Gospođo Mićić, grubo ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, izričući opomenu narodnom poslaniku koji je obrazlagao svoj amandman i vezujući to za pravila koja se tiču rasprave u načelu. Zaista, u raspravi u načelu, tako piše Poslovnik, a to je besmislena odredba, govornik treba da se drži onoga što je na dnevnom redu. Kako ćete vi, gospođo Mićić, da nađete uporište u raspravi o amandmanima? Na dnevnom redu je zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine. Narodni poslanik je podneo svoj amandman i ovim zakonom se dira u bezbroj, u ogroman broj zakona, dira se u odnose u Republici Srbiji. Na sve to vas upozorava, sve to vam obrazlaže, podneo je amandman zato što je na to imao pravo.
Odakle vam pravo da vi sada tumačite i to kako će on da obrazlaže svoj amandman? Može da ga obrazlaže na način na koji je on sposoban da ga obrazloži. Te opomene koje izričete, kojima šamarate narodne poslanike, odraz su samo vaše slabosti, pokazuju koliko niste uopšte u stanju da prihvatite činjenicu da u Skupštini postoje...

Je li to vaša rasprava o amandmanima, kao zamenika predsednika poslaničke grupe?

To je moja rasprava o amandmanu.

O amandmanu na član 32?

Da li vi mislite da neko ima pravo da uzme narodnog poslanika u zaštitu, a ko će to ako neće predstavnik poslaničke grupe? Ne mislite valjda da nas ovde maltretirate...

Mogli ste da se javite po Poslovniku, ali vi ste dobili reč da pričate o amandmanu.

Na ovaj način obrazlažem amandman, gospođo Mićić.

E, ne može tako, gospodine Nikoliću.

To što vi mislite da ne može...

Gospodine Nikoliću...