Na početku bih hteo da se zahvalim gospodinu ministru što je ovaj parlament i srpsku javnost podsetio na istorijsku činjenicu da su između dva svetska rata u ovoj zemlji non-stop na vlasti bili srpski radikali i tačno je ono što ste držali u desnoj ruci, onaj transparentan budžet i to je budžet koji su donosili ministri ispred Srpske radikalne stranke i tako će ako bude pravde i ako da Bog biti već od sledećih izbora. Zašto ste nervozni, gospodo?
Gospodine ministre, apsolutno se ne dovodi u pitanje neophodnost da se na jedinstven i celovit način uredi budžetski sistem, odnosno da se jasno definiše postupak planiranja, kako ste vi rekli donošenje i kontrole budžeta Republike i lokalnih samouprava. Znači, ovakav zakon je potreban državi i tu apsolutno nema nikakvog spora. Ja u svojoj diskusiji neću ukazivati na izrazito loša rešenja u ovom zakonu. To će uraditi moje kolege iz poslaničke grupe SRS, kako u diskusiji u načelu, tako i kada budu obrazlagali svoje amandmane. Govoriću o jednom suštinski pogrešnom konceptu koji sprovodi ova državna administracija, kada se radi, gospodine ministre, o reformi celokupnosti finansijskog sektora u zemlji.
Zbog strukturne neusklađenosti u fiskalnoj sferi, velikog fiskalnog deficita, prekomerne javne potrošnje i ogromnog unutrašnjeg duga i nepostojanja apsolutno nikakvog finansijskog tržišta, svima nama u ovoj sali koji malo pratimo ovu problematiku i poznajemo ovu problematiku je jasno da se mora pristupiti temeljnoj reformi finansijskog sektora u zemlji. Međutim, za tako nešto mora da postoji koncept. Znači, mora da postoji određena strategija. Ne može se to raditi s brda s dola, smušeno kako to radi ova vlada, a ja ću to bliže obrazložiti. Koncept bi trebalo da nam posluži pre svega za donošenje nekih strateških odluka u pravcima finansijske reforme. Nadam se da će se gospodin ministar složiti sa mojom tvrdnjom da u okviru reforme finansijskog sektora treba pokriti nekoliko oblasti, pre svega fiskalna reforma, zatim reforma centralne banke, formiranje javnog duga i to se mora priznati zbog velikog negativnog nasleđa prošlosti, restrukturiranje bankarskog sektora i na kraju razvoj finansijskih tržišta. Nadam se da se tu slažemo gospodine ministre i to je abeceda struke, to se tako mora uraditi u struci i verujte mi oko toga nema nikakvih dilema.
Međutim, šta radi ova državna administracija? Ovoj državnoj administraciji fiskalne reforme su to što su povećane stope poreza na promet i što se uvode non-stop neki novi nameti koji opterećuju kako privredu tako i građane. Zona sive ekonomije, koju hvali se ova državna administracija da je sasekla itd, verujte mi da nije ni taknuta. Znači, tamo gde se kriju ogromne fiskalne rezerve nije ni taknuta. Zatim, ako su vama reforme centralne banke to što se Mlađan Dinkić reklamira po bilbordima ili televiziji, a to je jedino što smo videli od reformi u monetarnoj sferi, ako vi restrukturiranje bankarskih sistema shvatate kao likvidaciju srpskog bankarstva, onda to nije to.
Šta sa javnim dugom? Da li nam je država odgovorila šta je sa javnim dugom i koliki je taj javni dug? Šta je sa finansijskim tržištima? Zaigrala ova obveznica stare devizne štednje, pa prvog dana ste naterali one iz Vojvođanske banke, pa kao došli i kupili 99,9% i platili. Gde su ta finansijska tržišta? Tu nema nikakvog pomaka. Mislim da je sasvim očito u delovanju ove vlade da nema nikakvog koncepta i strategije na ovom polju. Potezi i pokušaji reforme u finansijskom sektoru su amaterski i stihijski a to je ono što zabrinjava. Tako i sa ovim zakonom.
Ovaj zakon, za koji ne sporim da država mora da donese, on mora biti deo promišljene državne politike i to u okviru ukupne reforme finansijskog sektora u zemlji. Palo je na pamet ovoj vladi da, na primer, uspostavljanjem trezora i jedinstvenog konsolidovanog računa izvrši neviđenu centralizaciju u finansijskoj sferi. To se ni Josip Broz Tito nije usudio da uradi. Kažete vi tamo da to nije tako, da će korisnici imati podračune itd. Molim vas, svi žiro računi korisnika se ukidaju, kako direktnih korisnika, a tu mislim na ministarstva, tako i onih indirektnih, recimo, zdravstvo, i da uzmemo zdravstvo kao primer. Znači, svi se ukidaju, dolazi jedan konsolidovani, pa nam ministar obećava i Vlada da će dobiti neke podračune. To je jedna neviđena centralizacija svih finansijskih tokova i sredstava pod jednom šapom. Vi znate čijom. Nije pod Đelićevom sigurno.
Zbog toga što su rešenja u zakonu izrazito loša, zbog toga što zakon nije deo, ponavljam - nije deo jednog celovitog koncepta i strategije roformi finansijskog sektora, poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj zakon.
Isto tako, gospodine ministre, vašom diskusijom ste me stimulisali da vas pitam nešto. Ne treba valjda mi da vas učimo, da bi izveli uspešnu reformu finansijskog sektora, ta reforma mora biti podržana i nekim drugim reformama, pre svega svojinskom transformacijom, znači liberalizacijom privrede, pravom liberalizacijom privrede, mora da se postigne puna ekonomska stabilnost, mora da se izgradi pravni sistem koji pospešuje savremenu tržišnu privredu, i na kraju, što je izuzetno bitno, to napominjem - izuzetno bitno, sve to mora biti praćeno jasnim socijalnim programom.
Za ceo proces tranzicije, ne samo u ekonomskom sektoru, nego uopšte za ceo proces tranzicije, iza toga mora da bude toliko jasan socijalni program. Širom Srbije ste krenuli, hiljade radnika, i onda je - zamislite, socijalni program - da neko izvadi i da vam da tri ili pet hiljada maraka i idi kući. To je socijalni program ove vlade.
Činjenica je da je deo zakona ovde donet za ovih godinu dana i nešto više, ali kakva su ta rešenja - već pokazuju i daju rezultate. Mislim da su izuzetno loša.
Na kraju, gospodine Đeliću, zaprepašćen sam jednom činjenicom iz vaše biografije. Znam da ste vi učestvovali u sprovođenju privrednih tranzicija u nekoliko zemalja u Istočnoj Evropi, i bilo je za očekivati da bi trebalo da znate da je reforma finansijskog sektora najsloženija faza tranzicije. JelÄ tako gospodine ministre?
To je nešto najosetljivije i najsloženije, i ono što je bitno je da ta reforma uvek dođe na kraju te ukupne tranzicije. Po pravilu je tako i pozitivna iskustva u ovim istočno - evropskim zemljama to govore. Šta sada treba da znači ovaj zakon o budžetskom sistemu, bez ove i ovakve temeljne i promišljene reforme celog sektora i sa pratećim reformama. Apsolutno ništa, sem onoga što sam rekao - jedne neviđene centralizacije.
Mnogo ozbiljnijeg posla treba pre toga uraditi. Znači, ogromnu stručnu i organizacionu logistiku treba obezbediti, pa tek onda krenuti u ovaj ozbiljan posao. Ovo što radi ova vlada, oprostite, ali to je čist amaterizam.
Iz svih ovih razloga poslanička grupa Srpske radikalne stranke neće podržati ovaj zakon u načelu. (Žagor.) Svojim amandmanima ... (Žagor.) ... vi ste videli šta je ministar držao u desnoj ruci, to je program Srpske radikalne stranke ... naša poslanička grupa probaće da popravi, napominjem - ovo izrazito loše, u stručnom smislu, predloženo rešenje i u zavisnosti od toga konačno uobiličenog teksta ovog zakona opredelićemo se da li ćemo prihvatiti zakon u celini. Mada, među nama, predloženo rešenje je tako loše da bi najbolje bilo da se povuče iz skupštinske procedure. Hvala.