Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ova rasprava pokazala da mi ovim glasanjem zapravo ne pomažemo "Elektroprivredi Srbije" već pomažemo našem društvu da ono definitivno preboli onu logiku koja sledi razmišljanje "što gore to bolje". Pa, neka propadne "Elektroprivreda Srbije" ako će to značiti da će propasti DOS, a mi se vratiti na vlast.
To je ista ona logika kojom je ovo društvo uništeno, kroz razmišljanje - neka se sruši sve, ali neka ostanemo mi. Nismo kroz raspravu dobili argumentovane odgovore na one vrste kritika i pitanja sa kojima smo se suočavali, a koju su oni koji kritikuju ovakvu vrstu kreditnog aranžmana morali da ponude.
Dakle, prvo se sumnjalo u stručnost i kompetenciju ovakve vrste posla. Jasno je rečeno da je ona proistekla iz angažmana i rada Direkcije za proizvodnju uglja, Direkcije za proizvodnju električne energije i Direkcije za investicije. Tamo ne sede politički predstavnici DOS-a, niti verujem da se tamo nalaze politički predstavnici bilo kojih parlamentarnih stranaka.
Tamo sede ljudi koji čitav život rade u tom EPS-u, ljudi koji se suočavaju sa svakodnevnim problemima i ljudi koji veoma dobro znaju da sve ono što je danas bilo predmet našeg razgovora nema nikakve veze sa "Elektroprivredom Srbije", niti sa željom da se tamo stanje promeni, već naprotiv, sa željom da se taj proces promena zaustavi, a ovo društvo uništi na tom putu povratka u normalnu civilizovanu svetsku zajednicu, u kojoj je ono o čemu danas razgovaramo ne presedan već pravilo.
Niko nije rekao zbog čega i na osnovu čega tvrdi da je u Srbiji najveća cena električne energije. U Srbiji kilovat sat košta 2 centa, u Crnoj Gori 3,7, a u razvijenoj Evropi minimum 5. Neka neko kaže, na osnovu argumenata i činjenica - gde su osnove za takvu vrstu kritike.
Što se tiče podsećanja na donacije i podršku sveta onome što mi u ovom trenutku radimo u svojoj zemlji, samo u oblast"Elektroprivrede Srbije" uloženo je oko 300 miliona evra. Istina, nešto manje, ali možemo da razgovaramo o toj sumi u obliku donacija. Podsetiću vas da je samo godišnja, minimalna potreba "Elektroprivrede Srbije" 500 miliona nemačkih maraka ili oko 250 milioina evra za minimalne remonte.
Deset godina to nije činjeno, za deset godina je uložena jedna godišnja suma. Katastrofa sa kojom se suočavama je takvih razmera da niko ko se odgovorno bavi politikom u ovom društvu nema pravo na neodgovorne političke stavove. Dakle, pitanje ugovora i razmišljanje da li je on potpisan ili ne, u ovom trenutku, ima jasan i konsekventan odgovor - Republička vlada je, ne sumnjajući u političku podršku koja mora pratiti njene aktivnosti, iz budžeta Republike Srbije izdvojila deo sredstava, kako bi unapred sanirala onu vrstu štete koja postoji u okviru "Elektroprivrede Srbije", računajući da će ovaj kreditni aranžman biti podržan i zbog toga parlament Srbije nema pravo da se distancira od takve vrste posla.
Jer, u suprotnom, oduzima sredstva prosveti, zdravstvu, policiji, sudstvu, svim budžetskim korisnicima, koji iovako vape za takvom vrstom pomoći. Dakle, kada pričate o tome da želite ugovor i da se suprostavljate ovakvom kreditu, vi se suprostavljate normalnom životu građana Srbije, koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Oni koji su u ovome prepoznali dobar politički teren, moraju našim glasanjem videti da će se okliznuti. Skupština Srbije je najnepristojnije mesto u ovom društvu, ali ne zbog nepristojnosti 250 poslanika, već zbog neodgovornosti manjine, koja u svakom trenutku, nakon svega onoga što jesu naši napori, pokušava da se suprotstavi nečemu što je samo po sebi neminovnost, demokratizaciji našeg društva i njegovom demokratskom sazrevanju.
Dakle, niko ovim nije pokušao da prevari parlament, niko nema zadnju nameru u ovom poslu. Baš naprotiv, kroz nastup ministra Đelića videćete da su svi oni koji se suprostavljaju ovom kreditu zapravo one snage koje razmišljaju logikom - bolje šteta, nego korist, jer će se nešto srušiti, odgovornost će biti na drugoj strani, a ja ću onda ostvariti politički profit u nečemu što samo po sebi nema nikakve veze sa politikom.
(Tomislav Nikolić traži pravo na repliku.)
