PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 14.02.2002.

15. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

15. dan rada

14.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:45 do 14:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Koji je osnov za repliku?
(Tomislav Nikolić: Rekao je "vašeg dugogodišnjeg koalicionog partnera".)
Da li sporite činjenicu da ste bili u koaliciji sa SPS-om?
(Tomislav Nikolić: Sporim činjenicu da sam bio dugo godina.)
To je procena vremena za ministra.
(Tomislav Nikolić: Nije me dobro protumačio.)
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, te odredbe Ustava sam pročitao pažljivo kada sam prvi put prigovorio da nemamo Ustavni sud. Vi ste izgovorili ono što piše u Ustavu Srbije, ali je predsednik Skupštine, tadašnji, Dragan Maršićanin, pre samo dva meseca rekao da je krivica zato što nema Ustavnog suda Srbije na DOS-u, jer se niste dogovorili koga ćete za sudiju Ustavnog suda. A, Vlada Republike Srbije, to je DOS. Vlast u Srbiji, to je DOS ili ja baš zaista ništa ne znam. Krivim DOS, to je za mene Vlada Republike Srbije, što nemamo Ustavni sud Srbije i što niko od nas, pojedinačno, nema nikakvu sudsku zaštitu. Isključivo smo u rukama izvršne vlasti. Da ima dobrog novinarstva i da ima objektivne pravničke javnosti, odavno biste bili na stubu srama zato što nemamo Ustavni sud Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li se još neko od ovlašćenih učesnika javlja za reč? (Ne.)
Stavljam amandman na član 128. na glasanje.
Za 24, protiv 118, uzdržan jedan, nije glasao 21, od ukupno 164 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 128. amandman je podneo narodni poslanik Arsen Kurjački.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Arsen Kurjački.

Arsen Kurjački

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici, to što nemamo Ustavni sud, to je sigurno veliki problem za naše društvo, za državu i za našu Skupštinu. To što nemamo Ustavni sud ne znači da našim građanima ne treba da obezbedimo zaštitu na lokalnom nivou, bar u tom nekom prvom stepenu.
Da bismo to regulisali i obezbedili kako treba za sve, podneo sam ovaj amandman na član 128. iz poglavlja IDž Zaštita lokalne samouprave, gde se svi članovi, skoro svi odnose na zaštitu lokalne samouprave od viših oblika vlasti. Ovaj član koji obrađujem odnosi se na zaštitu građana od nezakonitih ili drugih radnji lokalne vlasti.
Dakle, ovim članom 128. predviđa se uvođenje novog instituta zaštite građana, a to je taj tzv. ombudsman ili građanski branilac. To je sigurno jedna demokratska tekovina razvijenih zemalja, koja je pokazala svoju svrsishodnost. Predlagač zakona smatra da je ovaj vid kontrole lokalne vlasti potreban. Lično se slažem sa tim, ali samo pod uslovom da se ovo normativno tako reguliše, da predstavlja ozbiljnu institiciju koja će biti nezavisna i neće biti podložna promenama svojih ovlašćenja, statusa i svega ostalog, u zavisnosti od operativnosti prema onima koje u stvari treba i da kontroliše.
Naime, zakonom je predviđeno da se jedinicama lokalne samouprave može ustanoviti građanski branilac, znači može i ne mora. To znači u nekim uopštinama sa većim stepenom demokratske svesti ovaj ombudsman će se konstituisati, dok u drugim opštinama, gde su možda neki rigidniji stavovi, to neće zaživeti. Takođe, predviđeno je da svaka opština individualno reguliše sve što je u vezi ovoga. Znači, nadležnosti, ovlašćenja, način izbora, način prestanka dužnosti, ko može da se brani, zaista se sve prepušta, u skladu sa decentralizacijom, na volju lokalnih vlasti, da one same sve regulišu. Međutim, mi vrlo dobro znamo da svaka institucija kontrole na bilo kom nivou, ako nije nezavisna od predmeta te kontrole, svodi se na formalno postojanje, podložna je uticaju i svim oblicima pritisaka.
Ovakvim načinom regulisanja se drastično krši i jedno od osnovnih ustavnih načela, a to je načelo prava građana na jednakost. Naime, jedni građani će imati svog branioca, a drugi neće imati. U nekim opštinama će to biti neka ozbiljna institucija, a u nekim drugim opštinama će biti neki formalni demokratski dekor. Dakle, da zaključim, ako želimo da se zaista ova odredba zakona realizuje u svim opštinama širom Srbije, ako želimo da ona bude u pravom suštinskom smislu, a što će reći na polzu svekolikog naroda....
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Završavam.... kada već nismo ovim zakonom to regulisali, onda da predvidimo da se to reguliše nekim posebnim zakonom, koji će ovo jedinstveno regulisati za sve opštine, za sve građane jednako. U tom smislu sam i predložio amandman. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 38, protiv 85, uzdržanih 7, nije glasalo 31, od ukupno 161 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 129. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Garčević i Borivoje Drakulović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Podnosioci amandmana nisu prisutni. Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje.
Za 14, protiv 116, uzdržanih nema, nije glasalo 30, od ukupno 160 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 130. amandman je podneo narodni poslanik Đura Lazić.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije prisutan.
Da li neko drugi želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, zamenik predsednika poslaničke grupe SRS.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, dolazimo do poslednje stranice Predloga zakona, do stranice prepune apsurda. Član 130. jasno se opredeljuje i pokazuje nam šta je hteo predlagač ovim predlogom zakona; hteo je da nam dostavi ovde na usvajanje nešto čime bi delimično opravdao svoja obećanja iz predizbornih kampanja, a ne bi dao ništa,  posebno ne sada kada je evidentno da se od 5. oktobra do danas politička klima u zemlji drastično izmenila.
Zbog toga, selektivno se određuje šta prestaje da važi danom stupanja na snagu ovog zakona, a šta ostaje iz onog diktatorskog, rigidnog, bezobraznog sistema koji je uništavao lokalnu samoupravu. Tako po članu 130. odredbe o izboru odbornika opštine ostaju da važe i primenjivaće se do dodnošenja novog zakona o izboru odbornika. Zašto ovaj zakon, koji ima za cilj i najavljivan je kao zakon koji reguliše čitavu jednu oblast, koji se bavio čak i savetima mesnih zajednica, zašto taj zakon nije regulisao pitanje načina izbora odbornika i sada već predsednika opštine? Postavlja se sasvim jasno pitanje predstavnicima vlasti koji su pisali ovaj predlog zakona, a zašto ovaj zakon u odredbi 130. nije napisao da će se zato što ostaju da važe odredbe o izboru odbornika, u roku od tri meseca održati izbori za sve organe opština po ovom zakonu.
Sada imamo tri vrste organa opštine: predsednika opštine, skupštinu opštine i opštinsko veće. Hoće li
ikada biti izbora za predsednika opštine, za skupštinu opštine i za opštinsko veće? Kakav je to zakon koji je ustanovio potpuno nove organe vlasti, a nije opredelio kada će biti izabrani, kada će skupštine biti konstituisane? Zakon kaže: opštine su dužne da usklade svoja akta sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zašto da usklađujete papire u opštinama, a ne usklađujete stanje, život ne usklađujete. Sada će opštine usklađivati statute i druge opšte akte sa zakonom, a neće imati ni predsednika opštine ni opštinsko veće. Šta da usklađuju?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Razumem da vam se žuri na neki prijem koji imate u 14 časova, ali pustite nas koji hoćemo o zakonu da govorimo. Ostavite svoje kartice i to prihvatam, izađite svi na taj prijem, računaću kao da ste tu. Neću ni da prigovaram o kvorumu. Samo mi ne dobacujte kada govorim o Predlogu zakona, jer ne zaslužujete da mi dobacujete. Može da mi dobacuje svako ko govori o Predlogu zakona. Ali da mi dobacuje Milka....
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
.... koja nije ni pročitala Predlog zakona, to stvarno nema smisla.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
I po članu 84. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam narodnog poslanika da je u 14,00 časova zajednički prijem, jer nam je praznik zajednički, nije vaš, nije naš, nego nacionalni praznik Republike Srbije. S obzirom da insistira narodni poslanik, u ime Narodne skupštine čestitamo mu rođendan i nadamo se da će učestvovati u čašćenju ostalih kolega narodnih poslanika.
Da li se još neko javlja za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam amandman na glasanje i molim narodne poslanike da se izjasne.
Za 16, protiv 114, uzdržanih nema, nije glasalo 29, od ukupno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 130. amandman je podneo narodni poslanik Slavoljub Matić.
Vlada, Odbor za pravosuđe i upravu i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.)

Slavoljub Matić

Samo da podsetim predstavnika Vlade da će morati svakako da prihvati ovaj amandman, obzirom da smo tačku 19) u članu 19. takođe brisali.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima ministar, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Pošto se radi o usklađivanju sa članom 19, u ime Vlade prihvatam predloženi amandman.