profesor Novosadskog univerziteta, zbog članka u "Književnim novinama", objavljenog u Beogradu, osuđen na dva meseca zatvora.
Zašto je taj tekst objavljivao u Beogradu? Zato što nije imao gde takav tekst da objavi u celoj Vojvodini. Režim Boška Krunića i Živana Berisavljevića je bio isti kao režim Dizdarevića, Mikulića, Pozderaca u Bosni i Hercegovini.
Mi se, izgleda, ovim zakonom vraćamo na tu situaciju. Jedan će kriterijum biti primenjivan u ostatku Srbije u ovoj oblasti, a drugi kriterijum u Vojvodini. Ili će intelektualci iz Beograda bežati u Vojvodinu da štampaju svoja dela, moguća je i takva situacija. Ne znam unapred ko će biti liberalniji, Čanak ili Đinđić. To se nikada ne zna. I jedan i drugi imaju veoma izražene autokratske sklonosti. Ili će intelektualci iz Vojvodine bežati u Beograd da objavljuju svoja dela, da ne bi dolazili pod udar ovakve zakonske odredbe kao sredstva u rukama ljudi koji su spremni po svaku cenu da sprovode svoju volju i nauštrb gašenja slobode misli i intelektualnog stvaralaštva.
Naravno, postoji takav zakon. Taj zakon je donet na nivou cele Srbije, da bi intelektualno stvaralaštvo bilo zaštićeno i obezbeđeno u svim delovima Srbije. Na svu sreću, u proteklih deset godina, koliko me sećanje služi, mi nemamo nijedne zabranjene knjige. Zabranjivane su novine u dva-tri sporadična slučaja. A i to protivzakonito.
(Žagor.)
Samo dva-tri sporadična slučaja. Zabranjivane su novine, nego vi ne znate šta znači zabrana novina. Vi mislite da je finansijsko kažnjavanje vlasnika i urednika zabrana novina. Nije. Zabranu novina izriče okružni sud u krivičnom postupku. U krivičnom postupku! U skraćenoj varijanti krivičnog postupka.
Dobro bi bilo da čovek dođe do situacije da i to jednom u životu iskusi. Bar bi onda imao dokaz da je nešto u životu stvarao, pa mu je to neko zabranjivao, zato što je bilo vredno, jer ne pamtim nijedan slučaj da je pod komunističkim režimom zabranjena bezvredna knjiga. Samo su vredne knjige zabranjivane, a bezvredne su štampane u desetinama hiljada primeraka.
Mnogi od onih koji su sada vaši zakleti privrženici ili istaknuti članovi su učestvovali u tome. Zato... (žagor). Možete da dobacujete do mile volje. Ovo ne govorim zbog vas. Ovo govorim zbog šire javnosti. Meni je svejedno šta vi o tome mislite ili šta ćete vi dobacivati. Širu javnost alarmiram i po ovom pitanju, da se ovde stvaraju različiti uslovi intelektualnog stvaralaštva, pre svega publikovanja onoga što je rezultat intelektualnog stvaralaštva.
Zašto jedna vrsta kontrole u Vojvodini, a druga vrsta kontrole u ostatku Srbije, i to baš po pitanju izdavanja publikacija?
Zašto ovde neko od vas ne izađe da to objasni?
Koji je to razlog koji sada treba jednom malom feudu i njegovom vlastelinu...
(Predsednik: Vreme)
... da stavi u ruke bič nad intelektualnim stvaralaštvom.
