Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je potrebno uvažiti sve one pozitivne segmente postojećeg zakona i na takav način ne činiti u onim oblastima u kojima to nije potrebno dramatične promene. Ovaj predlog poslanika iz Koalicije "Vojvodina" sam po sebi zadire u neke druge oblasti koje su, mislim, valjano rešene; između ostalog, recimo i omnibus zakonom, njime su izvesne nadležnosti prenete na nivo pokrajine, koja se, sasvim sigurno, pažljivije može starati o rešavanju problema nastalih u prethodnoj deceniji.
Što se tiče onih koji kritikuju postojeći zakon u onim oblastima koje su pominjane tokom izlaganja mojih prethodnika, savetovao bih im da pročitaju zakon koji su sami izglasali, između ostalog dajući neprikosnovenu podršku upravo onim segmentima zakona o čijem predlogu sada razgovaramo, koji tako žestoko kritikuju.
Dakle, u članu 22. Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je usvojila Skupština 1999. godine, doslovce se upravo govori o onim pravima i dužnostima lokalne samouprave koje su neki poslanici ovde kritikovali, pominjući zločine. Zakon ne može u demokratskoj Srbiji biti zločin, ali se slažem da smo imali te tužne primere u svojoj bliskoj prošlosti u kojoj su zakoni i njihova primena bili obeleženi zločinom i nesrećom.
Opština sprovodi postupak iseljenja bespravno useljenih lica u stanove i zajedničke prostorije, to je utvrđeno Zakonom iz 1990. godine i to je između ostalog potvrđeno zakonom o kojem danas raspravljamo.
Ista je situacija i sa javnim informisanjem. Veoma dobro znamo kakva je bila uloga sredstava javnog informisanja na nivou lokalne samouprave i koliko su, na svu sreću, bezuspešnog napora uložili predstavnici današnje opozicije pokušavajući da se obračunaju sa sredstvima javnog informisanja koja su bila izvan njihove kontrole. Moramo sa pijetetom govoriti o lokalnoj samoupravi, jer smo dužni da uvažimo činjenicu da se lokalna samouprava opisuje kao poslednji bastion demokratije u Srbiji, koja je bila nedemokratsko društvo tokom prethodne decenije. Dakle, oblast javnog informisanja mora biti pažljivo tretirana, moramo konsultovati trendove koji su uspostavljeni u našem društvu i svakako ne ugroziti nešto što je pozitivno. To nije za kritiku, to je za pohvalu.