Gospođo predsednik, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da o Predlogu ovog zakona iznesem neke stavove i konstatacije koji su već ovde izneti, da ih potvrdim i da na neki način otklonim neke sumnje i iznesem neke sumnjive okolnosti zbog čega se ovo sada radi.
Prvo, zašto hitan postupak? Zaista, sve što se donosi po hitnom postupku i u toku redovne ili vanredne sednice, prilikom prekidanja, stavljam u određenu sumnju, a moram da kažem da je to potkrepljeno i činjenicom da smo u mesecu decembru mi već imali na sednici Odbora za finansije neke garancije, kontragarancije, što se tiče davanja kredita, čini mi se, EPS-u, železnici i javnim preduzećima iz Srbije, za obavljanje i pripremu određenih radnji, za rekonstrukciju putne mreže, železničke infrastrukture i elektromreže.
Kada smo na savetu usvojili ove garancije i ove zakone, Vlada je po hitnom postupku povukla ove zakone i ove garancije, a što je već u tom trenutku odavalo određene sumnje. Drugo, to je potvrda da ovo nije prvi put, da ova vlada, kao izvršna vlast izlazi pred parlament oko garancija i još jednom ponavljam: šta je sa onim zakonima i odlukama koje smo usvojili u mesecu decembru, a Vlada ih je hitno i brzo povukla pre razmatranja na decembarskom zasedanju.
Zašto ovu garanciju dajemo pre usvajanja zakona o budžetskom sistemu? Mislim da je ovo dobro i pravo pitanje i to me navodi na određenu sumnju, imajući u vidu da ovde Narodna skupština daje garancije za ovaj kredit, a po zakonu o budžetskom sistemu, ako ga prihvatimo, a mi smo dali određene amandmane na Predlog tog zakona i ovlašćenje ministru da potpisuje ovlašćenja, odnosno da daje garancije i da se zadužuje u ime Republike Srbije. Zašto ovom prilikom to činimo, da pre damo saglasnost odnosno garanciju na neki manji kredit nego na ono šta će uslediti posle ovoga. Zato mislim da je ovo i prvi i poslednji put da će na sednici ovog parlamenta biti uključeni i razmatrani zakoni o garancijama.
Slažem se sa svim poslanicima koji su izneli da u ovom predlogu zakona nedostaje jedna strana, odnosno ugovor zaključen između EPS i Kreditnog zavoda za obnovu. A po mom mišljenju i nekim računicama i sagledavanjima, ugovor je zaključen krajem oktobra ili početkom novembra prošle godine i da je deo sredstava, polovina, zaključen, odnosno već i potrošen.
Na šta me to upućuje? Ako uzmete čistom logikom i matematičkom operacijom da kredit počinje da se vraća od 13. decembra 2004. godine, a grejs period je tri godine i dva meseca, a rok otplate 13 godina i 8 meseci, tačno navodi da je ugovor zaključen u oktobru mesecu prošle godine. Šta sada četiri meseca čekasmo da u ovom trenutku damo garanciju.
Drugo, u obrazloženju na kraju piše, predlaže se da zakon o davanju garancija Republike Srbije za zaduženje JP EPS bude donet po hitnom postupku, obzirom da je reč o opštem interesu. Slažemo se svi da je u opštem interesu. Međutim, stanje elektroenergetskih postrojenja u JP EPS, u toku zimske sezone kada njeni kapaciteti treba da rade maksimalno. Znači, radi se o pripremi elektroenergetskog sistema i kapaciteta za ovu zimsku sezonu, a što iz ovog obrazloženja takođe stoji. Nije mi jasno da nije stavljeno sedište kreditnog zavoda, već samo država ovog zavoda koji daje garanciju, a stavljeno je JP EPS Beograd, a svi znamo, bar mi poslanici ovde u ovoj Srbiji da je JP EPS sa sedištem u Beogradu.
Zato, ne taj je iz Elektrodistribucije vaš. Nemojte njega ovamo. Stavljeno je sedište EPS-a Beograd, a što navodi na sumnje da je bliže neka pokrajina u Nemačkoj ili je to Republika Nemačka. Kakva je garancija na unutrašnja sredstva iz budžeta, a sada se iz kredita nemačke banke vraćaju pare budžetu: čiji je budžet, čija su sredstva JP EPS i ko daje garanciju? Sve je jedan isti titular, budžet Republike Srbije, sredstva JP EPS su sredstva Republike Srbije. Takođe, garanciju daje Republika Srbija, a tako je to i napisano, a ne ova skupština, Republika Srbija kao država daje garanciju EPS-u. Da li Republika Srbija, ako izmiri ove obaveze EPS i budžet ponudi imovinu odnosno kopove zavodu umesto novog opterećenja poreskih obveznika i da li je to ponovo okupacija našeg rudnog bogatstva.
Mnogo bih više voleo da se raspravlja o garanciji za povećanje kapaciteta za proizvodnju struje, na primer, o izgradnji i nastavku izgradnje nove termoelektrane "Kolubara B" u Kaleniću. Vrlo jasno bih se izjasnio zašto je opšti interes, a ne samo prema sredstvima informisanja, a iz ovog kredita se obezbeđuje samo 10% od planiranih sredstava za remont. Danas je objavljen podatak da u ovoj godini za remont elektropostrojenja treba da se obezbedi 12 milijardi dinara, a iz ovih sredstava biće obezbeđeno samo nekih desetak posto. Sve ovo govorim u prilog onome što je u prethodnih nekoliko sednica Skupštine, na sednicama odbora, gospodin Novaković, a čini mi se iz Aranđelovca, stalno isticao probleme koja preduzeća učestvuju u obnovi, koja preduzeća proizvode opremu i elektromaterijal za rekonstrukciju i remont elektroenergetskih postrojenja.
Takođe, još jedno vrlo ozbiljno pitanje, šta se dešava sa nenaplaćenim dugovima? Opet su neke nove greške u računima. Šta ako se ne naplati, a onda će nagovešteno povećanje cena biti ponovo na udaru onih koji plaćaju. Na kraju, gde su gospodo obećane donacije? Mogu da kažem da zaista o svemu ovome, mislim da bi trebalo da bude informisan Odbor za rudarstvo i energetiku, da razmatra izveštaje, a takođe mislim da bi trebalo na kraju ovog posla da bude obaveštena i ova skupština. Imajući u vidu da rok otplate počinje istekom mandata redovnog, nadam se da će pre isteći mandat ovoj vladi, a da će još proći vremena i vode ovom rekom i ovim rekama, dok se ovaj dug ne otplati.
Na kraju, predlažem da ovaj predlog ne prihvatimo i da zaista, glasaću javno ako treba, u onom trenutku kada se izađe i kaže poslanicima i narodu Srbije, ugovor je potpisan tad i tad, uradili su poslove ti i ti. Gospodo, radovi su izvršeni, overa nadzornog organa i nadležnog ministarstva i tada ću prihvatiti da javno glasam da se potvrdi i da se da garancija za ovaj zajam. Hvala vam.