Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo verujem u ovaj kredit, vrlo verujem u aranžmane koje naša vlada sklapa, ali zamislite - Filip ne veruje, a Filip ima sedam godina i pita šta je to kredit. Ja mu kažem - to je kada daš nekome novce, pa mu posle vratiš i još mu malo dodaš. On kaže - pa ovi su rekli da ne treba ništa da se vraća. A ja kažem - ne samo tebi, nego su rekli celom narodu.
Danas, dame i gospodo, odlučujemo o garanciji koju će država Srbija dati nemačkim firmama na kredit koji će oni dobiti od nemačke banke. Onda će nemačke firme tim novcem na tržištima Rusije, Češke, Francuske i Hrvatske kupovati delove i opremu za remont naših elektroenergetskih postrojenja. Najveći deo opreme i delova u našoj zemlji se nalazi upravo u ovim zemljama i neće onda kamata biti jednaka važećoj tržišnoj kamati Evropske unije, nego će se, kako kaže Filip i njegovo društvo, banka još ogrebati malo od te firme, a te firme će se malo ogrebati o cenu ruskih, čeških, francuskih i hrvatskih delova i opreme, pa će to nas koštati mnogo.
No, svejedno. Mi smo dobili ministra da nam sredi budžetski kreditni sistem i ne mogu da odolim nego da mu uvek kada se pojavi u ovoj skupštini ispevam pesmu, uz izvinjenje mom počivšem prijatelju Dušku Radoviću što koristim njegovu metriku:
"Tri su zemlje prelazili i tri gore pregazili, i tri mora preplovili, dok ga nisu ulovili, strašnog Božu derikožu, jedinog na svetu; ovaj Boža zna da svira, ovaj Boža zna da igra, zna i tepih da ispraši ...
