Dame i gospodo narodni poslanici, predlog koji se ogleda u članu 5. je nešto što je već odranije viđeno i nešto što je poznato, pogotovu nama koji živimo u Vojvodini.
Ovaj član 5. je prepisan iz Statuta i Ustava koji je važio od 1974. godine u Vojvodini. U oblasti kulture identičan je sa onim što se dešavalo i što je pisalo 1974. godine u Statutu i u Ustavu Srbije.
Zbog čega je i kakva je opasnost od usvajanja ovakvog člana, kako je predložio predlagač, Skupština Vojvodine - opasnost u oblasti kulture - svakom iole pametnom i pismenom ne treba mnogo objašnjavati. Priče i fraze, da unutar jednog naroda postoje različitosti u kulturi, da bi one bile osnov za stvaranje novog entiteta, to su priče koje su bazirane na Marksu, Engelsu, i koje je sprovodio Josip Broz, a njegovi pitomci sada nam serviraju tu priču.
Postoji, gospodo, jedna integralna, nacionalna kultura jednoga naroda. Nijanse, razlike koje postoje samo omogućuju i obogaćuju kulturu tog naroda. Takva priča se pričala i kada se stvarala veštačka nacija, crnogorska, i kada se stvarao veštački narod, makedonski. Takva ista priča je pričana.
Takva priča se pričala u Vojvodini 70-tih godina. Zanimljivo je da su tada na udaru bile kulturne institucije, koje su fundament postojanja i opstanka srpskog naroda u Vojvodini: Matica srpska, Srpsko narodno pozorište i Srpska čitaonica. Sada, sa ovim predlogom zakona, izvornim predlogom, želi se postići isti efekat.
Šta se to želi - želi se u ime neke internacionalizacije izbrisati sve ono što je karakteristično i za srpsku, i za mađarsku, i za slovačku, i sve druge kulture svih onih naroda i narodnosti koji žive u Vojvodini. Nema mađarske parcijalne kulture u Vojvodini. Ona se ne razlikuje od kulture mađarskog naroda koji živi u matici. Ona je samo obogaćena nekim nijansama, i ništa drugo.
Gospodo, ako ste pokazivali, kao predlagači, veliku brigu ne samo za većinski srpski narod, nego, kako vi tvrdite, za pripadnike nacionalnih manjina, što niste stavili u svoju nadležnost mađarsko pozorište u Novom Sadu, zašto niste stavili da njemu materijalno pomažete, da budete osnivači pozorišta, kako bi se razvijala kultura pripadnika tog mađarskog naroda koji živi u Vojvodini, što ne staviste da ste osnivači i materijalno podržavate biblioteke i čitaonice slovačke nacionalne manjine, rusinske nacionalne manjine, rumunske nacionalne manjine?
Ne, cilj vam je srpski nacionalni interes da ugrozite, i nemojte da se krijete. Zašto sumnjam u to? Opravdano sumnjam zato što je sadašnji sastav Skupštine Vojvodine samo za nijansu različit od onog sastava koji je bio 1942. godine u Vojvodini - i tada je par Srba gurnuto u tu skupštinu, da bi imali masku da ona bude višenacionalna, kako bi tadašnji fašisti imali masku kako su oni demokrate. To je isto sadašnji sastav, i daje nam za pravo da sumnjamo u vaše dobre namere.
Gospodo, s druge strane, nisu u većem broju prisutni oni koji su 1974. sprovodili Ustav, ali tu su njihovi potomci, njihovi naslednici, tu su im sinovi, zetovi. A, što se tiče obrazovne strukture - e, tu se ništa nije promenilo.
Nepismeniju vladu i vlast u Vojvodini nismo imali od ove, na čelu Izvršnog veća Vojvodine, nije bio nepismeniji čovek i sa manje škole nego što je sada, čak ni posle 1945. godine. Zamislite kakva tragedija - čak nije pismeniji ni od onih što su završavali čuvene partizanske gimnazije. I tom čoveku, tim ljudima poveriti ovakva zakonska ovlašćenja, to niko ko iole zna i vodi računa o svima nama koji živimo u Vojvodini, neće dozvoliti.
S druge strane, uporno se priča priča oko podele ljubavi prema Vojvodini. Ljubav svih koji žive u Srbiji je jednaka i ista prema Vojvodini. Nemojte vi da je prisvajate, pogotovu vi, pojedinci, koji imate i porodičnu tradiciju i znate jako dobro šta znači u ovakvim odlučujućim trenucima napraviti pogrešan potez. To vi jako dobro znate i nemojte se ugledati, vi pojedinci, na ostale. Oni su do juče bili ispod Titovog komunističkog šinjela.