Dame i gospodo narodni izabranici, gospodine ministre, postojeći Zakon o lokalnoj samoupravi usvojen je u jesen 1999. godine. Tada je uvedena jedna vrsta tutorstva nad lokalnom samoupravom i tadašnja Vlada Republike Srbije, namerna da upravlja opštinama i gradovima prekoračivši ustavna ovlašćenja, podržavila je kompletnu imovinu opština. Tim aktom ne samo da je podržavljena društvena svojina koju su koristile opštine, već je podržavljena imovina na kojoj je opština imala pravo svojine.
Zakon, koji je i danas na snazi, o sredstvima u svojini Republike, faktički onemogućava da lokalne samouprave i ubuduće stiču imovinu. Samim tim proizilazi da suštinski građani nemaju čime da upravljaju jer nemaju imovinu, a bez imovine nema ekonomske osnove za primenu sistema lokalne samouprave. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera da se u postojećem zakonu radi o lokalnoj upravi, a ne lokalnoj samoupravi.
Ali, zapanjujuće je i to da predlagač zakona zadržava sve relacije između organa centralne, odnosno republičke i lokalne vlasti. To se vidi u delu predloženog nam zakona od člana 105. do člana 114, koji govore upravo o odnosu organa lokalne samouprave i organa Republike, što podrazumeva da će dalje postojati pod istim uslovima mogućnost kontrole ustavnosti, kontrola zakonitosti opštih i pojedinačnih akata organa jedinica lokalnih samouprava od strane republičkih organa. Pozitivnu ocenu u ovom delu predloga dao bih smanjenom broju razloga usled kojih Vlada može raspustiti skupštinu lokalne samouprave.
Posle svega navedenog, sasvim opravdano može da se postavi pitanje, gde je tu doslednost političke borbe u prethodnih 12 godina i da li je usahla želja za temeljnim reformisanjem društva?
Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je pred nama, ne uzima u obzir trenutne društvene i političke prilike u Srbiji. Upravo zbog toga poslanička grupa DSS podnela je 53 amandmana; koji se, ako se implementiraju u ovaj predlog zakona on bi postao celovit, adekvatan savremenim evropskim i svetskim pogledima na lokalnu samoupravu i, što je najvažnije, bio bi primenjiv u sadašnjem trenutku.
Novi zakon koji ovde treba da izglasamo mora da podrazumeva široku autonomiju lokalnih organa i da vertikalno podeli vlast. Takođe, mora omogućiti lokalnim vlastima da u granicama zakona regulišu i rukovode određenim delom javnih poslova na osnovu sopstvene odgovornosti, a u interesu lokalnog stanovništva.
Ono što nije dobro u ovom predlogu zakona prvenstveno se odnosi na široka ovlašćenja budućeg predsednika opštine, koji za svoj rad ne odgovara skupštini opštine. Samim tim se skupština opštine marginalizuje.
Ako građani lokalne zajednice ne mogu da preko svojih narodnih izabranika ostvaruju pravo na lokalnu samoupravu, onda ovakav predlog zakona otvara put za zamiranje i birokratizaciju lokalne samouprave.
Moram reći da je finansijsko osamostaljenje lokalne samouprave vrlo bitan uslov političkog i društvenog osamostaljenja.
U delu finansiranja lokalne zajednice, Predlog zakona suštinski ne menja ništa i zadržava skoro sva dosadašnja zakonska rešenja.
Na žalost odgovornih predstavnika lokalnih samouprava, koji su već ovde govorili i sa kojima sam se družio u Stalnoj konferenciji gradova Jugoslavije i opština, moram reći da je zadžavanje rešenja o ograničenju okvira potrošnje na početku godine veoma loše, tako da uz projektovanu inflaciju od 20 do 25% za 2002. godinu, ili inflaciju koja je u prethodnoj godini bila oko 40%, taj okvir potrošnje se obezvređuje i čini ga nerealnim, dok takozvani "viškovi" odlaze u republički budžet. Na ovaj način se kao i do sada stavlja u neravnopravan položaj finansiranje lokalne zajednice i Republike.
Iz ovoga proizilazi da lokalne samouprave nisu stimulisane za iznalaženje novih prihoda i veću naplatu istih, jer ti novi prihodi i nova sredstva dovode do toga da se mesečni okvir potrošnje ispuni desetog, petnaestog u mesecu, a da sredstva poreza na promet odlaze u republički budžet.
Moderna lokalna samouprava treba da je preduzetnička i mora da se ponaša kao ekonomski subjekt, koji će pokušati da stvori profit. Ovako orijentisana lokalna vlast će imati instrumente da podstiče privredni razvoj svoje regije.
Završio bih nečim što predstavlja stvarnu sliku i odličnu ilustraciju kako se prethodni režim zalagao za lokalnu samoupravu i vertikalnu podelu vlasti. Ovde pred sobom imam jednu knjigu koja se zove "Upravljanje lokalnom zajednicom", a izdata je od Centra za liberalno-demokratske studije.
Naime, bivši poslanik SPS i bivši gradonačelnik, odnosno predsednik opštine Gornji Milanovac, izgovorio je za ovom govornicom, prilikom rasprave o važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi 1997. godine, sledeću rečenicu: "Tek kada jednog dana budemo imali lojalne građane, 100% lojalne ovoj zemlji, mislim da možemo razmišljati o nekom većem stepenu lokalne samouprave". Dražimir Marušić, narodni poslanik SPS.
Ovaj iskaz najbolje govori o razlozima tada vladajuće Socijalističe partije Srbije i njenih koalicionih partnera da pretvaraju lokalnu samoupravu u upravu. Iz toga sledi da samo podanici imaju pravo
na samoupravu, a da građani na to pravo nemaju.
Demokratska stranka Srbije će glasati za Predlog zakona u načelu i nastojaće da u raspravi u pojedinostima svojim amandmanima ne samo popravi tekst zakona, već da izmeni suštinu Predloga zakona. Hvala vam.