Dame i gospodo narodni poslanici, znam da je mnogima žao, mnogi bi voleli da narednih 10 godina ne izađem za ovu govornicu, kada bi mogla Nataša Mićić takvu kaznu da izrekne  vi biste to odmah podržali, ali  moram da ukažem na jednu stvar o kojoj je danas bilo dosta reči.
Mnogi kada izađu za ovu govornicu valjda misle da će neko da ih se uplaši ili da će ne znam šta da se dogodi, pa počinju da viču, da govore jezikom najgorih uvreda, kleveta, falsifikata, laži, onih svakodnevnih na koje smo već naučili gledajući sve televizije, čitajući bezmalo sve novine, slušajući radio stanice; pa tako možete da čujete kao ključni argument DOS-ovog režima da su njihovi politički protivnici budale, kreteni, ludaci, ovakvi ili onakvi. Ali, sve to mnogo više govori o DOS-ovom režimu, jer time se koriste ljudi koji nemaju ni znanja, ni obrazovanja, ni pameti, ni argumenata, ljudi koji ne znaju više šta da kažu.
Nešto oko ovoga - najlopovskija; pošto o tome stalno govori gospodin Kovačević: niste reagovali, gospođo Mićić. Da sam to kojim slučajem ja rekao, siguran sam da biste mi oduzeli reč. U Poslovniku još ne piše da možete da izvršite streljanje, a da piše izvršili biste i tako nešto. Mislim da je dosta bilo toga i da je dosta bilo takvih laži i dosta je bilo takvih izmišljotina. Govorite svaki put - pre 10 godina je neko izazvao hiperinflaciju ili ne znam šta. Kažite tome ko je izazvao hiperinflaciju - izazvao si hiperinflaciju. Hoćete to da govorite meni: kome su govorili da sam bio hitlerjugent kada su gospodin Šešelj i Nikolić bili u zatvoru, a vi ne znam gde ste bili; hoćete za one dve i po godine, koliko smo bili manjinski partneri, a vi ste bezmalo toliko već sami apsolutno na vlasti.
O čemu pričate? Kome više govorite? Dosta je više te priče. Za nas su ... Ovde je neka bedna kukavica ponovo počela da dobacuje, koja ne sme da se pojavi za ovom govornicom i koja ne sme nikada ništa da mi kaže u lice; dođi pa mi kaži to u lice; dođi pa mi kaži to napolju ili mi kaži sa ove govornice.
Nemojte tako bedno da se ... Ne, nego gospodin iza. Nemojte tako bedno da se ponašate, kukavički, jadno i tužno. To priliči vama, ali obratite pažnju na svoje ponašanje. Budite koliko-toliko civilizovani i pristojni. Ne plašim se takvih dvadeset kao što ste vi. Dvadeset takvih se ne plašim, kao što ste vi. (Smeh.) Pa, dođite i kažite to.
Dakle, nemojte da govorite o tome ko je mnogo bogat i ko gde ima. Za nas srpske radikale obično su neuporedivo siromašniji birači, ako hoćete. Nije slučajna činjenica da je kod nas godišnja članarina jedna marka, a kod vas deset maraka. To pokazuje nešto. Naši članovi to nemaju i ne mogu da plate. Ako imate nešto, donesite pravosnažnu presudu - taj je lopov, a ne da vi ovde lepite etikete poštenim ljudima, časnim domaćinima, boljem delu Srbije, neuporedivo boljem od vas (predsednik - vreme) da govorite ko je lopov, a ko nije lopov.
Ovde imamo i ubice, i reketaše, i razne, koji će da pričaju o tome kako neki drugi ne valjaju i kako su za nešto odgovorni. Vi ste za to odgovorni. Vi ste odgovorni za to što narod danas nema hleba da jede. Nemojte kao što su komunisti radili 1946. godine, pa vi stvorili novu RTS, a oni su imali (predsednik - vreme) završiću. Vreme je inače lepo, rekli su mi. Dakle, što se tiče komunista 1946. stvorili su novu misao, a vi RTS, pa sve ne valja Stojadinović, ne valja Jovanović, tako i vi. Obezbedite narodu hleba da jede, da ima struju da plati, a ne samo da se bavite falsifikatima, klevetama, lažima i ničim više. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, a posle Slobodan Tomović.

Draga gospodo poslanici, u toku ove rasprave mogu reći da sam se naslušao svega i svačega, pa čak i da su pojedine kolege izjavljivale za ovom govornicom da je ovo jedna od najhladnijih zima u poslednjih 20-tak godina, zaboravljajući da je danas 18. februar, znači zima, da je napolju oko 15-tak stepeni i da je ovakvo vreme već skoro mesec dana.
Ne zameram to takvim poslanicima, jer kako narodna poslanica broj jedan izjavljuje u svojoj televiziji, RTS-u, kako su ovde uslovi za rad teški, kako radimo pod zemljom, kako je sala slabo provetrena, imam osećaj da smo mi ovde rudari. Koliko vidim sredstva od ovog kredita najviše će biti plasirana u rudnike i to sa površinskom eksploatacijom.
Ovde je ministar često pričao i o Kostolcu, nekoliko puta je govorio, a za njegovu informaciju - srednju školu sam upisao i završio u Kostulcu. Smer je sličan onim smerovima koji su potrebni u industrijsko-energetskom kombinatu "Kostolac" i mada ne radim u struci, veliki broj mojih školskih drugova su rudari ili radnici na održavanju tih kopova.
Mogu vam reći da je i danas, otkad ste vi došli na vlast, takva situacija na kopovima da su zloupotrebe mnogo veće nego što su ranije bile. Za razliku od onih koji, kao gospodin ministar, obilaze iste rudnike, kada im se podmeću poslušnici ili strašljivci koji ne smeju da kažu koji su pravi problemi da ne bi izgubili posao, ovi ljudi su bar iskreni prema meni, jer se znamo desetak, petnaestak i više godina. Reč je o tome da je u vreme ekonomskih sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji određen broj radnih mašina i transportnih vozila angažovan u rudnicima površinskog kopa "Kostolac".
Činjenica je da niko nije hteo da se taj njihov rad plati gotovim novcem, već isključivo ugljem. To su tražili oni koji su davali mašine. Neko mi je rekao - pa jesu li oni ludi? Mogu da vam kažem da nisu ludi jer su uspeli da izdejstvuju da dobijaju ugalj po tri ili četiri marke od kopova, iako je tržišna cena bila oko 20 maraka. Tako je bilo u vreme embarga.
Za vašu informaciju - trenutno, od svih kopova koji su u eksploataciji, jedinu pravu proizvodnju ima površinski kop "Drmno". Površinski kopovi "Kostolac", "Ćirikovac" i "Klenovnik" ne podmiruju potrebe Termoelektrane Blok 1 "Kostolac". Od trenutka kada ste vi došli na vlast, isti oni ljudi koji su omogućili ove zloupotrebe oko cene uglja prvi su učestvovali u obustavama rada i svi su od kada ste vi došli na vlast redom unapređivani i pomerani, tako da su svoje prethodnike u mnogo čemu prevazišli.
Pošto je sada neophodno da se ugalj sa površinskog kopa "Drmno" prebacuje kamionima u Kostolac, ponovo se ista priča dešava. Samo je sada ovde pljačka kopova mnogo veća. Ugalj se prodaje građanima, kopovi ga prodaju po 20 maraka, s tim da niko ne može da ga uplati. Može isključivo kod onih koji daju ta vozila. Ako ko i uspe da uplati, ako pronađe kamion i pošalje ga, provešće na rampi, verovali ili ne, od pet do sedam dana. Dok gospoda koja angažuju svoje mašine imaju prioritet i voze taj ugalj, što podiže cenu na 60 do 70 maraka u maloprodaji.
Da ne pričam, da bi napravili veštačke nestašice uglja, nagovaraju, podmićuju, pa i naređuju poslovođama i šefovima smena da na rudnicima koji služe za skidanje jalovine usporavaju proizvodnju, da bi je usporili i na otkopu uglja. Samim tim svi ovi kopovi, neko je seo i izračunao, godišnje gube oko 35 miliona maraka. Tolika je cena zloupotreba samo u razlici cene uglja od 4 do 20 maraka, a da ne pričam o tome da sada država daje servis kamiona, nabavku rezervnih delova, gorivo i mazivo, a kilometraža koja se nabija u razvozu uglja građanima fakturiše kao rad na kopovima i tako kupuju nove tone uglja za nove zloupotrebe.
Ako se sve ovo uzme u obzir i cena koja se plaća, da je to minimalno 35 miliona maraka, onda bih gospodina Đelića pitao - šta on to radi. Da li on to kljuka kokošku koja nosi zlatna jaja, samo je problem u tome što ta zlatna jaja neće pripasti kopovima, kao što treba.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega Predrag Čanović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, deo svog obraćanja sa ove govornice, u okviru kvote koja pripada Socijalističkoj partiji Srbije, iskoristiću da ipak nekoliko reči, kao repliku, kažem na zaista bljutave reči, izgovorene sa ove govornice, kada se govori o nekoj bivšoj ili nekim bivšim vladama i kada se pominju epiteti koji se tim vladama daju.
Lično sam bio član Vlade narodnog jedinstva, u kojoj je predsednik bio Mirko Marjanović, a bio sam i član prelazne vlade; kada čujem da bilo ko sa ove govornice, a neću mu zbog dobrog ukusa pominjati ime, o toj vladi govori kao o lopovskoj, moram da reagujem jer sam bio član te vlade, a ne smatram se lopovom.
Ako za to postoje dokazi, molim vas da ih iznesete. To je prvo. Drugo, ako postoje dokazi za bilo koju vladu, neka se pored reči kaže šta su to dokazi. Mi se zalažemo za pravnu državu.
Mi se, dakle, zalažemo za pravnu državu, mi se zalažemo za pravni poredak. Niko nije kriv pre nego što se ta krivica dokaže i pre nego što se valjanim sudskim presudama utvrdi.
Prema tome, molim vas, sve dotle i sve do tada, i u domenu insinuacija, neću da uopšte ni vama, gospođo predsedavajuća, upućujem zamerku, a ni gospođi Čomić, koja vas je zamenjivala, zašto kada neko o bivšoj Vladi govori sa epitetima "lopovska" ne dobije opomenu ili bar naznaku da će dobiti opomenu. Kad bi bilo ko od nas rekao, a meni to ne pada na pamet, za ovu vladu da je lopovska, verujem da bi opomena bila izrečena.
Toliko zbog toga da se zna da ova govornica treba pre svega da bude korišćena da se argumentima ukazuje na neke propuste i neke kritike, a ne da svako, na osnovu svog ličnog osećaja, nekažnjeno priča to što mu padne na pamet i da pri tom ne bude ni opomenut.
E sada, pošto sam u toj vladi jednog trenutka bio i ministar rudarstva i energetike, a i predsednik Upravnog odbora EPS-a, usuđujem se, pored niza drugih koji su već uzeli učešće u razmatranju ove problematike koja je sada na dnevnom redu, da o tome pričam kao neko ko se, ponekad i toliko koliko jeste, time bavio.
Šta najpre želim da kažem i na šta najpre želim da usmerim vašu pažnju - sa ove govornice čulo se već mnogo puta o tome da je u prethodnih deset godina sve izraubovano, sve otišlo dođavola, sve upropašćeno. Govorim i usmeravam se na to što se tiče elektroprivrednog sistema Srbije. Kad bi to bilo tako, gospodo, a zna se da smo mi ovih deset godina bili u sankcijama i da u sankcijama vi ne možete da uvezete turbinu, ne možete uvesti deo za turbinu, jer to je veliko, to se prepoznaje. Dakle, pošto to ne možete uvesti, onda morate nečim drugim da nadomestite hendikep toga što se zove zanavljanje opreme.
I tu dolazimo na teren tehnike, gde se takođe usuđujem da opet nešto sa ove govornice kažem - postoji nešto, gospodo, što se zove sistem održavanja, a u tom sistemu procedurom utvrđene razne operacije i postupci koji polaze od tekućeg, preko preventivnog održavanja, a onda preko srednjih, lakih i na kraju generalnih remonta, završavaju se u tom domenu koji se zove održavanje.
Dakle, vi tvrdite da se na planu generalnih remonta ništa nije radilo. Na drugoj strani, bili smo hermetički zatvoreni, ništa nismo mogli da uvezemo, da kupimo neku novu opremu. Pa kako smo onda održavali stabilnost elektroenergetskog sistema, pa da li vi mislite da smo mi bili u stanju da rešimo to što predstavlja tehničku fikciju, a zove se perpetum mobile, da se ni iz čega ne može dobiti energija?
Upozoravam vas i zaista vas molim - manite se tih priča koje su obojene demagogijom, koje su obojene lošim namerama, koje su obojene stranačkom ostrašćenošću. Dajte da pričamo kao privrednici, dajte da pričamo kao tehnička lica i dajte da vidimo - šta je to što sada treba da uradimo, da bismo rešili jedan tako gorući i jedan tako važan i veliki problem, koji se zove elektroenergetski sistem Srbije.
I kada smo kod toga, hoću odmah da vam kažem da se veoma protivim ideji, koja nam se kroz ovaj zakon protura, a to je da na parcijalan način rešavamo problematiku elektroenergetskog sistema. Dakle, mi kažemo - hajde da damo garanciju za kredit, pa ćemo, kako piše u članu 4, za ta sredstva zajma kupiti robu i usluge, odnosno zaključićemo sa jednim ili više ugovarača (dakle, ne znamo ni sa kim, ni sa koliko) jedan ili više ugovora za nabavku opreme i slične usluge za obnavljanje opreme rudnika lignita i generalni remonti elektroenergana.
To su dva sasvi odvojena pojma. Jedno je nabavljanje opreme, drugo je generalni remont. Mi se moramo odlučiti šta hoćemo da uradimo - generalni remont ili da nabavimo opremu. Gospodin ministar Đelić je rekao - isključivo za generalni remont. Brišimo onda ovo što stoji ovde. Ali, šta je tu parcijalno - parcijalno je to što naš problem nije hoćemo li mi da nabavimo tu opremu i da izvršimo generalni remont?
Ako samo to uradimo, mi ćemo zaista uraditi mnogo da poboljšamo stabilnost elektroenergetskog sistema, ali nećemo rešiti ključno pitanje, i dajte da se oko toga jednom dogovorimo, a ključno pitanje jeste - nedostatak kapaciteta za proizvodnju električne energije. To je to što je naš problem, a problem remonta rešava samo da mi imamo pouzdano funkcionisanje onih kapaciteta koji su već instalirani. A šta ćemo da radimo sa onim što nam fali, jer fali nam celo Kosovo A i B, energane.
Šta ćemo raditi sa tim što, dakle, kad počne, kad se zahukta proizvodnja, a očekujem kao i svi vi, molim Boga da se to što pre desi, bilo privatizacijom, bilo na koji drugi način: šta ćemo onda kada se elektroenergija ne bude trošila samo za grejanje stanova itd? Odakle ćemo tu elektroenergiju da dobijamo?
Neko će da kaže - pa, daće nam donacije i mi ćemo to da kupimo. A ja na to kažem - ne vredi, jer prenosna mreža nije tako dimenzionisana da može i to što bismo kupili, pod uslovom da ima ko da nam proda, da prenese. Prema tome, protivim se da parcijalno raspravljamo o tome. Hajde da kupimo opremu, a da ne kažemo kako ćemo kompleksno rešiti problem. Liči mi to, neka predlagač oprosti, ali pred javnošću moram da kažem, liči mi na čoveka kome prokišnjava kuća, a on sedi u sobi i drži kišobran, važno je da mu ne pada na glavu, a nije važno što kuća prokišnjava.
Dakle, zalažem se da problem elektroenergetskog sistema i elektroprivrede rešavamo kompleksno i u tom smislu molim da danas, kao parlament, donesemo zaključak po kome tražimo od resornog ministra i od državnog preduzeća da nam kažu - kako će , čime i šta mi u tom smislu treba da garantujemo, ako već garantujemo, ovaj problem snabdevanja elektroenergijom da bude rešen?
Što se tiče samog predloga ovog zakona, ne ulazim u to da li je to najpovoljniji kredit. Dozvolite mi da nemam razloga da sumnjam da je to dobro proučio gospodin Đelić, koji se u ovom trenutku pojavljuje u funkciji zastupnika predlagača. Dakle, kao što ne znam koliko su bile kamate, neko je to danas pitao, kad se zaduživala prethodna vlast, ne znam ni sada kolike su kamate kada se zadužuje ova vlast, ali cenim i mislim da svaka vlast zbog toga mora da ima neku odgovornost.
Ali, šta je ono što mi moramo da znamo - moramo da znamo i volim da nam to kaže gospodin Đelić, da li mi o ovome odlučujemo u post festumu ili je to nešto što prethodi tome što se zove zaključenje ugovora, pa onda realizacija tog utovora, pa onda davanje tih sredstava i onda sve to što iz toga sledi.
Ako je to, neka se to kaže. Ako se uvodi prvi put posle toliko godina institut davanja garancije odlučivanjem u parlamentu, onda dalje mislim da ovaj zakon ima svoje manjkavosti, jer on kaže šta mi treba kao poslanici da garantujemo, ali nigde u tom zakonu ne kaže šta je mehanizam kontrole?
Dakle, mi ćemo dati garanciju, ali ako smo dali garanciju, a garancija je naša reč, a reč je obaveza koju smo uzeli prema biračima, onda nam neko mora reći - a kako ćemo mi kao poslanici to što smo dali kao garanciju u realizaciji da kontrolišemo? Ovde u zakonu ne piše - hoće li to biti jedna komisija, hoće li to biti interkomisije ovih naših odbora za industriju itd; to ovde ne piše i to ovde treba da se vidi.
Dakle, pridružujući se već datim izjavama mojih kolega, poslanika SPS-a, takođe insistiram da se pre nego što se o ovome donese odluka, daju još i drugi podaci koji su neophodni, a to je - prvo, da li je kredit već zaključen ili nije? Da li je, ako je zaključen, počelo to da se realizuje, i to treba da znamo. Ljudi smo, korektno, reći ćemo - neko je uzeo obavezu, moralo se, mi ćemo biti žiranti.
Kako ćemo kontrolisati to što će tu da se odvija?
Naročito, pošto se radi o finansijskom kreditu, hoće li tim kreditom da budu, pre svega, beneficirana i povlašćena domaća preduzeća i domaća proizvodnja, jer nema razloga da to ne bude. Zadnje, takođe molim da se donese jedan od zaključaka kojim se traži od nadležnog ministra i od EPS-a da nam daju jedan celovit materijal prema kojem ćemo se ovde izjasniti i reći - rešili smo problem snabdevanja elektroenergijom, od sada pa za neki period. Bez toga, očigledno je deplasirano danas, parcijalno i ad hok raspravljati o ovom zakonu.

Reč ima narodni poslanik Predrag Čanović, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SSJ protivi se predlogu da Republika Srbija preuzme obavezu da, kao garant, izmiri dug Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" prema nemačkoj banci za razvoj iz više razloga.
Kao prvo, nejasno je zašto se baš sada predlaže ovaj zakon, i to još po hitnom postupku. U obrazloženju ovog zakona navodi se da je reč o opštem interesu, kao da to i ranije nije bio opšti interes. Dakle, pitanje je da li je zaista to razlog ili se radi o potrebi da se po hitnom postupku opravdaju već dobijene i potrošene pare.
Drugo, ako je uslov za davanje ovog kredita evropska cena struje u našoj zemlji, zar ne može "Elektroprivreda Srbije" da se sama rehabilituje i oporavi od tih dobijenih sredstava. Uz to, u obrazloženju ovog zakona se ne navodi da li će "Elektroprivreda Srbije" moći da izmiri taj dug, odnosno kolika je verovatnoća da će EPS moći da izmiri taj dug i u kom obliku će biti izmiren dug - da li isključivo novcem ili možda i nekim drugim sredstvima. U krajnjoj liniji, postavlja se i pitanje zašto se zadužuje EPS, a ne država Srbija.
Takođe je nejasno ko će da kontroliše da će dobijene pare biti zaista upotrebljene za obnavljanje rudnika lignita i generalni remont elektrana ili će te pare i ta sredstva biti utrošena u druge svrhe. Konačno, da li "Elektroprivreda Srbije" i država Srbija mogu da garantuju građanima Srbije da će nakon dobijanja ovakvog kredita imati uredno snabdevanje električnom energijom ili ćemo imati obavezu i da izvozimo struju. Plašim se da u osnovi svega ovoga ipak leži rasprodaja "Elektroprivrede Srbije" na mala vrata.
Sve su to dileme zbog kojih poslanička grupa SSJ neće moći da podrži ovaj predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni posalnik Ljubomir Mucić.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kad se pomenu naši rudnici, kako podzemnog tako i površinskog kopa, može se sa sigurnošću reći da su u katastrofalnom stanju, a to se isto odnosi na mehanizaciju u tim rudnicima. Moram napomenuti da NIS -  Naftagas spada u kategoriju rudarstva,  da je oprema u NIS-u veoma  dotrajala i traži što hitniju i što bržu reparaciju i kupovinu novih sredstava u okviru  NIS-a.
Ako se dobije 51 milion evra kredita ili zajma, potpuno svejedno, da li to znači da će proizvodnja uglja biti mnogo veća, što znači da će struja biti jeftinija za širu potrošnju građana; da li to znači da će dug EPS-a prema svojim izvođačima, podizvođačima radova, dobavljačima, početi da se vraća. Samo jedan primer: Kostolac je blokiran već dve godine od 50 sudskih pravosnažnih rešenja i on hoće da reši taj problem putem kompenzacije, ali mnogi u samom vrhu EPS-a to ne dozvoljavaju. Naime, traže 25% diskonta, a to je nama privrednicima veoma dobro poznato i znamo ko su ti ljudi.
Da li to znači, kada se poveća proizvodnja uglja, da više neće biti nakupaca, prekupaca, koji su usko povezani sa određenom strukturom ljudi u rudniku i preko reda i po jeftinijoj ceni dobijaju ugalj i tako se strašno bogate, sada se busaju kako su pošteni, a imaju ogromne televizije i ogromni park. Svi znamo ko su glavni nakupci u Kostolcu, u Kolubari. Šta se planira sa investicijama u NIS-u, koje su vezane za "Elektroprivredu Srbije"? Znamo dobro da deo Vojvodine dobija struju iz termoelektrana koje rade na gas.
Hteo bih par neistina da demantujem. Kad bi se pokrenulo pitanje da li se radilo u EPS-u ili ne, EPS je radio i to je sigurno, ali nije istina da je EPS pokretač razvoja privrede. Istina je da su NIS i EPS pokretači privrede u Srbiji: 40% privrede Srbije vezano je za NIS i ako krene NIS i EPS privreda će krenuti. Mislim da to gospoda iz privrede znaju, a treba da znaju i ministri. Još jedna konstatacija - ovde je rečeno da se u proteklih 10 godina u EPS-u ništa nije radilo. To može da kaže samo čovek koji nikada nije radio u privredi, a kamoli u rudnicima ili u institucijama koje su vezane za EPS. Mora da bude dnevno, nedeljno, mesečno održavanje. Bez održavanja nema rada u EPS-u i ne mogu da rade instalacije.
Jedno pitanje koje se neodoljivo nameće - ministar Vlahović je rekao da pod hitno mora da se izvrši prodaja EPS-a ili dela EPS-a, kao i dela "Naftagasa". Ako je tako i ako tako mora da bude, zašto onda Vlada Srbije daje te garancije? Par pitanja da postavim - postoji li tehničko-tehnološka opravdanost za zajam koji dižemo; da li ima ekonomske opravdanosti za ovaj zajam? Podići ovako veliki zajam ili kredit, stvarno treba imati hrabrosti.
Na kraju, što se tiče ovog zajma od nemačke banke, jedno je sigurno, da se ugovor mora preispitati - da li su postojale i druge opcije, kod drugih banka, po povoljnijim kamata i većim grejs periodom plaćanja. Sigurno je da "Elektroprivreda Srbije" i NIS moraju doživeti rekonstrukciju i moraju krenuti u proizvodnju. Zato predlažem gospodinu ministru da nam pokaže taj ugovor, kad je potpisan, ili da nam kaže kada će biti taj ugovor potpisan.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Mucić.