Pravo na repliku ima narodni poslanik Borislav Pelević.

Poštovani građani Srbije, uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici nevladinih organizacija prisutnih u ovoj dvorani, niste me nimalo pogodili, gospodine poslaniče, vašom izjavom. Nisam od vas ni očekivao da ćete glasati za bilo koji amandman Stranke srpskog jedinstva. To je vaše pravo i to vaše pravo nas uopšte ne može poremetiti ni zbuniti.
Mi smo podneli 32 amandmana. Većinom tih amandmana predlažemo brisanje pojedinih članova. Mi smo u načelnoj raspravi govorili da želimo da se izbriše čitav ovaj zakon o vraćanju nadležnosti Pokrajini Vojvodini, jer to nije zakon o vraćanju nadležnosti, već je to, u stvari, kamen temeljac za osnivanje nezavisne republike Vojvodine.
Vi reformisti i vi iz Sandžaka, kako ga vi zovete, a mi ga zovemo Raška oblast, pošto je tamo nastala prva srpska država (a, kao što znate, sandžak je turski termin za tursku vojnu oblast; pošto ta oblast više nije pod turskom okupacijom, hvala Bogu, mi tu oblast zovemo Raška oblast; vi je zovite kako god hoćete i niko vam ne brani da je zovete kako hoćete i da živite tamo), živite tamo i budite lojalni građani Srbije i nikakvih problema nema.
Ali, nemojte toliko da uzurpirate svoja prava, vi i vaše kolege, ne vi lično, ali vaše kolege iz one stranke SDA, ili kako se zove, koju vodi Suljo Ugljanin. Mnogi Srbi u Raškoj oblasti prodaju svoje stanove i kuće, jer više ne mogu da trpe zulum vašeg omiljenog političara Sulejmana Ugljanina. Pustite nas da se mi u Skupštini ponašamo onako kako to od nas zahtevaju naši birači, da glasamo protiv usvajanja ovog zakona, jer smatramo da on vodi ka zlu.
Juče sam govorio, a evo i danas govorim da jednostavno predstavnici predlagača nisu tu. U stvari, tu je jedan, gospodin Kasa je tu, ali on sve ovo vreme samo rešava ukrštene reči, čita novine. Nije našao za shodno nijednom da izađe za govornicu i da pojasni ovaj zakon. Kako da mu verujemo kada on nastoji da se u Srbiji, na severu Bačke, ustanovi jedna mađarska regionalna samouprava.
Ne smeta meni nikakva regionalna samouprava, ali nemojte da je zovemo etničkim imenima. Zašto - mađarska, zašto - muslimanska? Neka to bude regionalna samouprava svih građana koji tu žive, jer je sam naziv vrlo diskutabilan i vrlo indikativan, i sam naziv unosi strepnju u većinski srpski narod koji živi u Vojvodini i u Srbiji.
Prema tome, ponavljamo svoj stav iz načelne rasprave - nećemo ovaj zakon podržati. Smatramo da on nije zakon koji vraća autonomiju Vojvodini, već da je to zakon koji vodi ka raspirivanju mržnje u Vojvodini među 26 etničkih zajednica i većinskim srpskim narodom, i smatramo da ne može doprineti smirivanju tenzija, da ne može doprineti uvođenju ravnopravnosti za sve građane i tolerancije među svim građanima koji žive na teritoriji Vojvodine. Zahvaljujem na pažnji.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 49, protiv 86, uzdržanih 17, nije glasalo 30, od 182 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Stevan Kesejić.
Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uopšte uzevši ovaj zakon, kako je nazvan - omnibus, toliko je tendenciozan i perfidan da su poslanici SRS morali pročitati zaista pažljivo ovaj zakon i obratiti pažnju, ne samo na svaku rečenicu nego i na interpunkciju i svako slovo, jer na jedan vrlo perfidan način predlagač želi da kroz ovaj zakon preuzme nadležnosti koje pripadaju Republici Srbiji.
Imajući u vidu moralne vrline predlagača, imali smo obavezu da zakon zaista dobro pretresemo. Parole koje je predlagač imao u predizbornoj kampanji 1997. godine, a i ranije, pa posle toga, takođe, govorile su u prilog ovome što sam do sada govorio, dakle o jednoj prevrtljivosti i perfidnosti.
Naime, "čije su naše pare" i "čiji su naši buđelari" bile su samo reči koje je trebalo da obmanu građane Srbije, odnosno građane Vojvodine, koji bi, eventualno, želeći da žive bolje, dali poverenje takvim političkim partijama koje isključivo imaju lični interes i interes da se poluge vlasti presele iz Beograda u Vojvodinu.
Od toga nikakve koristi ne bi imali građani ni u jednom gradu, dakle lokalna samouprava u prvom redu ne bi imala nikakve koristi, nego bi, pre svega, predlagač, zahvaljujući dobijenim glasovima, mogao da sprovodi titoističku politiku, jer se poziva i na Ustav iz 1974. godine, što potvrđuje i njegove krajnje namere.
Dakle, u članu 2. se takođe pokušalo, sa ubacivanjem reči "nadležnost organa", da se preuzmu nadležnosti koje ne pripadaju Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, niti joj mogu pripadati, jer tu nadležnost reguliše Ustav Republike Srbije u članu 110. stav 1, u kome govori da je Statut najviši pravni akt Autonomne Pokrajine Vojvodine kojim se, na osnovu Ustava, utvrđuje nadležnost autonomne pokrajine, izbor, organizacija i rad njenih organa.
Ovde, u članu 2, govori se da nadležnost organa preuzima Autonomna Pokrajina Vojvodina, što će reći da jednom ovakvom rečenicom predlagač želi da preuzme nadležnosti koje ne pripadaju autonomnoj pokrajini, a što je i u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Ovo pitanje reguliše statut pokrajine i zbog toga se ovim zakonom ne može utvrđivati nadležnost, nego se mogu samo, odnosno isključivo, poveriti određeni poslovi koji su statutom predviđeni u autonomnoj pokrajini.
Zbog toga predlažem da se u članu 2. reči "nadležnost organa" brišu i da se na taj način koliko - toliko, i ovim članom, a i ostalim članovima na koje poslanici Srpske radikalne stranke imaju amandmane, onemoguće separatističke težnje predlagača.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić u svojstvu predstavnika poslaničke grupe SRS, zamenika predsednika.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela 58 amandmana na ovaj predlog zakona. Najpre bih želeo da istaknem ovde jednu stalnu primedbu koju imamo na Zakonodavni odbor a to je da se Zakonodavni odbor upušta u ono što mu nije posao određen Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije.

Zašto Zakonodavni odbor svaki put, izjašnjavajući se o amandmanima Srpske radikalne stranke, napiše u izveštaju da nije prihvatio amandmane SRS zato što se ne slažu sa koncepcijom zakona? Zar nije posao Zakonodavnog odbora da utvrdi da li su predlog zakona ili amandman u skladu sa Ustavom i sa pravnim sistemom? Zašto Zakonodavni odbor nije za onih 13 amandmana Vlade Republike Srbije, koje nije prihvatio predlagač zakona, zašto za njih nije rekao da nisu u skladu sa koncepcijom zakona i da ih ne prihvata? Ako je Skupština AP Vojvodine prihvatila 17 amandmana Vlade, znači 13 amandmana nisu u skladu sa koncepcijom zakona, otkud onda pravo Zakonodavnom odboru da za naše amandmane kaže da ih ne prihvata jer nisu u skladu sa koncepcijom zakona, a za amandmane Vlade ne kaže, iako je očigledno da nisu u skladu sa koncepcijom zakona, pošto se sa njima nije složio predlagač zakona.

Zašto uvek diskriminacija prema amandmanima Srpske radikalne stranke? Šta bi bilo da je u Narodnu skupštinu Republike Srbije došao predlog zakona kojim Republika Srbija uređuje neka pitanja iz nadležnosti AP Vojvodine? Odmah bi sva pravnička javnost, a posebno Skupština Vojvodine, reagovala i rekla da su to nadležnosti autonomne pokrajine i da ne smemo da smanjujemo nadležnosti autonomne pokrajine koje su joj poverene Ustavom.

Sada ćutite i čak većina glasa za predlog zakona kojim se, mimo utvrđenih nadležnosti autonomne pokrajine, utvrđuju nekakve nove nadležnosti. Na Ustav Republike Srbije je predsednik Vlade prvog dana ovde izvršio strašan napad (pročitajte stenografske beleške); jadna je država u kojoj predsednik Vlade izjavi da Ustav ne vredi i da ga ne treba poštovati. Onda, da bi se ta greška ispravila, posle dva dana jedan od njegovih predstavnika u ovoj skupštini izađe i kaže da Ustav moramo da poštujemo, kakav je da je.

Takav jedan Ustav je jasno razgraničio nadležnosti. Ustavom su određene nadležnosti AP Vojvodine i za te nadležnosti ona donosi Statut koji ima prethodnu saglasnost Skupštine Srbije i koji mora da bude u skladu sa Ustavom. To proverava Ustavni sud Srbije, koga vi, naravno, ne želite da konstituišete. Zakon nema pravo da utvrdi nadležnost autonomne pokrajine, pa makar ga donela ovde jednoglasno Narodna skupština sa 250 poslanika. Ne može ni Narodna skupština Republike Srbije da povređuje Ustav Republike Srbije. Ne može da ga menja i ne može da ga ignoriše, ne može da ga ne poštuje.

Naziv ovog zakona ne poštuje Ustav Republike Srbije. U Statutu Vojvodine može da piše - ovim statutom utvrđuju se nadležnosti autonomne pokrajine, i to je pravo autonomne pokrajine, a onda će neko ceniti da li je to u skladu sa Ustavom Srbije ili ne, ali u jednom zakonu koji donosi Skupština Srbije ne sme da se kaže da mi ovde utvrđujemo nadležnosti autonomne pokrajine. Mi uzurpiramo njihova prava.

Onda poslušajte nas i ukinite autonomiju. Onda ćemo zakonima da određujemo šta sve u Vojvodini može da se radi, a šta ne može. Ne možete da pogazite Ustav zato što to vama odgovara i da ćutite. Jednog dana neko će da pogazi Ustav i vama to neće odgovarati, pa će da vam kaže - što si ćutao prošli put kada ti je odgovaralo.

Mora da postoji neki princip po kome će narodni poslanici u Narodnoj skupštini da se ponašaju i da glasaju. Naš osnovni pricip, naša zakletva je Ustav Republike Srbije. Ne valja Ustav? Mi smo vam predlagali prošle godine da ga menjate. Imali ste tada dvotrećinsku većinu u ovoj skupštini da promenite Ustav i imali ste možda raspoloženje građana za jedan dobar referendum na kome biste promenili Ustav. Danas su se stvari promenile. Ustav se ne menja pojedinačno, parcijalnim predlozima koji će u Narodnoj skupštini Republike Srbije da budu donošeni trgovinom.

I, odlučite jednom konačno da li je DOS pobedio u Vojvodini zato što je Čanak bio u DOS-u ili je Čanak pobedio u Vojvodini zato što je bio u DOS-u. Da li su u Vojvodini građani Srbije glasali za Čanka ili za DOS?

Da li se o ovom amandmanu još neko javlja za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 43, protiv 87, udržanih 15, nije glasalo 28, od ukupno 173 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Veljković.
Predstavnik predlagača i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana želi reč.

Predloženo rešenje u članu 3. ovog zakona nije dobro i ono nije dobro iz najmanje dva razloga. Prvi je taj što se predloženim rešenjem jednostavno dupliraju organi koji se finansiraju iz budžeta. Potpuno je svejedno narodu u Sremu, Banatu i Bačkoj da li mu je na grbači državna adminstracija iz Beograda ili mu je na grbači neka autonomaška administracija iz Novog Sada.

Šta je najgore u ovom rešenju? To što praktično mi tovarimo dve administracije na grbaču tog naroda. Ovim zakonskim rešenjem se dupliraju organi koje taj narod finansira iz budžeta i to je sasvim očito. Čak i u Deklaraciji koju je 7. marta 2001. godine donela vojvođanska skupština, jasno se kaže da će Vojvodina uvesti svoje takse itd. Ne mislite valjda da će Đelić da se odrekne svojih taksi, svojih fiskalnih prihoda?

Drugi razlog zašto ovaj član treba menjati (a još bi bilo bolje kada budemo glasali o zakonu u celini da uopšte i ne izglasamo ovaj zakon) pre svega ima nacionalno-istorijsku dimenziju. Prihvatanjem ovog zakona mi bismo praktično udarili temelje za početak, napominjem, autonomije, zatim nove republike, a u drugoj fazi potpuno samostalne države na delu sadašnje državne teritorije. To nam je otvoreno rekao pre dva dana narodni poslanik, član Čankove Lige. Čovek je otvoreno sa ove skupštinske govornice rekao - nama je politički cilj republika Vojvodina, u prvoj fazi.

Pitam se, zar nam istorijsko iskustvo iz bliske prošlosti, sve ovo što nam se dešavalo zadnjih 10 ili 12 godina, nije dovoljno da znamo da će do toga doći u Vojvodini, sasvim izvesno?

Sada želim da postavim pitanje vama, poslanicima DOS-a, koji ste podržali ovaj zakon juče, da li ste svesni istorijske odgovornosti ukoliko svojim glasovima omogućite usvajanje ovakvog jednog zakona? Kada kažem "istorijska odgovornost", tu ne mislim na neku vašu kolektivnu odgovornost, već pre svega mislim apsolutno na vašu ličnu odgovornost. Vi nećete, sasvim sigurno, moći da se amnestirate, kada dođe do onoga što će sasvim izvesno doći, time što ćete reći - to je bio partijski stav, nismo znali da će to eskalirati u tom pravcu, bili smo u zabludi itd. Ne, poštovane kolege i poštovani narodni poslanici, vaša odgovornost je lična. Ja vas na to upozoravam.

U ovom domu i treba da se razlikujemo u mišljenjima po mnogim pitanjima. Zato i postoji parlamentarna debata. Na kraju krajeva, i programi naših partija se razlikuju. Mi možemo ovde da se razlikujemo po tome kako treba urediti fiskalnu sferu, kako treba urediti socijalno zakonodavstvo, pa čak možemo da se razlikujemo i po tome šta mislimo o zakonu o brakovima homoseksualaca itd. I treba da se razlikujemo, svađamo i debatujemo. To je valjda neosporno.

Međutim, vas iz DOS-a, koji ste podržali ovaj zakon, konkretno pitam dve stvari - da li treba da se razlikujemo kada je nacionalno - državni interes u pitanju i da li zarad sitnih političkih interesa, tipa, na primer, podrške 18 autonomaških poslaničkih glasova Vladi Republike Srbije, treba da poništimo, otprilike, 200 godina srpske istorije?

Nenad Čanak je otvoreno rekao - mi smo Zoranu Đinđiću i Vladi obećali da ćemo im dati podršku kada se bude usvajao Zakon o radu, a zato je on nama obećao da će nam podariti ovaj zakon.

Svi ste bili svedoci juče onog jadnog "batrganja" jedne od političkih opcija u Skupštini Republike Srbije, i to političke opcije na čijem čelu je četnički pukovnik. Zamislite, četnički pukovnik svojim glasovima, glasovima svojih poslanika, podržao je Čanka, Isakova, Kasu itd. Što je najgore, podržao je ustavno rešenje Josipa Broza Tita iz 1974. godine. Četnički pukovnik. Samo ne znam šta će narod Čačka i okoline reći na sve to.

Hteo bih da vas zamolim još o nečemu da razmislite.

Poštovani narodni poslanici DOS-a, trebalo bi da se setite ipak da ste potomci onih heroja iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, Hercegovačkog ustanka, potomci ste onih heroja iz balkanskih i Prvog svetskog rata, koji su cementirali zajedničku srpsku državu. Pustite Čanka, Veselinova i Josipa Broza Tita, o ovome treba da razmislite. Zahvaljujem se.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka u ovom članu reaguje na grubu povredu Ustava Republike Srbije zato što se u ovom članu zakona kaže da će u ostvarivanju nadležnosti utvrđenih ovim zakonom autonomna pokrajina raditi to i to.
Podsetio bih vas na član 110. stav 1. Ustava Republike Srbije koji kaže: "Statut je najviši pravni akt autonomne pokrajine kojim se, na osnovu Ustava, utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine ..." Ne treba vam ništa dalje govoriti.
Kako možete da kažete da će ovim zakonom biti utvrđene nadležnosti autonomne pokrajine kada Ustav Republike Srbije kaže da je statut najviši pravni akt autonomne pokrajine i da se njime utvrđuju nadležnosti autonomne pokrajine.
Narodna skupština Republike Srbije ne može da menja Ustav Republike Srbije. Nema to pravo, čak ni dvotrećinskom većinom. To je samo osnov za raspisivanje referenduma. Narodna skupština Republike Srbije nema prava da menja Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine ili Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije. To je pravo preneto Ustavom autonomnoj pokrajini, da sama donese statut, da statutom utvrdi svoje nadležnosti i da menja statut na osnovu pravila koja donese u Skupštini AP Vojvodine. Gde ćete širu autonomiju?
Zašto predlagači ovog zakona nisu pristupili izmenama Statuta AP Vojvodine? Zašto nisu usvojili nov statut? Ionako nema Ustavnog suda Srbije i sada možete da pišete šta god hoćete. Srbija nema zaštitu više od pisara raznih predloga zakona od kojih nijedan nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Zašto da ponižavate narodne poslanike, recimo iz Požarevca ili iz Čačka, da svojim glasom odluče hoće li jednog dana, kada se Vojvodina otcepi, da im neko kaže - je li, bre, što si ti iz Čačka bio za to da se Vojvodina otcepi ili što si ti iz Požarevca bio za to ili što si ti iz Kragujevca bio za to? Zašto prebacujete istorijski greh na Narodnu skupštinu Republike Srbije? Ovo nije mesto gde se o tome rešava.
Kada je Ustavom zamišljena autonomija Vojvodine, zamišljena je tako široko da AP Vojvodina ima direktnu ustavnu zaštitu. Ne može Skupština Srbije da je napadne, niti odlučuje o tome koja su njena prava. O tome koja su prava Autonomne Pokrajine odlučuju Ustav i Statut AP Vojvodine. Niko više, ni predsednik Vlade, ni Narodna skupština Republike Srbije. To je autonomija, ogromna, najšira moguća. Sami pišete statut. Što da vam mi pišemo ovde šta ćete vi da radite po Vojvodini. Što da mi odlučujemo da li ćete da pecate ribe samo na jednoj strani Dunava ili na obe, a Ävatate nas ovde na neko bućkalo, gde i nema mamca, nego se samo lupa po vodi i somovi se Ävataju na durdubak, što bi rekli ribolovci?
Kakav je to odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije? Nije ovo prćija. Ovo je najviši zakonodavni organ. Ne treba ga sazivati da se ponižava i ne treba ga sazivati da povređuje Ustav Republike Srbije. Bar je ovo mesto na kome Ustav Srbije ne treba povređivati, nego vi koji hoćete otcepljenje, vi koji hoćete republiku, pa otcepljenje, vi koji pišete ustav Vojvodine, sedite i napišite ga i pokušajte da ga sprovedete u život, vi koji hoćete sami da uređujete život u Vojvodini, vi što pitate gde su vaši novci - idite kod Kase Jožefa pa ga pitajte. On najbolje zna gde su vaši novci. On se napljačkao tih novaca.