Reč ima narodni poslanik Vladan Jovičić, replika.

Poštovana gospođo Čomić, narodni poslanici, uvaženi prijatelji iz Narodnog pokreta "Otpor" i vi unesrećeni što ne znate gde su vam najmiliji nestali u dešavanjima na Kosovu u proteklom periodu, osnov za repliku jeste da ja nisam taj koji je ugovarao bager SRS 1200 i njegovu revitalizaciju. U vreme dok sam bio generalni direktor "Kolubare", najvećeg privrednog kompleksa u Srbiji, učestvovao sam u radu komisije ispred "Kolubare" i dela  kome pripada uvažena, ovde prisutna gospođa Dana Vuković iz direkcija za investicije i za eksploataciju uglja, ali ostalih ljudi ovde nema.
Činjenica je da je "Kolubara" dala negativan stav na ono što je usvojeno, a usvojeno je da nosilac posla bude nemačka firma "FAM", koja je po raspadu demokratske Nemačke -DDR-a, bila ta koja je, u stvari, nosilac poslova "Ketena", firme koja proizvodi bagere, ali odlagače, ne rotorne bagere. Došlo je do nečega što nije u praksi, barem praksi površinske eksploatacije, ustrojeno, da nešto što je "pola riba, pola devojka" prođe.
Jednostavno, na donje postolje bagera 1200 dato je rešenje da bude gornja gradnja bagera 1300; nešto što nije zadovoljilo uslove i nešto
što nigde u svetu nije dalo praksu kopanja. Znači, nije dokazalo svoje kapacitete i svoju upotrebnu vrednost. To je ono što jesu ljudi iz "Kolubare", na čelu sa mnom, primedbovali na onima koji su usvojili takvu ponudu. Ostaje da vidimo finale svega toga. To je ono što je jasno i to ne može da se pripisuje bivšem rukovodstvu "Kolubare", pošto ovo koje je došlo radi i druge poslove.
Vidim da nema potrebe da se oko ovoga mi raspravljamo. Pozvao bih narodne poslanike da ovo izglasaju. Naprosto, to je neophodno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Radomir Naumov, replika na izlaganje narodnog poslanika Zorana Novakovića. Pominjanje po imenu.

Poštovana potpredsednice, pošto je postala praksa, uvaženi poslanici, da se ovde sa govornice obraćamo naciji i raznim drugim telima i (Vojislav Šešelj, sa mesta: nevladinim organizacijama) recimo i nevladinim organizacijama, izašao sam ovde samo zato da se ne stekne utisak da neću da izađem na repliku. Nisam našao osnov za repliku u ovom izlasku. Javio sam se za redovnu diskusiju o ovom predlogu zakona u načelu, pa kada budem na redu govoriću. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Živica Predojev, osnov za repliku, pomenut u izlaganju narodnog poslanika Zorana Novakovića. Osnov za repliku, smatrate da niste dobro tumačeni? Izvolite, narodni poslanik Živica Predojev.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zarad istine morao sam da izađem i kažem jednu stvar. Odbor za industriju je do sada imao saradnju sa Ministarstvom energetike, a moglo bi se reći da je bila u principu dobra. Ono što smo od njih tražili, dobijali smo. Ne vidim zašto bismo sada prozivali tu saradnju u negativnom kontekstu.
Isto tako, činjenica je da je upućeno pismo sa veoma velikim brojem zaheva prema Ministarstvu energetike. Ministarstvo energetike je vrlo profesionalno odgovorilo, reklo da nam te podatke ne može da skupi u tako kratkom vremenu. Dali su sebi rok i nismo im ga mi dali, nego su oni dali i rekli da je to kraj februara. Pretpostavljam da treba da dočekamo kraj februara da bismo utvrdili da li je to ministarstvo profesionalno ili nije, da li hoće da sarađuje sa Skupštinom ili neće, da li hoće da da podatke, a između ostalog i one o kojima je govorio gospodin Novaković za ovom govornicom. Ti podaci su takođe traženi tim dopisom.
Znači, zarad istine moramo reći da postoji dopis, ali da postoji i odgovor Ministarstva energetike. Nadam se da će saradnja između Skupštine i Ministarstva, preko ovog odbora, biti i dalje dobra. Očekujem da će svi traženi podaci biti dostavljeni Odboru, a samim tim i Skupštini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković, kao predsednik poslaničke grupe. (Branislav Ivković, sa mesta: Sigurno?) Pošto se narodni poslanik raspituje da li je sigurno, onoliko koliko je i sve ostalo sigurno. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, ne može čovek da se otme utisku da su pare već stigle u zemlju i da su potrošene. Očigledno postoje dileme da li su te pare potrošene i kako. U svakom slučaju, svakom građaninu Srbije je drago kada se vrši ulaganje u njegovu zemlju, jer ulaganje finansijskih sredstava bi trebalo da znači proizvodnju, a samim tim i rast standarda.
Što se tiče javnosti u radu, samo bih gospodina ministra podsetio na Ustav Republike Srbije, član 73: - Narodna skupština, piše tačno ovde, decidirano, raspisuje republički javni zajam, te odlučuje o zaduživanju Republike Srbije. Prema tome, ova Narodna skupština radi upravo ono što je po Ustavu, koji je donet 1990. godine, i zacrtano. Za one koji će se ponovo setiti, šta ste nam radili ovih deset godina itd, da se zna da je apsolutno važio finansijski embargo i da Skupština, zarad onih koji su davali kredite, nije smela javno da im govori imena i prezimena, jer bi bili pod optužbama naših velikih prijatelja. Guverner Narodne banke Jugoslavije morao je sam da daje garancije.
Međutim, u ovom smislu nameće se jedno pitanje: šta je to sa bankarskim sistemom SRJ i kakvi su to veliki rezultati rada gospodina Mlađana Dinkića, kada jedan u suštini komercijalni posao, gde se vidi da je roba iz zemlje porekla davaoca kredita, nije normalno odrađen preko bankarskog sistema. Prema tome, očigledno je da bankarski sistem Srbije i Jugoslavije nije u stanju o kojem guverner Narodne banke Jugoslavije govori. Možda bi gospodin ministar, a to će verovatno morati kada budemo razgovarali o zakonu o budžetskom sistemu, mogao da objasni u vezi javnosti rada zašto se išlo na ovlašćenja ministra, a ne bar na odluke i saglasnost premijera za potpisivanje ugovornih obaveza.
Kada se radi o ovoj ugovornoj obavezi, interesantno je reći da otplata počinje 30. decembra 2004. godine i time je jasno što je interes opozicije veći, jer će verovatno sadašnja opozicija tada te kredite i da vraća. (Žagor u sali.) U pogledu "Elektroprivrede Srbije" želim samo da kažem sledeće: sigurno je dobro što se ulaže u EPS, ulaže se u jedan veliki sistem koji je period embarga zaista sa poljoprivredom i građevinarstvom izneo, jedan težak period ove zemlje. Zamolio bih poslanika preko puta mene da poštuje one koji diskutuju, kao što oni ćute dok on govori. Običaj je da stalno komunicira sa Čedom. Čedo, nemoj bar ti da se okrećeš dok on govori.
Znači, EPS je zaista iznela jedan izuzetno težak teret na svojim leđima, a posebno želim da kažem da je EPS nakon NATO agresije bila, kao i mi koji smo radili taj deo posla, u velikoj obavezi da pre grejne sezone 1999-2000. obnovi svoje kapacitete. Mi koji smo to radili i tada radili u Vladi Republike Srbije znamo koji smo teret izneli, da razorena elektrodistributivna postrojenja u Beogradu, Nišu i Novom Sadu obnovimo i da ta grejna sezona zaista prođe bez ijednog jedinog sekunda restrikcija.
Prema tome, ulaganje u EPS sigurno ima podršku svih građana ove zemlje, strana ulaganja imaju podršku. Međutim, poslanička grupa SPS neće podržati ovaj predlog zakona iz sledećih razloga: nije u redu da mi sada govorimo o garancijama za posao koji je očigledno već izvršen u dobroj meri. Već je opredeljena oprema i već jedan deo novca po svoj prilici je u igri. Drugo, mi nemamo precizne uvide u kompletne uslove kredita, a bar bi bilo pristojno nama poslanicima dati ugovor, da mi u celini vidimo ugovor na bazi koga mi dajemo garanciju za skoro 55 - 60 miliona evra. Ovi podaci koji su dati ovde nisu dovoljni, malo kasnije ću ih protumačiti. Treće, ko je radio ovaj posao u ime EPS-a, u ime koga mi dajemo garanciju, ko je bio nosilac pregovora sa bankom i sa onim isporučiocem opreme?
Mislim da je osnovni red da ovi poslanici ovde, a ima nas i građevinaca, i pravnika, i lekara, i elektroinženjera, i ekonomista, i sociologa i raznoraznih, bar znamo onoga ko je ovaj posao nosio, da mu vidimo lice, ime i prezime i da nam da dodatna objašnjenja gde se uopšte ovaj posao nalazi. Da li je ovaj posao završen, nije završen, da li je počeo? Da li se čeka naša garancija da se krene, ko je opredelio odgovarajuću opremu?
Četvrto, i ključno, ako u ovu zemlju ulazi, ili je već ušao ili treba da uđe takav iznos sredstava koji znači mnogo, znači oko 100 miliona maraka, da li je i u kom obimu angažovana domaća operativa, domaći proizvođači opreme, domaće građevinarstvo. Ko proizvodi materijale i opremu za ugradnju elektroenergetskih postrojenja Srbije, ko izvodi građevinske radove, u kom procentu je prisustvo domaće proizvodnje, a u kom procentu, finansijskom i fizičkom obimu proizvodnje, prisustvo ino- proizvođača?
Za one koji ne znaju, Zakon o koncesijama je donet 1997. godine, a to je zakon koji zasigurno u određenim delovima može da se popravi, ali je ubedljivo trenutno najbolji zakon o koncesijama u Evropi, jer je rađen na bazi uporedne analize. Taj zakon je predvideo da oni koji ulaze u koncesione odnose moraju planirati kao koncesionari prema koncedentu 70% angažovanja domaće operative na koncesionim poslovima, koje ugovaraju u ovoj zemlji.
U vezi koncesionarstva zasigurno ostaje otvoreno pitanje i građanima Srbije, a i sadašnjoj vlasti, i budućoj vlasti, kako se opredeliti prema onima koji su kupili fabrike cementa, jer ti koji su kupili gvožđuriju, koji su kupili beton, koji misle da su kupili radnike, nisu kupili prirodni resurs, jer Zakon o koncesijama koji je danas na snazi govori da niko ne može da proda ni jedan prirodni resurs ove zemlje, pa ni laporac koji se koristi za proizvodnju cementa.
Prema tome, ta vrsta privatizacije nikako nije mogla da obuhvati osnovno izvorište resursa, moglo je samo da ide u međunarodnu licitaciju, da se dovodi koncesija na određeni vremenski period i za određene pare.
Prema tome, poslanička grupa SPS-a bitnu primedbu stavlja uopšte na ceo tok postupka ovoga jer ostaje otvorena dilema: ko je uopšte u ime Elektroprivrede Srbije pregovarao o ovim kreditima; da li je ovaj kredit realizovan ili čeka našu garanciju; ako je realizovan u kom obimu je realizovan; ako je već podeljena oprema koja treba da se uveze, ko je u tehnološkom smislu, opravdao tu opremu i da li su u tom smislu stručni timovi EPS-a dali saglasnost.
Ostaje otvorena zamerka da je osnovni red da mi dobijemo ugovor u celini da bi na taj ugovor dali garanciju. U tom smislu su vrlo interesantne primedbe Odbora za zakonodavstvo, u prvoj alineji člana 2. stoji - da se realna kamatna stopa utvrđuje dva dana pre isplate novca. To je bilo u Predlogu zakona, dva dana pre isplate novca, znači isplata novca ide 30. juna i 30. decembra. Nesporno je da se radi o vrlo povoljnom kreditu, mi to ocenjujemo pozitivnim što se ulažu sredstva u našu privredu, ali je sada pitanje koliko našu, jer je pitanje koliko je angažovana domaća operativa.
Sada je interesantno da umesto reči "pre" Zakonodavni odbor piše "prve". Znači - utvrđuje se dva dana prve isplate novca, a to znači da se zakida kamatna stopa; umesto ranije da se određuje, dva dana pre svake isplate, na dan prve isplate, a to je 30. decembra 2004. godine.
Drugo, otplata koja je data ovde, očigledno se radi o glavnici, očigledno je da je ostavljena varijabilna varijanta sa kamatama i jasno je da je odnos prema kamatama i procenama kamata ostao otvoren. Znači, poslanička grupa SPS-a apsolutno je za privrednu proizvodnju, da reč privreda i proizvodnja uđu u rečnik, ne samo za ovom govornicom, nego i kod aktuelnih lidera u republičkoj i saveznoj vladi, da se okrenemo svakoj vrsti proizvodnje privrede.
Mi smo izuzetno pozitivno orijentisani prema stranim ulganjima, ali u ovom slučaju stavljamo bitne primedbe koje naš odnos opredeljuju: nemamo kompletan ugovor za koji moramo da damo garanciju; nemamo odgovor na to da li ovaj ugovor već živi ili ne; da li je opredeljena oprema ili ne; nemamo odgovor na to ko je radio ovaj posao u ime EPS-a, da li je imao ovlašćenja i kako je ugovarao te poslove. I osnovno, nemamo suštinsku stvar u kom obimu je angažovana domaća operativa i proizvodnja opreme. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas Narodna skupština Republike Srbije treba da se izjasni o davanju garancije za jedan kredit koji vredi 100 miliona maraka. Za 100 miliona maraka mi smo dobili 3,5 strane kucanog teksta, obrazloženje koje je samo pro forme. Šta se ne vidi iz ovog obrazloženja? Kada je ugovor potpisan, šta ugovor sadrži, ko je potpisao ugovor, da li je EPS mogla ove poslove da obavi bez podizanja kredita, a ako nije, zašto je onda danas struja skuplja 10 puta nego što je bila pre dve godine. Danas je kilovat već više od pet dinara, skoro 10 centi, negde oko 9 centi.
Kod nas je struja već odavno mnogo skuplja nego u zapadnoj Evropi. Gde onda ide taj novac od poskupljenja struje, ako ne ide u remont postrojenja i proširenje obima proizvodnje uglja kao glavne sirovine za proizvodnju. Zašto ovolika cena struje, ako stoje na raspolaganju krediti sa odloženim rokom vraćanja.
Drugo, zašto Parlament nije dobio elaborat o neophodnosti zaduživanja, sa specifikacijom svega što je potrebno nabaviti za našu elektroprivredu da bi se izvršio remont, sa specifikacijom onoga što mogu da proizvedu naše firme i onoga što mora da se uveze, jer naše firme nisu u stanju da proizvedu i da se iz tog elaborata vidi da je raspisan javni konkurs, licitacija, tender, da se javilo više inostranih firmi i da su zaista odabrane one koje mogu da isporuče najkvalitetniju opremu pod najpovoljnijim uslovima. Nikakvih garancija nemamo.
Ovde se od Narodne skupštine traži da preuzme na sebe izdavanje garancije Republike Srbije za nešto za šta ni jedan poslanik nije zapravo upućen o čemu se radi. Možda je to neophodno, možda je ovo kreditni aranžman koji se sklapa pod najpovoljnijim uslovima, ali bar pokušajte da nas ubedite da je zaista tako. Pokušajte da nas ubedite da EPS nije mogla bez ovog kredita, pokušajte da nas ubedite da je ovo kredit koji se podiže pod najpovoljnijim uslovima na svetskom tržištu, pokušajte da nas ubedite da će oprema koja se nabavlja novcem ovog kredita da bude najkvalitetnija i najjeftinija.
Niko nije pokušao da nas u to ubedi. Ovde izlazi ministar Đelić i on se samo hvali, 12 godina nije bilo kredita za Elektroprivredu, a sada je Elektroprivreda dobila kredit. Naravno, onome ko je neupućen to izgleda lepo, ali onome ko je upućen, ko je ranije čitao bar knjigu Momčila Cemovića, bivšeg viceguvernera NBJ i ministra finansija, čiji je naslov "Zašto smo se i kako smo se zaduživali", sve je ovo sumnjivo i ovo je način kako se ranije komunistički režim u Titovo vreme zaduživao i kako je taj titoistički režim bankrotirao.
Niko ne vodi računa o kakvim je kreditnim aranžmanima reč, a svi se hvale kako su dobili novac. Pogotovu, što je ovde izražena sumnja da je novac stigao ranije i da je taj novac već potrošen, bar delimično.
Gde nam je garancija da je taj novac racionalno potrošen, zašto taj elaborat nije stigao u Parlament, zašto se to krije od narodnih poslanika. U svakoj varijanti, kada javno preduzeće koje preuzima na sebe ovakvu kreditnu obavezu u inostranstvu, morala je i Vlada prethodno da se izjasni. Javno preduzeće po našem zakonu nije smelo ovoliki kredit da uzme u inostranstvu, a da ne dobije saglasnost Vlade.
Kada je kreditni aranžman sklopljen, kada je Vlada Javnom preduzeću EPS dala tu saglasnost, koliko je vremena prošlo od sklapanja kreditnog aranžmana do obaveštavanja Narodne skupštine Republike Srbije, zašto je bilo hitno da se ovo preko reda uvrsti u dnevni red, kome se žurilo? Ko je taj ko žuri, da li je to Elektroprivreda, da li je to Vlada, da li su to posrednici u sklapanju kreditnih aranžmana?
Nikada neću zaboraviti nameru Miroljuba Labusa iz oktobra 2000. godine da se obnovi samoupravljanje, pre svega u javnim preduzećima i društvenim preduzećima i da se EPS proda za tri milijarde maraka.
Elektroprivreda Srbije koja vredi oko 60 milijardi maraka. Naravno, posle javne kritike Labus je zaćutao, ali njegove izjave su ostale u novinama, u novinskim isečcima. Koliko god vam to izgledalo loše, mi ćemo vas neprekidno na to podsećati. Ovde nema nikakvih garancija i simptomatično je što ministar energetike nije došao pred Parlament da obrazlaže potrebu ulaska u ovaj posao.
Zašto ovo samo obrazlaže ministar finansija i to na jedan neuk način, on se hvali, stekao kredit. Ajde da se hvali da je stiglo onih šest milijardi dolara bespovratne pomoći, što su obećavali u predizbornoj kampanji, bilo bi mi jasno. Ko se to na svetu hvali što je digao kredit? Kredit mora da se vraća. Ovde su kamate realne, nema ovde otpisivanja dugova. Gde je garancija da će racionalno te pare biti potrošene? Tih garancija nema.
Zašto ministar energetike nije došao da nas ubedi da se bez ovog kredita nije moglo? Gde je ministar energetike? Da li on uopšte zna za sklapanje ovog kreditnog aranžmana? Da li je učestvovao u sklapanju? Da li je učestvovao u pregovorima? Da li mu je podnesen izveštaj o toku pregovora? Niko ništa o tome ne zna. To nije ni važno. Mi smo dovedeni pred svršen čin.
Ko je sve u ovoj zemlji povodom ovoga doveden pred svršen čin? Ko će ovo vraćati? Nova vlast 2004. godine, kada Đelić bude, ako ne umakne u Francusku, kada DOS-ovci budu po zatvorima, ovi glavni bar, i ko će onda ovo da vraća? Znate, ovde treba staviti i ovoj poslovnoj banci na znanje, Kreditnoj poslovnoj banci iz Nemačke, ako se nađe kriminal u sklapanju ovog ugovora o kreditu, onda otpada garancija i onda će biti krivično gonjeni oni koji su učestvovali u kriminalu, a oko posledica će se naša država sporiti sa Nemačkom, verovatno pred nekim međunarodnim arbitražama, verovatno pred međunarodnim sudovima koji su zaduženi da presuđuju u ovom slučaju.
Ko je uzeo proviziju iz ovog kredita? Znate, najveći problem svih velikih stranih banaka je danas gde da sigurno plasiraju kapital. Cela Evropa je danas u krizi investicija. Danas je u Evropi najteže plasirati kapital. Najveći uspeh jedne inostrane banke je da odobri kredit, a da je obaveza onoga ko kredit podiže da kupuje svu robu i da novac potroši u toj državi u kojoj se uzima kredit.
Treba ovde izvući procenat, koliko je do sada nemačka oprema, koliko su do sada nemačka postrojenja, nemački proizvodi učestvovali u remontu naših elektrana. Koliko znam, do sada su se pojavljivale druge firme u tim remontima, jer su bile najpovoljnije. To su bile pre svega ruske firme, beloruske, bilo je čeških firmi itd. Kako sada odjednom oprema koja do sada nikada nije korišćena? Kolika je razlika u ceni? Ko nam je to saopštio? Ko nas je sa time upoznao? Ko je to u okviru elaborata napisao? Ko zna nešto o tome da kaže? Zašto ministar energetike to ne objasni? To je suštinsko pitanje.
Kada je sklopljen ovaj ugovorni aranžman? Je li sklopnjen ili nije? Čujemo informacije da je deo novca već odavno došao. Zašto nas neko o tome ne obavesti? Ako je već sklopnjen aranžman, ako je više od pola novca došlo, zašto bi mi retroaktivno davali garanciju? Da damo onda garanciju, ako je to racionalno, samo za onaj deo novca koji još nije stigao. To bi bilo racionalno. Zašto da dajemo garanciju za nešto što je i tako i tako prošlo? Zašto retroaktivne garancije?
Ovo je Labusova tehnologija, tako je on retroaktivno davao ...
(Predsedavajuća: 10 minuta i 30 sekundi.)
(Nastavljam dalje.) ... garancije za dubiozne obaveze iz ranijeg komunističkog perioda, posle prekida kontinuiteta SRJ, odricanja od kontinuiteta. Bez završenih pregovora o sukcesiji on je preuzeo garancije za sve ranije dugove, a onda se hvali kako je u tome dobio popust, kako mu je trećina otpisana kod Pariskog kluba. Lako je onima da otpišu tu trećinu kada su dobili garanciju za dve trećine dubioze. Neko vam sada kaže da mu dugujete hiljadu maraka, a vi ni luk jeli, ni luk mirisali, neka dubiozna dugovanja. Onda vam kaže - ajde, oprostiću vam 300, dajte mi 700 i vi date 700 maraka za obavezu za koju niste znali ni da postoji. Otprilike vam je tako sa našim pregovaračima, sa njihovim sporazumima, sa njihovim kreditnim aranžmanima.
Šta sadrži ovaj zakon? Sadrži samo odredbu da se preuzima garancija, kako će garancija teći i kada će početi da se isplaćuje kredit. Ko na svetu može da preuzme garanciju o nečemu o čemu uopšte ne zna šta je u pitanju? Možete da glasate jer ste glasačka mašina. Umni, racionalni ljudi ne bi smeli da glasaju dok se ne upoznaju o čemu se radi. Svaki glas obavezuje, pravno, politički i moralno. Dati glas za mačka u džaku, ko je to spreman da uradi?
U svakom slučaju, treba imati u vidu ako ovako olako prođe ova garancija da će nas verovatno zasuti sličnim garancijama. Da vidimo ovde da li se na svetskom finansijskom tržištu mogao naći povoljniji kredit. Ako je sada kriza investiranja, ako banke imaju višak novca, ako sve zapadno-evropske države ugrožava manjak investicija, ako je kriza te vrste u pitanju, da nam neko objasni da se zaista nije mogao naći povoljniji kreditni aranžman, da neka banka ne bi dala pod povoljnijim uslovima, da neka banka ne bi dala novac koji bi se iskoristio u našoj zemlji za kupovinu opreme, za finansiranje proizvodnje.
Koliko će naših domaćih firmi ostati bez posla, jer će se sva oprema u vrednosti od 100 miliona maraka kupovati u Nemačkoj? Da vidimo da nam i to nadležni ministar saopšti ovde, ministar industrije na primer, da se vidi ko će ostati uskraćen. Lako je zatvarati fabrike, vi ste se u tome izveštili, ali teško je naći posao fabrikama. Znate, Žak Širak je došao u Beograd, mislite zato što nas voli, ne, nego da protežira interese firme "Lafarž" oko kupovine cementare u Beočinu. To mu je glavni razlog dolaska.
Smejte se, smejte se, prodali ste naše cementare najmanje za trećinu jeftinije nego što je ranije ugovarana njihova prodaja, najmanje za trećinu. Vi sa tenderom postignete za trećinu manju cenu, nego ranije bez tendera. Nije tačno ministre Đeliću, i ranije je postojao tender i takmičile su se dve firme, engleska BTC i "Lafarž", čak svoje lobije formirale ovde po tom pitanju, pa nisu mogle tako lako da dobiju posao. Vi ste transparentni, vi začas - meni proviziju u džep i možeš da uzmeš šta god hoćeš, samo dobra provizija i to je suština vaše ekonomske politike.
Ovde je neko dobio proviziju. Ko? Da nemačka banka dobije veoma dobar kreditni aranžman, da plasira svoj kapital, sa kamatom koja se potpuno podrazumeva na uobičajenom tržištu finansijskog kapitala. Dakle, nije nikakva privilegija dobiti takav kredit, pogotovo uz garanciju države. Nikakva to privilegija nije. Uz to, da dobije posao za nemačke firme od 100 miliona maraka, to je dvostruki uspeh. Plasira svoj novac, obezbedi kamatu, obezbedi glavnicu i još nađe posao svojim firmama.
Možete vi i Vlada da se smejete do mile volje, vama je sve smešno i tako, ali zašto to ne objasnite, da vidimo šta se to krije iza tog kreditnog aranžmana, da vidimo šta stoji iza toga, da se ne bi posle hvatali za glavu oni koji za koji mesec zauzmu vaše fotelje u Vladi Srbije. Ono što je rađeno u Titovo vreme vi ponavljate. Vi jeste titoisti po raznim pitanjima, ali ovog puta taj proces neće tako dugo trajati kao u Titovo vreme. Ovog puta će se mnogo ranije polagati računi za svaki potez, za svaki postupak.
Vi ste uništili domaće banke, sa obrazloženjem da ćete tako ošišati strane poverioce. Četiri najveće srpske banke su likvidirane. Što ovde ne krenete u šišanje stranih poverilaca, ministre Đeliću? Đelić i Dinkić su bili glavni zagovornici ukidanja glavnih domaćih banaka. Što ne idete ovde na šišanje stranaca?
Vi biste šišali strance i ostavljali ih bez glavnice i kamata samo u onim poslovima gde sami niste uzimali proviziju. Tamo gde vi sklapate provizije, tamo gde vi uzimate te provizije sklapajući ugovore, vi dajete najjače državne garancije. Gde je tu princip ekonomske politike?
Šta je bilo? Što mi upadaš u reč, Đeliću? Slušaj ovo i odgovaraj na sve ovo posle, nemoj da bežiš ...