Određujem pauzu do 15.00 časova.
(Posle pauze - 15.50 časova.)

Poštovani narodni poslanici, molim vas da, radi utvrđivanja kvoruma, ubacite identifikacione kartice u vaše poslaničke jedinice.
Konstatujem da imamo kvorum.
Nastavljamo načelnu raspravu o Zakonu o sudskim taksama. Ima još četiri prijavljena govornika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a posle njega narodni poslanik Lazar Marjanski.

Dame i gospodo, ovo je eklatantan primer - evo, nakon 45 minuta nakon zakazanog nastavka sednice, skupili smo se, hvala Bogu, ne samo zbog toga što su opozicioni poslanici bili odsutni, već i zbog toga što je poslanička većina DOS-a bila odsutna. Nadam se da ste se lepo odmorili oko ručka, pa možemo da krenemo u nova pregnuća, oko donošenja zakona koji će doneti bolji život u Srbiji.
Nažalost, za ovih godinu dana vaše vlasti malo smo takvih zakona doneli, a, kako je u izgledu, ni u ovom slučaju neće biti bolje nego što je bilo ranije.
Dakle, suština ovog predloga zakona jeste u tome da se sudske takse povećaju za otprilike 10 puta. Najpre moram da kažem da je ovo još jedan eklatantan primer koliko se neozbiljno prilazi pripremi zakonskih predloga, zakonskih projekata, od strane Vlade, pa se tako po ko zna koji put dešava da se pojedini zakonski predlozi stavljaju u skupštinsku proceduru, povlače iz skupštinske procedure, da bi se navodno popravili, u međuvremenu se doteruju, šminkaju, vraćaju se ponovo u skupštinsku proceduru itd. Međutim, to je odlika onoga što danas u Srbiji radi srpska vlada.
Gospodine ministre, zaista imate priliku da izađete za govornicu i da obrazložite sve to, nema potrebe za dobacivanjem.
Dakle, neozbiljnost je jedna od karakteristika rada ove vlade i mislim da će u ovom slučaju biti izuzetno važno da skrenemo pažnju na činjenicu da će u situaciji kada je skoro dve trećine stanovništva u Srbiji na ivici siromaštva, što jeste tako po nekima (dve trećine stanovništva u Srbiji na ivici siromaštva, gospodo, ako niste čuli), vrlo je teško prihvatljivo većini stanovnika i ovo povećanje sudskih taksi.
Naime, ako možemo da se složimo da je eventualno do povećanja cena došlo zbog toga što je moglo da dođe i do povećanja, kao što neko reče do povećanja plata (ali, nažalost, došlo je samo do povećanja cena) moramo da kažemo da su i kazne za saobraćajne prekršaje takođe dosta uzdrmale ljude koji nemaju ni sredstva za osnovne životne potrebe.
Ali, budimo objektivni - tačno je da treba poboljšati stanje u pravosuđu, tačno je da sudije i radnici u pravosuđu nisu adekvatno plaćeni. Zbog toga i obećanja o platama od preko 1.000 maraka ili oko 1.000 maraka zaista treba ispuniti, ali naša očekivanja, i očekivanja svih onih koji su 5. oktobra ili ranije glasali za DOS i koji su vam poverili glas, nisu bila u tom smislu da će vaša vlast biti usmerena na povećanje kazni, sudskih taksi, na povećanje cena, već da će se u Srbiji stvoriti atmosfera blagostanja i da će se povećanjem produktivnosti i povećanjem proizvodnje svih privrednih subjekata stovoriti situacija da se budžet brže puni i da možemo da očekujemo izuzetno povećanje životnog standarda.
Nažalost, do toga nije došlo; kažem - nažalost. Međutim, moramo da konstatujemo da će u ovom slučaju, za razliku od saobraćajnih prekršaja ili cena struje i komunalija, dakle u slučajevima kada ljudi ne mogu međusobno da se dogovore već moraju da se za rešenja svojih sporova obrate sudovima, oni koji ne budu u mogućnosti da plate sudske takse, doći u situaciju da budu onemogućeni da zaštitu svojih prava traže pred sudovima.
Na svu sreću, tu je i institut siromaškog prava koji omogućava da onaj ko pred sudom dokaže da nije u prilici da plati sudske takse može da ostvari svoje pravo pred sudovima. U isto vreme moram da skrenem pažnju da će to napraviti izuzetan krkljanac ili gužvu pred centrima za socijalni rad. Naravno, malo će olakšati rad sudovima u prvo vreme, ali centri za socijalni rad u opštinama ili međuopštinski centri će biti prenatrpani zahtevima za izdavanje potvrda radi regulisanja siromaškog prava.
Mogu da se složim da je cilj reformske politike u pravosuđu podizanje efikasnosti sudova, mogu da se složim da cilj treba da bude osiguranje nezavisnosti sudova, međutim, nikako ne smemo da dozvolimo da nezavisnost sudova, za razliku od ovoga što se na posredan način obezbeđuje putem povećanja sudskih taksi, bude obezbeđena donacijama nekih stranih vlada, kao što je to nedavno bila donacija oko izgradnje ili adaptiranja zgrade Vrhovnog suda. Moram da kažem da podizanje efikasnosti sudova na ovaj način neće biti umnogome ostvareno.
Kada smo već kod toga, da bi se povećala efikasnost sudova možda bi bilo adekvatnije popuniti ona upražnjena sudijska mesta, o čemu sam u nekoliko navrata već govorio. Želim da istaknem da su u Okružnom sudu u Pirotu nepopunjena tri sudijska mesta od ukupno sedam i da je, u cilju sprečavanja korupcije ili negativnih pojava u pravosuđu, možda bolje i efikasnije sankcionisati one među sudijama, koji su i nakon 5. oktobra (a takav jedan primer je postojao nedavno u Pirotu) eventualno primali mito ili na bilo koji drugi način ljagali sudijsku funkciju.
Takođe, moram da kažem da je, nažalost, jedan od rezultata reforme u oblasti pravosuđa, koja je toliko izuzetna, i taj, da je veliki broj sudija i javnih tužilaca napustio mesto sudije i otišao u advokate. Nažalost, opet moram da konstatujem da nema velikog broja primera da su advokati prešli u sudije. Zbog čega? Naravno, zbog toga što stanje u pravosuđu ni iz daleka nije dobro.
Dozvolite mi da se osvrnem na nekoliko napomena koje je ovde u uvodnom izlaganju gospodin uvaženi ministar Batić rekao u vezi sa parničarskim mentalitetom. Tačno je da naši ljudi vole da se tuže, tačno je da vole da se sude; postoji jedna anegdota - postoji jedno selo blizu Pirota koje se zove Krupac i kada bi neko iz Krupca dobio sedmicu na lotou verovatno bi se odlučio da tuži celo selo, pre nego da kupi novi traktor.
Međutim, u cilju suzbijanja parničarskog mentaliteta nisu osnovane nekakve crne antikorupcijske trojke u okviru MUP-a, nisu organizovani nekakvi vrući telefoni na koje 24 časa mogu da se jave oni koji žele nekoga da tuže; a u isto vreme deklarativno se zalagati za suzbijanje parničarskog mentaliteta podizanjem sudskih taksi je zaista nerealno.
I na kraju, kada ljudi ne mogu da reše svoj spor na miran način, kada ne mogu da se obrate sudovima za rešavanje tog spora, oni će pribeći onome što je prirodno - samopomoći, a to u ovoj izuzetno napetoj situaciji u kojoj se nalazimo i u izuzetno složenom vremenu u kome živimo (nećemo da ulazimo u razloge zbog čega je tako) može da bude izuzetno opasno.
Zbog toga SPS neće podržati ovaj predlog zakona, jer smatramo da su predložene takse izuzetno velike. Ne bih želeo da nabrajam članove koji su zaista vrlo loši, ali, na kraju krajeva, i usvajanje amandmana kojima se određuje vrednost predmeta spora radi naplate takse od recimo 25.000 dinara, sama činjenica da su ti iznosi smanjeni za polovinu, govori dovoljno u prilog naše tvrdnje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Vladimir Garčević.
Nijedan od poslanika nije prisutan, ni Lazar Marjanski, ni Hranislav Perić, ni Vladimir Garčević.
Ovim završavamo raspravu u načelu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, odnosno nisu prisutni, da li predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa žele reč? Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić, ovlašćena predstavnica SRS po ovoj tački dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je, mogli ste svi u to da se uverite ukoliko ste upoređivali ovaj predlog teksta sa onim prethodnim koji je ministar svojevremeno povukao iz procedure, da nema nikakve razlike, sem u članu 31. stav 2. gde je promenjeno u jednom tarifnom sistemu brojka 1.000 brojkom 300, pa se zaista pitamo šta je bio razlog da se ona onakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama povuče, a da se sada opet parlamentu da na razmatranje i usvajanje istovetni tekst.
Ili je u pitanju neka politička trgovina između partija u okviru DOS-a ili je u pitanju opet potcenjivanje parlamenta, što nije redak slučaj da se doživljava ovde od strane predstavnika Vlade i Vlade u celini. Juče smo imali priliku da čujemo ministra Božidara Đelića da nas naziva pogrdnim imenima, da ovde viče i galami, u jednom vrlo neurotičnom stanju, na narodne poslanike, zaboravivši verovatno da je on gost u ovom parlamentu, a da smo mi domaćini. To je verovatno stvar kulture, stvar nekog civilnog društva za koje se zalaže DOS, ali na najbolji mogući način to oslikava upravo tu civilnu kulturu pripadnika DOS-a.
Ministar nam je ovde u nekoliko navrata govorio o razlozima za donošenje ovog zakona, pre svega se osvrćući na potrebu da se izvrši usklađivanje sa rastom zarada i rastom cena za protekle četiri godine. Pored toga, rečeno nam je da smo usvajanjem Zakona o budžetu praktično pristali na povećanje sudskih taksi, jer je ta ideja o povećanju sudskih taksi već bila ugrađena u Zakon o budžetu. Ja vas podsećam da je Zakon o budžetu kritikovan od strane poslanika Srpske radikalne stranke i da smo glasali protiv njega, pre svega zbog toga što smo smatrali da je on nerealan. Ako je on bio nerealan, nerealan je i ovaj predlog zakona koji je danas pred nama.
Takođe nam je rečeno da sudske takse idu na poseban konto i da 50% ide za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, za materijalne troškove i posebne namene. Već smo imali priliku da vidimo kako se poboljšava položaj zaposlenih u policiji povećanjem prekršajnih kazni, a sada treba da se poboljšaju plate zaposlenih u pravosuđu i to samo sudija i tužilaca uglavnom, kojih ima oko 3.000. Ovako bi i mali Perica mogao da obezbedi sredstva za povećanje plata, a mi smo očekivali od ove ekspertske vlade da pronađe neka druga sredstva u budžetu da bi svoje predizborno obećanje ispunila.
Takođe se pitamo hoće li se iz ovih sredstava, odnosno iz džepova građana koji uredno plaćaju sve poreze i očekuju da za uzvrat od države dobiju pravosuđe kakvo zaslužuju, policiju kakvu zaslužuju, zdravstvo kakvo zaslužuju, finansirati putovanje naših sudija po belom svetu, gde ih neko edukuje kako oni treba u Srbiji da sude. Kao da svaki sudija ne zna da treba da sudi na osnovu Ustava, zakona i po svom slobodnom sudijskom uverenju, ali očigledno se radi upravo o edukaciji kakvo to slobodno sudijsko uverenje treba da bude i kako Ustav ne treba da se poštuje.
Tvrdnja da su takse povećane samo pet puta nije tačna, jer ste vi gospodo uspeli i marku da devalvirate; i ako nema inflacije kao što kažete, jer je nema u onolikoj meri kolika ona zaista jeste, onda nema mesta povećanju sudskih taksi u nekim slučajevima i do 50 puta. Ja vas podsećam da su cene osnovnih životnih namirnica znatno povećane, da danas jedna četvoročlana porodica koja dnevno kupuje dva hleba, litar mleka, dva jogurta, za mesec dana samo za te izdatke mora da izdvoji oko 6.600 dinara, a to je ta vaša prosečna plata kojom se ponosimo danas u Srbiji. Pored toga, moramo da platimo struju i komunalije, jer ako ne platimo onda nam je, naravno, isključe. Kolika je cena struje, to danas građani najbolje vide i upravo ovih dana stižu računi koji zaista nisu mali.
Ministar nam je, apelujući na nas da glasamo za ovaj zakon, rekao - ako želite podizanje nivoa pravosuđa, nezavisno sudstvo, onda treba da glasate za ovaj zakon. Želimo i nezavisno sudstvo i da pravosuđe radi na višem nivou i da sudije imaju plate kakve zaslužuju, ali želimo takođe da se poboljša položaj pekara, mesara, putara, profesora, zdravstvenih radnika, pa vas pitam kako ćemo i na koji način to uspeti? Svi građani moraju na ovaj način da iz svojih džepova plaćaju pravosuđe, iako već finansiraju državu kroz poreze, akcize, carine i kroz ostala davanja.
Kažete da su plate zaposlenih u pravosuđu u Sloveniji negde oko 4.000 maraka - kod nas, naravno, te plate ne mogu da budu ni približno toliko, i da su nam zbog toga sudije depresivne. Verujem da jesu, a depresivni su i radnici u "Zastavi", neki su izvršili samoubistvo, deca nam se ovih dana ubijaju u školama i pitamo se zašto, da li zbog toga što su im roditelji depresivni jer ostaju bez posla, da li zbog toga što su nam u škole ušle sekte, jer su i mnogi direktori članovi pojedinih sekti, da li zbog toga što imamo ovakvog ministra prosvete kakvog imamo. Molim vas, nemojte samo o sudijama i o njihovoj depresiji. Danas je 97% građana Srbije u depresiji jer ne zna kako da preživi i kako da nahrani svoju decu.
Pitam vas, ako je došlo recimo do ovakve telesne povrede (imamo često granicu lake i teške telesne povrede) :muž je istukao ženu, žena podnese prijavu, javni tužilac nađe da nema mesta pokretanju postupka po službenoj dužnosti, ostane na njoj da ona tuži privatnom tužbom za nanete telesne povrede - hoće li jedna takva sirotica imati para da to uradi? Ja sam ovih dana imala priliku da sretnem jednu takvu ženu na ulici, koja mi se požalila i rekla - ne, ja sada ne mogu da tužim, nemam para za tolike takse i sudske troškove.
Znači, pravda će biti mnogo teže dostupna širokom sloju građana u našoj državi. Još nešto što je veoma važno za ovaj zakon: ako ne može da se naplati sudska taksa, kao i svi drugi troškovi spora, naravno ide prinudna naplata u izvršnom postupku i prvo se oduzimaju pokretne, pa onda nepokretne stvari. Tako će tužilac da stekne verovatno pravdu koju će dugo čekati, ali će ostati bez neke pokretne stvari iz svog domaćinstva ili čak nepokretnosti, obzirom da ovako strmoglavo idemo ka siromaštvu, jer koliko postupak traje, čovek u međuvremenu može i potpuno da osiromaši. Ako ste hteli da poboljšate ažurnost, trebalo je da predvidite da se takse plaćaju nakon pravosnažnosti presude i tada bi to sigurno stimulativno delovalo na sudije da spor traje što kraće, da se postupak što pre završi. Ali, toga nema u ovom zakonu. Prvo plati, a pravdu čekaj, do nje se uvek teško dolazilo.
Zbog svega ovoga što sam sada iznela i zbog svega što su moje kolege u načelnoj raspravi iznele, Srpska radikalna stranka će glasati protiv ovakvog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama.

Da li se još neko od predstavnika, odnosno predsednika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Marković, predsednik poslaničke grupe SSJ.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva smatra da namera nije loša, ali je loš način kako da se realizuje i da se dođe do onoga što se želi, odnosno da se povećaju plate sudijama u sudovima. Poznato je da i sudije ne mogu ništa drugo da rade u privatnom životu, ne smeju da imaju svoj butik, svoju firmu, svoj ugostiteljski objekat ako im je jedino zanimanje posao koji rade u sudu.
Mislim da treba povećati platu sudijama, ali ne na ovaj način da građani moraju na osnovu sudskih taksi da plate, pa da se tako do te cifre. Takođe, ako je jedan sudski proces, jedan sudski spor, 20.000, tužilac mora da plati 1.000 dinara i još 4%, što je 1.800 dinara, mora da plati sudsku taksu. Ako uzme advokata za jedno ročište, prema informacijama koje imamo, to je 2.400 dinara; ako ima više ročišta, to će izaći oko desetak hiljada dinara. Onaj ko treba da tuži nekog za neki problem će možda nekada izgubiti skoro polovinu od vrednosti, ako je 20.000 bio sudski spor.
Nije problem ako tužilac dobije spor i tuženi plati tu cifru, ali je problem ukoliko tužilac ne predvidi neke pojedinosti (a 99% onih koji tuže nekog nisu s pravne strane informisani), izgube taj proces, onda se dešava da ima duplu štetu - i onu štetu za 20.000 dinara ako mu neko duguje ili mu je napravio neku štetu, i plus 10.000 dinara sudske takse i ročišta za advokate.
Mislimo da su bitni sledeći segmenti u našem društvu - sudstvo, policija, vojska, zdravstvo i prosveta. Kako ćemo povećati plate ostalima, kako ćemo povećati plate policajcima? To je jedan veliki problem u Srbiji i mislim da naša vlada treba veoma brzo da predloži neko rešenje ali ne putem kazni, onih kazni koje su pre par dana stupile na snagu, već da se preko budžeta poveća plata policajcima, jer znamo da je policija u zadnjih 10 godina mnogo toga uradila za Srbiju i srpski narod i da je više puta zaštitila Srbe, naročito na Kosmetu, kao i da policija ima najveći broj žrtava. Veliki broj policajaca je nastradao jer im je bila obaveza da se nađu tamo gde je zemlja ugrožena.
Smatramo da ažurnost sudova na ovaj način može da bude bolja nego što je bila do sada, ali Stranka srpskog jedinstva misli da zakon treba malo da pooštrimo. Očekujemo od ministra da će u ovu skupštinu da uđe oštriji zakon, da svi oni koji se bave kriminalom, oni koji kradu automobile, u odbrani ne koriste onaj član po kome taj ko je ukrao automobil može da kaže da je uzeo automobil kao pozajmicu i onda ima olakšavajuće okolnosti u toku sudskog procesa. Znamo da je to veliki problem i da se u gradu kradu sve vrste automobila. Nije više kao pre pet, šest ili deset godina da se kradu samo skupoceni automobili.
Mislimo da je i prosveta u veoma lošoj situaciji i da naša vlada treba da iznađe model kako da povećamo plate profesorima, nastavnicima, učiteljima, (jer je poznato da oni vaspitavaju našu uvaženu decu) da mogu da prežive od svoje plate, koja je u poslednje vreme veoma mala.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj predlog zakona zbog toga što se građani opterećuju putem taksi. Mislimo da nije dobro što su plate u Srbiji veoma male i kada se budu povećale plate u Srbiji, ne onoliko puta koliko su povećane takse, ali bar da svako od radnika u Srbiji može da živi od svoje plate, može da ishrani četvoročlanu porodicu, tada ćemo možda i prihvatiti ovaj predlog zakona. Znači, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč? Za reč se javio ministar pravde i lokalne samouprave gospodin Vladan Batić. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi posmatrači, bilo je u više navrata pomena zašto je svojevremeno povučen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Iz prostog razloga što se moralo sačekati donošenje paketa pravosudnih zakona, da bi postojala neka korelacija, neka logična veza između ostalog unapređenja i finansiranja zaposlenih u pravosuđu, a pre svega nosilaca pravosudnih funkcija, da bi se raspravila ta situacija sa pravosuđem, odnosno sudskim budžetom, i da to ne bi visilo sa jedne strane. To je jedan razlog, primarni razlog.
S druge strane, nije tačno da nisu neke odredbe izmenjene i da nisu neke stavke u pojedinim tarifnim brojevima smanjene. Dakle, toliko što se toga tiče.
Ne bih ponavljao ono što je već rečeno. Tvrdim odgovorno da je visina sudskih taksi koje su predviđene ovim zakonom apsolutno na nivou a možda čak i ispod onoga nivoa koji je bio 1997. godine, kada je poslednji put izvršena izmena.
Bilo je konstatacija da to neće doprineti efikasnosti pravosuđa, da neće doprineti pozitivnim promenama u pravosuđu. Moram da kažem da ovo nije izolovan stav Ministarstva pravde. Ovaj predlog zakona je rađen u potpunosti u dogovoru sa nosiocima pravosudnih funkcija. U njegovoj izradi i u dogovoru oko visine pojedinih taksi učestvovali su predsednik Vrhovnog suda, Društvo sudija i Udruženje tužilaca, dakle, one su po meri pravosudnih organa.
Mi moramo da podignemo nivo pravosuđa. Između ostalog, podizanjem sudskih taksi ne smemo da dovedemo do toga da se pravosuđe do te mere devalvira, da sudski postupci budu do te mere bagatelni da izgube svaki smisao, da nema nikakvog respekta prema pravosuđu. Takođe tvrdim da najugroženiji slojevi neće biti posebno diskreditovani odredbama ovog zakona. On ide proporcionalno, upravo prema vrednosti spora.
Dakle, nije to ništa što je izuzetak. A, kada se pomenu reforme pravosuđa, one su započete na pet koloseka. Nova zakonska regulativa - tu je urađeno puno toga, kadrovske promene u pravosuđu - moramo da odvojimo žito od kukolja, moramo da odstranimo iz pravosuđa one koji su ga iskompromitovali, one koji su učestvovali u montiranim političkim procesima, koji su se obogatili u pravosuđu, koji su na razne načine zloupotrebili tu najvišu funkciju u jednoj zemlji.
Treća vrsta reformi je direktno vezana za sudske takse, za podizanje materijalnog, organizacionog, tehničkog i svakog drugog nivoa pravosuđa; stvaranje jednog ambijenta za afirmaciju slobodnog i nezavisnog sudstva.
Dame i gospodo, pre nekoliko dana, posle više decenija, Vrhovni sud Srbije dobio je svoju zgradu. Bila je bruka i sramota - ponavljam po ko zna koji put - Srbija je bila verovatno jedina zemlja u Evropi u kojoj Vrhovni sud te zemlje nije imao svoju zgradu. Zgrada je obnovljena iz donacija. Ne možemo samo da se baziramo na donacijama, ne možemo da se baziramo ni na budžetu, koji je skroman, restriktivan, jer, nažalost, ova vlada je nasledila prazne fondove, prazne kase. To je naše nasleđe od bivšeg režima i onda moramo da iznalazimo formule, da podignemo nivo pravosuđa.
Edukacija - govorio sam da su ljudi bili demoralisani, depresivni, tačno tako. Jednostavno, ne može neko sa 150 ili 200 maraka, neko ko brine o egzistencijalnim problemima, kome je ugrožena osnovna egzistencija, da se posveti potpuno jedinom poslu koji sme da radi, a to je sudijska ili tužilačka funkcija.
Otvoren je po prvi put u istoriji pravosuđa u Srbiji jedan reprezentativni centar za edukaciju. Mi smo u Evropi, u 21. veku, i moramo da primamo znanja savremenog, evropskog zakonodavstva, modernog evropskog pravosuđa. To je naša obaveza. Obezbeđena su sredstva od 2,4 miliona evra za edukaciju. I, konačno, povećana je efikasnost pravosuđa. Takse koje su na dnevnom redu su u funkciji afirmacije ovih osnovnih reformskih ciljeva.
Srbija će imati slobodno i nezavisno sudstvo. Ona ima izvanredne mlade pravničke potencijale, kao retko koja zemlja u svetu, i nemamo mi brige za perspektive srpskog pravosuđa. I ovaj zakon je upravo u funkciji te budućnosti i tih perspektiva. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Pošto više nema prijavljenih za reč, zaključujem načelni pretres i stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, u načelu.

Za 137, protiv 58, uzdržanih nema, nije glasalo pet, od ukupno 200 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o sudskim taksama.

Otvaram raspravu o Predlogu zakona o sudskim taksama, u pojedinostima i prelazimo na odlučivanje o amandmanima.

Za reč se javio predsednik poslaničke grupe DOS, gospodin Čedomir Jovanović.