Dame i gospodo narodni izabranici, DSS predlaže da se u članu 78. između tačaka 8) i 9) ubaci tačka 8a koja kaže: "Deo prihoda u visini od 30% od prodaje nepokretne imovine u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave, ustanova i druga organizacija čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, s tim da se tako dobijena sredstva mogu utrošiti isključivo u kapitalne investicije, odnosno u održavanje i uvećanje imovine i kapitala jedinica lokalne samouprave".
Amandmanom predloženo rešenje u duhu je decentralizacije Republike Srbije, koja, pored ostalog, predstavlja i prenošenje određenih prava u gazdovanju, kao i upravljanje nepokretnom imovinom u državnoj svojini.
Sa jedne strane, ona je stimulativna, dok se sa druge strane njime ne dira u ovlašćenje Vlade. Rešenje je stimulativno jer bi se njime pospešila aktivnost jedinice lokalne samouprave da racionalizuje, odnosno da racionalnije gazduje nepokretnostima koja su joj ustupljena na korišćenje, čime se postižu ukupno društveno povoljniji efekti.
Pri tome, Vlada zadržava kontrolu nad imovinom Republike Srbije, budući da jedinice lokalne samouprave ne mogu bez saglasnosti Vlade da prodaju nepokretnosti koje su u svojini Republike Srbije.
Pored toga, 70% sredstava ostvarenih prodajom tih nepokretnosti predstavljalo bi prihod kojim bi preko budžeta Republike Srbije raspolagala Vlada. Posebno je bitno to što su prihodi dobijeni od prodaje ovih nepokretnosti zaštićeni od jednokratne potrošnje i potrošnje za lične potrebe, jer se usmeravaju u kapitalne investicije, odnosno u održavanje i uvećanje imovine jedinica lokalne samouprave.
Predloženo rešenje je pravično između ostalog i zato što je reč o imovini koja je većim ili manjim delom stvarana iz lokalnih finansijskih izvora, a neka su posle rata stvarana i kulukom istih građana koji žive u tim lokalnim samoupravama.
Nadam se da ćete podržati ovaj amandman, hvala.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, mi ne možemo da podržimo ovaj amandman jer je reč o državnoj svojini koja je ustupljena lokalnoj samoupravi i sredstva dobijena prodajom te državne svojine moraju biti tretirana u okviru republičkog budžeta, kao svojina Republike i države, a potom možemo da razgovaramo o raspodeli, o konkretnim situacijama i pošto se omoguće ustavne pretpostavke za tako nešto.
Pitanje državne svojine i raspolaganja državnom svojinom je veoma ozbiljno i argumentacija koja je ovde izrečena je kvalitetna, međutim, postoji i kontraargumentacija kojom bi se zapravo ova ideja mogla na izvestan način kompromitovati, s obzirom da bi moglo doći do neumerene rasprodaje državne imovine, bez kontrole države u procesima koji sami po sebi mogu imati lokalni karakter, ali i po posledicama koje mogu biti štetne, što sasvim sigurno može dobiti i širi značaj.
Dakle, mi ovaj amandman ne možemo da podržimo, što ne znači da u perspektivi, pošto se zakonski regulišu međusobni odnosi, lokalna sredina ne bi mogla da raspolaže na takav način, dakle otuđuje svojinu sa kojom u ovom trenutku samo kroz ustupljene odnose može da diriguje.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi poslanici, ovim amandmanom se znači ne predviđa ništa što je suprotno Zakonu o svojini Republike Srbije, kojim je 1995. godine regulisano da i olovka koju koristi neka sekretarica u opštini pripada Republici Srbiji i da su opštine potpuno razvlašćene od bilo kakve imovine. To su socijalisti doneli u jednom trenutku kada su se možda uplašili da će na vlast u opštinama doći koalicija "Zajedno", tada opozicija.
Ovim amandmanom želimo ne da menjamo postojeći zakon, već da 30% sredstava od imovine koja je u svojini Republike Srbije, i koju Republika Srbija i prodaje, namenimo lokalnoj samoupravi.
Šta to konkretno znači? U dosadašnjoj situaciji lokalna samouprava je ta koja održava ili bi trebalo da održava imovinu, da se stara o njoj jer joj je povereno staranje, a da ne ubira nikakav prihod, niti od njene prodaje, niti od njenog korišćenja. Potpuno je lokalna samouprava destimulisana.
Ovim amandmanom mi hoćemo da pokušamo da se lokalna samouprava stimuliše, da se povećaju budžeti, a samim tim i da dobijemo istinsku lokalnu samoupravu. Suštinska stvar je, ne ovaj amandman; ovaj amandman je jedan mali korak u odnosu na promenu Zakona o svojini Republike Srbije, gde bi se deo svojine dao upravo onim ljudima koji su na teritoriji opštine i stvarali svu tu imovinu, jer nije imovinu u Pančevu stvarao niko iz Beograda, nego su je stvarali građani Pančeva. Zašto bi neko iz Beograda gazdovao imovinom u Pančevu?
Valjda mi Pančevci bolje znamo kako će se gazdovati nekom kućom ili nekim poslovnim prostorom, kao što to znaju i u Gornjem Milanovcu, Kragujevcu i u drugim gradovima u Srbiji. Smatramo da je ovo jedan mali korak u pravcu promene Zakona o svojini Republike Srbije kojim bi se imovina koja se nalazi na teritoriji opštine, ona koja je od opšteg društvenog značaja, upravo i poverila samim opštinama i na taj način bi se vratile te ingerencije lokalnoj samoupravi.
Naravno, ne postoje ustavna ograničenja za ovaj amandman zato što je postojeći ustav bio na snazi dok je ova imovina bila u vlasništvu opština do 1995. godine, tako da ne vidimo prepreku da jedan ovakav amandman ne bude usvojen u Skupštini.
Kada bi se članice DOS-a samo na ovom pitanju razmimoilazile, možda bi nešto u Srbiji i funkcionisalo, ali ovo je samo jedan od primera.
Zaista je neshvatljivo šta DOS želi da poštuje, da li želi da poštuje Zakon o sredstvima u državnoj svojini ili želi da piše zakone koji se neće obazirati na taj zakon. Ne može ovaj amandman da bude prihvaćen, bez obzbira na to što je prihvaćen amandman na član 6. Predloga zakona, opet jednog drugog poslanika iz DOS-a; član 6. je govorio o tome da jedinice lokalne samouprave koriste sredstva u državnoj svojini i vi ste i to obrisali amandmanom.
Do sada je postojala mogućnost da saradnjom opštine lokalne samouprave i Direkcije za imovinu Vlade Republike Srbije dođe do otuđenja nepokretnosti i da se deo sredstava opet vrati oštini i to isključivo za kapitalne objekte. To uopšte nije bio problem. Čak sada može mnogo lakše da se sarađuje i sada je valjda jedna ista vlast, republička i lokalna, u lokalnoj samoupravi i na republičkom nivou.
Ovaj amandman sada uvodi potpuno nove odnose, odnose koji nisu u skladu sa pravnim sistemom u našoj zemlji, ali treba jednom konačno da se zna jeste li vi za to da se sva imovina državna koja se nalazi na teritoriji lokalne samopurave poveri na potpuno raspolaganje lokalnoj samoupravi do otuđenja, bez saglasnosti Republike ili ne. Ako ste za to, a ja sam protiv toga što znam da bi se u nekim opštinama Srbija potpuno opljačkala preko lokalne samouprave, i ako ste za to podnesite predlog za izmenu i dopunu Zakona o sredstvima u državnoj svojini. Dok taj zakon ne promenite, ovakve amandmane nemojte da pišete.
Samo bih još jednom napomenuo da se radi o sledećoj stvari, da onaj prihod koji se dobije od prodaje neke nepokretnosti uz saglasnost Vlade, odnosno države delio bi se u procentu 70 i 30%. Samo je u tome stvar i ništa drugo. Znači, ne bi se vršila rasprodaja, jer kontroliše država. Znači, samo tih 30% bi se rasporedilo za kapitalne investicije u lokalnoj samoupravi u kojoj je država odobrila da proda nepokretnost.