Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, pred nama je tekst Predloga zakona o davanju garancija Republike Srbije za kreditni aranžman, i to u iznosu od 51 milion evra. Sve ovo ne bi bilo tako strašno i trebalo bi da se odradi rutinski, da pred nama nije tekst zakona koji sadrži svega pet članova, a od toga je jedan suštinski, a to je član 3.
Ovaj član kaže: "Sredstvima zajma Javno preduzeće EPS će kupiti robu i usluge, odnosno zaključiće sa jednim ili više ugovarača jedan ili više ugovora za nabavku opreme i slične usluge za obnavljanje opreme rudnika lignita i generalni remont elektrana".
Ovo je suština. Nama predstavnik Vlade, ministar, reče u uvodnom izlaganju da je ovo nova praksa, da se parlament konsultuje kod zaduženja i da daje, praktično, garanciju u ime Republike Srbije, za obaveze ove države prema inostranstvu.
Međutim, postavlja se pitanje - da li mi, kao narodni predstavnici u ovom domu, imamo pravo da na osnovu samo ovog jednog člana, ovako šturo objašnjenog i uz jedno usmeno objašnjenje, koje je takođe bez ikakvih podataka i argumenata, da li mi imamo pravo da glasamo za ovakav predlog?
Mi iz SSJ smatramo da treba ovaj aranžman napraviti, međutim, smatramo da ova skupština zaslužuje da bude valjano obaveštena o celom poslu.
Činjenica je da ovde nedostaje, a to se iz izlaganja mnogih mojih prethodnika čulo, taj elaborat. Ako je Upravni odbor Elektroprivrede razmatrao ovo pitanje, zašto nam nije dostavljena ta odluka, zašto nisu dostavljeni relevantni podaci i argumentacija, kada je ta odluka donošena.
Kada je reč o Ministarstvu energetike, smatramo da je njihovo mesto bilo ovde i da je trebalo da oni iz svog ugla stručno i kvalitetno rasvetle ovu temu, jer građani Srbije sigurno zaslužuju da budu obavešteni o svim detaljima ovog arnažmana. Najmanje što je moglo da se učini to je da nam se, uz ovaj zakonski tekst, priloži tekst ugovora o kreditu, tako da nije neophodno da svi mi budemo stručnjaci iz oblasti energetike, industrije ili bilo čega. Postoje ljudi koje možemo konsultovati. Imalo je dovoljno vremena i mogli smo to da učinimo.
Prema tome, ovde se ponovo postavlja ona stara dilema - odnos Vlade i Skupštine. Izgleda da mi ovde služimo, kao Skupština, da verifikujemo neki postupak koji je već davno napravljen, a da damo samo pokriće onom aranžmanu koji je već, praktično, zaključen. Čuli smo dilemu da je veći deo novca već stigao, da je utrošen itd, a nismo čuli demanti.
Znači, ovaj zakon je vrlo značajan, u svakom slučaju. Mislim da je neozbiljno od Vlade Srbije što nam je dala ovakav predlog, ovako štur, da je trebalo ovaj predlog doraditi i da je trebalo dati sve argumente, one argumente koje bi mi kao poslanici koristili za ovom govornicom, jer je očigledno da ih nemamo; zatim, one argumente koje bi štampa, radio i televizija takođe mogli da koriste da o jednom ovakvom poslu daju svoj sud.
Sigurno je da bi bilo to zanimljivo iz više uglova, jer ovaj parlament zaslužuje jedan ozbiljniji pristup i mi zaslužujemo da budemo uvaženi od strane Ministarstva, kada nam podnosi ovakve predloge. Takođe smo čuli da je Odbor za industriju imao određeni stav po ovom pitanju, međutim, taj izveštaj nismo dobili.
Postavlja se još jedno pitanje - da li na ovaj način, zaduživanjem kod nemačke banke, mi odustajemo od naših želja da se stvarno utvrdi šteta koja je nastala Elektroprivredi Srbije za vreme ratnih razaranja i da li smo odustali od zahteva za nadoknadu te ratne štete. U svakom slučaju, u cilju zaštite ovog doma i zaštite poslanika, kao i onih koji su nas glasali, smatramo da SSJ neće podržati ovaj zakon. Kažem, iz ovih razloga, mada je zaduženje neophodno.
