Nema osnova za repliku, nije se uvredljivo izrazio, nije vas pogrešno protumačio.
Da li se još neko prijavljuje za reč? Ne, ne dozvoljavam repliku, mislim da nema osnova za repliku.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? Da, narodni poslanik Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS-a.

Dame i gospodo poslanici, povodom amandmana poslanika SRS želim da kažem da poslanička grupa SPS-a podržava taj amandman. O čemu se radi? Lokalna samouprava podrazumeva u pravom smislu reči samoupravu, a to znači da građani na teritoriji lokalne samouprave direktnim glasanjem, neposredno biraju svoje odbornike u skupštini opšštine. Izabrani odbornici, grupa ljudi, skupština opštine je do sada imala pravo da na predlog predsednika skupštine opštine ili predsednika izvršne vlasti, ili većinskog političkog uticaja, izabere grupu ljudi, izvršni odbor koji će raditi niz odgovornih i kreativnih poslova u lokalnoj samoupravi.
Ovaj predlog koji je dat kroz zakon podrazumeva da jednom izabrani građanin neposrednim biranjem, što je tačno, sam radi toliki obim poslova da faktički predsednik skupštine opštine i sama skupština postaju jedna najobičnija ikebana i grupa saksija za cveće i ukras za lokalnu samoupravu.
Zamolio bih i ministra i gospodina Šešelja da me puste da govorim za govornicom. Bio bi red. Znam da lepo sarađujete, ali to radite van ove sale. Doduše, i mene optužuju za tu saradnju, ali nema veze.
Treba pročitati član 43. Predsednik opštine predstavlja i zastupa opštinu, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine, ali predlaže odluke i druge akte koje donosi skupština, kao i način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština opštine. Znači, on sam predlaže, predlaže način kako da reše i sam izvršava ono što su kao oni sami rešili. Stara se o izvršavanju poverenih poslova iz okvira prava i dužnosti republike, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i dužnostima građana, vrši nadzor nad radom opštinske uprave, poništava ili ukida akte opštine, postavlja i razrešava načelnika opštinske uprave i sam bira svoje zamenike. Naredbodavac je za izvršavanje budžeta, a sam predlaže budžet, donosi pojedinačne akte, vrši druge poslove itd.
Jednostavno, ovakav koncept koji je predložen u suštini ukida lokalnu samoupravu, jer jedan čovek, doduše stvarno neposredno biran na izborima, četiri godine radi sve poslove u skupštini opštine. On je bog i paša u svom pašaluku. Faktički je nesmenljiv, jer samo u Beogradu je potrebno skupiti 140.000 potpisa da bi se pokrenula inicijativa za njegovu smenu. Zar nije logičnije rešenje da skupština, npr. u Beogradu od 110 odbornika, izabranih od strana građana, bira operativno telo od 5, 10, 15 ljudi, koji su izvršni odbor i koji može pojedinačno da smeni koga god hoće, ako ne radi kako treba. Zar to nije prava lokalna samouprava, gde neposredno preko odbornika građani, u skladu sa političkim uticajima, u stvari kontrolišu vlast. Ovde, na ovaj način, gde jedan čovek četiri godine apsolutno vlada određenom teritorijom Srbije, na delu je vraćanje u feudalno doba.

Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandmane.
Za 50, protiv 115, uzdržan jedan, nije glasalo 25, od 191 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 42. amandman je podnela grupa narodnih poslanika: Vladimir Dobrosavljević, Petar Madžarević, Zoran M. Nikolić, Dragan Jočić, Dušan Golubović, Slavoljub Matić, Milutin Prodanović i Petar Cvetković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Predstavnik podnosilaca amandmana je narodni poslanik Zoran M. Nikolić.

Poštovani narodni poslanici, ono što je za poslaničku grupu Demokratske stranke Srbije važno jeste da su izvršne funkcije koje su pripadale predsedniku opštine sada na izvestan način, odnosno na značajan način transformisane. On može da izvrši svoju funkciju preko opštinskog saveta, koji je pod kontrolom i nadzorom skupštine opštine, što i jeste bila suština naše inicijative. Meni je drago da je na relaciji poslanički klub Demokratske stranke Srbije - Vlada Republike Srbije i poslanički klub DOS-a, odnosno Demokratske stranke, postignuta ta saglasnost i u tom kontekstu mi povlačimo ovaj amandman na član 42.

Konstatujem da je amandman na član 42, koji je podnela grupa narodnih poslanika, povučen.
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Išpanovič Ištvan.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Išpanovič Ištvan.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li uopšte ima smisla da obrazlažem ovaj amandman nakon usvajanja nekih amandmana u pogledu kolektivizacije izvršne vlasti u opštini.

Naime, za mene nije prihvatljivo ono što je danas ovde usvojeno u pogledu izmene položaja gradonačelnika, odnosno izvršne vlasti. Predložio sam u svom amandmanu da opština može imati predsednika, s tim da ovaj može imati više svojih zamenika, jednog ili više. To naravno zavisi od veličine opštine i poslova koje gradonačelnik obavlja.

Malo se čudim današnjim diskusijama, ovde se govori o nekom kolektivnom izvršnom organ u opštini, ali nisam čuo ni jedan primer, ni jednu zemlju zapadnije od Beograda gde postoji kolektivno izvršno tele u obliku kako je ovde danas diskutovano. Nigde nisam čuo da postoji izvršni savet, kolegijum gradonačelnika itd. i zbog toga sam predložio da gradonačelnik ima svoje zamenike ako se radi o velikoj opštini, kao što je to uobičajena praksa u svim velikim gradovima u svetu.

Naime, razlika između inokosnog izvršnog organa i kolegijalnog je u tome što gradonačelnik ima odgovornosti, a ne prava kao paša, kako se ovde govori, nego je to ogromna odgovornost i on, ukoliko želi te odgovornosti ili deo te odgovornosti da prenese na neke svoje zamenike, a to je praksa u svetu, onda on to može da učini. Zbog toga sam podneo predlog da predsednik opštine može imati jednog ili više zamenika.

Za reč se javio narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, niko ne oduzima predsedniku opštine to pravo. Naprotiv, veoma je jasno precizirano u Predlogu zakona o kojem raspravljamo da na inicijativu predsednika opštine skupština opštine bira njegovog zamenika, koji po našoj želji mora imati mesto i u kontrolno-nadzornom telu, nikakvom izvršnom organu, a predlažemo da to bude opštinsko ili gradsko veće koje bi praktično bilo spona između gradonačelnika i skupštine koja ima odbornike.
U ovom trenuktu nije realno preneti toliku vlast na gradonačelnika, a istovremeno uskratiti mogućnost kontrole i nadzora, jer naprotiv mi sve vreme, transformišući Srbiju, insistiramo na javnosti u radu i na potpunoj kontroli. Bilo bi nelogično tražiti od poslaničke grupe DOS-a da se distancira od ideje kontrole čoveka koji na neposrednim izborima dobija tako važnu funkciju kakva je funkcija predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. To je veoma važna uloga za jednog čoveka i smatramo da on tome može odgovoriti efikasno, ali isto mislimo da bi on bio u dobroj meri devalviran ukoliko se ne bi diskreciono utvrdili mehanizmi njegove kontrole. To bi bila osoba koja bi svakodnevno morala da odgovara na neargumentovanu kritiku, bio bi svakodnevno izložen skepsi i praktično ne bi bio čovek koji može u potpunosti da se posveti svom poslu.
Na ovakav način gradonačelnik je osoba koja je zaštićena kolektivno nadzornim telom, koje bira skupština i koja time preuzima ulogu nadzora i kontrole rada gradonačelnika. Na takav način delimično ona vrši i sve one poslove koje sam po sebi gradonačelnik ne mora da obavlja i samim tim deli odgovornost. Odgovornost je nešto što je potrebno i mi na tome insistiramo.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman narodnog poslanika Ištvana Išpanoviča je, sa političko-teorijskog i pravnog osnova, besmislen u istoj meri u kojoj je besmislen i član 42. zakona na koji se odnosi.
Kako je moguće da predsednik opštine sam sebi imenuje zamenika, pa makar tu bila i nužna saglasnost skupštine opštine? Zamislite predsednika Republike koji sam sebi imenuje zamenika. Ako ne može predsednik Republike sam sebi da imenuje zamenika, onda po istoj logici to ne može ni skupština opštine. Ako se predsednik opštine bira neposredno tajnim glasanjem, onda, po prirodi stvari, i njegov zamenik mora da se bira na isti način.
Pa, kao na američkim predsedničkim izborima, istovremeno se glasa i za predsednika i za potpredsednika. Tu ima logike. Ili, u slučaju sprečenosti gradonačelnika da skupština opštine imenuje vršioca dužnosti do novih izbora - to je moguće. Ova varijanta pravno nije moguća a politički je apsolutno nedemokratska.
Na konto onoga što je malopre ministar Batić govorio, ukazivao je na ispravan način na analogiju sa promenama saveznog Ustava pre dve godine, ali je to pogrešno tumačio. Kada je menjan savezni Ustav ničim nisu povećane nadležnosti predsednika Republike. Ni jednu novu nadležnost nije dobio, mada je bilo nekih ideja - da dobije.
Srpski radikali su bili kategorički protiv povećanja nadležnosti. Samo je u jednoj stvari promenjen savezni Ustav po pitanju predsednika, što se ide na neposredne izbore tajnim glasanjem. Motiv je bio da tu, po jednom pitanju bar, Srbija i Crna Gora budu jedinstvena izborna jedinica, po principu jedan čovek jedan glas, jer je krajnje nepravedno da Srbija, koja je 17 puta veća od Crne Gore, na izborima za parlament, bira isti broj poslanika za Veće republika kao i sama Crna Gora.
Ovde je primenjen, po prvi put na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, princip - jedan čovek jedan glas. U tome je vrednost te ustavne promene. Međutim, bitno je nešto drugo što bi ovde kao analogno trebalo primeniti: saveznog predsednika može da smeni savezni parlament dvotrećinskom većinom glasova, pa ako hoćete tu analogiju onda i predsednika opštine bi trebalo da može da smeni skupština opštine dvotrećinskom većinom glasova svih odbornika.
U kakve vi pravne nebuloze ulazite najbolje pokazuje ovlašno poređenje člana 45. sa članom 113. i to je veoma važno za ovaj član 42. koji sada razmatramo o predsedniku skupštine opštine. Vlada Republike Srbije može da raspusti skupštinu opštine pod izvesnim uslovima i u roku od tri meseca predsednik Narodne skupštine raspisuje nove izbore, a Vlada Republike Srbije ne može da smeni predsednika opštine i da raspiše nove izbore.
Po prirodi stvari Vlada Republike Srbije, kao najviši organ izvršne vlasti, ako ostavimo po strani formalno najviši organ - predsednika Republike, trebalo bi da može da smeni predsednika opštine kao najvišeg nosioca izvršne vlasti u opštini, a da ne sme ni da dira u skupštinu opštine. Jer je skupština opštine, po analogiji, zakonodavno telo.
Međutim, vi ste sve istumbali. Vlada može da raspusti skupštinu opštine, dakle telo državne uprave može da raspusti zakonodavno telo, a ne može da smeni predsednika opštine. Inicijativa treba da ide pred građane na referendum. Ovo je neverovatno što radite.