Pošto je Zakonodavni odbor prihvatio pravno-tehničku redakciju, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima i odlučivanje o amandmanima, da li predlagač želi reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, u celni.

Molim vas da se izjasnite glasanjem.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za 130, protiv 55, uzdržanih nema, nije glasalo 9, od ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU (načelna rasprava)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Petrović, Dragan Lazić i Dušan Ilić, Božidar Vučurović, Veroljub Arsić, Dragan Čolić, Goran Cvetanović, Dragoljub Stamenković, Branislav Blažić, Vitomir Plužarević, Gordana Pop-Lazić, Lazar Marjanski, Stevan Kesejić, Miroljub Veljković,Aleksandar Vučić, Božidar Vujić, Srboljub Živanović, Slobodan Janjić, Zlatan Jovanović, Nataša Jovanović, Petar Jojić, Ljubomir Kragović, Tomislav Nikolić, Milorad Mirčić, Rade Bajić i Hranislav Perić, Stevan Ž. Guduruć, Ljubomir Mucić, Slobodan Tomović, Nebojša Jović, Golub Rajić, Joca Arsić, Sreten Mitrović, Miomir Ilić i Zoran D. Nikolić, Hranislav Perić, Vladimir Garčević, Jovan Todorović i Radojko Petrić.

Amandmane su, pisanim putem, povukli narodni poslanici: Rade Bajić i Hranislav Perić na član 58. a narodni poslanici Srđan Petrović, Dragan Lazić i Dušan Ilić na član 12. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade Republike Srbije o podnetim amandmanima.

Na sednici Odbora za finansije mišljenje je izdvojio narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 90. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje srazmeno broju poslanika te poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da predaju liste prijavljenih govornika po ovoj tački dnevnog reda.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača, ministar finansija, gospodin Božidar Đelić želi reč? (Da.)

Gospođo predsednice, poštovani potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, prvo bih hteo da vam pokažem ove dve stvari: u mojoj levoj ruci je budžet za 2000. godinu, on ima deset stranica i 30 članova; da ne bi ispalo da sada ponovo pričam o tome kakva je ova ili ona vlast, sada je u mojoj levoj ruci budžet koji ste izglasali pre nekoliko nedelja, to je budžet za 2002. godinu. Tu je pomno obrazloženje, ali u celosti je on stao na 36 stranica i u nekih 20 članova.

U mojoj desnoj ruci je budžet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1927/28. godinu. To je bila jedna parlamentarna monarhija. Ako otvorite ovo štivo na bilo kojoj strani, vidite tu našu bivšu državu, jer imamo neki kontinuitet, zar ne, i vidite, na primer, predviđena sredstva za osoblje u raznim banovinama, vidite po svakom ministarstvu šta je tačno predviđeno, do zadnje šibice. Mogu da vam dam nekoliko primera: Univerzitet u Beogradu - predviđeno je bilo 100.000 dinara za kancelarijski materijal; ogrev za sve zgrade Univerziteta, sa klinikama, univerzitetski dom i univerzistetsku biblioteku - milion dinara; osvetljenje i voda 600.000 dinara. Bilo je tu isto i obaveza po ugovorima. Troškovi službe u pograničnim zajedničkim stanicama, prema ugovorima itd.

Ruku na srce, donošenje ovakvog budžeta nije nikada bilo lako. U mnogim godinama Vlada je morala da radi po dvanaestinama, jer je bilo teško izglasati ovakav budžet, a ako bih uzeo i budžet nekih drugih zemalja u našem okruženju...

(Glas iz sale: Ko je bio tada ministar finansija?)

... ne znam ko je bio tada ministar finansija, nije potpisano.

U svakom slučaju, mogu da kažem da su budžetska rasprava i kontrola izvršenja budžeta na mnogo zavidnijem nivou u drugim zemljama i bile su na zavidnom nivou pre Drugog svetskog rata i u našoj zamlji. Samim tim, izuzetna mi je čast danas što se pred nama nalazi ovo štivo - zakon o budžetskom sistemu, koji je u mnogo čemu tehnički zakon, mislim da je možda jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji, od onih koji je vama predložen otkada zasedate u poslednjih 13 - 14 meseci. Zašto iznosim ovakvu ocenu? Zato što mislim da je ovaj zakon jedan od najvažnijih koji će ovaj dom doneti, ako glasate za njega. Ovaj zakon je sistemske prirode i uveren sam da će unaprediti duh parlamentarizma i u značajnoj meri ojačati kontrolu zakonodavne nad izvršnom vlašću.

U ovom zakonu se veoma precizno uređuje planiranje, priprema i donošenje budžeta Republike Srbije, planiranje, priprema i donošenje budžeta autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda, izvršenje budžeta, izdavanje državnih garancija, preuzimanje garancija. Kao što ste videli, to je bilo pre dva dana, po prvi put za dugi niz godina, predmet rasprave. Ovim zakonom je to još bolje regulisano. Upravljanje dugom, budžetsko računovodstvo koje mora biti specifično, ne može više biti isto posvećeno onome čemu i računovodstvo privatnih preduzeća, jer cilj države nije da napravi profit. Budžetsko računovodstvo mora biti tu da obezbedi bolju kontrolu, pre svega.

Sve to će biti moguće zahvaljujući jednoj novouvedenoj instituciji trezora Republike, odnosno trezora nižih nivoa vlasti. Ovde je isto uvedena interna kontrola i revizija, a to ne samo na nivou Republike, nego i na nižim nivoima vlasti. Oni su osnovani ne samo za direktne i indirektne budžetske korisnike, nego i za javna preduzeća i za sva ona preduzeća u kojima ta javna preduzeća imaju većinu.

Mogu da kažem da i ovaj zakon u ovom momentu, sa ovim Ustavom Republike Srbije, ne može da ide onoliko koliko bi trebalo da ide. Ovaj zakon će omogućiti da prvi put ovaj dom ima precizan uvid u to šta se dešava u domenu obaveznog socijalnog osiguranja. Šta to znači? Znači da i u Fond PIO, i u Republički zavod za zdravstveno osiguranje, i u druge penzione fondove, za poljoprivrednike, za nezavisne, isto tako i u Zavod za tržište rada, ovim zakonom će najzad ovaj dom imati uvid. Za sada nećete glasati zato što Ustavom to nije moguće, ali ćete dati saglasnost na finansijske planove, a to je i te kako važno. Danas, u tim budžetima, budžetima tih fondova obaveznog socijalnog osiguranja, ima više novca nego u budžetu Republike Srbije. Samim tim, ovaj zakon će omogućiti da ovaj dom ima celokupnu sliku i da se izjasni o svim aspektima javnih finansija naše države.

Uz to, ovim zakonom će se uspostaviti veoma čvrsta pravila igre. To je veoma važna stvar zato što, ako pogledamo kakvo je bilo nasleđeno stanje javnih finansija, a ne bih danas ovom prilikom hteo da se ponovo osvrnem na one godine rasula u tom domenu, mislim da će izveštaj budžetske inspekcije za 2000. godinu, koji je priložen u završnom računu za budžet 2000. godine, koji će biti, koliko znam, jedna od tačaka na sledećem zasedanju ovoga doma, biti prilika da o tome ponovo pričamo.

Nasledili smo jednu nepostojeću budžetsku inspekciju koja je imala samo četiri čoveka za celu teritoriju Srbije. Pa, eto, za tu budžetsku inspekciju, na budžetu za 2002. godinu smo bili primorani da zaposlimo ljude iz ZOP-a, ljude iz Republičke uprave javnih prihoda, sve bivše SDK-ovce, da urade taj nužni posao. To napominjem samo da bih podsetio na ono što je već urađeno na uvođenju fiskalne discipline i jačanju javnih finansija u proteklih 13 meseci.

Međutim, ovaj zakon, ako ga izglasate, daće onaj pravi okvir za uvođenje reda u javnim finansijama. On uvodi nove sisteme interne kontrole u ministarstvima i ustanovljava tu pravu budžetsku inspekciju i reviziju kao mehanizam preko kojeg će Ministarstvo finansija i ekonomije, u ime Vlade, kao i u svim savremenim državama, moći da ostvaruje kontrolu nad onima koji su već obavili internu kontrolu, kontrolu nad primenom zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja korisnika budžetskih sredstava i javnih preduzeća, a što je i te kako važno.

Videli smo to u mnogim javnim preduzećima, gde je uz kontrolu krenula revizija načina rada i efikasnije sprovođenje zakona, što znači da ta interna budžetska inspekcija i revizija ne treba da se ograniči samo na pronalaženje nekih nezakonitih radnji ili pak nenamensko trošenje novca, već da se pretvori u savetodavno telo, kako bi se te pojave otklonile na duži rok i popravio način na koji se radi u javnim finansijama. Naravno, ovim slika neće biti kompletna; kao što znate, radićemo i u ovom domu do juna meseca, jer treba da se izradi nacrt zakona o vrhunskom računovodstvenom sudu. To će biti tzv. eksterna revizija koja će odgovarati vama, a ne Vladi i koja će raditi sličan posao, ali na različiti način od ove interne revizije koja je isto tako veoma važna.

Ta interna revizija će služiti izvršnoj vlasti da proveri da li sve ide po zakonu i da daje savete, a eksterna revizija, koju će drugi zakon regulisati i stvoriti taj vrhunski računovodstveni sud do 1. januara 2003. godine, biće onaj nužni komplementarni dodatak koji će još pojačati kontrolu, nezavisnu kontrolu javnih finansija od strane parlamenta.

U zavođenju čvrstih pravila igre, međutim, u ovom zakonu se ide znatno dalje. Njime se u naš budžetski sistem uvode i nove institucije, kojima će se obezbediti daleko efikasnije upravljanje javnim sredstvima, kao i garantovati stabilno sprovođenje fiskalne politike. Ključne institucije - i mogu da kažem da je nažalost danas Srbija jedina zemlja u Evropi koja nema tu instituciju, a to je trezor Republike Srbije i samim tim trezor autonomne pokrajine i lokalnih samouprava. Ta preko potrebna institucija će se uvesti na ta tri nivoa i u njoj će se vršiti različite funkcije. One su u skladu sa svim rešenjima koja su se pokazala kao celishodna, a u nekim slučajevima i pre Drugog svetskog rata, a sigurno i u praksi drugih zemalja u našem okruženju i u razvijenim zemljama.

Želeo bih samo da napomenem ovde da će se ovim uvesti tzv. konsolidovani račun trezora, kome će svi budžetski korisnici morati da nose njihov novac, i to ne samo novac koji dolazi iz budžeta nego i sve njihove druge prihode. Time budžet ne želi da stavi "šapu" na te izvorne prihode, ali time će se najzad evidentirati sve ono što te institucije primaju. Samim tim, ono što smo uočili u budžetskoj inspekciji, a to je dosta zloupotreba sa tim sopstvenim prihodima koji se pre uopšte nisu ni evidentirali, prestaće. Pod tim imaćemo mnogo jače i efikasnije upravljanje sa svim onim sa čime Republika raspolaže.

Koje su ključne funkcije trezora? Napominjem ponovo, kroz ovo se ne uvodi jedna centralizacija na mala vrata posle glasanja o Zakonu o lokalnoj samoupravi ili o omnibus zakonu o vraćanju nekih nadležnosti AP Vojvodini. Ne. Trezor se mora uvesti ne samo na nivou Republike, nego i na nivou pokrajine, na nivou lokalniih samouprava, gradova i grada Beograda. Nadam se da će u kraćem roku to biti urađeno i na saveznom nivou, ukoliko on opstane.

Imamo pet ključnih funkcija u trezoru. Prva funkcija trezora je finansijsko planiranje. To podrazumeva da će se projektovati i pratiti svi prilivi na računu trezora i svi zahtevi za izvršenje rashoda, kako ne bi dolazilo do nekih nepredviđenih, kratkoročnih deficita. Danas, ruku na srce, još danas, do dana današnjeg, način na koji se izvršava budžet više liči na svakodnevno limitiranje htenja i zahteva raznih budžetskih korisnika, a znam da mnogi od vas imaju veoma odgovorne funkcije na lokalnom nivou i znam da je to tako na tom nivou.

Nažalost, javne finansije nisu se oporavile do te mere da možemo sve predvideti tako da budžetski korisnici, kada se usvoji budžet, budu sigurni svakog meseca, kao u razvijenim i uređenim zemljama. Nadam se da će Srbija biti na tom nivou. Oni će znati svake nedelje koji nalozi mogu da se izvrše i u kom ritmu. To je ono prema čemu treba da stremimo, ali naravno moraćemo sačekati još koji mesec i koju godinu da dođemo do te situacije. Međutim, uvođenje trezora će veoma jako unaprediti tu funkciju i bićemo spremni da to mnogo bolje vodimo.

Druga funkcija je upravljanje gotovinom. Danas se izvršenje budžeta često svodi, na svim nivoima, na prebacivanje neke svote novca na neke račune na kojima upravljaju neki drugi ljudi i posle toga vrše optimizaciju tog novca na njima svojstven način. Dešava se prečesto da u momentima kada je novac preko potreban na jednom mestu, leži neupotrebljen na drugom mestu. To nije u većini slučajeva zato što je neko zlonameran, već zbog toga što u nestabilnim situacijama ljudi žele "da se obezbede". To u globalu daje veoma nepovoljnu sliku i u svakom momentu ne dovodi do optimalne situacije upravljanja gotovinom kojom Republika raspolaže.

Republika u tom domenu mora da se ugleda na najefikasnija preduzeća kod nas i u inostranstvu. Ako se upravlja gotovinom na izuzetno strog način, u svakom momentu se mora znati koliko novca ima u globalu, da bi se taj novac prosledio onima kojima je najnužniji u tom momentu, ali isto tako ako ima viška da se on plasira na najpovoljnije načine. Samim tim, novac koji dolazi od poreskih obveznika biće optimalno upotrebljen, a to danas nije slučaj. Sa tom funkcijom će to biti slučaj sutra.

Uz to, u toj funkciji već ove godine, ukoliko osetimo potrebu, a rekao bih i momenat za to, počeće se sa izdavanjem obveznica, državnih obveznica trezora. One neće biti moguće na nižem nivou od Republike, a na nivou Republike to će najzad postati jedan normalan civilizacijski način da se pokrije kratkoročni deficit do 12 meseci. Nećemo krenuti sa nekim dugoročnim obveznicama u početku, naravno.

To će u doglednoj budućnosti, a nadam se u sledećih 18 do 24 meseca biti ono što fali našem tržištu kapitala danas. To je kičma tržišta kapitala i obveznica, gde svi rokovi državnih obveznica pokazuju ono što je najmanje rizičan papir, ponovo u normalnoj državi, kao što sada postaje Srbija - prema kojem će moći da se vrednuju obveznice preduzeća i nekih drugih pravnih lica.

Treća funkcija trezora je kontrola rashoda. To je, pre svega, kontrola koja je blagovremena i to je preuzimanje obaveza od strane budžetskih korisnika. Šta se danas dešava? Znam da se to dešava na nivou Republike, ali isto na lokalnom nivou. Imamo sistem kada razni nivoi i razni indirektni budžetski korisnici preuzimaju na sebe obaveze, neki uvek, neki često, neki ponekad, neki nikada, ali u globalu prečesto preuzimaju obaveze koje su budžetske, a da za to nije obezbeđen novac ili nije obezbeđen u toj dinamici. Samim tim ceo sistem ulazi u veliki rizik i preuzimaju se obaveze od strane države, a ni u jednom momentu neko ko upravlja u celini nije siguran da će to moći da se izvrši u datom momentu. Odakle ogromne kamate koje plaća naša država na svim nivoima? Od svih onih kod kojih se onda mora zadužiti; banaka koje u tom momentu imaju zaradu samo zbog toga što država ne upravlja efikasno svojim sredstvima.

Zbog toga kontrola rashoda, koja mora biti stroga, je ona kontrola gde ne mogu budžetski korisnici odlučivati kada će se nalog izvršavati, iako će imati budžet, kvote i uvid u to šta se dešava, ali trezor mora znati kada dolazi skraćivanje. To mora da se predvidi, da može da se izvrši u datom momentu drugi nalog, jer nijedan drugi mehanizam ne sme biti omogućen da se ne bi ponovo ušlo u ovu disciplinu koju danas imamo. Biće puno ljudi na svim nivoima u sistemu koji će se žaliti. Neki koji su upravljali i možda su mislili da imaju neki deo vlasti što su upravljali delom gotovine misliće da su pogođeni ovim. To nije tačno, ukoliko se uzme kao zajednički cilj da se što efikasnije upravlja sa ovim čime država raspolaže, bilo da je to na nivou Republike, lokalne samouprave ili pak pokrajine ili gradova.

Četvrta funkcija je upravljanje dugom. Danas smo u situaciji kada moramo ručno da evidentiramo koliko država na svim nivoima duguje i to kome, po kojim uslovima, po kojoj kamati, kada stvari dospevaju. Nasledili smo u tom domenu haos, da ne govorim o tome o čemu smo pričali kada smo govorili o zakonu o garanciji za zaduživanje kod EPS-a, a nasledili smo i situaciju kada je na nekom parčetu papira data garancija, a da za to niko nije znao, bar nije znao ovaj dom. Sve to mora uredno da se evidentira i time se mora upravljati.

Dug nije inertna masa, dug će sve više biti jedna živa masa sa kojom će profesionalci u trezorima na svim nivoima upravljati, tako da u svakom momentu smanjuju troškove za svoj nivo, troškove tog duga i pokušavaju u svakom momentu da nađu optimalno rešenje, da smanje kamate, rok otplate i nađu izvore finansiranja.

Zadnja, peta funkcija trezora je budžetsko računovodstvo i izveštavanje. Napomenuo sam već da budžetsko računovodstvo ne može biti isto kao privatno računovodstvo, jednostavno cilj tih pravnih lica uopšte nije isti. U ovom momentu, o tome smo već pričali povodom budžeta za 2002. godinu, mi smo već krenuli bez zakonske obaveze, u tzv. GFS metodologiju, koju imaju sve zemlje na svetu, ali to smo hteli da uradimo da bi već imali serije koje će biti uporedive. Ovim zakonom to će biti obavezno i samim tim mi ćemo biti sasvim uporedivi sa drugim zemljama. I kada budemo govorili o deficitu ili o potrošnji za zdravstvo itd, moći ćemo mnogo lakše da se uporedimo i da vidimo da li više ili manje trošimo, u kom obimu i kako, za ključne funkcije u našoj državi.

Dakle, da rezimiramo što se tiče trezora: trezor je jezgro budžetskog sistema jer će izvršenje budžeta preko njega biti daleko efikasnije, pravičnije i u velikoj meri će smanjiti eventualne fiskalne rizike u našoj zemlji.

Još nešto, zahvaljujući tome izbrisaćemo još jedno mesto gde smo zadnji u Evropi, gde smo jedina zemlja koja nema jednu instituciju koju sve druge imaju. Znam da su neki amandmani, nažalost rekao bih, dovodili do rugla neke odredbe oko samog kalendara donošenja budžeta. Čini mi se i to smo napomenuli pri izglasavanju budžeta za ovu godinu, koji je donesen po hitnom postupku, da nije u redu da se budžet donosi po hitnom postupku, osim ako postoje izuzetno ozbiljne okolnosti zbog čega to mora da se uradi na taj način. I zbog toga se ovog puta zakonski uređuje veoma pedantno jedan budžetski postupak i želim da vam napomenem nekoliko datuma.

Prvo, postupak prema ovom zakonu, ako i kada ga budete usvojili, počinje već 30. aprila. Znači, već 30. aprila kreće godišnji točak za pripremu sledećeg budžeta. Već 15. maja Vlada mora da usvoji memorandum o budžetu, koji sadrži sve podatke o makroekonomskoj i fiskalnoj politici, i to ne samo za budžetsku godinu, nego i za naredne dve fiskalne godine.

Samim tim, ovaj zakon i ovaj postupak će omogućiti da sagledamo i neke projekte na dve, tri i više godina, tako da kada se odlučuje o projektima imamo celu sliku, možete da je pratite, a da Vlada mora da prati nešto u nekoj celosti, da se ne desi kao što se, nažalost, toliko često dešavalo u istoriji naših javnih finansija, i ne samo u poslednjih 10 godina, da se krene u neki projekat, ali da posle toga to nestane iz budžeta i da jednostavno ti radovi nestanu.

Prema ovom zakonu i na ovaj način, naravno, Parlament može sve; može odlučiti da ne izglasa sredstva u budžetu za godinu posle toga za jedan projekat da bi bio nastavljen. Ali, na ovaj način svi ćemo imati podsetnik i svi ćemo znati da ima sijaset projekata koji su počeli, pa će se postaviti pitanje pred vama i pred nama da li treba plasirati nove projekte ili pak neke od ovih koji su već plasirani završiti.

Do 1. avgusta korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja moraju da dostave svoje predloge finansijskih planova Ministarstvu finansija i ekonomije. I najzad će biti u našoj zemlji kao u svim razvijenim zemljama, a to se zove vrelo budžetsko leto. Onda kada dođu ti predlozi raznih budžetskih korisnika, dešava se ta prva sinteza i arbitraža, dok se naši građani, nadam se u sve većem broju, odmaraju, idu na more i na odmor, budžetski korisnici su u nekom prijateljskom klinču i pokušavaju da se izbore za što bolju poziciju u budžetu za sledeću godinu.

I to je dobra stvar zato što ćemo u tom slučaju biti u mogućnosti da već 15. oktobra pripremimo nacrt budžeta Republike, a Vlada je dužna najkasnije do 1. novembra tekuće godine da usvoji predlog budžeta i da vam ga pošalje na usvajanje, tako da ni u kom slučaju ovaj dom neće imati manje od šest nedelja da to kroz odbore, kroz diskusiju, mnogo detaljnije proanalizira. Kao što sam najavio, u momentu rebalansa budžeta zbog omnibus zakona, koji će doći na dnevni red, imaćemo mnogo detaljniji uvid u to šta se troši, a možda na nivou onoga što ste videli, ali videćemo.U svakom slučaju, do četvrte ili pete decimale metodologije GFS.

Znači, samim tim, mislim da će ovaj zakon unaprediti ulogu parlamenta u onome što je možda najvažnije, a to je odobravanje sredstava iz državne kase za sledeću godinu, u nekoj perspektivi i na tri godine predvideće se, a to je bilo pitanje koje je nekoliko poslanika sa pravom postavilo, planovi zaduživanja i davanja garancija. Parlament može da zna unapred koje su to garancije i koja su to zaduženja gde se predlaže državna garancija, tako da možete o tome da prodiskutujete.

Zaključujući, želim samo da kažem, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, usvajajući ovaj zakon mislim da ćete uraditi mnogo za zemlju, ali čini mi se i veoma mnogo za parlament.

Mislim da se sfera javnih finansija u mnogo čemu već promenila, u ažurnosti isplate, u transparentnosti, u poštenju. Međutim, ovaj zakon će se u stvari odlučno unaprediti. Kada ga usvojite, uz nekoliko ovih dopuna o kojima sam pričao, moći ćemo da kažemo da smo u ovome ušli u red nekih civilizovanih zemalja. Hvala vam puno na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu ministru.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li želi reč narodni poslanik Ljubomir Mucić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije? Izvolite, narodni poslanik Ljubomir Mucić.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na sednici Odbora za budžet i finansije i mogu da obrazložim nekoliko stvari zbog čega sam izuzeo svoje mišljenje, a uglavnom osnovni je motiv ograničenje vremena za diskusiju, imajući u vidu da ovaj restriktivni Poslovnik o radu ne dozvoljava svim poslanicima da učestvuju i razmatraju ovaj materijal.

Hteo bih zaista da kažem da smo dobili jedan dobar materijal, jedno dobro štivo, kako sam gospodin ministar reče, i da ovo što je on rekao, iz njegovih usta u božje uši, ali mislim da nije tako, imajući u vidu da smo budžet za ovu godinu doneli po hitnom postupku na decembarskoj sednici, a ja moram da podsetim ministra, ako je zaboravio, da još nije donet zakon o učešću opština u finansiranju, tako da opštine treba svoje budžete, one koji se utvrđuju privremenim finansiranjem, da donesu do kraja marta, pa bi zaista trebalo doneti i taj zakon kako bi opštine mogle odrediti svoje limite i svoje okvire sredstava.

Zakon o budžetskom sistemu je obećan prilikom usvajanja budžeta za 2001. godinu i dobili smo ga u decembru i evo, ovog trenutka započinjemo sa razmatranjem.

Mogu da kažem zaista da treba na jedan jedinstven način da se uredi ova oblast javnih finansija, nešto slično kao što je bilo i kroz Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima koji je bio još opširniji od ovog zakona, kao i ovaj budžet koji je bio u Kraljevini transparentniji, nego ovaj naš. Mislim da je i ovaj zakon posledica onih ocena koje je ministar rekao na prethodnom zasedanju, odnosno prethodnoj sednici svojim nadahnutim nastupom. Kada imate pred sobom kreditni aranžman, citiram, ako mogu ministre, "na 11 godina i 8 meseci sa početkom od 3 godine i 2 meseca", to su aranžmani koje bi kao država sami nastupajući, ne bi mogli da dobijemo.

Jednostavno, još nije rešena naša spoljna finansijska situacija do te mere da možemo ili da izdajemo obveznice ili bar da dobijemo kredite na tako dugi rok. Mislim da ove ocene, a i ocene od strane eksperata iz međunarodnih finansijskih organizacija, da su doprinele da ovaj zakon moramo brzo da donesemo i da ga razmatramo.

Inače i ja koji sam radio ove finansije odavno sam očekivao ovaj zakon, ali me on podseća na određene zakonske propise iz vremena 80-tih godina, samo ne znam po čijem modelu, da li je francuski model javnih finansija i regulisanja ili je to model Evropske unije i zato sam očekivao da će ministar bar reći - ovo smo preuzeli, a ja moram da kažem da smo 80-tih godina imali sličan kalendar, postupak pripreme za donošenje budžeta, tako što smo imali razne rezolucije, imali petogodišnje, odnosno trogodišnje planove ekonomskog razvoja. Ekonomska i fiskalna politika sa pravcima razvoja utvrđene su do kraja avgusta, pa smo vodili jednu javnu raspravu isto kao što sada predviđamo i zaista, ako se pretvara u to mislim da nema potrebe ovom prilikom tako nešto da regulišemo.

Mislim da zaista kroz osnove budžeta, koje su tada važile, sada je memorandum o budžetu i ministar je već rekao u avgustu kada idemo svi na godišnje odmore, pa i mi poslanici, Ministarstvo kreće u ofanzivu u pogledu utvrđivanja nacrta odluke o budžetu.

Mišljenje nas socijalista je da ovaj zakon o budžetskom sistemu neće zaživeti brzo, imajući u vidu nekoliko stvari. Prvo, čini mi se da je Ministarstvo i sam ministar obavezan, ministar finansija ima najviše obaveza po ovom zakonu, da u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donese prateće propise i odgovarajuća akta, a organi lokalne smaouprave, odnosno organi finansija u lokalnoj samoupravi 24 meseca, tako da mislim da bi trebalo obavezati na neki način da se to što pre reguliše ako krećemo u budžet za 2003. godiniu u avgustu mesecu. Do tog roka primenjivaće se odredbe od 18. do 91. člana Zakona o javnim prihodima.

Mislim da je dobro da se u ovom trenutku na jedan način se reguliše budžetsko računovodstvo. Zaista je u prethodnom periodu bilo dosta lutanja oko budžetskog računovodstva, kako i samih korisnika budžeta, tako i oko samog knjigovodstva budžeta i budžetskih fondova. Mislim da bi ta metodologija vrlo brzo trebalo da izađe na Vladu ili ministar da propiše, kako bi imali ove podatke.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima narodni poslanik Miroljub Veljković, koji će biti ovlašćen (predstavnik SRS) po ovoj tački dnevnog reda. Dostavite mi za sutra ovlašćenje.

Na početku bih hteo da se zahvalim gospodinu ministru što je ovaj parlament i srpsku javnost podsetio na istorijsku činjenicu da su između dva svetska rata u ovoj zemlji non-stop na vlasti bili srpski radikali i tačno je ono što ste držali u desnoj ruci, onaj transparentan budžet i to je budžet koji su donosili ministri ispred Srpske radikalne stranke i tako će ako bude pravde i ako da Bog biti već od sledećih izbora. Zašto ste nervozni, gospodo?

Gospodine ministre, apsolutno se ne dovodi u pitanje neophodnost da se na jedinstven i celovit način uredi budžetski sistem, odnosno da se jasno definiše postupak planiranja, kako ste vi rekli donošenje i kontrole budžeta Republike i lokalnih samouprava. Znači, ovakav zakon je potreban državi i tu apsolutno nema nikakvog spora. Ja u svojoj diskusiji neću ukazivati na izrazito loša rešenja u ovom zakonu. To će uraditi moje kolege iz poslaničke grupe SRS, kako u diskusiji u načelu, tako i kada budu obrazlagali svoje amandmane. Govoriću o jednom suštinski pogrešnom konceptu koji sprovodi ova državna administracija, kada se radi, gospodine ministre, o reformi celokupnosti finansijskog sektora u zemlji.

Zbog strukturne neusklađenosti u fiskalnoj sferi, velikog fiskalnog deficita, prekomerne javne potrošnje i ogromnog unutrašnjeg duga i nepostojanja apsolutno nikakvog finansijskog tržišta, svima nama u ovoj sali koji malo pratimo ovu problematiku i poznajemo ovu problematiku je jasno da se mora pristupiti temeljnoj reformi finansijskog sektora u zemlji. Međutim, za tako nešto mora da postoji koncept. Znači, mora da postoji određena strategija. Ne može se to raditi s brda s dola, smušeno kako to radi ova vlada, a ja ću to bliže obrazložiti. Koncept bi trebalo da nam posluži pre svega za donošenje nekih strateških odluka u pravcima finansijske reforme. Nadam se da će se gospodin ministar složiti sa mojom tvrdnjom da u okviru reforme finansijskog sektora treba pokriti nekoliko oblasti, pre svega fiskalna reforma, zatim reforma centralne banke, formiranje javnog duga i to se mora priznati zbog velikog negativnog nasleđa prošlosti, restrukturiranje bankarskog sektora i na kraju razvoj finansijskih tržišta. Nadam se da se tu slažemo gospodine ministre i to je abeceda struke, to se tako mora uraditi u struci i verujte mi oko toga nema nikakvih dilema.

Međutim, šta radi ova državna administracija? Ovoj državnoj administraciji fiskalne reforme su to što su povećane stope poreza na promet i što se uvode non-stop neki novi nameti koji opterećuju kako privredu tako i građane. Zona sive ekonomije, koju hvali se ova državna administracija da je sasekla itd, verujte mi da nije ni taknuta. Znači, tamo gde se kriju ogromne fiskalne rezerve nije ni taknuta. Zatim, ako su vama reforme centralne banke to što se Mlađan Dinkić reklamira po bilbordima ili televiziji, a to je jedino što smo videli od reformi u monetarnoj sferi, ako vi restrukturiranje bankarskih sistema shvatate kao likvidaciju srpskog bankarstva, onda to nije to.

Šta sa javnim dugom? Da li nam je država odgovorila šta je sa javnim dugom i koliki je taj javni dug? Šta je sa finansijskim tržištima? Zaigrala ova obveznica stare devizne štednje, pa prvog dana ste naterali one iz Vojvođanske banke, pa kao došli i kupili 99,9% i platili. Gde su ta finansijska tržišta? Tu nema nikakvog pomaka. Mislim da je sasvim očito u delovanju ove vlade da nema nikakvog koncepta i strategije na ovom polju. Potezi i pokušaji reforme u finansijskom sektoru su amaterski i stihijski a to je ono što zabrinjava. Tako i sa ovim zakonom.

Ovaj zakon, za koji ne sporim da država mora da donese, on mora biti deo promišljene državne politike i to u okviru ukupne reforme finansijskog sektora u zemlji. Palo je na pamet ovoj vladi da, na primer, uspostavljanjem trezora i jedinstvenog konsolidovanog računa izvrši neviđenu centralizaciju u finansijskoj sferi. To se ni Josip Broz Tito nije usudio da uradi. Kažete vi tamo da to nije tako, da će korisnici imati podračune itd. Molim vas, svi žiro računi korisnika se ukidaju, kako direktnih korisnika, a tu mislim na ministarstva, tako i onih indirektnih, recimo, zdravstvo, i da uzmemo zdravstvo kao primer. Znači, svi se ukidaju, dolazi jedan konsolidovani, pa nam ministar obećava i Vlada da će dobiti neke podračune. To je jedna neviđena centralizacija svih finansijskih tokova i sredstava pod jednom šapom. Vi znate čijom. Nije pod Đelićevom sigurno.

Zbog toga što su rešenja u zakonu izrazito loša, zbog toga što zakon nije deo, ponavljam - nije deo jednog celovitog koncepta i strategije roformi finansijskog sektora, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj zakon.

Isto tako, gospodine ministre, vašom diskusijom ste me stimulisali da vas pitam nešto. Ne treba valjda mi da vas učimo, da bi izveli uspešnu reformu finansijskog sektora, ta reforma mora biti podržana i nekim drugim reformama, pre svega svojinskom transformacijom, znači liberalizacijom privrede, pravom liberalizacijom privrede, mora da se postigne puna ekonomska stabilnost, mora da se izgradi pravni sistem koji pospešuje savremenu tržišnu privredu, i na kraju, što je izuzetno bitno, to napominjem - izuzetno bitno, sve to mora biti praćeno jasnim socijalnim programom.

Za ceo proces tranzicije, ne samo u ekonomskom sektoru, nego uopšte za ceo proces tranzicije, iza toga mora da bude toliko jasan socijalni program. Širom Srbije ste krenuli, hiljade radnika, i onda je - zamislite, socijalni program - da neko izvadi i da vam da tri ili pet hiljada maraka i idi kući. To je socijalni program ove vlade.

Činjenica je da je deo zakona ovde donet za ovih godinu dana i nešto više, ali kakva su ta rešenja - već pokazuju i daju rezultate. Mislim da su izuzetno loša.

Na kraju, gospodine Đeliću, zaprepašćen sam jednom činjenicom iz vaše biografije. Znam da ste vi učestvovali u sprovođenju privrednih tranzicija u nekoliko zemalja u Istočnoj Evropi, i bilo je za očekivati da bi trebalo da znate da je reforma finansijskog sektora najsloženija faza tranzicije. JelÄ tako gospodine ministre?

To je nešto najosetljivije i najsloženije, i ono što je bitno je da ta reforma uvek dođe na kraju te ukupne tranzicije. Po pravilu je tako i pozitivna iskustva u ovim istočno - evropskim zemljama to govore. Šta sada treba da znači ovaj zakon o budžetskom sistemu, bez ove i ovakve temeljne i promišljene reforme celog sektora i sa pratećim reformama. Apsolutno ništa, sem onoga što sam rekao - jedne neviđene centralizacije.

Mnogo ozbiljnijeg posla treba pre toga uraditi. Znači, ogromnu stručnu i organizacionu logistiku treba obezbediti, pa tek onda krenuti u ovaj ozbiljan posao. Ovo što radi ova vlada, oprostite, ali to je čist amaterizam.

Iz svih ovih razloga poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj zakon u načelu. (Žagor.) Svojim amandmanima ... (Žagor.) ... vi ste videli šta je ministar držao u desnoj ruci, to je program Srpske radikalne stranke ... naša poslanička grupa probaće da popravi, napominjem - ovo izrazito loše, u stručnom smislu, predloženo rešenje i u zavisnosti od toga konačno uobiličenog teksta ovog zakona opredelićemo se da li ćemo prihvatiti zakon u celini. Mada, među nama, predloženo rešenje je tako loše da bi najbolje bilo da se povuče iz skupštinske procedure. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, predstavnik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi zakon tehničkog karaktera sa detaljnim uputstvom  za izradu budžeta Republike Srbije, teritorijalnih jedinica, organa lokalne samouprave i finansijskih planova organizacija obaveznog socijalnog osiguranja.

Kada bi se posmatrao samo sa ovog stanovišta kalendarskog tipa, ko šta radi, kada donosi, koja su čija ovlašćenja, tu zaista čovek ne može značajno da stavi primedbu, jer jedino može da raspravlja o tome da li je neki datum u ovom dokumentu valjan ili nije, što po mom mišljenju nije ni važna činjenica, nisu ni bitni detalji.

Međutim, postoji jedna stvar koja svakako zaslužuje pažnju i o kojoj smo mi u Socijalističkoj partiji, kada smo dobili ovaj predlog zakona, dugo razmišljali i razgovarali kako da ocenimo uopšte tu oblast. To je kod osnivanja trezora Republike i nije sporno, on je bitan i neophodan za funkcionisanje jedne države, međutim, postoji problem jedne apsolutne centralizacije finansijskih sredstava Republike Srbije, a kada se u to uključe i finansijska sredstva Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Republičkog zavoda za tržište rada, onda to predstavlja zaista jedan složen konglomerat različitih prava utvrđenih Ustavom.

Prava kod fondova i socijalnih osiguranja su prava korisnika i davaoca, znači ne prava države već korisnika i davaoca, a njihova su prava uređena odlukama na drugi način i imaju karakter javnog sektora, i korisnici i davaoci usluga u toj oblasti najviše imaju prava da odlučuju o svojim sredstvima.

Ovde se događa obrnuta situacija. Najveća prava da odlučuju o njihovim sredstvima ima Ministarstvo finansija. Doduše, tamo se kaže - mi ćemo odobravati finansijske planove, može sredstvima da se raspolaže po tim planovima, i otvaraće se podračuni u svim oblastima, tako da ne stoji da oni neće raspolagati sredstvima. Ali, ipak, kad saberete sva sredstva i stavite pod jednu kapu, u jedne ruke, utvrdite im dinamiku stroge primene, onda ne mislim da je to pravo korisnika i davaoca, već mislim da je to isključivo centralizacija države. Apsolutna centralizacija.

Po već ne znam koji put pokazuje se da Srbija polako u finansijskom smislu ulazi u diktaturu, definitivnu diktaturu, a ne mislim da je takva diktatura na Zapadu donela nešto dobro ili je u nekoj državi tranzicije bila primenjivana i pokazala neke značajne rezultate.

Pominjani su termini da se sredinom maja meseca govori o makroekonomskoj i fiskalnoj politici. Po ne znam koji put vam kažem da nam je fiskalna politika na niskim granama. Borba protiv sive ekonomije je zaista maliciozna priča od koje u ovom momentu nema ništa, a kada govorimo o makroekonomskoj politici valjda je neko mislio na privredu.

Privreda u Srbiji, u ovom momentu, se nalazi u značajnom padu. Čak mislim da i instituti koji se bave svim drugim osim onim od čega treba da živi ovo građanstvo, najviše se bave time - čiji je ugled najveći u javnosti. Da li jeste ili nije - to će verovatno reći birači na narednim izborima, ali nikako da kažu koliki nam je rast proizvodnje u Srbiji u ovom momentu, da li ga uopše ima, kakav je u nekim granama proizvodnje, ima li pada, koliko se zaposlilo ljudi u Srbiji u prošloj godini, koliko je ostalo bez posla, da li smo tu u plusu ili minusu.

To su neki elementi makroekonomske politike. Kakve su nam perspektive zapošljavanja mlade generacije, kada pričamo o odlasku i odlivu pameti iz Srbije. To stalno stavljamo u reper bivšem režimu. Moram da kažem da je prošla godina pokazala da je najveći broj ljudi u Srbiji u prošloj godini napustio Srbiju i otišao "trbuhom za kruhom" u druge države.

Kada govorite o kontroli finansijskih planova organizacija socijalnih i penzionih fondova, možda bi bilo bolje da je u ovaj dom došao zakon o reformi socijalnog i penzionog osiguranja. Mislim da preko dva miliona ljudi u Srbiji očekuje promenu penzionog osiguranja, posebno u oblasti poljoprivrednog osiguranja, odnosno osiguranja za penzionere na selu.

Već godinama postoje napori i uporno pokušavaju poljoprivredni proizvođači da obezbede dobrovoljno penziono osiguranje. Mi smo o tome često govorili i upozoravali da je to važna karika, i da se vratimo realnom oporezivanju, posebno tog dela stanovništva, da se ne bavimo uravnilovkom, bruto zaradama u privredi, koje nemaju veze sa ostvarivanjem dohotka u poljoprivredi, dakle, nemaju veze sa stvarnim prihodima koje ostvaruju poljoprivredni proizvođači, sa stvarnim troškovima i rashodima koje imaju u toku svoga obavljanja, bavljenja svojim zanimanjem, a ovamo imaju situaciju da plaćaju porez na osnovu bruto zarade zaposlenog radnika u privredi.

Kada saberemo i vanprivredu, onda moramo reći da su tu ove silne organizacije, gde su značajno visoki lični dohoci, koji ne mogu nikako biti reper za poljoprivrednu proizvodnju, niti predstavljati bilo kakav element u ovoj oblasti. Govorim o makroekonomskoj politici.

Naravno da ima još jedna činjenica - sada nam ulazi u Srbiju na velika vrata budžetski deficit. Bojim se da stoji, lepo ste ga u članu obradili, budžetski deficit, i rekli ste da su elementi za finansiranje budžetskih deficita privatizacija i prodaja preduzeća, drugi element je donacija i treći kredit od MMF-a, koji je još uvek tajna, šta će biti sa njihovih oko 800 i nešto miliona dolara.

Prosto je neverovatno da niko ni sa jedne strane ne sagledava kako podići nivo proizvodnje u Srbiji, kako otvoriti nova radna mesta, kako ne sužavati obime u proizvodnji, kako se ne baviti samo projekcijama u jednoj oblasti i štititi samo pojedine oblasti proizvodnje?

Prosto je neverovatno kako uopšte nešto može onda normalno izgledati, kada stavimo pred sebe ovakav Predlog zakona. Ja tu u suštini ne vidim neki značajan problem, ali kada govorite o makroekonomskoj politici, o organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja i načinu kako konstruišete trezor, već dolazimo u situaciju da nastaje jedna apsolutna centralizacija finansija u ovoj državi.

Da podsetim da Srbija nema svoju narodnu banku, da nema svoju politiku u toj oblasti, tako da zaista definitivno čovek mora da bude najmanje uzdržan, mada će i SPS, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, biti protiv. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Ovim završavamo današnji rad i nastavljamo sutra u 10,00 časova.