Umesto narodnog poslanika Miloša Lukića, reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, SSJ smatra da Srbija ne može da krene bez nekog kredita, ali kako ovaj kredit treba da se dobije, mislimo da nije izabran pravi način i od prave zemlje. Ako se podsetimo da je Nemačka dražva koja je učestvovala u agresiji NATO pakta 1999. godine, onda  smo očekivali da će nam Nemačka ponuditi neki kredit bez kamate.
Međutim, oni nam ne nude taj kredit bez kamate, ali možda bi nam dali da su naši državnici i naši predstavnici to tražili od Nemačke, jer je poznato da je 1999. godine uništen energetski sistem i da je mnogo para potrošeno da bi taj energetski sistem mogao da se vrati u funkciju. Znači, mi iz SSJ-a nismo mogli da vidimo ni da čujemo da je to naša Vlada tražila.
Mi iz SSJ se bojimo da je to možda jedan početak kolektivne krivice, da nam niko ne priznaje ono što je tu uništeno za vreme 1999. godine, baš u vreme kada je suđenje u Haškom tribunalu. Dok niko ne pominje ratnu štetu, već žurimo da se što pre isporuče i ostali Srbi koji se nalaze na listi kao osumnjičeni, a da se pri tom ona druga, treća i četvrta strana, oni koji su učestvovali i izazvali sve ono što nam se desilo, ne pominju.
SSJ, takođe, zamera Vladi i ministru Đeliću što oni nisu sve te njihove posete stranim zemljama iskoristili da se naprave ino-ugovori, da oni otkupe naše proizvode, one proizvode koje mi proizvodimo, a Srbija i Jugoslavija je malo tržište i ne možemo da plasiramo naše proizvode u Srbiji, već da izvezemo u neku zemlju. Mislim da je napravljen veoma mali broj ugovora i zbog toga mi iz SSJ stavljamo jednu veliku primedbu Vladi Srbije.
Kada se neki kredit uzme, valjda treba banka da bude garancija tog kredita. Nema nikakve razlike između bivše i sadašnje vlasti, dame i gospodo. DOS je govorio u izbornoj kampanji da je bivša vlast prezadužila ovu državu. Evo, oni sada nastavljaju to da rade i da Srbija, odnosno Skupština izglasa da bi ovaj kredit mogao da dođe u zemlju. Mi nemamo ništa protiv toga, ali kažu da je ovo jedan napredak, da je ovo transparentno itd. Pa, poznato je da svaka vlada ima većinu u parlamentu i da vlada ne mora da traži saglasnost od parlamenta, a i ako traži saglasnost od parlamenta, zna se ishod tog glasanja, zna se da će parlament usvojiti predlog vlade.
Smatramo da je možda gospodin Dinkić i Narodna banka Jugoslavije trebalo da da garanciju ovog kredita, a ne da se bavi zatvaranjem banaka. Za taj njegov rad je dobio jedinicu, međutim, sada žuri kako bi mogao da popravi tu jedinicu na dvojku ili trojku, baš od onih koji su imali veliki uticaj na njegovu ocenu i njegov rad; a mislim da je Nemačka imala najveći uticaj i na njihov predlog je gospodin Dinkić dobio za svoj rad, kao guverner NBJ, jedinicu. Onaj ko dobije jedinicu i ponavlja razred, taj više nema šta da traži na toj funkciji.
Takođe bih zamolio gospodina Đelića da nam obeća da li može poljoprivreda u Srbiji da očekuje neki kredit. Kako je uništen energetski sistem, tako je uništen i individualni poljoprivredni proizvođač, kao i svi oni koji se bave poljoprivredom u Srbiji i Jugoslaviji. Bez kredita poljoprivreda ne može da stane na zdrave noge. Onaj ko treba da vodi računa o tome, ministar za poljoprivredu, njega nema: ide u nedelju u lov, posle toga dva-tri dana odmara, pošto nije u fizičkoj kondiciji; ovde ga u Skupštini nismo videli; videli smo ga samo kada je bio omnibus zakon i to sam prošli put rekao. Kao da u Vojvodini ne postoje poljoprivredni proizvođači, kao da taj problem postoji samo u unutrašnjosti Srbije.
Znači, tražim od gospodina ministra, u ime poljoprivrednih proizvođača, pošto sam dobio veliki broj pisama, zamolio bih ga da posle mog izlaganja obeća da li će biti neki kredit za poljoprivrednike u ovoj godini, jer smo već zakasnili: počela je prolećna setva, poljoprivredni proizvođači nisu u situaciji da finansiraju repromaterijal, a poznato je da cena njihovog proizvoda ne prati rast cena repromaterijala. Seljak treba da uloži svoja sredstva i da čeka po šest-sedam meseci da ubere ono što je dao. Kada bi zaračunao tržišnu kamatu, svaki poljoprivredni proizvođač je u gubitku.
Dalje, SSJ neće podržati ovaj predlog iz još jednog razloga - ne zato što nama ne treba kredit i što Elektroprivredi ne treba kredit, nego što vraćanje počinje 2004. godine. Sve ankete u Srbiji govore da će SSJ imati vlast 2004. godine. Mi se bojimo da ovaj kredit ne bude korišćen namenski i, kada mi budemo došli na vlast, da ćemo posle morati nešto da prodamo kako bi vratili taj kredit. Iz tog razloga SSJ neće glasati za ovu garanciju za kredit, koju je predložila Vlada.

Narodni poslanik Dragan Marković je koristio pravo po Poslovniku iz člana 89, da se Skupštini obrati kao predsednik poslaničke grupe, pa će, zbog toga što smo već otvorili raspravu u načelu, reč imati narodni poslanik Miloš Lukić, ali kako je po članu 91.
Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, a posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, u narodu postoji uverenje da su "sveznalice tipične neznalice". Mislim da ćemo mi uskoro morati razgovarati o potrebi donošenja jednog zakona koji će zabraniti sveznalicama, neznalicama i frustriranim tipovima da za ovom govornicom drže ovakve tirade, kao što smo imali prilike da slušamo od pojedinih poslanika.
Svih 20 minuta te tirade se svelo na nipodaštavanje, na lopovluk, na iznošenje neistina, na iznošenje poluistina, da bi se pokazalo kako ova vlast u Srbiji i ovim predlogom zakona želi državu Srbiju i narod Srbije da dovede u još veće nedaće nego što su nas doveli oni koji za ovom govornicom kritikuju nas, a učestvovali su u jednoj najlopovskijih vlada u istoriji Srbije, koja je opljačkala svoj sopstveni narod, koja je uništila svoju sopstvenu privredu, koja je razorila bilo kakve odnose ove zemlje sa svetom.
I, kad moramo od takvih ljudi da slušamo ove tirade, onda se postavlja pitanje potrebe da se nađu načini da se takve priče za ovom govornicom ne mogu iznositi, jer one predstavljaju najobičniju muku i bruku i ovog parlamenta i ovog naroda, u čije ime se ovde govori.
Jedan drugi poslanik, mnogo normalniji, izađe za ovu govornicu i ukaza kako se iz Predloga ovog zakona ne vide određeni podaci, iz kojih će se saznati u ovom parlamentu za koje svrhe će se ova sredstva iskoristiti. Mogla bi se reći čak pohvala Vladi Srbije što je uspela da predlogom ovog zakona, i o onome što je njemu prethodilo, obezbedi sredstva za stvaranje uslova da privreda ove zemlje počne jedanput svoj sopstveni razvoj, na osnovu inicijalnih sredstava i kapitala koji je nemoguće naći u našoj zemlji.
Upravo ovaj predlog zakona dokazuje da Vlada Republike Srbije ispunjava obećanja iz svog programa dato građanima ove zemlje, da će sve učiniti i stvoriti uslove za takav ekonomski razvoj, koji će se zasnivati na realnosti, realnim izvorima i realno i odgovorno korišćenim sredstvima. Ako je svaki poslanik iole dobronameran, on će prihvatiti obrazloženje koje smo ovde čuli od ministra Đelića, da je ovo kredit koji će biti upotrebljen u zaista izuzetno potrebne i realne svrhe, da se nama građanima obezbede uslovi da u narednim godinama ne doživljavamo ono što smo u zimskim periodima doživljavali prethodnih godina. Upravo, da se elektroenergetski sistem ovim kreditom osposobi da do takvih iznenađenja ne dolazi.
Jedan poslanik nam predoči kako će možda u martu ili aprilu doći crni dani za "Kolubaru". Zaboravio je da upravo ovim sredstvima i remontima, koji su predviđeni baš za "Kolubaru", treba da se stvore preduslovi da ti radnici na kopovima rudnika "Kolubara" mogu efikasno izvršavati svoje zadatke. Poslanik i šef poslaničke grupe SPS veoma pohvalno se izrazi u svom izlaganju o ovom predlogu zakona i o aktivnostima Vlade Republike Srbije.
Taman kada smo očekivali da kaže, konačno će poslanička grupa SPS podržati ovaj zakon, jer je on izuzetno koristan za građane Srbije i ovu državu, on ga odbaci zbog bizarnih razloga, a oni su, nemamo ugovor o kreditu, ne znamo da li će biti angažovana domaća radna snaga i domaća oprema za realizaciju ovog zakona; kao da je stvar članova ovog parlamenta, da li će se i kojom tehnologijom vršiti remont; kao da je stvar članova ovog parlamenta, pod kojim će se uslovima obavljati ti poslovi. Valjda je EPS u ovoj zemlji određen za realizaciju tih poslova. Stručni ljudi će to da rade. Neće to raditi neznalice i sveznalice sa titulom doktora nauka, koji blage veze nemaju s tim.
Ne, nego stručni ljudi iz EPS-a, uz kontrolu nadležnog ministarstva, a i uz kontrolu našeg Odbora za industriju, uz kontrolu našeg Odbora za finansije, uz kontrolu celog ovog parlamenta. Zašto svaka pozitivna nastojanja Vlade Republike Srbije i DOS-a u ovom parlamentu, da se stvore uslovi za napredak ove zemlje, moraju da trpe ovakve tirade za ovom govornicom. Učinimo nešto da konačno normalnim jezikom govorimo ovde. Nema spora da ovaj zakon, koji predlaže Vlada Republike Srbije, treba biti oberučke podržan od svih članova ovog parlamenta, a ne samo članova poslaničke grupe DOS. Hvala.

Osnov za repliku, narodni poslanik Tomislav Nikolić? (Tomislav Nikolić, sa mesta: Pogrešno je protumačio poslaničku grupu SRS.)
Narodni poslanik Stanko Kovačević je spomenuo šefa poslaničke grupe SPS i nijednu drugu stranku, nemate osnov za repliku.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, a posle nje narodni poslanik Vladan Jovičić.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali ste prilike da vidite da je novogovor uspostavljen u Narodnoj skupštini Republike Srbije prisutan i kod predsedavajuće Gordane Čomić. Meni to neće, kao poslaniku SRS, da smeta da iznesem u kratkom vremenu, u nekoliko rečenica stav srpskih radikala, koji je jedino mogući i jedini ispravan, a to je da mi nećemo glasati protiv ovakvog aranžmana, za koji bi jedna narodna poslovica rekla, da je Republika Srbija, i EPS sa njom zajedno, uzela "mačku u džaku". Kako mi nemamo elaborat o ugovoru koji je sklopljen sa stranim kreditorom, sa nemačkom bankom, a to nisu nikakvi realni izvori, već je to kredit koji će morati, između ostalog, svi građani koji plaćaju struju i svi poreski obveznici da vrate.
Nama ne ostaje ništa drugo nego da se zapitamo šta sve stoji iza ovoga, kakvi su motivi onih koji su napravili ovakav "kreditni aranžman", ko na kraju krajeva ima koristi iz svega ovoga. Dali ste nam osnov za otvorenu sumnju, uz sve ovo što ću izneti u narednih nekoliko minuta, zbog toga što nikakav argument ministar tzv. ekspert nije izneo u prilog onome da nam kaže kakav je to zapravo ugovor i da nema možda taj ugovor hipoteku na EPS.
Mi zaista ne znamo, a to je po ko zna koji put da nam se kaže da nisu potrebna nikakva sredstva iz budžeta za sprovođenje ovog zakona. Onda se ispostavi da cena struje poskupi jednom, pa drugi put, pa treći put i tako deset puta; vi sa vašim konceptom ekonomske politike sistematski uništavate EPS i svu privredu u našoj zemlji i najviše štete od svega toga imaju sami građani Srbije, oni isti koje ste obmanuli 2000. godine, u toj globalnoj prevari da će u našu zemlju stići šest milijardi dolara bespovratne pomoći.
Zašto onda krediti u iznosu od skoro šest miliona maraka godišnje, odnosno 180 miliona dinara; gde je ta bespovratna pomoć koja je trebalo da dođe vašim dolaskom na vlast, posle 12 godina vašeg sistematskog pripremanja od strane vaših zapadnih mentora; onih istih koji vam sada daju ove kredite, koji nisu nikakav poklon niti ne znam kakva pomoć EPS-u; oni će jednostavno morati da se vraćaju po normalnim i svuda važećim kamatama i tu nema nikakvog popusta, nikakve privilegije.
Postavlja se jedno pitanje, a koje bi vam postavio svaki građanin Srbije da ima priliku da dođe u Narodnu skupštinu da se obrati vajnom ministru i predstavnicima vlasti: šta je sa naših pet milijardi dolara koje su nam zlikovci zarobili i koje ne možemo da koristimo? Kojom logikom dolazite do toga da oni nama pomažu dajući nam ovakav kredit? Samo obrtom tih pet milijardi dolara oni višestruko mogu da profitiraju i da na taj način stvaraju enormna profitabilna sredstva za sebe i svoju privredu, dok sa druge strane našu uništavaju.
Isto tako, treba da nam kažete, a to nam ministar nije rekao u svom nemuštom i kratkom obraćanju narodnim poslanicima, šta je to do sada od ove sume već stiglo, ko to koristi; treba da nam kažete kakve će sve biti dalje posledice zbog uslovljenosti uvozom delova i opreme od stranog kreditora.
To je ista situacija kao i sa nabavkom "Pežo"-a za MUP. Odbili ste svaku mogućnost i svaki aranžman sa kragujevačkom "Zastavom"; to je tema, ti takvi ugovori Vlade Republike Srbije na štetu i građana pre svega i naše privrede; a onda će MUP i za remont i za nabavku delova morati ubuduće da trpi sve diktate koji budu dolazili od strane "Pežo"-a.
Da li su ti delovi i ta oprema kompatibilni sa ovom našom i zašto se stalno svaki ministar, a naročito ministar Đelić, u svom obraćanju narodnim poslanicima osvrće na period od pre deset godina. Pre svega, gospodine Đeliću, mi smo za vas po zlu čuli ranije, po pisanju svetske štampe (i to ne treba da bude razlog za upozorenje od strane predsedavajućeg) odakle ste vi kao samozvani ekspert sve proterani, gde vam je zabranjen ulaz. Mi smo za vas čuli i videli šta ste vi sposobni da uradite, a naročito prošle godine kada ste ovde, uz vašu DOS-ovsku većinu, izglasali paket enormnih poreskih zakona.
Videli smo šta ste sve u stanju da uradite kroz vaše budžetske projekcije. E, sada treba neko da nam objasni, ako ste vi takav ekspert, zašto ste nam se tako neuko malopre obratili govoreći o tom ugovoru koji je više nego konspirativan, kada znate da svi eksperti u EPS-u sada rade po ISO 9001 i u tom evro smislu tako se i vi obraćajte poslanicima. Sa druge strane, treba da nam kažete koji su to sve lobiji, naročito iz Demokratske stranke, koji nameravaju da otpuste ogroman broj zaposlenih u EPS-u, kao što je to slučaj sa tajnim spiskovima u Elektrošumadiji Kragujevac, gde je na spisku 250 zaposlenih.

Molim sve narodne poslanike da se podsete odredaba iz Poslovnika o međusobnom obraćanju sa uvažavanjem, uz sve ono što je koloritno, talentovano sastavljanje govora, sa pravom na primedbu predsedavajućem o izrazu narodna poslanica i kvalifikacijom  takvog govora kao novogovora, nemam ništa protiv, to je stav, ali je u pitanju sposobnost narodnog poslanika i narodne poslanice da svoj stav iskaže bez govora netolerancije i sa uvažavanjem. Obraćanje je svim narodnim poslanicima, a posebno po članu 220. stav 1. - narodnom poslaniku, narodnoj poslanici - tako će se obraćati da vas podsetim na vaša prava, obaveze i dužnosti o poštovanju Poslovnika. (Nataša Jovanović sa mesta traži repliku.)
Nemate osnov za repliku.
Reč ima narodni poslanik Vladan Jovičić, a posle njega narodni poslanik Dragan Tomić.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministri, predstavnici EPS-a koji su ovde, već sam rekao u prethodnoj replici, ovde su predstavnici za investicije, Dana Vuković, ispred Elektroprivrede Srbije, a sve što je izgovoreno za ovom govornicom kao nepoznanica dešavanja oko kredita koji daje KFV banka EPS-u, posebno raduje sve nas u DSS-u jer konačno dolazimo na teren o kome ova stranka priča već sedam meseci.
Znači, imamo jednu retroaktivnu priču za već deo kredita koji je upotrebljen za održavanje remonta; imamo deo koji tek treba da dođe kao novčano sredstvo; naravno da je ovde bilo i sumnje oko toga da li to baš treba da bude od nemačke ili bilo koje druge banke, odnosno sumnja u vrstu opreme koja će biti upotrebljena. Ali, ono što raduje nas iz DSS-a jeste da se konačno uviđa ono što govorimo, da su potrebni sistemski zakoni, reformistički zakoni, pa tek onda da govorimo šta treba da radimo dalje, a ne možemo donositi zakone retroaktivno.
Naprosto smo prinuđeni da tražimo kredit iz prostog razloga, vidljivog na osnovu dela EPS-a Kolubara, koji izuzetno dobro poznajem, a takav je ceo ovaj, najveći, privredni sistem: 23 javna preduzeća u EPS-u je sa opremom koja je 98% amortizovana. Nemoguće je takvom opremom proizvoditi ono što je potrebno za našu zemlju. To kako je uspelo da uradi rukovodstvo, koje je u reprizi Drugog zasedanja AVNOJ-a, na izvesnoj sednici Upravnog odbora EPS-a smenjeno u Kolubari, to je nešto što se i dan - danas priča.
Dakle, tada proizvesti 25. miliona tona uglja, a čujemo da je usvojen energetski bilans za 2002. godinu koji za Kolubaru iznosi 23,5 miliona, nije bilo dovoljno iz prostog razloga što je moralo da se desi ono što se desilo Radu Marinkovu, Draganu Maršićaninu, Vladanu Jovičiću, dr Jagodiću i svima onima koji pripadaju Demokratskoj stranci Srbije, dakle morali su da budu navodno uvedeni u reformistički pravac.
Naprotiv, mi jesmo reformisti, mi jesmo oni koji govore da se prvo moraju donositi temeljni reformistički zakoni ili barem da odredimo prioritet grupe tih zakona koji su najneophodniji našem društvu da bi krenulo napred. Upravo ovo što se sada dešava, govori da smo bili u pravu unazad sedam meseci pričajući, pa čak i žrtvujući sami sebe, da nam nisu preče te fotelje, nego nam je preče ono što jeste Srbija i prosperitet Srbije.
Dakle, govorili smo, pa smo iza toga povukli naše ljude iz Vlade Srbije, pa onda dalje, dalje i dalje. I dalje ćemo govoriti i zahtevati, bez obzira na napade i što se sve ipak, nažalost, u ovome što jeste dobilo izbornu većinu DOS, uglavnom okrenulo protiv DSS-a.
Dakle, kada se konkretno vratimo na temu, možemo videti da je u pitanju deo sredstava, najneophodnijih EPS-u. A zašto EPS-u? Zato što EPS 2001. godine kroz remonte ciklusa i kroz dve pozajmice, praktično je EPS-u Vlada Srbije dala, iako je ona osnivač EPS-a, iznos od dve milijarde dinara za remonte, a u stvari je pokrenuta privreda u Srbiji koja je definitivno zaostala toliko, a poznato je da nije ni 40% iskorišćena.
Sumnja da se neće moći vratiti kredit, da se neće moći on oploditi pa dalje valorizovati i u rokovima kako je ovde predviđeno, a ne znam da li svi imaju materijal, na šta se sve odnosi prva tranša i kada su sve rokovi vraćanja tog kredita, jeste jedna prosta činjenica. Samo za godinu dana, pošto sam rukovodio najvećim privrednim kompleksom u Srbiji, jeste da je kroz razne vidove, kroz povećanje kontrole troškova, nabavke i kontrole nekorektnih zaliha, ušteđeno 10.700.000 dinara. Racionalizacijom, znači sveobuhvatnom kontrolom i smanjenim utroškom nafte za mehanizaciju, benzina za mehanizaciju, zatim usluga, održavanja takozvanih trećih lica, napravljeno je uštede od 20.945.000 dinara i sveukupno, da ne nabrajam sve stavke, ima ih 11, za godinu dana je napravljena ušteda od 128.695.000 dinara. To je približno dva miliona evra i preko toga.
Sa druge strane, baveći se poslovima izvoza i poslovima saradnje, naša zemlja se otvorila, nemojmo zaboraviti, prema svetu onog momenta kada se 5. oktobra desilo to što se desilo. Sama Kolubara je napravila 2.850.000 dolara izvoznih poslova.
Dakle, činjenica jeste da je zbog određenih političkih stavova rukovodstvo Kolubare moralo da plati glavom, čitav tim ljudi je sklonjen, čitav tim je sklonjen iz jednog prostog razloga što je Kolubara radila sa 97,4% kapaciteta, za razliku od drugih u samom EPS-u gde se radilo ispod 70%; a isto tako posledica onoga što sam nazvao da su nestručni i nekompetentni ljudi uradili to što su uradili, jeste da za period od 14. decembra, kada se desilo nešto u najvećem privrednom kompleksu u Srbiji, nastale su deponije na elektranama; činjenica je da su sada blizu onoga što smo mi ostavili, ali za to vreme je potrošeno 520.000 tona mazuta u Obrenovcu, a to je prvenstveno ekološki, a iza toga materijalni problem; da li će se to sada videti u prezentaciji budžeta gospodina ministra Đelića, ne znam, verovatno da hoće, ali to je posledica poteza koji je urađen.
Činjenica je da jeste "Kolubara" pravila proizvodnju dok su "Kolubaru" vodili ljudi koji su preko 15 i kusur godina u njoj radili. Ono što se sada dešava tamo, zna se po izveštajima, a globalno sam rekao da je jasno ono što nas sve ovde kasnije košta. Na kraju krajeva, narod u Srbiji zna da dok je neki tim vodio deo Elektroprivrede Srbije da je bilo struje, iza toga je bilo restrikcija, a imali smo obećanja iz Ministarstva energetike i rudarstva da treba da obučemo dugačke gaće, potkošulje i da nije baš toliko strašno spavati u hladnoj sobi.
Dakle, moramo biti odgovorni za ono što radimo. Moramo iznositi argumente. Već sam rekao osnovni argument: 98% amortizovane opreme u "Kolubari" zahteva hitnu intervenciju. Verujte, taman da se čitav iznos kredita da "Kolubari" to ne bi bilo dovoljno. Naravno, mi smo siromašna zemlja, nemilice upropašćena u ranijem periodu, što je jasno svima i moramo korak po korak da rešavamo te probleme. Naravno, sveukupno gledano vezano za bilo koji kredit, jasno je da bez bočne pomoći nema oporavka. To svi znamo.
Dakle, potrebno je pored ovoga što je sada lepo izneo ministar Đelić, da se po prvi put posle toliko godina javno raspravlja o finansijama. Ako je tako, onda ova skupština mora da preuzme na sebe odgovornost, možda kroz njene stručne odbore, recimo kroz Odbor za industriju, da prati realizaciju svega ovoga. Znači, to je ona obaveza koju mi preuzimamo, jer se nadam da ćemo izglasati ovo i već sam rekao da je ovo jako neophodno.
Sa druge strane, lično očekujem, kao i svi ovde, da ne bi bilo raznih napisa po novinama, da ćemo onda verovatno biti upoznati i sa mnogo većim investicijama, mnogo većim davanjima koja idu iz Elektroprivrede Srbije; recimo da mora da se uveze struja i pre potpisivanja ugovora jeste uvoz struje u iznosu od 45 miliona dolara. Dakle, to je ono što moramo da imamo da bismo imali kompletnu sliku, da bi kompletno sve bilo transparentno i onda se sigurno neće javljati napisi po novinama - jako unosni poslovi sa uvozom struje, jako unosno ovo, jako unosno ono, odnosno meni se neće pretiti da će finansijske ili bilo koje policije raspravljati o ovome kada sam bio i zašto smenjen. Već su tri bile u "Kolubari" i nije nađeno ništa nenormalno, ništa što je van zakona, iako se, ponavljam, uštedelo ovoliko koliko se uštedelo i proizvelo koliko se proizvelo.
Dakle, ukupno gledano skoro do pet miliona evra je moguće napraviti u "Kolubari" kroz sve delove "Kolubare", a "Kolubara" ima devet nezavisnih sistema i devet svojih osnovnih jedinica. To je ono što jeste prednost ovoga što je pred nama, a pred nama jeste kredit koji, da vas podsetim, nije problem možda u Zakonu o koncesijama, koliko je mnogo veći problem u zakonu o rudarstvu, koji je neophodno doneti i koliko znam on se radi, kao što je neophodno doneti zakon o energiji i koliko mi je poznato i to je u fazi izrade. Dakle, moramo doneti te prioritetne zakone i definisati sve te odnose, da ne bismo dolazili u situaciju sumnje, u situaciju preispitivanja i, na kraju krajeva, o tome upoznati javnost.
Dakle, ono što stoji, kredit koji je pred nama neophodan je da bismo mogli da krenemo napred, a postoje osnovi da će on bez ikakvog problema biti vraćen u rokovima kako je predviđeno, pogotovo što je dat grejs period od četiri godine i ako za to vreme svi zasučemo rukave, ako svi radimo i ako se ne nameštaju štrajkovi, kao što su bili u "Kolubari" iz političkih razloga; jer sam duboko bio uveren da posle 5. oktobra, za šta sam se borio više godina, neće biti političke države, neće biti onoga što jeste nažalost i danas; da će jednostavno biti meren stručan i kvalitetan rad i iz tog rada će se stvoriti svi osnovi za vraćanje ne samo ovog, nego i svih drugih kredita.
Dakle, nemojte zaboraviti, drage moje kolege, da je kroz Elektroprivredu Srbije i kroz remonte u Elektroprivredi Srbije uključeno preko 70% ostalih privrednih subjekata u zemlji. Da li je to teška, da li je laka metalna industrija, prehrambena, tekstilna, znači sve je to krenulo. Nemojte da gledate EPS kao nešto što je lutkica koju ćemo sada da oblačimo, da šminkamo. Jednostavno, Elektroprivreda Srbije, a vezano za ono na šta nas uredbom Evropska unija poziva, kao što je i rekao prethodni govornik iz Demokratske stranke Srbije Radomir Naumov, da mi moramo da se prilagodimo Evropskoj konvenciji, da ne možemo biti sami kao neko ostrvo, bez tih veza i bez tih osnova.
Naravno da moramo liberalizovati tržište struje, naravno da moramo vršiti i reorganizaciju same Elektroprivrede, a takođe i pojedinih javnih preduzeća u Elektroprivredi; naravno da to mora biti postepeno i da to mora biti na vrlo osetljiv i prilagodljiv način urađeno, gledano i kroz socijalnu kartu i kroz sve naše zaposlene, ne samo u Elektroprivredi Srbije nego i van nje.
Dakle, nemojmo se pozivati na mogućnosti dobijanja otkaza. Nemojmo se pozivati na neke rasprodaje. Pozivajmo se na rad, pozivajmo se na ono što će nas sve zajedno izvući iz onoga što smo nasledili, a nasledili smo da nam visokonaponska mreža ne odgovara situaciji koja jeste i zato jesmo izolovani od Evropske unije. Takođe i niskonaponska mreža; često je bilo havarijskih isključenja i to je pripisivano navodno nesposobnosti ljudi u EPS-u, ali jednostavno sistem je takav.
Naravno da kroz uključenje ovog kredita, jer vrlo dobro znam da kroz revitalizaciju bagera i nastavaka montaže odlagača 8.500, gde su konkretno opredeljena ova sredstva, govorim za RBK, jesu uključeni svi naši privredni subjekti: "Kolubara metal" kao nosilac posla, "Lola inžinjering", "Goša", "Sever" Subotica i naravno ono što nikada ne smemo zaboraviti, naša zemlja jeste otvorena zemlja i jeste da sada moramo sarađivati sa "Končarom" iz Zagreba.
Dakle, kroz ovo se pokreće ne samo Elektroprivreda Srbije, nego se pokreću i ostali delovi naše privrede. Samo sam konkretno nabrojao ono što jeste uključeno za ovaj deo koji mi je dobro poznat, za basen "Kolubaru". Naravno da je neophodan taj bager, pogledajte koliko košta nov bager, jer nažalost posle smene rukovodstva došlo je do havarije; kako je ovde navedeno, to je milionska šteta, hiljade metara trake je pocepano. Ovde se čuju vapaji da će doći do nemanja uglja u rudarskom basenu "Kolubara". Naravno, neće ga biti u onoj količini koliko ga je bilo i razlog za to postoji; postoji zato što su ljudi koji sada vode "Kolubaru" odustali od određenih tehnoloških rešenja; ne treba se sukobljavati, ali definitivno na "Tamnavi istok" na kraju marta neće biti uglja.
Ali, zato moramo da kažemo da oni ljudi koji su, umesto da po glavnim projektima otkrivaju ugalj, oni su otkrivali šoder, presipali puteve i mesne zajednice i tako dobijali izbore. Za to sve postoje glavni projekti, čega se moramo držati i za to na kraju krajeva mora da bude određene odgovornosti, kako se uvek za to Demokratska stranka zalagala.
Kako za one pre 5. oktobra, tako i za one posle 5. oktobra mora postojati odgovornost. Samo tako ćemo ići napred i samo tako sa novim paketima zakona. Nadam se da će oni dolaziti pre i da neće biti ovakvog iznuđenog donošenja, retroaktivnog, jer nemojte sumnjati da je novac do sada utrošen bez veze. Naprosto to znaju i predstavnici KFA banke, ali ako preuzimamo ljude koji su došli u našu zemlju a eksperti su, moramo da kažemo da su naši domaći eksperti, i u papirnom izveštaju i na disketama, davali sve ono što je potrebno da se nesmetano obave remonti u periodu do 2001. godine.
Svi smo potpuno svesni da to nije dovoljno, ali mora da se podvuče ono što je defektažom ustanovljeno, i kroz pomoć od strane Vlade Srbije je urađeno 100%, da nije dovoljno, ali onoliko koliko je bilo moguće toliko je urađeno. Dakle, neosporno vas molim da zarad svih nas i nevezano samo za "Elektroprivredu Srbije" usvojite ovaj zakon, a u nadi da ćemo imati pred ovim uvaženim domom sve buduće zakone, podvlačim, ne retroaktivno; ili, bar pakete zakona koji su najnužniji da bismo kao društvo krenuli napred i da bismo zakonodavnu sferu uobličili u ono što čine reforme, a ne da samo, uslovno rečeno, prividnim izveštajima, ili kako neko voli da kaže - bavljenjem dnevnom problematikom - rešavamo stvari sa kakvima se susrećemo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, a posle narodni poslanik Milisav Petković.

Poštovana gospodo narodni poslanici, prosto je neverovatno da, kada neko iz opozicije postavi pitanje, a ono glasi - možemo li da znamo da li je u ovoj kreditni aranžman uključena i srpska privreda i da li će deo sredstava od ovog kredita biti opredeljen za srpsku privredu koja je naslonjena na elektroenergetski sistem, koja radi u toj oblasti i da li će i deo tih sredstava ostati u srpskoj privredi, da i drugi zaposleni imaju neke koristi od svega ovoga, imamo jednu salvu pogrdnih reči odavde - kako uopšte smemo to i da pitamo.
Svaki kredit koji treba da uđe u srpsku privredu je dobrodošao, ali kada se sa ove govornice šalju poruke građanima Srbije onda se prosto zaborave neke činjenice kao što je - kako je uništena Elektroprivreda Srbije. Imamo prosto činjenicu da je 1999. godine u NATO bombardovanju najjači i najveći deo kapaciteta u toj oblasti u više navrata bombardovan, da je bilo mnogo ljudskih žrtava i da su zaposleni radnici nadljudskom snagom, svojim naporima učinili sve da se u toku rata i agresije održi koliko-toliko rad elektroenergetskog sistema.
Posle toga smo imali činjenicu da su značajna sredstva uložena u obnavljanje kapaciteta za servisiranje opreme, za ono što je uništeno, da bi bilo podignuto i da bi elektroenergetski sistem mogao uopšte da radi. Naravno, niko ne govori o ratnoj šteti koja je nastala u tom periodu i kako elektroprivredni sistem uopšte može da bude legitiman cilj za bilo koju ratnu agresiju.
Ovde takođe stoji činjenica da smo došli u situaciju da prekinemo vanredno zasedanje Skupštine i da razgovaramo o temi koja je okasnila. Već dobar deo tog kredita je utrošen. Verovatno se očekuje tek druga tranša. Moram da kažem da su ovde pominjani i termini - stalo se oko budžeta, ili savezne države ili Republike Srbije, upotrebljavaju se neka sredstva, a u ovom slučaju se radi o kreditima.
Ovih dana imamo u Beogradu i razgovore o kreditu od 800 miliona dolara, sa jednom osnovnom namenom - za finansiranje budžetskih deficita. To bi bilo dobro kada bi taj budžetski deficit, tzv. budžetski deficit, bio upotrebljen za privredu Srbije i za razvoj kapaciteta za zapošljavanje mladih kadrova, za zapošljavanje radne snage i za zapošljavanje postojećih kapaciteta.
Očigledno je da su ovo krediti čiji davaoci određuju namenu i utvrđuju da samo na jedan način mogu biti korišćeni, a to je da se finansiraju budžetski deficiti. Oni će postojati u svakoj državi i u svakoj privredi, ako se o privredi ne bude vodilo računa. Mi nismo čuli, od usvajanja budžeta za ovu godinu do dana današnjeg, da li će uopšte neko od vlasti u ovoj Srbiji uložiti neki dinar ili bilo koju stranu valutu u razvoj ili za sređivanje kapaciteta u privredi Srbije, za poboljšanje uslova rada, za snižavanje procesa gubitaka u privredi i naravno za jačanje proizvodnje, što građani Srbije i očekuju.
Činjenica je da u ovoj oblasti uzimamo kredit koji je neophodan za remont. Interesantno bi bilo razrešiti drugo pitanje - kako doći do nivoa kapaciteta koji je neophodan za proizvodnju koja je dovoljna za Srbiju. Jer, činjenica je da Srbija proizvodi manje struje od količine potrošnje koja je neophodna na godišnjem nivou.
Da li neko uopšte razmišlja o tome kako stvoriti nivo kapaciteta koji će biti neophodan da Srbija ima dovoljno električne energije u toku godine. Čuli smo ovde i rečenice da je u toku prošle godine uvoz struje bio u iznosu od 10% od dnevne potrošnje. To znači da ako je potrošnja na dnevnom nivou negde oko 150 miliona kilovata, znači 15 miliona kilovata smo dnevno uvozili. Onda moramo da pitamo: ko su uvoznici; pod kojim kriterijumima su uvozili struju; da li su to društvena preduzeća; da li je EPS uopšte uvozio; ili Vlada Republike Srbije; ili su to opet neka privatna preduzeća. Priča se da zarađuju 300.000 dolara dnevno.
Kada se govori o ceni struje u ovom momentu u Srbiji, onda se gleda nekakav prosek. Samo, niko ne pita koja je cena struje u crvenoj tarifi, toj koja najviše muči građane Srbije. Ona je veća 13 do 17 puta od realne cene u Evropi. I, niko ne kaže kako da se vratimo na realne osnove, a realne osnove su one koje građani mogu da plate, već opet imamo najavu povećanja cene struje za 2,2 puta u narednih godinu dana. Nema rasta prihoda kod građana, nema rasta u privredi, nema ekonomske snage koja tu cenu može da plati.
Komentar iz EPS-a, koji smo dobili tim povodom, kaže - pozajmite od komšija, kao da komšija ima novca da plati cenu struje. I zato SPS, iz ovih razloga, zato što ne znamo i zato što nadležni odbori, kako su pomenuti ovde, neće imati uvida u sve ovo o čemu se govorilo, i mi poslanici u ovom parlamentu, nećemo podržati ovaj predlog. Možda to vama nije važno, ali siguran sam da je važno građanima Srbije.