Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo rad sednice Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 151 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da smo primenom elektronskog sistema utvrdili da postoji kvorum za rad Narodne skupštine i rad započinjemo obaveštenjem o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milan Radulović, Stevan Lilić, Dragoslav Bošković, Petar Mišić, Dragiša Marinković, Vladimir Dobrosavljević, Dragan Jočić, Branimir Trajković, Đorđe Čukvas, Višnja Nežić, Goran Vesić, Juhas Atila, Nebojša Leković i Sredoje Mihajlov.
Narodni poslanik Jon Čizmaš biće odsutan pre podne, a narodni poslanik Miloš Radivojčević će zakasniti na početak sednice Narodne skupštine.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine, predsednik Narodne skupštine Nataša Mićić obaveštava da su na ovu sednicu pozvani predstavnici Narodnog pokreta "Otpor" i predstavnici Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i kao što je odlučeno u četvrtak.
Prelazimo na 3/a tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE KREDITANSTALT FÜR NjIEDERAUFBAU ZA ZADUŽENjE JAVNOG PREDUZEĆA "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE"
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Izveštaji Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, čije su sednice završene pre početka ovog zasedanja, biće vam uručeni u toku rasprave o načelu i ovim putem vas obaveštavam da je Zakonodavni odbor predložio da se izvrši pravno-tehnička redakcija u nazivu i članu 1. Predloga zakona, kao i da se u članu 2. alineja 1, posle reči "pre" doda reč "prve", a u alineji 5. posle reči "otplata" doda reč "glavnice".
Predstavnik predlagača se saglasio sa ovom pravno-tehničkom redakcijom.
Na sednici Odbora za finansije mišljenje je izdvojio član Odbora, narodni poslanik Zoran Novaković.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe da u toku otvaranja ove tačke dnevnog reda dostave sekretaru Narodne skupštine imena narodnih poslanika koji će učestvovati u raspravi o načelu, da bi mogao da se pripremi spisak narodnih poslanika po pravilima Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Vojislav Šešelj želi reč o povredi Poslovnika Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je Poslovnik naknadnim uvršćenjem ove tačke u dnevni red. Po Poslovniku, jednom fiksirani dnevni red za vanredno zasedanje ne može se menjati. Može se menjati samo redosled tačaka. Za ovu tačku dnevnog reda bilo je potrebno sazvati novo vanredno zasedanje. Naravno, to novo vanredno zasedanje je moglo biti i u pauzi tekućeg, ali je poslovnička forma morala da se poštuje.
Podsetiću vas na sličnu situaciju negde iz maja meseca prošle godine. U toku zasedanja se išlo sa inicijativom za izglasavanje deklaracije o stanju na Kosovu i Metohiji i morala je da bude zakazana nova sednica. U ovom slučaju imamo pred sobom član 164. Poslovnika, koji kaže: "Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja".
Dakle, dnevni red se unapred utvrđuje. Utvrđuje se pre početka zasedanja, utvrđuje se u samom zahtevu za vanredno zasedanje i Skupština je dužna da svoj rad vezuje isključivo za taj dnevni red.
Stav 2. istog člana kaže "Redosled razmatranja tačaka dnevnog reda ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača, na čiji je zahtev vanredno zasedanje zakazano".
Predlagač ne može dodati novu tačku dnevnog reda, ni uz saglasnost Skupštine. Tu saglasnost Skupštine uopšte nije bitna. Skupština mora da se sazove svaki put kada ovlašćeni predlgač traži vanredno zasedanje i Skupština se ne izjašnjava o dnevnom redu, jer se on unapred utvrđuje. Nije bilo moguće po Poslovniku da se Skupština izjašnjava o dopuni dnevnog reda. Moralo se zakazivati vanredno zasedanje, odnosno vanredna sednica.
Naravno, vama ne znači mnogo ukazivanje na kršenje Poslovnika i ovo ukazivanje nije zato da biste vi promenili svoj stav u odnosu na Ustav i Poslovnik, nego da bi javnost i ovom prilikom saznala kako poštujete načelo ustavnosti i zakonitosti rada Parlamenta.

Da li narodni poslanik Vojislav Šešelj želi da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Vojislav Šešelj: Prvo objašnjenje.)
Drago mi je da je narodni poslanik u saglasnosti sa namerama predsedavajućeg da se uvek daje objašnjenje.
Dakle, činjenica da je Narodna skupština odlučila o stavljanju ove tačke na dnevni red vanrednog zasedanja, a po predlogu ovlašćenog predlagača koji je sazvao vanrednu sednicu, može da se tumači ako se poziva samo na član 164. Poslovnika Narodne skupštine; ali može da se traži i tumačenje po članu 166. koji se tiče vanrednog zasedanja, a da Skupština pri vanrednom zasedanju primenjuje isti postupak kao i pri redovnom zasedanju.
Presedan koji ste spomenuli ticao se rezolucije o Kosovu i Metohiji i stav predsedavajućeg, a kao predsedavajući preuzimam odgovornost za stavljanje ovog predloga na dnevni red, je da rezolucija o Kosovu i Metohiji i tema - Kosovo i Metohija - uvek zaslužuju posebnu sednicu Skupštine, te smatram da Skupština nije pogrešila i da je ispravno uradila što je ova tačka dnevnog reda, zbog sadržaja i zbog saglasnosti predlagača, odlukom Narodne skupštine uvršćena u dnevni red.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
Molim Narodnu skupštinu da se izjasni o povredi Poslovnika.
Za 54, protiv 109, uzdržana tri, nije glasalo 19, ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog o povredi Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Marijan Rističević ima predlog po Poslovniku Narodne skupštine. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam predlog u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, član 105. stav 2, koji ću citirati: "Mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice, u zgradi Narodne skupštine".
Naime, u četvrtak, po završetku rada, kada smo izgubili kvorum, gospodin narodni poslanik Tomislav Nikolić se iznervirao, iščupao mikrofon sa govornice i bacio ga u salu. Stoga tražim da se Skupština izjasni i da narodnog poslanika Tomislava Nikolića, zbog ovog vandalskog čina, udalji sa sednice. Tim pre što u prošlom sazivu retki opozicioni poslanici uopšte nisu imali ton na RTS-u, dakle ukidan im je ton, a oni nikada nisu, nije im palo na pamet, čupali mikrofone i bacali ih po Skupštini.
Dakle, tražim da se Skupština, bez pretresa, izjasni o mom predlogu. Hvala.

Dužna sam da kažem narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću, pre vašeg prava na repliku (obraća se poslaniku Nikoliću koji traži repliku), da za mere održavanja reda na sednici, koje se po Poslovniku Narodne skupštine primenjuju i određuju, diskreciono pravo ima predsedavajući Narodne skupštine.
Dakle, po Poslovniku, član 102, Narodna skupština bi o ovome mogla da glasa da predlog izrekne predsednik Narodne skupštine i onda bez pretresa Narodna skupština izriče meru. Pošto ni predsedavajući, a ni predsednik Narodne skupštine nije dao takav predlog, o tome ne može biti glasanja.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku, na predlog narodnog poslanika Marijana Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u četvrtak je došlo do grube povrede Poslovnika, kada je gospođa Čomić, vršeći neku ekvilibristiku, izbegla da ukaže na povredu i Poslovnika i Ustava, kada ste odlučili da uvrstite jednu tačku u dnevni red vanrednog zasedanja, što je nezapamćeno u praksi demokratskih zemalja.
Dnevnim redom vanrednog zasedanja Skupština uopšte ne upravlja i vi niste bili vlasni da takvu odluku donesete. Ona se pravila da ne vidi moju podignutu ruku za prijavljivanje povrede Poslovnika, a to su videli svi poslanici - da sam tražio; stavila je to na glasanje, posle toga mi je dala reč da prigovorim povredu Poslovnika, ali ste vi, naravno, odbili da slušate šta hoću da kažem. Skupština je izgubila kvorum, gospođa Čomić je odmah pogledala u ekran da vidi kada ćete biti ispod 126, da bi prekinula sednicu; možda je trebalo da preturim celu ovu govornicu i da izazovem isključenje sa sednice.
Na kraju krajeva, ako vama povreda Ustava nije greh, to što bih preturio govornicu bi i za mene, moju porodicu i za moju stranku bio najmanji greh. Ali, kako da me Marijan Rističević upozori na povrede Poslovnika i na vandalsko ponašanje, kada smo ga jedva sprečili da skine grb Srbije, u pauzi, samo dan pre toga; došla je policija da ga bije. Kada je video koliko je policajaca došlo, podvio je rep i pobegao, a pacolovac ga podbadao da dobije batine.
Onaj ko ne poštuje grb Srbije taj ne zaslužuje da sedi u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao narodni poslanik. Ne volim ovu petokraku, ali kada budete ... (glasovi - voliš, voliš) ne, nego je vi više volite nego ja. Već dve godine je niste promenili. Kad budete doneli odluku da se promeni grb, kad grb bude promenjen, poštovaću i taj grb jer je to grb Republike Srbije, sve dok važi. Možete da se pravite da ga vi ne volite, međutim, on - eno ga stoji veoma upečatljivo.

Da li još neko od narodnih poslanika ima primedbe na Poslovnika? (Ne.)
Otvaram načelni pretres o tački dnevnog reda - Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije Kreditnom zavodu za obnovu (Kreditanstalt für Njiederaufbau) za zaduženje Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije".
Da li predlagač, odnosno predstavnik predlagača želi reč? Izvolite, reč ima ministar, gospodin Božidar Đelić.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je Predlog zakona posebne vrste, koji se nije video u ovom domu deset godina. Današnji predlog je još jedan vid prekida loše prakse koja je postojala svih ovih deset godina bivšeg režima. Prvi put vidite da izvršna vlast dolazi pred parlament, da se izglasa zakon o davanju garancije tamo gde država daje garancije, gde se budžetskim sredstvima garantuje u slučaju da zajmoprimac, a u ovom slučaju "Elektroprivreda Srbije", ne bude u stanju to da isplati.
Jedno od odličja demokratije i parlamentarizma je da izvršna vlast, svaki put kada daje garanciju koja će obavezati buduće budžete, mora doći pred ovaj dom, tako da cela javnost i ovaj dom budu upoznati sa tim. Veoma mi je milo što se ovim zatvara veoma ružan period u kome se na svaki način izbegavalo da parlament i javnost znaju šta se dešava u javnim finansijama, a pre svega u davanju garancija.
Imamo veoma loše primere, kada se dešavalo da guverner Narodne banke Jugoslavije daje garanciju svojeručno i po sopstvenom nahođenju, tako da su neke inostrane države mislile da su dobile suverenu garanciju Savezne Republike Jugoslavije, a da ni Savezna skupština, a još manje ova skupština, nije imala bilo kakve informacije o tome.
Mi se ovim predlogom vraćamo duhu parlamentarizma. Jedna od sledećih tačaka ovog zasedanja će biti - zakon o budžetskom sistemu, gde će to biti pedantno urađeno. Tu je filozofija veoma jednostavna, i u ovom slučaju se dešava, izvršna vlast će u budućnosti morati da za svaki značajniji kredit, gde se daje garancija države, dobije glasanje Skupštine o tome. Samim tim neće moći da se dogodi da se obezbedi izglasavanje budžeta Republike Srbije od strane parlamenta, a da se dešavaju neki finansijski aranžmani koji u stvari angažuju budžete te i sledećih godina, da za to Narodna skupština ne zna i da ne glasa o tome.
Toliko bih rekao o duhu parlamentarizma i želji izvršne vlasti da ovaj dom, samim tim i ceo naš narod, zna šta se dešava, kome, zbog čega i pod kojim uslovima se daju garancije.
Što se tiče samog ovog kredita, završava se jedan period kada nijedan deo naše države, bilo to preduzeće, javno preduzeće ili organ same države, nije bio u stanju da dobije jedan finansijski kredit. Bilo je kredita, ali oni su bili robni krediti.
Ovo je prvi finansijski kredit koji Srbija dobija u zadnjih 12 godina. Samim tim, mi pokazujemo da postajemo platežno sposobna i priznata zemlja na tržištima kapitala. Ovde se postavlja pitanje - zašto EPS, zašto ovaj kredit i da li je on povoljan za našu državu?
Odgovor na sve ovo je - da; zbog toga ću zatražiti od vas i da glasate za ovaj predlog zakona. Prvo, mi smo u situaciji kada ne treba da se daje suverena garancija olako. I posle smanjenja dugova - što se već desilo u Pariskom klubu, a probaćemo da dobijemo i u drugim klubovima, kao što su Londonski i neki drugi bilateralni klubovi - mi ćemo i dalje ostati podosta zadužena zemlja.
Zbog toga moramo biti izuzetno oprezni u davanju suverenih garancija. Dok se ne reguliše u potpunosti naš dug spolja, pristup izvršne vlasti je da se ne daje suverena garancija na čisto komercijalne aranžmane. Znači, tražiće se svaki put, i pre nego što se dođe do ovog doma, da se izglasa eventualno zakon o davanju kontragarancije ili garancije, da se obezbede uslovi koji su značajno bolji od komercijalnih uslova.
U ovom konkretnom slučaju, to je tako. I da vam dam nekoliko preciziranja ovoga što je napisano u ovom predlogu zakona.
Prvo, uslovi ovoga zajma su povoljni zbog toga što se on daje na veoma dugi rok, to je 11 godina i 8 meseci; prva isplata se dešava 30. decembra 2004. godine, za tri godine i četiri meseca.
Drugo, što se tiče kamate, početna kamata nije kamata koju bi država Srbija mogla da dobije na tržištu kapitala, bez ili sa suverenom garancijom. Prema nekim procenama, i sa suverenom garancijom, naša država, ukoliko nađe moguće poverioce, mogla bi da dobije zajam uz kamatu od 8 do 9%, možda čak i 12%. U ovom slučaju imamo aranžman da nam Razvojna banka Nemačke, koja ima najviši mogući rejting prema agencijama koje rangiraju kreditni rizik raznih zajmoprimaca, obezbeđuje da imamo isti rejting kao da smo država Nemačka ili kao Razvojna banka Nemačke, koja prenosi taj rejting na ovaj zajam i nama daje mogućnost da dobijemo kamatu kao oni koji imaju rejting prema ovlašćenim agencijama.
U vezi sa tim, Vlada Nemačke je odlučila da dodatno da sredstva Banci za razvoj Nemačke, da bi se ta kamata dodatna smanjila. U ovom momentu, na celom ovom zajmu od 51,1 milion eura, procenat od donacije koji će ući u to je 14%. Znači, na tu najpovoljniju kamatu dolazi još pojeftinjenje od 14%, tako da efektivna kamata, koja će biti fiksirana, u slučaju da izglasate ovaj zakon, kroz koji dan bi trebalo da bude oko 4,3% na godišnjem nivou.
Što se tiče roka otplate, što se tiče kamate, to su veoma povoljni uslovi i zbog toga vam predlažemo ovaj zajam.
Treća stvar se tiče celishodnosti namene zajmoprimca i same namene upotrebe ovoga novca. Hteo bih da vam dam nekoliko preciznih objašnjenja o tome za šta EPS treba taj novac da upotrebi. Mislim da je svima jasno da je uloga EPS-a centralna u našoj privredi, u našoj ekonomiji. Zahvaljujući naporima zaposlenih u EPS-u i naporima koje je dao budžet Republike Srbije, koji je, kao što ćete i videti po završnom računu za 2001. godinu, dao oko 3,5 milijardi dinara kratkoročnih pozajmica EPS-u da bi se remonti izvršili na vreme, došli smo u situaciju da naša zemlja bukvalno nije imala restrikcija električne energije u ovoj sezoni.
Bilo je nekoliko dana, ali oni se vrlo povoljno porede prema drugim zemljama u okruženju. Pogledajte u sklopu SRJ Crnu Goru, pogledajte Makedoniju, pa čak i Grčku, zbog nepovoljnih meteoroloških uslova imali su skoro isto toliko dana restrikcije električne energije kao i mi. To je stvarno veliki pomak prema onome što smo imali za vreme grejne sezone 2000-2001. godine. To je prva konkretna manifestacija da su ovi prvi napori urodili plodom.
Druga stvar, to su novosti koje sada dolaze sa kopova, vidimo da i Kostolac i Kolubara proizvode rekordne količine uglja, mnogo više nego što je bilo pre i u teškim situacijama. Znači, taj novac i taj unutrašnji napor koji smo mi uradili, plus donacije koje je dobio EPS od oktobra 2000. godine pa do danas, omogućile su da situacija u tom ključnom segmentu naše privrede bude dobra.
Međutim, ni ono što može budžet da odvoji, ni unutrašnja sredstva EPS-a, ni donacije, sve to nije dovoljno da bismo mogli za mali broj godina da stvarno revitalizujemo EPS i da nemamo više lomove u energetskom sistemu. Zbog toga su zatraženi najpovoljniji mogući krediti i ispostavilo se da je ovaj kredit najpovoljniji koji smo mogli da nađemo za tu namenu.
I da zaključimo oko namene ovoga kredita: ovaj kredit je striktno namenski upotrebljen za remonte u sklopu EPS-a. Mogu da kažem da tu imamo dve tranše. Imajući u vidu urgenciju koja je postojala, u saradnji sa Nemačkom bankom za razvoj, neki od tih poslova su već krenuli, a to budžet Republike Srbije sa iznosom od milijardu i po dinara već finansira. Deo ovoga zajma će biti za vraćanje te kratkoročne pozajmice budžetu Republike Srbije. To je upotrebljeno isključivo za Kostolac i Kolubaru.
Druga tranša, koja je isto 50%, biće upotrebljena za tri ključna projekta. Hteo bih da vam dam nekoliko podataka o tome.
Prvi projekat je kapitalni remont bloka B2 na TE "Nikola Tesla", snage 600 megavata. Sam taj blok proizvodiće 10% električne energije za celu našu državu. On je pušten u pogon 1985. godine, a kapitalni, tj. suštinski remont je trebalo da se uradi 1992. godine; od tada je odložen.
Zahvaljujući ovome zajmu, posle 10 godina EPS će biti u stanju da izvrši taj kapitalni remont i da obezbedi 90% funkcionalnosti toga kapitalnog bloka.
Drugi projekat je popravka jednog bagera (bager ST 1200) koji će podići kapacitet kopanja uglja sa 0,5 na tri miliona tona godišnje. To nije jedini bager. On je pušten u pogon čak 1968. godine, 1993. godine se desio požar i od onda on nije popravljen. Znači, to je jedna velika oprema koju imamo, koja će biti ovim osposobljena.
I treći projekat to je kompletiranje jednog odlagača A2 RSB 8500, koji će isto tako pomoći da se otkrivanje ležišta poveća za tri miliona kubnih metara.
Znači, ako pogledate namene, ovaj kredit ni u kom slučaju ne ide na podizanje plata u EPS-u, niti ide na neke stare dugove, koje je imao EPS prema bilo kome, nego ide direktno u opremu, u remont, u osposobljavanje našeg energetskog sistema.
Što se tiče kontrole ovih sredstava, mogu da kažem da se u velikoj meri, kroz neke naknadne kontrole, uspostavilo veliko uverenje da je ovaj novac namenski utrošen. Biće i dodatnih kontrola oko toga, da to ne bude kroz neke naduvane fakture kada postoji jedan dobavljač, i to domaći; i da kažem, za one koje to sigurno interesuje, da ovaj kredit nije uslovljen kupovanjem robe nemačkog porekla.
Znači, samo je uslovljena namena ovoga kredita, ali nije izbor. Mogu da kažem da će za veliki deo svega ovoga biti uposleni naši kapaciteti, domaći. Gledajući prema remontu, koji je urađen prošle godine, on je zaposlio čak 300 naših preduzeća i sveukupno negde oko 40.000 ljudi. Time se potvrdila i centralna uloga EPS-a u našoj privredi; ako nastavimo ovim ritmom, ne samo da ćemo stabilizovati sam EPS, pa snabdevanje električnom energijom, nego ćemo stabilizovati i veoma važan deo naše privrede koji radi prevashodno kao dobavljač EPS-a.
Samim tim, želim samo da ponovim, ovaj zakon možda izgleda kao specifičan; ali ovo je jedan prvenac, prvi put u 12 godina se Vlada Republike Srbije obraća ovom domu da zatraži glasanje o jednoj garanciji, i tako uvek mora biti od sada, da bi nacija preko vas znala šta se radi u domenu davanja garancija bilo kome.
Drugo, sledimo tu filozofiju, kao jedna visoko zadužena zemlja, da se ne smeju davati suverene garancije za bilo šta što nije naročito dobro u vidu namene upotrebe, zajmoprimca i finansijskih uslova. Osposobljena je jedna kontrola. Siguran sam da ćete zatražiti dodatne kontrole za proveru namenskog trošenja ovog novca. Mislim da su svi uslovi ovde pred nama, da se ovaj zakon izglasa.

Pre nego što, po članu 89. Poslovnika Narodne skupštine, dam reč po redosledu, kako član   precizira, molim poslaničke grupe, ako to nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li narodni poslanik koji je izdvojio mišljenje želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Zoran Novaković. Posle njega, po članu 89, na redu su predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa. Prijavili su se narodni poslanici Branislav Ivković, predsednik poslaničke grupe SPS i narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslanike grupe SRS.
Narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje ima pravo da govori jednom u trajanju do pet minuta.

Uvaženi građani Srbije, poštovano predsedništvo, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo pre ove sednice imali Odbor za finansije, gde sam izdvojio mišljenje iz više razloga. Prvo, kao član Odbora za industriju, obzirom da ne shvatam zašto predlog ovog zakona, pošto je vezan za EPS, nije išao i na Odbor za industriju.
Rekao bih da osećam da je to, kako neko kaže, smišljeno urađeno, zato što mi kao Odbor za industriju čekamo uvaženog ministra rudarstva i energetike šest meseci da dođe na nadležni resorni odbor. Znači, od jula, avgusta meseca, i više od šest meseci, čekamo na izveštaje Ministarstva za rudarstvo i energetiku vezane za sva pitanja, pa i ova. To ću i obrazložiti.
Gospodin Živica Predojev, predsednik Odbora, u naše je ime poslao po meni jedno vrlo obavezujuće pismo Ministarstvu rudarstva i energetike, ali mi za sada nemamo odgovora. Taj deo priče sam pokušao da obrazložim i gospodinu Đeliću. Uvažavajući gospodina Đelića, ne zato što on ovde nama lepo priča o bagerima, već zbog toga što je uvažen od gospodina Rasela i gospođe Sajmons, koji su mi lično rekli da njega uvažavaju i to cenim, pošto su oni vrh MMF. Prvo bih rekao da u Skupštini ima dosta poslanika iz Elektroprivrede Srbije, odakle i ja dolazim, i zamolio bih da kao prvi čovek EPS-a za ovu govornicu obavezno izađe gospodin Radomir Naumov, kao predsednik EPS-a, a posebno gospodin Vladan Jovičić, kao bivši direktor "Kolubare", koji je ugovarao ove bagere.
Što se tiče informacija o rekordnoj proizvodnji ovih dana, pozdravljam to, s obzirom da je to moj resor - proizvodnja, ali moram da upozorim gospodina ministra da je ovo rekordna proizvodnja do ukidanja proizvodnje. To znači da sam i prošli put za ovom govornicom izrekao moju dobronamernu opomenu da, ako se ništa ne preduzme, proizvodnje uglja u martu i aprilu neće biti uopšte.
Zašto sam izdvojio mišljenje? Zato što mislim da je ovaj zakon retroaktivan. Hvala gospodinu ministru na priznanju za govornicom, iako to nije rekao na Odboru, da polovina sume koju nam daje Nemačka banka za razvoj, napominjem to, od 25,5 miliona evra je, u stvari, punjenje budžeta Vlade Republike Srbije za ovu godinu, obzirom na pozajmicu koju je Vlada prošle godine dala EPS-u za remonte, dok se druga tranša od 25,5 miliona evra koristi za remonte u ovoj godini.
Šta se krije iza ovog zaduženja EPS-a, to bi trebalo na posebnoj raspravi utvrditi. Ali, indikativno je da mi još uvek nemamo niti nacrt zakona o rudarstvu, niti nacrt zakona o energiji, makar mi ga ne znamo, niti zakon o koncesijama. Da li se iza ovoga krije prodaja delova Elektroprivrede Srbije po osnovu duga kojim se sada zadužuje Elektroprivreda Srbije? Voleo bih da me osećaj vara, ali bi bilo dobro da to neko pojasni.
Još samo da kažem jednu rečenicu, radi informacije. Neko bi trebalo jednom nama svima da objasni gde je utrošeno 570 miliona maraka od donacija koje smo dobili u protekle dve grejne sezone?