Nisam vas zamolila da nas brojite, pošto je to urađeno na vaš zahtev, nego da pozovete svoje poslanike, ipak je red da slušaju svog kolegu i obrazlaganje.

Mislim da je uspeh da posle 25 minuta čekanja napravite kvorum.

Napravili smo kvorum kao što ste primetili.

Poštovani narodni poslanici, uvaženo predsedništvo koje krši Poslovnik čekajući 25 minuta da se napravi kvorum, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Po postrevolucionarnoj terminologiji DOS-a ovo bi trebalo da bude ili sistemski ili reformski zakon.
Međutim, po sadržaju nije ni sistemski ni reformski, već jedan običan, kako naš narod kaže, sitan zakon. No, kako se u običnom životu karakter ljudi poznaje po sitnim stvarima, tako se i karakter jedne Vlade poznaje po sitnim zakonima.
Po onome što je napisano u ovom zakonu, po njegovom sadržaju na ovih desetak stranica, vrlo jasno se vidi nenarodni karakter ove vlasti. Takse koje su utvrđene ovim zakonom veće su i nekoliko desetina puta što čini pravdu apsolutno nedostupnom velikom broju stanovnika Srbije, a nema veće nepravde koju neko može da napravi svom narodu nego da mu učini pravdu nedostupnom. Za to nema nekih valjanih objašnjenja.
Narod može sve da shvati, može da shvati da mu Vlada učini struju nedostupnom stalnim povećanjem cena, za to postoje razlozi, kaže se - rekli su iz Evrope da moramo da napravimo paritete sa evropskim cenama bez obzira što su plate afričke. Narod može da shvati da su mu lekovi nedostupni. Može da kaže premijer da je konkurisao da Srbija bude najzdravija nacija na svetu - nema lekova, pa onda prežive samo zdravi i budemo najzdravija nacija. Može da se objasni narodu da su radna mesta nedostupna jer rekle su gazde - treba fabrike da budu prazne da bi se jeftinije prodale, i to narod može da shvati.
Ali, nema valjanog objašnjenja da pravda bude nedostupna. Mi smo čuli neka objašnjenja. Čuo sam na odborima objašnjenja kolega poslanika, kaže - jedan od ciljeva ovog zakona je da se narod manje sudi. Da li to može da bude objašnjenje - da se narod manje sudi? Znači, hoćemo pravdu da proglasimo za luksuz. Vi znate, od iskona, još od rimskog vremena, narod je vapio pravde i hleba. Ovakvim zakonom izgleda da smo narod lišili pravde, a kako Vlada radi, nisam siguran baš šta će biti sa hlebom.
Molim vas, ne mogu da pomislim da je cilj Vlade da narod liši pravde i da narod uzme sam pravdu u svoje ruke. Kada pogledate takse, vrednost spora brakorazvodne parnice je 22.000 dinara, pa na to taksa; a šta će da radi siromašna žena sa pijanim mužem - ona će verovatno da uzme čekić i u snu da reši to pitanje. Ili, siromašan seljak kome bogatiji uzurpator stalno zaorava među, najverovatnije će da uzme vile i da taj problem reši sam. Ne bi sve ovo bilo strašno da stalno ne potencirate pravnu državu. Pravna država, pravna država - u svakom govoru ministra pravde, stalno - pravna država. Ne podrazumevate, valjda, pod pravnom državom samo čvrstinu pravnih institucija?
Pravna država podrazumeva i dostupnost pravde svim njenim građanima. Mislim da je i to jedan od elemenata pravne države, dostupnost pravde svim njenim građanima, a ovim tekstom, ovakvim taksama, mislim da se to ne postiže.
Šta je ono što posebno može da uvredi, ako ste korektni i ako to osećate, ono što vređa i poslanike opozicije i poslanike koje je izabrala Vlada, odnosno tako kaže premijer, znači nisu oni birali njega, nego on poslanike; što vređa?
Mi smo imali već ovaj tekst zakona pred nama, imali smo ga pre par meseci i u suštini netačna je tvrdnja ministra da je zakon povučen. Zakon je odbijen na odborima Skupštine. Znači, poslanici su videli šta sadrži zakon i odbili su ga na skupštinskim odborima. Mislim da je ponižavajuće za Skupštinu (a to je i tendencija Vlade stalno - da ponizi Skupštinu) da vraćeni zakon ponovo stavi pred Skupštinu u potpuno istovetnom tekstu. Ja sam gledao član po član i nisam našao nijedan promenjeni član u izvornom tekstu. Možda se amandmanima nešto menja, jedan član je, čini mi se, promenjen. Znači, u najmanju ruku nekorektno je od Vlade da zakon vraćen na doradu vrati poslanicima u istovetnom tekstu.
Kada đak vrati zadatak koji mu je profesor vratio da ispravi, u istom tekstu, on dobije slabu ocenu. Mislim da Vlada zaslužuje bar kritiku zato što je vratila zakon koji su poslanici odbili na odborima u istovetnom tekstu.
Mislim da je obrazloženje ministra u najmanju ruku nekorektno. Ono izaziva sumnju i kod dobronamernih poslanika koji jesu za povećanje taksi, za rast troškova, ali realnih troškova.
Ministar kaže - marka je 1997. godine bila 3,8, uzima bančin kurs, a znate da marka jeste bila 3,8 zvanično u banci, ali građani koji su se sudili nisu prodavali marku po 3,8 već po 7,6. Plata jeste bila 790 dinara u odnosu na današnju platu, ali nije bila bruto plata. Znači, uzima nekorektne podatke i meša babe i žabe.
Ja bih lično podržao promenu taksi da je rečeno - molim vas, sve takse od prve do poslednje nivelišu se u skladu sa rastom kursa marke. Znamo mi da to treba. Međutim, nije korektno prema građanima, kada govori premijer sa ove govornice, kada ili ministar finansija, a to smo slušali pre nekoliko dana - inflacija je 37,7%, a prošle godine 43%.
Znači, kada govorimo o povećanju plata, mi pričamo o inflacijama od 37% i 43%. Kada dižemo cene, kada dižemo takse i kada dižemo kazne u saobraćaju, onda je inflacija 1000%.
Mislim da bi najkorektnije bilo da Vlada povuče ovaj tekst zakona i da ponudi parlamentu jedan korektan zakon sa nivelisanim taksama u skladu sa rastom cena. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Boško Ristić, a posle njega narodni poslanik Đuro Popović.

Dame i gospodo, mi smo 10 - 12 godina slušali istu demagogiju u vezi sa vladavinom prava u ovoj državi i pravnom   državom, pa se ta demagogija nastavila za ovom govornicom, gde se uspostavlja znak jednakosti između visine taksi i nivoa zaštite ljudskih prava i interesa građana Srbije i Jugoslavije.
Tačno je da je to stalno pitanje - kako odvijiti sve grane vlasti da one budu zaista, suštinski nezavisne i odvojene. Da bi sudska vlast bila apsolutno nezavisna, ona mora da bude i ekonomski nezavisna. Da bi se obezbedili izvori finansiranja, država mora da ostvaruje određene javne prihode. Normalno je da oni koji obavljaju određenu delatnost od društvenog interesa, moraju i da ubiru prihode po tom osnovu.
Stalno se javlja demagogija u vezi sa nivoom zaštite ljudskih prava u odnosu na iznos taksi, pa se ovde za ovom govornicom čuje da će se povećanjem taksi uticati na to da građani neće moći da vode postupke u cilju zaštite sopstvenih interesa.
To apsolutno nije tačno: pre svega, imajući u vidu šta je vladajuća koalicija obećala građanima pre nego što je ušla u ovaj parlament, a to je vladavina prava, odvajanje svih grana vlasti, a time i uspostavljanje potpuno nezavisnog sudstva koje će biti nezavisno od svih izvora političke moći, kako je to bilo u prethodnom periodu. Mi smo se za to izborili u najvećoj mogućoj meri.
Kakvo smo stanje, pre svega, zatekli kada smo ušli u ovaj parlament i šta je to što je okarakterisalo srpsko pravosuđe? Imali smo politički zavisno sudstvo, imali smo sudije koje su nedovoljno edukovane, čast mnogobrojnim izuzecima, imali smo, pet-šest godina unazad, prijem u pravosuđe ljudi koji su bili primani isključivo na osnovu porodične i partijske pripadnosti. Ja dolazim iz Niša gde je ta pojava izuzetno zastupljena.
Što se tiče pravosuđa, sudije su imale izuzetno niske plate, bile su nemotivisane da rade svoj posao na način kako to zakon nalaže. Radili su pod izuzetno velikim pritiscima, a sve sa ciljem da politički moćnici naruče presude, onakve kakve im odgovaraju, a sve za interese svoje stranke i za stalno očuvanje jedne takve nenarodne i nedemokratske vlasti.
Sudije su neredovno primale svoja primanja, dizale glas protiv toga i tražile veću zaštitu ličnih interesa, sopstvene bezbednosti i veću samostalnost. Tražile su redovne i normalne plate, kojima bi mogli da izdržavaju sebe i svoje porodice. Na jednom od savetovanja sa tadašnjim ministrom pravde u Vrnjačkoj banji dobili su odgovor - zar vi živite samo od svojih plata, zar nemate nekih drugih prihoda?
Ta demagogija oko niskih taksi, kojima su obezbeđivali "dobar i visok nivo" zaštite ljudskih prava u suštini se svodi na to da su budžet popunjavali nezakonitim kažnjavanjem nezavisnih medija i popunjavali su ga na način koji je označavao osiromašenje i gušenje svih prava i sloboda. Neselektivno vođenje krivičnih postupaka, opredeljeno ne samo zakonskim razlozima nego političkom pripadnošću i različitim mišljenjem onih protiv kojih su pokretani, a u isto vreme zaštita političkih moćnika koji su, koristeći svoj društveni položaj, napravili enormna bogatstva - tu se nije postavilo pitanje taksi, tu se postavlja pitanje političke volje i neposrednog uticaja politike na nazovinezavisno sudstvo.
Zašto su takse potrebne i nužne? Pre svega, da bi se obezbedili stabilni izvori prihoda, ali, istovremeno, uvođenje taksi, prema sadašnjim ekonomskim i privrednim prilikama, prema rastu troškova života, prema nužnim troškovima koje sudstvo ima u vršenju svojih ovlašćenja apsolutno je nužno kako bi sudstvo opstalo.
Mi smo suočeni pre svega sada sa donošenjem novih setova zakona o pravosuđu, da nam budući apelacioni sudovi, recimo, nemaju svoja sedišta. U Nišu buduće sedište apelacionog suda, odnosno njegovog odeljenja nema za sada pripremljenu zgradu u kojoj bi se suđenje odvijalo. Izvori prihoda su nužni, demagogija je sa jedne strane govoriti o visokim taksama i o visokim dažbinama, a sa druge strane zagovarati njihovo nepovećavanje ili neuvođenje. U budžetu Srbije mora da postoji balans između prihoda i rashoda, kako bi se sve državne funkcije na adekvatan način odvijale.
Da li su ove takse takve da ugrožavaju zaštitu prava i vođenja postupka? Govori se vrlo često o tome da postoje ljudi koji nemaju dovoljno za egzistenciju, pa u slučajevima ugroženosti svojih prava ne bi bili u poziciji da pokreću postupke pred sudovima. Moram da podsetim poslanike da postoji i tzv. siromaško pravo, a to znači da lica koja su najugroženija, koja nemaju sredstva za život, mogu preko uprave javnih prihoda da dobiju potvrdu na osnovu koje se oslobađaju od taksi i mogu da pokreću sudske postupke. Prema tome, taj minimum taksene obaveze koja sprečava šikanozno pokretanje postupaka (to je ono kada se nekom ćefne da tuži komšiju, čisto da bi mu naneo štetu) apsolutno nema smisla u poređenju sa uvećavanjem taksene obaveze.
Ako uporedimo taksenu obavezu za pojedine vrednosti osnova spora, pri čemu treba razlikovati vrednost osnova spora od visine takse koja se na nju obračunava, apsolutno je ona u velikoj nesrazmeri sa troškovima postupka. Vi imate jednu minornu parnicu koja traje nekoliko godina ili desetak godina, za koju je na početku suđenja plaćena minorna taksa, a na kraju se naplate ogromni troškovi spora koji su uvećani za troškove angažovanja advokata i troškove angažovanja veštaka. Prema tome, svi troškovi postupka moraju da budu u relativnoj srazmeri.
Međutim, samo povećanje taksi znači i povećanje obaveze i odgovornosti svih nosilaca pravosudnih funkcija da odgovorno, dosledno sprovode zakon i da budu efikasni u vođenju postupaka koji su im povereni. Tačno je da postoji veliki broj sudija, ali isto tako ima i dosta zaposlenih stručnih lica; međutim, iskustvo govori da je u proteklih deset godina neselektivno i nezakonito vršen prijem u pravosudne organe. Veliki je broj zaposlenih ljudi koji ne znaju šta tamo da rade i tek na proslavama i godišnjicama vidimo, kada se skupe, da ih ima pet puta više nego što ih viđamo po sudskim hodnicima da nešto zaista rade.
Sa druge strane, povećanje takse znači veću odgovornost za trošenje sredstava. Ova vlada i ova vlast se zalaže za transparentnost u prikupljanju i trošenju sredstava. Međutim, bili smo svedoci da se sredstva u pravosuđu izuzetno nezakonito troše. Bilo je vrlo često podela stanova bez zakonske osnove i o tome postoje mnoge krivične prijave protiv predsednika sudova koji su vršili raspodelu stanova bez ikakvih kriterijuma, bez ikakvog osnova, a samo po osnovu prijateljstva ili partijske pripadnosti.
Dobijali su kredite koje nisu zasluživali. Kredite su dobijali ljudi koji su imali rešeno stambeno pitanje, pa su dobijali kredite za drugu ili treću kuću. O svemu tome postoje krivične prijave i očekujem da će Ministarstvo pravde, Vlada i pravosuđe pre svega, predsednik Vrhovnog suda i predsednici sudova učiniti sve da ti slučajevi ugledaju svetlost dana i da se počinioci takvih nezakonitih radnji izvedu pred lice pravde.
Vrlo često su sredstva trošena nenamenski i nezakonito. U niškom sudu investicije su trajale i 15 godina. Otkako sam postao pripravnik, pre 18 godina, video sam da se taj sud stalno renovira i prepravlja, NjC-i se prepravljaju po pet puta i dan-danas nisu u funkciji, ali zato vidimo da se pločice koje se nalaze u sudskim hodnicima nalaze i u privatnim lokalima nekih sudija, istovetne pločice.
Neki se zalažu za to da se takse ne povećavaju, ali su prikupljali prihode za svoje zarade na vrlo nezakonite načine. Predsednici sudova su imali svoje sponzore koji su im obezbeđivali učešće na seminarima, plaćali skup prevoz i skupe hotele. Sa druge strane, neki su povećavali svoje prihode tako što su od svih klijenata, odnosno od lica kojima su sudili, dobili stanove, odnosno članovi veća koji su odlučivali o pritvorima dobili su lokale u centru Niša, ali na ime svojih supruga. O tome postoje dokazi i ti dokazi su dati Ministarstvu pravde i republičkom tužilaštvu. Očekujemo da će ugledati svetlost dana.
Kada govorimo o ovome, to je u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa naplatom taksi. Ova vlast se zalaže za transparentnost u naplati, zalažemo se za to da takse budu uvećane adekvatno okolnostima u kojima se nalazi naše društvo u odnosu na ono što smo zatekli 2000. godine. Tačno je da su porasli troškovi života, ali je tačno da su porasle i zarade i ovo su takse koje su fiksirane za budući period. Očekujemo rast društvenog proizvoda, očekujemo povećanje standarda i očekujemo apsolutno mogućnost da ljudi mogu da plate ovakve takse. Naravno, to sve znači povećanu odgovornost za sve institucije koje sam pomenuo, počev od Vlade, Ministarstva pravde, predsednika sudova, do samih sudija.
Inače se zalažem da se ubuduće način naplate taksi i način finansiranja pravosuđa promeni. Zalažem se za nezavisni sudski budžet i očekujem da će Vlada u budućem periodu iznaći mogućnost i mehanizme da se prihodi od naplate taksi usmere isključivo za efikasnost rada pravosuđa i za povećanja njegove materijalne osnove. Podržavam pojedine predloge da se poveća uticaj utroška sredstava od onih sredstava koja su prikupljena po osnovu naplate taksi.
Nadam se da će ovo povećanje taksi, uz sve naše zalaganje da nosioci pravosudnih funkcija imaju povećanu odgovornost u novim okolnostima, povećati efikasnost vođenja postupka, ali isto tako i eliminisati sve postupke koji imaju šikanozni karakter i koji služe samo da bi se druga strana omalovažila ili da bi se pred licem javnosti izvrgla ruglu.

Reč ima narodni poslanik Đuro Popović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Janjić.

Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, ponovo je pred nama predlog zakonskog akta Vlade Republike Srbije koji ne može da odoli svakoj ozbiljnoj i najdobronamernijoj kritici.
Bez obzira što predlagač i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama valjda krsti reformskim, mi bismo pre rekli da je uistinu retrogradan i restriktivan u odnosu na sve koji će biti pod njegovim udarom. Predloženi iznosi sudskih taksi zaista su previsoki, i to je rečeno u većini podnetih amandmana, neprimereni su našoj sadašnjici, odnosno ekonomskoj nemoći. Uostalom, u ovoj zemlji do sada ništa nije poskupelo koliko predložene sudske takse.
A, predlagač nas zaista nije uverio u opravdanost svoga rešenja. Baš to najviše brine, dakle - šta se zapravo želi ovim zakonskim aktom. Svakako je opravdano da se onemogući ne baš mali broj uistinu besmislenih sudanija, kojima su skloni mnogi na ovim našim prostorima. Da li je to cilj? Ovo bi doprinelo da se ubuduće sudovi više bave poslovima zbog kojih prevashodno i postoje, odnosno da budu efikasniji.
Međutim, u vidu treba imati, prvenstveno, kome ide na ovaj način oprihodovan novac. Zna se da je namenjen budžetu Republike. Pri tome, predlagač ukazuje da je jedna od svrha sudske takse da rad sudova finansiraju učesnici sudskog postupka, gde bi se uvećanjem sudske takse povećalo i učešće taksenih obveznika u finansiranju rada sudova.
Tačno je to, ali predlagač se ne izjašnjava u kojoj će meri ovaj budžetski prihod biti iskorišćen za uistinu narasle potrebe našeg pravosuđa. Zaista su neophodne korenite promene u pravosuđu. Dalje se ne može bez modernizacije i kadrovskog jačanja sudova, u kojima se i danas radi na davno prevaziđen način, često u korist, tobože, nekakvih državnih i raznih drugih interesa, a ne isključivo po slovu zakona.
Takođe se mora imati na umu da zakonski akt o sudu i sudijama, koji je nedavno donela naša skupština, ograničava radni vek sudija na 65 godina života, a čak i u Vrhovnom sudu ima sudija koji su još stariji. Kada će ove vremešne sudije da ustupe svoje mesto mlađim i svakako poletnijim kolegama.
U celini gledano, Stranka srpskog jedinstva čvrsto ostaje pri svemu na šta smo već ukazali za ovom govornicom, tokom prve rasprave o predloženim taksama. Da podsetim, rekoh da je predlagač trebalo da izvuče pouku o lošim stranama primene dosadašnjeg zakona. Na umu imam da su važeće takse već bile previsoke za mnoge građane, pa i za pravne subjekte. To pogotovo važi za penzionere i invalide, koji su u najvećem delu socijalni slučajevi.
Pravni subjekti, kao davaoci takse, gotovo po pravilu nikada nisu obeštećeni, odnosno u sudskim odlukama ne izriču im se zatezne zakonske kamate za taksu u korist onog ko dobije spor. Najviša taksa za odluku suda u vanrednom pravnom sredstvu, reviziju privrednog spora, na uloženih 150 hiljada dinara na dan 16. aprila 1997. godine iznosila je u dinarskoj protivvrednosti 41.660 nemačkih maraka. Danas bi stranka u parničnom postupku dobila, u ovom slučaju, za obeštećenje oko 5.000 maraka i time bi izgubila više od 36.000 maraka.
Pri tome, imajući u vidu da parničenja traju i po 20 godina, stranka u postupku može da doživi ili doživljava da tuženi nestane iz evidencije privrednih subjekata. Zato oštećenom na datu taksu treba priznati zakonsku zateznu kamatu ili još pravičnije rešenje bi bilo da se uplaćuje taksa tek nakon pravosnažne i izvršne sudske odluke.
Danas živimo u mnogo čemu u siromašnoj zemlji, bar to važi za ogromnu većinu njenih građana, pa je zato apsurdno da razrezujemo takse po meri tzv. razvijenog sveta. Uostalom, još u mnogo čemu aktuelna vlast previđa našu stvarnost, čak i po cenu daljeg obespravljenja građana i osiromašenja nejake privrede.
Iz svega iznetog, poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva neće podržati ovaj predlog Vlade Republike Srbije o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a posle njega Ljubomir Mucić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u uvodnom izlaganju gospodin ministar je rekao da su ovakve takse potrebne zato što se naši građani tuže za sve i svašta. Sredine iz kojih mi dolazimo su slične, u svakoj sredini postoji par ljudi koji se parniče za sve i svašta. Međutim, ogromna većina građana beži od suda i pravosuđa kao đavo od krsta i ne voli da uđe u tu prostoriju niti zgradu, osim ako ima neku preku potrebu. Znači, to opravdanje ne stoji.
Predsedavajuća, obavljajte svoju dužnost, čujete šta urliče onaj gospodin iz desnog ugla.
Ovog puta ću govoriti isključivo o ovom predlogu zakona, a ono što mislim o DOS-ovoj vlasti reći ću večeras u Mesnoj zajednici "Sava" u 18,00 časova.
Gospodine ministre, da iskoristim ovo zato što neću iskoristiti svoje vreme, izađite za ovu govornicu i građanima Pčinjskog okruga objasnite kako već godinu dana član vaše stranke volonteriše, odnosno načelnik okruga, imenovano lice od strane Vlade je volonter. To po zakonu ove države ne može. Izađite i recite im zašto je volonter u Pčinjskom okrugu? Pčinjski okrug je sa najvećim problemima u ovoj državi.
Predlažem da primena ovog zakona (pošto vi za neke zakone predviđate da se primenjuju od 2004. godine, nakon sledećih redovnih izbora), bude od 2004. godine, odnosno od prvih redovnih izbora, pošto tada više nećete biti na vlasti, pa ovakav zakon neće biti ni primenjivan, ovo građani neće morati da plate.
Takođe ne stoji ni vaša igra brojki kojom ste hteli da opravdate ovako visoke takse. Iznosili ste podatke da je prosečna plata, primera radi, bila 100 maraka, a sada je 250, ali pri tom niste rekli da kada je plata bila 100 maraka moglo se kupiti 20% više roba nego što se sada može kupiti za 250 maraka. Ako se kvalitet života građana, od momenta kada su zadnjeg puta podignute sudske takse, kada je određena njihova visina, povećao za pet puta, onda da razgovaramo o tome da i takse povećamo pet puta.
Međutim, građani pet puta gore žive od vremena kada su donete ove takse koje su trenutno na snazi. Gospodo iz DOS-a, zakoni koje ste doneli, kao i zakoni koji su u proceduri, nisu bili u vašem izbornom programu. Pričali ste o nekoj jeftinoj državi koja će malo da košta građane. Izađite na izbore da građani daju onoliko taksi koliko zaslužuju.
I, još nešto, ovakvo enormno povećanje taksi zahteva i nivo usluga; čime vi garantujete da će nivo usluga građanima biti veći, ako se prisetimo vremena od pre par meseci - prilikom imenovanja nosilaca sudijskih i pravosudnih funkcija, imenovali ste lica protiv kojih su vođeni krivični postupci, koji su u toku. Da li će ti ljudi i ti kadrovi koje ste imenovali, a svi su bili članovi vaših stranaka, a rekli ste da će biti depolitizovano sudstvo, garantovati građanima da će imati kvalitetnu zaštitu svojih prava?