Gospodin Petar Cvetković i Đorđe Mamula su imali amandman na isti tarifni broj kao i narodni poslanik Srboljub Živanović iz Srpske radikalne stranke, a ja nisam uopšte iznenađena što je predstavnik Vlade ministar Batić prihvatio ovaj amandman, pošto će to njega po džepu veoma koštati da je ostalo onako kako je Vlada predložila, jer vas podsećam da za parlamentarne izbore i za predsedničke izbore morate da imate overene potpise onih koji podržavaju vašu listu ili vašu kandidaturu, 100 dinara po jednom potpisu, i teško da bi Batić to lako mogao da izdvoji, a izbori su tu.
Izbori su tu, samo što nisu, na proleće će biti sigurno predsednički, a uz njih, nadam se, i savezni, ove godine gospodo i savezni i republički, i lokalni, pa prema tome građani će to teško iz svojih džepova vaditi da vam podrže liste i moraće to stranke da plate.
Dame i gospodo, narodni poslanici, prvo amandmani nisu identični i zato Vlada nije mogla da prihvati amandman uvaženog narodnog poslanika, gospodina, magistra, Srboljuba Živanovića, a između ostalog i što taj amandman ne podrazumeva srazmerno uvećanje takse, zavisno od visine vrednosti, ponavljam, jer se radi o tarifnom broju 13 - postupak overe potpisa, rukopisa, prepisa i prevoda.
Ima čak i jedna anomalija, recimo, u tom amandmanu gospodina Živanovića predviđeno je da bi za novozaključene ugovore vrednosti do 10.000 dinara trebalo da se plaća taksa od 200 dinara, što je manje od iznosa koji se sada plaća po ovom Zakonu koga menjamo. Dakle, nema argumenata. A, ponavljam - nisu identični amandmani.
Zahvaljujem. Znači, Vlada je prihvatila amandman, odbori nisu.
Stavljam na glasanje amandman na član 15.
Za 119, protiv jedan, uzdržan jedan, nisu glasala 43, od 164 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Petar Cvetković i Đorđe Mamula.
Vlada, Odbor za finansije i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko od podnosilaca amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Đorđe Mamula.
I kod ovog amandmana kriterijum je bio prosečna plata od 7.200 dinara. Dakle, kao što vidite po alinejama išli smo za tim da taksa ne bude veća od 4 prosečne plate, tamo gde je predloženo da bude 1.000 dinara, odnosno da tamo gde se predlaže 100 dinara ne bude veća od polovine dnevnice prosečne plate. Time smo se rukovodili.
Zahvaljujem narodnom poslaniku.
Da li se još neko prijavljuje za reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman.
Za 43, protiv 65, uzdržana četiri, nisu glasala 53, ukupno 165 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Janjić.
Vlada, Odbor za finansije i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić.
Svojim amandmanom hteo sam da pomognem građanima Srbije da i onako osiromašeni mogu da plate bar ove osnovne sudske takse i da zaštite koliko toliko svoja prava. Tražio sam da se sve ove "kazne", sudske takse umanje za 50%, u stvari u iznosu. Pogotovu u alineji 2. preko 20.000 dinara vrednosti plaća se 400,00 dinara, uvećano za 5%, a najviše do 2.000 dinara.
Mislim da je taj iznos veoma velik, pogotovu ako se zna da oni koji naplaćuju te takse uvek idu i primenjuju najveći iznos, tako da je to jedan, za osiromašene građane, ogroman iznos.
Pored toga, u ovom parlamentu se istorija ponavlja. Mi se izgleda vraćamo u DžVI vek. Ovde u Skupštini se vodi procedura da se skupštinskom restoranu uvede desetak vrsta kolača, jer su poslanici nezadovoljni. Juče su skupljani potpisi od strane poslanika DOS-a, čak su i nama nudili, kad građani nemaju hleba da jedu, gospodin Kovačević ide od poslanika do poslanika i pravi listu - ko podržava listu da poslanici imaju deset vrsta kolača u restoranu.
Mislim da je to sramota. Evo, vraćam se na temu. Ovde je tema bilo puno. Kod mene na jugu Srbije se kaže - teško onom ko nema ništa ni na glavi ni u glavi. Ovog puta se to odnosi na nekog iz zadnjih klupa. Gospodine biznismen, pošto ste me uvredili kao radikala, radikali se svak ponaosob brani kad ih napadnete lično, ali uvredili ste me lično. Reći ću vam nešto o vašem biznisu.