Srpska radikalna stranka je uložila amandman na čl. 12, 13, 14. i 16. zato što je u pitanju sistem školstva i zato što su u pitanju naša deca. Kada kažem - naša deca, mislim na decu Srbije i ne razdvajam ih ni na koji način i nadam se da vam neće padati na pamet da ih razdvajate na bilo koji način.
Član 12. govori o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Čitajući ga pažljivo i čitajući šta to Vojvodina traži kao nadležnost, a šta prihvata kao povereni posao, dolazimo do zaključka da trenutna oligarhija u Vojvodini kaže da prihvata da joj se poveri utvrđivanje mreže osnovnih škola i utvrđivanje ispunjenosti uslova za njihov rad, ali zato traži da da mišljenje o postupku donošenja svih nastavnih planova i programa, da donese program za jezike nacionalnih manjina, da odobri udžbenike za jezike nacionalnih manjina, da, nešto što mi je neshvatljivo, tač. 6. i 7. - sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove prosvete donosi nastavne planove i programe iz pojedinih predmeta, ili odobrava udžbenike i nastavna sredstva za pojedine predmete od interesa za nacionalne manjine.
Moram da vas pitam - kako to izgleda sporazumno donošenje, ili odobravanje, između autonomne pokrajine i ministra nadležnog za prosvetu? Kako li će to izgledati i šta ako nema sporazuma? Hoće li te godine deca ostati bez nastavnog plana i programa, hoće li ostati bez udžbenika? I, zašto uopšte AP Vojvodina (ovde se radi o zahtevu AP Vojvodine) toliko želi da se umeša u sve one poslove, u svaku poricu, u svaki delić života nacionalnih manjina?
Pa zar to ne treba da se reguliše na teritoriji Republike Srbije? Zar okvirnom konvencijom nije regulisano na celoj zemljinoj kugli, ima li jednog od uslova iz okvirne konvencije o pravima manjina koji Srbija nije, ne samo propisala, nego ispunila? Pa zar nismo otišli dalje? Imaju li igde u Evropi i igde u svetu nacionalne manjine prava da studiraju na fakultetima na svom jeziku? Okvirna konvencija kaže - ukoliko se time ne ugrožavaju prava studenata koji studiraju na jeziku većine.
A kada je to Srbija uslovljavala studiranje, kada je uslovljavala osnovno i srednje obrazovanje pripadnicima manjina, na jeziku kojim govore? U Srbiji ima 118 osnovnih škola na mađarskom jeziku, 27 srednjih škola na mađarskom jeziku. Istina je da je za 10 godina broj osnovnih škola sa 123 opao na 118, ali je depopulacija među pripadnicima mađarske manjine strašna; njihov broj je opao za poslednjih 80 godina za 60 i nešto procenata, sa nešto više od 2% pao je na nešto više od 1% ukupnog broja stanovnika u Srbiji.
U 29 opština u Srbiji mađarski jezik je zvanični jezik, od opštine u kojoj je procenat mađarskog stanovništva 2,8% do procenta od 88 (mislim da je to u Kanjiži).
Pa i ja bih, da sam Kasa Jožef, izjavio da ću zauvek da ostanem u Srbiji. On je povezao Srbiju i Mađarsku svojom privatnom imovinom, kupljenom budzašto. Iz Mađarske ulazite prvo u "kasovinu", pa posle ulazite u Srbiju, u SRJ, u Vojvodinu. Ili možda nisam u pravu, ili ja možda lažem? Spreman sam da odmerimo snagu argumenata.
Ovde smo, za ovom govornicom, iznosili podatke, kada je bio miljenik SPS-a, u vreme kad smo i mi bili u Vladi Srbije.
