PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 20.02.2002.

18. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

18. dan rada

20.02.2002

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 11:10 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Podsećam narodnog poslanika, da s obzirom da je predstavnik vaše poslaničke grupe pozvao na striktno poštovanje Poslovnika da ako izađete i dobijete reč u raspravi o amandmanima, da morate da govorite o sadržaju amandmana koji ste podneli na član 16.

Slobodan Janjić

Srpska radikalna stranka
I za ovo se plaćaju takse, pa ću vam navesti primer. Biznismeni sa kojima posluje dotični biznismen obično  ih, po njegovoj priči, edukuju a ja kažem ekshumiraju, obično ih zadnji vide patolozi, a on kaže - patalozi, tako da o njegovom biznisu ne mogu mnogo da raspravljam ovde.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Molim narodnog poslanika da ne izražava netoleranciju...

Slobodan Janjić

Srpska radikalna stranka
Gospodo izađite na crtu, vreme je za izbore.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
... na način na koji ljudi govore. Neukusno je i neprimereno dostojanstvu Narodne  skupštine, svako govori onako kako je naučen u detinjstvu i ima pravo da to čini i nije primereno ponašanju narodnog poslanika da ismeva govor drugog narodnog poslanika...

Slobodan Janjić

Srpska radikalna stranka
Nije primereno ako ti edukovani patolozi vide na tim pacijentima betonske cipele.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 28, protiv 82, uzdržanih nema, nije glasao 51, ukupno 161 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada, Odbor za finansije i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Zlatan Jovanović

Srpska radikalna stranka
 Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na jučerašnje izlaganje gospodina ministra pravde i lokalne samouprave Vladana Batića. Naime, on je u svom izlaganju rekao da ove sudske takse koje se naplaćuju od građana ne idu na račun Ministarstva pravde već u poseban fond, poseban račun budžeta, i da će se deo tih prihoda od 50% vratiti sudovima za poboljšanje njihovog materijalnog položaja.
Mene interesuje, a čini mi se da ministar to nije juče rekao, šta je sa ostalih 50% od ovih prihoda, gde oni idu i šta se od njih finansira. Takođe moram da napomenem da je ministar rekao da se radi o značajnim prihodima, negde oko 400 miliona dinara.
Znači, pitanje je gde je ostalih 50%, zašto se to sve ne vraća sudovima, jer znamo da su nam sudovi u lošem materijalnom položaju.
Što se tiče želje i namere Vlade da ostvari ovaj budžet, koji je projektovan za ovu godinu u iznosu od 230 milijardi dinara, to je blizu osam milijardi maraka, ta želja Vlade je sasvim legitimna i legalna, i ona je logična.
Međutim, Vlada je svojim potezima, koje čini, posebno u ovoj godini, a počela ih je prošle godine, otpuštanjem velikog broja radnika, jedan svoj značajan izvor budžetskih prihoda uskratila. Naime, mnogobrojni radnici koji su otpušteni, više neće plaćati porez na dohodak građana, a taj porez je bio jedan od značajnih prihoda budžeta.
Vlada pokušava da to nadomesti na drugi način, pokušava to da nadomesti astronomskim kaznama za saobraćajne prekršaje, astronomskim porezima, i evo sada i ovim astronomskim sudskim taksama.
Što se tiče samog amandmna koji sam podneo u ime SRS, on se odnosi na član 17, odnosno, bolje rečeno na tarifni broj 15 - Zakona o sudskim taksama - ovaj amandman je u skladu sa zalaganjem SRS da se ove takse smanje i da budu primerene trenutku u kome živimo, odnosno ekonomskoj moći građana Srbije, koji plaćaju ove takse.
Tarifni broj 15 odnosi se na uknjižbu, ili predbeležbu prava svojine, i u ovom predlogu zakona predviđeno je da se takse za uknjižbu i predbeležbu prava svojine povećaju od tri do osam puta. Ovde postoje četiri stava, četiri tarifna stava, i povećanje iznosi od tri do osam puta.
Moj predlog, odnosno predlog SRS, jeste da se ovo povećanje svede na maksimalnih 100 posto, u odnosu na postojeće stanje, po sada važećem Zakonu. Znači, da ovi iznosi ne pređu povećanje od sto posto. Smatram da je to sasvim realno za ovaj trenutak u kome živimo i da je to ono što građani Srbije mogu da plate po osnovu sudskih taksi za uknjižbu i predbeležbu prava svojine.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih učesnika u raspravi želi reč?
Ima reč ministar, gospodin Vladan Batić.

Vladan Batić

Pa evo, samo u jednoj rečenici pokušaću da odgovorim na pitanje uvaženom poslaniku, gospodinu Zlatanu Jovanoviću. Tačno je da je Zakonom o budžetu projektovano da vrednost od oko dve milijarde dinara na godišnjem nivou praktično predstavlja novi sudski, odnosno pravosudni budžet, i to je van konta, van računa Ministarstva pravde, i to ide na unapređenje pravosuđa i direktno se ubrizgava u pravosuđe. Dakle, ne preko zajedničke kase, ne preko budžeta, nego direktno preko te vrste sudskog, odnosno, praktično pravosudnog budžeta za unapređenje rada sudova, za materijalne troškove, posebne namene, i pre svega pobošljanje materijalngo položaja nosilaca pravosudnih funkcija.
Preostalih 50% prihoda, koji se realizuju putem naplate sudskih taksi, ulazi u budžet i vršiće se distribucija, kao što je to činjeno i do sada. Ja sam rekao da nam je želja da se upravo rastereti budžet, što se tiče nosilaca pravosudnih funkcija, materijalnih troškova, posebnih namena, i da onda ono što se vraća pravosuđu iz zajedničke kase, posluži za unapređenje materijalnog položaja ostalih zaposlenih u pravosuđu, a njih je praktično, mimo tri hiljade nosilaca pravosudnih funkcija još 60.000, jer moramo da napravimo jedan balans, jednu nivelaciju, a ne neko da dobija velike plate, a drugi mrvice.
Dakle, takođe, će se ta sredstva trošiti i ona idu na ovaj standardni dosadašnji način, preko budžeta, ka računu Ministarstva pravde.