Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu?
Reč ima Aleksandar Vučić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, narode i građani Srbije, mi smo kao poslanička grupa SRS podneli ovaj amandman, kao i većinu drugih, pokušavajući da vam ukažemo na nelogičnost vaših rešenja, na nelogičnost onoga što pokušavate da ponudite narodu Srbije, bez alternative; da vam ukažemo na činjenicu  da time nećete postići ništa dobro; da jedino što možete da proizvedete jesu loše konsekvence; a tražimo od vas da nam kažete šta je to što se ovakvim rešenjima dobija.       
Šta je to što našem narodu može da znači, što našim građanima može da znači. Ovde, u tački 2) člana 29, se kaže da autonomna pokrajina uređuje pojedina pitanja zaštite, razvoja i unapređivanja životne sredine od interesa za autonomnu pokrajinu. Kakav je to interes autonomne pokrajine? Hoćete li ponovo Lajbnicove principe dovoljnog ili kasnije državnog razloga da uvodite za autonomnu pokrajinu? Pa ćete i ptice i vode da budu interes autonomne pokrajine. Valjda su to interesi srpskog naroda i svih ostalih ravnopravnih građana u Republici Srbiji, ako hoćete i SRJ.
Pričate stalno o Evropi, pričate o evropskim integracijama, o ujedinjavanju; tobož, mi srpski nacionalisti smo krivi za sve, pa ćete vi sada da nas podučite i na drugačiji način državu da oblikujete. Onda prvo što uradite jeste da nam podelite Dunav na pola; onaj deo koji protiče kroz Vojvodinu iseći ćete; jer dotle će da važe jedna pravila za zaštitu Dunava, a tamo negde od Smedereva pa sve do Kladova važiće neka druga pravila.
To je nešto što ne možemo da prihvatimo i što nije normalno. Nije normalno zato što se time ne dobija apsolutno ništa, već se samo može gubiti. Ne vidim šta bilo ko dobija čitavim ovim zakonskim projektom, ovim rešenjima, osim što će, kako neko reče, direktora nacionalnog parka birati neko u Novom Sadu, a ne u Beogradu.
Za direktora Nacionalnog parka "Fruška gora", koliko znam, još ni jednom nije bio izabran niko ni iz Bosilegrada, ni iz Bajine Bašte. Ja još nisam čuo. Da li ste vi čuli za nekog direktora koji je odande došao, pa bio direktor nacionalnog parka? Možda da je neki najveći stručnjak u zaštiti prirodne sredine, pa da na takav način pomogne, to bi bilo dobro. Ja još nisam čuo.
Znači, sigurno je da će se postaviti neko ko je iz Vojvodine, neko ko jeste verovatno iz okoline i ko najbolje poznaje tu materiju. Ova priča, tražimo da ga postavi Nenad Čanak, a ne da ga postavlja Zoran Đinđić, kao što smo tu priču imali i ranije, može kasnije da znači: mi smo se za sva ta svoja autonomaška prava izborili mnogo ranije, mi sada tražimo nešto više, tražimo i državu; a sve ovo što se dešava, sve ove ingerencije i prerogativi vlasti koji se daju autonomnoj pokrajini, budite sigurni da predstavljaju državu u državi.
Slušali smo i priču o regionima. Tamo što je predviđeno, zakonodavna, izvršna i sudska vlast, čak je više i od prerogativa federalnih jedinica, koje su imale i danas imaju u našoj saveznoj državi. Nemojte da to radimo zato što to znači rastakanje naše države. A ona je mnogo vrednija. Nikakve razlike nema između nas što su neki rođeni 10 ili 100 kilometara severnije ili južnije jedni od drugih.
Jednak je procenat, ako ne i veći, ako govorimo o specifičnostima srpskog stanovništva, u Vojvodini nego u Beogradu. U Vojvodini je preko 80% Srba, a u Beogradu je 77%. Hoćete li i Beograd da ogradite; da kažete - ptice u Beogradu imaju socijalnu zaštitu, a ako odu malo dalje, pređu sa granice Lazarevca do Lajkovca, onda će da ih štiti neka druga pokrajina. Mislim da su to rešenja koja ne mogu da budu prihvaćena, ne smeju da budu prihvaćena.
Mislim da su to rešenja koja su nelogična. Ne znam kome su potrebna. Pozivam narodne poslanike, bez obzira na partijsku disciplinu, koju pretpostavljam da moraju da poštuju, da glasaju za ovakve amandmane, a da ne glasaju za ovakav zakon, zato što će ovakav zakon doneti veliko zlo Srbiji, veliko zlo srpskom narodu.
(Predsednik: Vreme.)
Vreme je lepo, čujem vrlo je toplo. Što se tiče ovog zakona, doneće samo nesreću srpskom narodu. Neće biti mnogo smeha, neće biti mnogo sreće, nažalost. Pozivam vas da prihvatite amandman poslanika SRS.

Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 42, protiv 85, uzdržanih 16, nije glasalo 20, ukupno 163 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 29. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguće, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Lukić.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana želi reč, izvolite.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, SSJ je mišljenja da treba prihvatiti amandman na član 30. Ovim amandmanom tražimo da se briše ovaj član pomenutog zakona.
Zbog čega tražimo brisanje ovog člana, reći ću u nekoliko rečenica. Članom 30. predviđeno je da autonomna pokrajina, u skladu sa zakonom, uređuje prostorno i urbanističko planiranje, donosi regionalni prostorni plan, prostorni plan posebne namene i prostorni plan mrežne infrastrukture itd. Da se zadržimo na ovom prvom stavu; ako kažemo da Republika Srbija ima svoj prostorni plan, pitam se da li imamo nekih primedbi na ovaj prostorni plan i da li je AP Vojvodina bila na bilo koji način ugrožena ovim prostornim planom.
Poznato je da je prostorni plan jedan akt koji je dinamičan i koji se menja iz godine u godinu, saglasno zahtevima i potrebama u pojedinim oblastima. Međutim, moramo reći, a posebno kada se radi o infrastrukturi, da je vrlo nepopularno vršiti ovakvo usitnjavanje i sada svoditi to na jedan regionalni nivo, odnosno na nivo pokrajine. Smatramo da obećanje ove vlasti, da ćemo brzo u Evropu, da hitamo krupnim koracima itd, nosi i potrebu da se naši prostorni planovi, planovi infrastrukture itd, usklađuju sa evropskim, pa da kažem i sa svetskim planovima.
Nećemo valjda dozvoliti da se desi da jednu trasu, recimo, predvidi Srbija za neku brzu prugu ili za auto-put, a kada dođe do granice sa Vojvodinom da se mimoiđe za nekoliko kilometara ili za nekoliko desetina kilometara. To su sve neke situacije koje izgledaju apsurdno. Međutim, ukoliko dođe do toga da se tera inat, kao što imamo prilike da vidimo, ukoliko dođe do toga da isterujemo pravdu i prebrojavamo se koga ima više, mislim da vrlo lako može doći do ovakve situacije.
Sa druge strane, izdavanje urbanističkih dozvola, inspekcijski nadzor, rešavanje po žalbama, takođe u oblasti urbanizma -ako se podsetimo kako je to sada uređeno; imamo republičke inspektore za urbanizam koji su raspoređeni na teritoriji Srbije, ne sede svi u Beogradu, već su raspoređeni širom Srbije - tako da mislim da je i Vojvodina tu zastupljena na odgovarajući način. Nema razloga da se taj inspektor na terenu sada zove pokrajinski ili slično, već i dalje može da se zove republički i da radi svoj posao kao do sada. To je pitanje urbanizma, a pod sledećom tačkom imamo i pitanje građevinarstva, što spada na neki način i u pitanje tehnike.
Mi u SSJ smatramo da nema razloga u ovoj oblasti praviti podele, u jednoj oblasti koja je egzaktna, gde su standardi svetski, evropski i već usklađeni, da sada mi izmišljamo neke svoje standarde vezane za pokrajinu, za užu Srbiju, južnu, zapadnu itd.
Ponoviću još jednom, SSJ smatra da treba brisati član 30. ovog zakona. Ovo se takođe odnosi i na član 31, koji sledi posle ovog.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 40, protiv 91, uzdržano 19, nije glasalo 12, od 162 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Pavlović.
Predstavnik predlagača, Vlada i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li želite reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani pratioci današnje sednice na balkonu, među kojima je i predsednik Pokrajinskog odbora SPS za Vojvodinu, pozdravljam vas sve.
U ime SPS i njene poslaničke grupe podneo sam, kao što ste videli, amandman na član 30. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, kako se zvanično zove, odnosi se na oblast urbanizma. Amandman je inače podnet u skladu sa generalnom politikom koju SPS vodi kada je u pitanju decentralizacija i autonomija.Mogu da kažem da je amandman, vezano je za član 30, kao i za član 31. ovog zakona, na koji sam takođe podneo amandman, u osnovi na liniji i u skladu sa stavom zaključka naše partije koji u suštini kaže - autonomija Vojvodine u skladu sa ustavom - da, a republika Vojvodina, u skladu sa nekim novim ustavom republike Vojvodine - ne.
Hoću da kažem, takođe, da su amandmani i na član 30. i na član 31. motivisani činjenicom da je zakon u celini i po naslovu, i po sadržaju i po pojedinačnim rešenjima, u suštini, kako kažu predlagači - prelazno zlo ili nužno zlo, da je on iznad političke trgovine i da predstavlja pravni presedan. O tome su govorili eminentni pravnici i profesori, poštovane kolege poslanici, kao i da ovakav zakon, i po nazivu i po rešenjima, pojedinačnim i u celini, nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. On uvodi pravni haos, ne samo zbog toga što ćemo imati, sa jedne strane, omnibus zakon, sa 24 oblasti kojima se utvrđuje nadležnost, pa, takođe, 24 matična zakona, nego imamo i zakone koji su već u proceduri pred ovim parlamentom. To su zakoni o osnovnom, srednjem obrazovanju, o univerzitetu i, znam pouzdano, kao član Odbora, najavljen je zakon o planiranju i izgradnji Republike Srbije, koji će totalno uneti haos, nećemo znati o čemu se zapravo radi i šta ćemo mi to sprovoditi.
Predložio sam da se u članu 30. stav 1. briše tačka 1) - "donosi regionalni prostorni plan, prostorni plan posebne namene i prostorni plan mreže infrastrukture i mreže područja ili objekata sa posebnim funkcijama za područja na teritoriji autonomne pokrajine". Takođe sam predložio da se u stavu 1. briše tačka 3) - "vrši inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma"; podvlačim - naročito "za objekte za koje urbanističku dozvolu izdaje nadležni organ autonomne pokrajine". Predložio sam, u tom kontekstu, ako se stav 1. tačka 1) i stav 1. tačka 3) brišu, da se brišu i tačke, 2) i 3) o tome ko donosi odluku o pristupanju i izradi prostornog plana, koji nadležni organ autonomne pokrajine, o čemu obaveštava ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, kao i treće, da kontrolu plana vrši stručna komisija ministarstva nadležnog za poslove urbanizma.
Zašto sam ovo predložio? U amandmanu, koji vam pokazujem, stoji da je ovakvo rešenje u članu 30. u suprotnosti sa članom 71. i 73. Ustava Republike Srbije, da je u suprotnosti sa Zakonom o prostornom planu Republike Srbije i da je u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i uređenju prostora i naselja.
Da je to tako, pročitaću vam da je u članu 71. Ustava Republike Srbije definisano da republički organi, u okviru ustavom utvrđenih prava i dužnosti Republike Srbije, drugim organima i organizacijama u Republici Srbiji može se poveriti izvršavanje zakona i ostalih propisa i opštih akata iz okvira prava i dužnosti Republike, s tim što su republički organi odgovorni za ta izvršavanja.
U članu 10. Zakona, a ovo su svi zakoni iz oblasti prostornog planiranja, urbanizma, stambeno-komunalne oblasti, definisano je šta su prostorni planovi? Dakle, prostorni planovi su u skladu sa Ustavom i Zakonom o prostornom planiranju...

Gospodine Pavloviću, prekoračili ste vreme.

Pardon, dobro, prostorni plan, samo 15 sekundi molim, dakle, regionalni prostorni plan, prostorni plan područja posebne namene i prostorni plan mreže infrastrukture.
U članu 35. se kaže: "Prostorne planove donosi Narodna skupština Republike Srbije". U obrazloženju, koje je dostavila Vlada Republike Srbije, kaže se da se to ustupa, u skladu sa članom 109. Ustava, kao povereni poslovi.
Dame i gospodo, mislim da ne treba komentarisati. Donošenje prostornih planova ...

Gospodine Pavloviću, poslednji put vas upozoravam da ste prekoračili vreme, sedmi minut je, a u članu 138. Poslovnika piše da o amandmanu možete da govorite najviše pet minuta.

Zahvaljujem na strpljenju, završavam i molim narodne poslanike da prihvate moj amandman.