SRS je protiv autonomije i ovom tvrdnjom demantujem tvrdnju predsednika Vlade koji je je rekao da ni jedna ozbiljna politička stranka nije protiv autonomije. Upućujem ga na to da se ozbiljnost političke stranke meri brojem glasova osvojenim na izborima, kao i da bi svaka parlamentarna politička stranka morala da bude od strane državnih organa nazivana ozbiljnom političkom strankom. To je jedan osnov kojim se rukovodimo kada diskutujemo o Predlogu zakona.
Ovo je jedini član, koliko se sećam, za koji smo mi predlagali brisanje. Nismo hteli da brisanjem svih članova ukažemo na to da nema mogućnosti u Ustavu Republike Srbije da se još dodatno pojedini poslovi povere AP Vojvodini. Zbog toga smo pokušali amandmanima da popravimo čitav Predlog zakona, tako da bude u skladu sa Ustavom i maksimum, maksimalni kapacitet autonomije koji po važećem Ustavu Republike Srbije i sada, može da dobije autonomna pokrajina (i Vojvodina i Kosovo i Metohija) bože zdravlja jednog dana da dobiju, pa čak i ovim predlogom zakona.
Zašto smo baš za brisanje člana 4. Predloga zakona? Moram zbog javnosti da pročitam kako on glasi: "U ostvarivanju nadležnosti utvrđenih ovim zakonom pokrajinski organi ostvaruju saradnju sa republičkim organima i organima lokalne samouprave".
Sada ću da vam pročitam član 71. stav 2. Ustava Republike Srbije: "Drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji može se poveriti izvršavanje zakona i ostalih propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike Srbije, s tim što su republički organi odgovorni za njihovo izvršavanje". Za izvršavanje poverenih poslova nema saradnje između organa autonomne pokrajine, lokalne samouprave i Republike Srbije. Tu postoji hijerarhija. Republika Srbija je odgovorna, zbog toga će ona da vrši kontrolu i nadzor. Znate, saradnja podrazumeva dva ravnopravna partnera. Ako neko radi vaš posao koji ste mu poverili, pa vi ćete valjda da kontrolišete kako on to radi, a ne da sarađujete sa njim.
Ovo je jedna od tih podvala. Pa valjda ste čuli kako je reagovao sinoć Nenad Čanak, alfa i omega DOS-a u Vojvodini, kada su ga pitali da prokomentariše to što je sa jednim glasom prednosti prošao zakon u načelu. Rekao je - mi pišemo ustav. Nemojte da nas za ovom govornicom obmanjujete, mada sam ubeđen da više niko neće izađi da pohvali ili da govori pozitivno o Predlogu zakona. Taj posao, taj teški posao ste juče obavili.
Nemojte više da nas ubeđujete da ljudi koji ovo predlažu i koji iza ovoga stoje zaslužuju naše poverenje, poverenje u smislu da će nam država ostati jedinstvena ako se oni budu pitali. Ako se oni koji su predložili ovaj zakon budu pitali, Srbija više neće izgledati kao danas. Ako oni budu insistirali na tome da ako mi ne donesemo ovaj zakon da će se drugim metodama rešavati, očekujte Solanu u Novom Sadu. A onda me interesuje ko će to od vas iz DOS-a da ide na te razgovore, ili da kažem - na te pregovore. Kako će to DOS sam sa sobom da pregovara. S jedne strane sedeće DOS - Čanak, Isakov, Kasa. S druge strane sedeće DOS - Koštunica, Đinđić, jer kada sa jednom državom razgovarate, ići će verovatno najviši državni organi.
Molim vas da ozbiljno shvatite ovaj predlog zakona. Nije igračka, imaće strašne posledice, čak i za bezbednost građana u Republici Srbiji. Pretnja koju je Čanak izrekao može da ne bude shvaćena ozbiljno samo kod ljudi koji ovaj naš desetogodišnji, trnoviti put nisu prešli u Srbiji ili su bili maloletni. Za one koji su bili punoletni 1990. godine i koji su danas još uvek živi ovo je ponavljanje svega već viđenog, a onda je bolje da se učite na tuđim greškama, nego na svojim, to mnogo boli.