PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 29.01.2002.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

5. dan rada

29.01.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:00 do 17:25

  • TAGOVI

  • Predlog zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (pojedinosti) (2002)
  • Prvo vanredno zasedanje (2002)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Prihvatio je amandman na član 16. u skladu sa članom 145. Poslovnika Narodne skupštine, usled prihvatanja nekih prethodnih amandmana, amandmana na član 7, 9, 11. i to smo raspravili već dva-tri puta. Sledeći put kada otvorite to pitanje moraću da preduzmem mere koje mi po Poslovniku predstoje.
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 56, protiv 94, uzdržana 24, nije glasalo 15, od 189 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 22. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Dragan Marković i zajedno narodni poslanici Ljubiša Maravić i Toma Bušetić.
    Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč?
    Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić, kao predstavnik predlagača amandmana koje su zajedno podneli narodni poslanik Toma Bušetić i Ljubiša Maravić.
    ...

    Toma Bušetić

    Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Socijalističke partije Srbije predložio sam da se ovaj član zakona briše. Zašto? Obrazovanje pokrajinskih organa u oblasti socijalnog osiguranja je eklatantan primer preuzimanja ingerencije koju može imati samo Republika Srbija. U Predlogu zakona, obrazovanjem Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, utvrđuje se pravo Pokrajinskog zavoda da vrši stručnu kontrolu nad radom filijala, da ima podračun preko koga se vrši uplata i isplata sredstava iz Republičkog zavoda Srbije i da, na primer, imenuje direktore filijala na području Autonomne Pokrajine Vojvodine.
    Ako sve ovo pripada Pokrajinskom zavodu, kakve su onda ingerencije Republičkog zavoda? Na ovom području, na području Vojvodine -nikakve. Stručna kontrola je pre svega državna funkcija i ne može se izmeštati iz nadležnosti Republike Srbije. Neprihvatljivo je i nepotrebno otvaranje podračuna Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, jer podračune imaju već sada postojeće filijale u Vojvodini, a njih je sedam.
    Da ne bude zabune, treba znati da je učešće Vojvodine u ukupnim prihodima Republičkog zavoda negde oko 20%, a ista suma se vraća Vojvodini, uz moguću varijaciju od par procenata. Svi znamo da je Vojvodina područje sa veoma značajnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali veliki broj poslanika u Skupštini ne zna da je učešće poljoprivrednih proizvođača u prihodima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ali i u drugim fondovima, svega 2 ili 3%, što je zanemarljivo. Otuda je sasvim jasno da nema nikakvog velikog prelivanja sredstava iz Vojvodine u Srbiju, a da ne govorimo o nekakvoj ekonomskoj pljački.
    Mnogi su ovde govorili, a govorio je i predsednik Vlade, da treba izvršiti decentralizaciju i posebno su apostrofirali kadrovsku politiku, sve u stilu da ne treba Beograd da postavlja direktore u unutrašnjosti. Molim vas, iole pismeni politički ljudi znaju da Beograd nikada nije postavljao direktore u unutrašnjosti. Oni su se postavljali u tim gradovima, a u Beogradu je samo pisano formalno rešenje, bilo da je u pitanju ministar zdravlja, ministar prosvete itd.
    Ko je odlučivao o direktorima u unutrašnjosti? Odlučivale su lokalne samouprave i partijski organi. To je bilo ranije i tako je i sada. Koja je razlika? Razlika je što je u naše vreme o tome odlučivao SPS, radikali, na primer, u poslednje vreme, a sada direktore postavljaju, u stvari odlučuju o njima članice DOS-a, pa imamo situaciju da dve škole kontroliše Nova demokratija, dve Demohrišćanska stranka, Demokratska stranka itd.
    Zašto Vojvodina želi da se ovo bar formalizuje potpisivanjem? Ministar je član Vlade, ministar je simbol državnosti i zato Vojvodina želi da se rešenja potpisuju u Novom Sadu. Mi smo protiv pokrajinskih organa, jer je sadašnji model utrojstva i u oblasti socijalnog osiguranja i u svim drugim oblastima sasvim dobar sa postojećim okruzima koji predstavljaju određenu celinu. Model je dobar, jer je proistekao iz demokratskog ustava. O demokratskom Ustavu iz 1990. godine govorimo ne samo mi socijalisti, nego je i uvaženi pravnik Aleksandar Vučić više puta govorio o demokratskom ustrojstvu Ustava Srbije iz 1990. godine i Ustava SRJ 1992. godine. Predlog koji nam sada nudi DSS je mnogo gori. On predviđa dalje usitnjavanje i drobljenje Srbije. Kao da ga je pisao neko iz MMF-a ili vlade zapadnih zemalja.
    (Predsednik: Gospodine Bušetiću, molim vas da se vratite na temu.)
    Zašto opomena? Mi smo protiv ovog zakona u celini, zato što znamo da se uvek počinje sa ekonomskim zahtevima i zahtevima u oblasti ekonomije; onda dolaze zahtevi vezani za preuređenje u oblasti kulture i obrazovanja, da bi se na kraju došlo i do odlučnih zahteva da pokrajina ima državne atribute.
    (Predsednik: Vreme.)
    Gorka su naša iskustva. Kuda Vojvodina ide? Setimo se samo Kosova i Metohije i 1981. godine, kada su Šiptari imali pobunu i kada je srpska policija tražila dozvolu, bila je u Kuršumliji i tražila dozvolu da dođe na Kosovo i Metohiju. To će se desiti i sa Vojvodinom.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Kako replika, za "uvaženi pravnik". Molim vas, to je bilo pohvalno. On je samo spomenuo "uvaženi pravnik". Izvolite, ako je to uvreda, osnov za repliku je "uvaženi pravnik Aleksandar Vučić".
    ...

    Aleksandar Vučić

    | predsednik Republike Srbije
    Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se uvaženom gospodinu Bušetiću, ali moram da kažem da ima nešto što nije tačno. To je ono što vi niste slušali i to je ono što vi ne razumete, gospođo Mićić. Tačno je da je Ustav iz 1990. godine neuporedivo demokratskiji nego svi prethodni ustavi. To je sasvim sigurno tačno. Potpuno je tačno da je Ustav iz 1990. godine korak napred u odnosu na kriminalna rešenja Ustava iz 1974. godine i amandmane koji su mu prethodili 1968, 1969. i 1971. godine. To je ono što, čini mi se, u srpskom narodu, i ne samo u srpskom narodu, već i kod svih pravnika nema nikakve sumnje.
    Zašto sam o tome govorio ranije, a šta gospođa predsedavajući ne razume. Govorio sam o Ustavu iz 1974. godine kao jednom kriminalnom rešenju; govorio sam o jednom rešenju koje je dalo pravo, čak i pre toga amandmanima, da najviši konstitutivni akt pokrajine bude ustavni zakon. Dobro rešenje Ustava iz 1990. godine je što je najviši pravni akt pokrajine statut. To je apsolutno tačno.
    Naravno, mi srpski radikali ne možemo da se složimo sa svim rešenjima iz Ustava 1990. godine, ali u svakom slučaju je to neuporedivo bolje rešenje nego Ustav iz 1974. godine. Oni koji danas govore o vraćanju nadležnosti, a posebno one autonomaške ili separatističke političke stranke koje danas govore o vraćanju nadležnosti, nekih koje su navodno otete Pokrajini Vojvodini, moraju da kažu da se vraćaju na najgori Ustav koji je ikada bio u ovoj zemlji, a to je Ustav iz 1974. godine.
    Podsetiću vas i na tzv. "Plavu knjigu", za one koji se sećaju ili za one koji su to učili. Profesor Najdan Pašić je svojevremeno pravio analizu delovanja i funkcionisanja po novom Ustavu iz 1974, a posebno kako funkcioniše Republika Srbija koja je tada bila sastavljena od tri konstitutivna elementa, dve autonomne pokrajine - koje čak do donošenja tog ustava nisu imale ni isti značaj, već je jedna bila autonomna pokrajina, a druga autonomna oblast - tzv. uža Srbija. Ukazano je sve na pogubnu prirodu takvog Ustava. Onda su pobedile one struje koje danas vladaju Srbijom. Draža Marković, titoista iz 1978, sećate se kada je postavljen za šefa u Saveznoj skupštini, kada je sve svoje protivnike odstranio; i oni koji su mu pisali "Plavu knjigu", svi su sklonjeni i više u te komunističke partijske krugove nisu mogli da se vrate. Ti danas vladaju, ti danas upravljaju. Nije ovo istorija, to je današnjica.
    (Predsednik: Vreme.)
    Danas je Draža Marković najveći DOS-ovac. To je suština. Protiv toga se mi borimo i zato je Ustav iz 1990. godine bio neuporedivo bolji nego Ustav iz 1974, nego i prethodna ustavna rešenja. Taj ustav je imao manjkavosti i imao je mnoge manjkavosti u samom procesu donošenja, imao je neke druge manjkavosti što se tiče državnog i nacionalnog pitanja, kao i Ustav SRJ iz 1992. godine, ali su sve to neuporedivo bolja rešenja od onih rešenja na koja nas vi vraćate, na vreme Draže Markovića i neka druga vremena za koja smo mislili da su prošla. Hvala.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se neko od ovlašćenih učesnika u raspravi javlja za reč o amandmanu na član 22?
    Izvolite, narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS za ovu tačku dnevnog reda.
    ...

    Stevan Ž. Gudurić

    Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su predložile dve kolege iz poslaničke grupe SPS, kaže da se član 22. briše zato što je zdravstveno osiguranje iz korpusa socijalnog osiguranja koje se reguliše saveznim propisima i nije normalno da republički organ prenosi nekom drugom ovlašćenja iz saveznih propisa, jer ih od njih nije dobio. Inače, u ovom članu prvo kažu da se osniva Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje, pa kažu da je to organizaciona jedinica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Međutim, sve ovo što dalje piše u predlogu ovog člana ne liči da je to organizaciona jedinica, nego pomalo liči da je to organ za sebe. Ako je organ za sebe, onda on ima atribute državnosti, a pričamo danima da autonomija baš i nije država, makar da je izgleda neki tako shvataju. Shvatili su je 1974, dok to nisu izgubili, pa sada ponovo smatraju da bi to trebalo tako da bude.
    Nije normalno da niži organ koordinira rad višeg organa, bar do sada to nije bilo normalno. Piše u tački 1) "koordinira i vrši stručnu kontrolu", onda piše u tački 3) "sprovodi postupak za izdavanje i korišćenje zdravstvene knjižice". Da li to znači da ćemo onda po Srbiji tražiti zdravstvene knjižice i da ćemo morati tražiti neke specijalne upute kad idemo da se lečimo iz Vojvodine negde drugde kao kad idemo u inostranstvo; da li ćemo imati legitimaciju koja je drugačija u odnosu na druge?
    Kažu u tom članu: "Pokrajinski zavod ima podračun preko koga se vrši uplata i isplata sredstava Republičkog zavoda na teritoriji autonomne pokrajine". Ovako kako piše, trebalo bi da znači da svi uplaćuju direktno tu pare i da te pare iz Vojvodine ne idu u Republiku. To onda opet znači da se Republika odrekla toga i da je u tom delu dala pokrajini nešto što joj ne pripada. Kaže se: "Direktora pokrajinskog zavoda imenuje Upravni odbor Republičkog zavoda, na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine". Onda, imamo tu još nekih zalaganja, nekim amandmanima, nekih drugih poslaničkih grupa da ga ni ne imenuje Republički zavod nego neki drugi, a to samo po sebi kaže o čemu je reč. Zatim, ispostavlja se da se taj direktor nameće upravnom odboru Republičkog zavoda, da on tamo kao neki supervizor stoji i postoji.
    Sve zajedno, kao i sijaset drugih tačaka i članova ovog zakona, govori o tome da to bude neki prvi korak, onako kako su se neke od stranaka i predlagači ovog zakona izjasnili, ka republici i državi Vojvodini. Pa, neka predlagači to svoje zalaganje provere na izborima, zato što u Vojvodini većinski živalj nema neku posebnu nameru da se seli iz Srbije. Možda neki i imaju, ali neka se onda jasno i glasno oko toga izjasne; neka se jasno i glasno izjasni i gospodin Kasa - da li hoće imanje sa ove ili one strane granice, da se ujedini, pa da sve bude u istoj državi. Dakle, treba jasno i glasno da se kaže i pokaže, a ne da se pišu neki pamfletići, jer ovo na kraju krajeva u osnovi nije valjalo ništa ...
    (Predsednik: Gospodine Guduriću, upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda i da imate već dve opomene.)
    Govorim da ovo nije valjalo ništa ni u osnovnom delu, a sada je sa ovim amandmanima i to ništa unakaženo, pa se onda dobije nešto što stvarno ne vredi. Ne znamo kome će takav zakon uopšte trebati, a nama koji živimo u Vojvodini - hvala lepo, neće.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman na član 22.
    Za 56, protiv 93, uzdržano 19, nije glasalo 18, od 186 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skuptšina nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ratimir Svirčević, Živica Predojev, Teodora Vlahović i Karolj Kermeci.
    Predstavnik predlagača i Vlada nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
    Da li predstavnik podnosilaca amandmana želi reč? (Ne.) Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
    Stavljam na glasanje amandman.
    Za 12, protiv 119, uzdržano 19, nije glasalo 36, od 186 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
    Na član 22. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
    Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
    Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
    Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
    Podnosilac amandmana želi reč, izvolite, reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, amandman na član 22.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Veroljub Arsić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo poslanici, već je iz ranijih izlaganja poznato o čemu se radi u članu 22. Predloga zakona: "Osniva se Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje, kao organizaciona jedinica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje", koja ima svoje određene nadležnosti koje su u ovom predlogu zakona nabrojane. Postavlja se pitanje, kako će da funkcioniše zdravstveno osiguranje na celokupnoj teritoriji Republike Srbije?
    Poznato je da postoje liste lekova koje su kritične za bolesnike. Kako će se ti lekovi nabavljati; da li će postojati dve liste, možda jedna lista Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, a druga lista Republičkog? Da neće možda da se desi da jedan isti lek u velikim količinama nabavljaju i jedan i drugi zavod, a da drugog leka nema? Kako će da funkcioniše sistem zdravstvene zaštite po pitanju izdavanja recepata i naknada, jer može da se desi da, recimo, na recept koji je izdat na teritoriji AP Vojvodine lek bude nabavljen na teritoriji uže Republike Srbije, kako je to nazvao Kardelj, kada su nam Slovenci krojili državu, zajedno sa jagnjećim brigadama na čelu sa Dražom Markovićem, a vi sada ovim zakonom pokušavate da nam ponovo proturite državu po slovenačkom principu.
    Znači, da li će biti moguće da se takav lek nabavi na teritoriji tzv. uže Srbije ili obrnuto, da li će moći lek koji je, odnosno recept koji je izdat na teritoriji tzv. uže Srbije da se za njega nabavi lek u Vojvodini? Da li će i kako će da se vrši naknada između ta dva zavoda, Pokrajinskog i Republičkog?
    Zato je SRS i predložila da se u članu 22. briše stav 4: "Pokrajinski zavod ima podračun preko koga se vrše uplate i isplate sredstava Republičkog zavoda na teritoriji AP".
    Koliko ste nedorečeni u donošenju zakona, samo da vas podsetim, kada je bio donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu, ukinuli ste poseban porez, savezni porez za vojsku od 3%, obrazlažući da se time smanjuje administracija. Sada donosite zakon i otvarate nove podračune. Zar sada ne smanjujete ili povećavate administraciju? Da ne spominjem kada su u pitanju bankarski troškovi koji iznose 0,15%; da će samo na ime bankarskih troškova zdravstveno osiguranje da plati tri ili četiri miliona dinara. Zar nije bolje da te pare usmerite za nabavku lekova, sanitetskog materijala i opreme za bolnice? Sve su to pitanja koje predlagač ovog zakona mora da obrazloži.
    Da li će tako da nam funkcioniše zdravstveno osiguranje?
    Dalje, taj pokrajinski zavod treba da ima direktora koga imenuje upravni odbor na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine, a taj direktor zavoda imenuje direktore filijala Republičkog zavoda koji su obrazovani na teritoriji autonomne pokrajine. To je stav 7. član 22. ovog zakona, za koji smo mi srpski radikali takođe predložili da se briše. Samim tim, direktor ima neograničeno ovlašćenje. Sredstva kojima se finansira Pokrajinski zavod su iz republičkog fonda. Resorni ministar neće imati nikakvog uticaja na imenovanje predloženih direktora, niti će moći da ih smeni, ako se sa tim ne složi direktor Pokrajinskog fonda, a on ih plaća i ako ne obavljaju svoju dužnost, i ako su u zaštiti direktora Pokrajinskog fonda, njihova prava su neograničena.
    Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti.
    ...
    Građanski savez Srbije

    Nataša Mićić

    | Predsedava
    Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Tomislav Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, maločas sam govorio nešto malo duže nego što dozvoljava Poslovnik i predsednik Narodne skupštine, pa nisam mogao da reagujem na pretnju predsednika Narodne skupštine da će preduzimati mere. Zato obaveštavam poslanike SRS, ako Nataša Mićić kaže - "Jozo, daj vode", bežite svi iz sale...
    (Milka Marinković, sa mesta: Nije vode, nego macolu!)
    Ne, bilo je: "Jozo, daj vode", ali ti Milka ne gledaš televiziju, nisi gledala pre 20 godina kako su ubijali četnike.
    Dame i gospodo narodni poslanici, sada se tek postavlja pitanje šta je hteo predlagač zakona ovim predlogom zakona? Pazite, u članu 22. predlagač je tražio velika ovlašćenja, ingerencije i to kao sistem postavio kroz ceo Predlog zakona. Onda je prihvatio amandman Vlade Republike Srbije kojim se taj član 22. uništava tako da uopšte nije bio ni potreban u ovom predlogu zakona, čak ni zdravstvene knjižice više ne može da izdaje. Postavlja se pitanje, zašto nam je ovaj predlog zakona, kao svojevrsna trgovina, došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije?
    Da li je rečeno predlagaču - traži mnogo; skočiće pojedini poslanici da brane da ne ide to tako mnogo, onda ćemo mi da nađemo neki balans, ti ćeš to da prihvatiš i čekamo izradu novog ustava.
    Šta proističe iz ovog predloga zakona - decentralizacija Srbije, očigledno, ali i centralizacija Vojvodine, koja je isto tako očigledna; homogenizacija Vojvodine, na otporu prema Beogradu. Jer, zašto biste vi govorili kako je neprirodno da direktore postavlja neka centrala u Beogradu, upravni odbor u Beogradu, a prirodno je da direktore sa teritorije Vojvodine postavlja neka centrala u Novom Sadu. U čemu je onda razlika, u tih 80 km? Da li se ovde radi o principu, ili se radi o 80 km? Ako se radi o principu, ako je Beograd bio centar moći, vi sada kažete - neka Beograd bude centar moći, samo će postojati još jedan centar moći koji će da se zove Novi Sad, a od centra moći do granice između ta dva centra moći, vrlo je kratak put.
    Čitav ovaj zakon vrši centralizaciju Vojvodine. Jeste li se obavezali na to, kada ste prihvatali različite uslove iz Evrope i sveta, da razbijete Srbiju, a da ostane neka, tobože, jedinstvena Vojvodina? Pa, kako može da ostane jedinstvena Vojvodina, ako čak i ovakav predlog zakona usvojite? Hoće li 100% građana Vojvodine biti za ovo? Misli li Milo Đukanović da ima saglasnost među građanima Crne Gore kada je fokusirao neprijateljstvo na Slobodana Miloševića i pretvorio ga u neprijateljstvo prema Srbiji. Pa, šta sada, gde smo sada? Da li vi to imate neki liberalni savez Vojvodine koji vas gura, a vi kao manje oštri političari, manje rigidni, pronalazite meru u autonomaštvu. Gde ima mere u autonomaštvu - nema. Takva mera ne postoji. Svakoga dana aga traži još jednu njivu. Nema age i bega koji se zadovoljio onim što je imao, nego je tražio još jednu, pa još jednu, pa još jednu.
    Zato vas upozoravam - bolje prihvatajte ove amandmane, da poludi predlagač zakona, da se iščaši Vlada i da odustanu od svega ovoga. Učinite bar još jedan hrabar potez, kao juče, ili besmislen, kao što su neki juče videli, da pojedini njihovi članovi iz DOS-a glasaju pritiskom na određenu boju, pa i oni po inerciji, pošto ni o čemu ne razmišljaju. Upropastiše juče predlog zakona.
    Hajde još jednom danas da se drzne Narodna skupština i da misli svojom glavom, da nateramo ove tzv. velike, što već čuče po ambasadama, samo su privremeno došli tu da nam drže slovo, da ozbiljno misle o državi koju im je narod, priznajem, poverio pretprošle godine. Ali, nikada nikome ništa narod nije poverio zauvek, pa tako ni DOS-u, ni strankama iz DOS-a.
    Dakle, prihvatite ovaj naš amandman, pa da vidimo posle šta će silnici da rade.