Dame i gospodo poslanici, pre nego što počnem da pričam o samom zakonu, danas i ovih dana sam se naslušao svega i svačega, pa bi već red bio, pogotovu kad je priča o demagogiji, da kažem da je demagogija i ta ista vaša priča o stalnoj reintegraciji, priključku za Evropu i sl.
Jer, od kada ste vi na vlasti, čak i banana države, kao što je Makedonija, uvode nam pogranična osiguranja. To su vaši uspesi, vaši domeni, niste uspeli da ukinete niti da olakšate režim viza ni u jednoj zemlji, nemojte da mi pričate više o priključcima za Evropu.
Što se samog zakona tiče, mogu da vam kažem da je u redu da ovakav jedan zakon, koji bi ovu materiju regulisao, treba da bude izglasan. Međutim, čini mi se da sam predlagač ovog zakona nije dorečen u zakonu, ne pridržava se nekih određenih ekonomskih principa, pa mogu da kažem da je i sam zakon nerazumljiv, jer kada pogledamo u članu 2. definicije koje su obuhvaćene ovim zakonom, nailazim na reči za koje uopšte ne znam šta znače. Ne zato što nisam dovoljno načitan, nego zato što su to reči stranog porekla.
Onda nailazim ovde i na nasleđe prošlosti, kao što su organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a mislim da je zakonom već drugi termin predviđen, drugi naziv. Ovo nas vraća u vreme osnovnih organizacija udruženog rada, radnih organizacija, Edvarda Kardelja, samoupravljanja, a samoupravljanje najmanje može biti u budžetu.
Što se tiče samog izlaganja gospodina ministra Đelića, vidim da ste morali, a i on je to pomenuo, da u zakonu o budžetskom sistemu uvedete i garancije. Žao mi je što gospodin Đelić nije tu. Čini mi se da on, svaki put kad treba da izađem, pobegne iz sale, a izgleda da je razlog što čitav dan ne dolazi i što je dobio već od gospodina Veljkovića, kao mog kolege iz poslaničke grupe, packe, pa nije ni čekao da mi ostali pričamo.
Ali, što se tiče garancija, svi vaši budžeti su do sada napravljeni u deficitu i čitavih meseci ste pričali o tome kako ćete donacijama da pokrivate budžetske deficite. Ono što se desilo u ovoj skupštini pre nekoliko dana u stvari potvrđuje da to nije istina i da su donacije jedna velika predizborna laž. Jer, upravo smo dali garanciju EPS-u da izvrši remonte svojih postrojenja. I na taj način ćete, i prodajom srpske privrede, da popunjavate deficite u budžetu.
Gospodin ministar se isto tako dotakao toga da će Skupština imati pravo na uvid u fondove socijalnog osiguranja. Koliko je meni poznato, u članu 7. ovog zakona je to regulisano, a to glasi ovako: "Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje informiše Vladu, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti."
Nigde u ovom delu, dame i gospodo, nema Skupštine.
SRS je po ovom članu podnela amandman i mislim da je normalno da Skupština, koja na predlog prihvata i menja budžet, nema samo tu mogućnost da pregleda završni račun, već i da nadgleda sprovođenje budžeta u toku godine.
Isto tako, SRS je predvidela da se po ovom zakonu i usvojenim amandmanima Skupština informiše o planu izvršenja budžeta. Gospodin ministar je pričao o nadležnostima budžetske inspekcije i čini mi se da, po njemu, budžetska inspekcija treba ne samo da nadgleda ispravnost i zakonsku osnovu sprovođenja budžeta i trošenja para, već i da daje preporuke kako te pare treba da se troše.
Pa to se svodi, dame i gospodo, na sledeće - budžetska inspekcija dođe, recimo, u EPS, u rudnik, pregleda kako se pare troše, pa
sada tehničarima, inženjerima, ljudima od struke, određuje gde su zalihe uglja, kako treba kopati i sl.
Ili, kao što bi tržišna inspekcija došla u trgovinske radnje i trgovcima pričala koju robu da nabavljaju, koju da ne nabavljaju. Samim zakonom je do sada postojala mogućnost prebijanja obaveza između države i poreskih obveznika. Ovim zakonom ta mogućnost je uklonjena, a sada postavljam pitanje - dešava se često da država duguje nekom preduzeću, bez obzira u kakvoj je svojini, jer se to preduzeće često bavi uvozom i izvozom, tako da stvara obaveze prema državi. Ovim zakonom nije predviđeno da može doći do prebijanja. Država će njemu računati, u slučaju da ne uplati svoje obaveze, 0,2% kamate dnevno, a on neće imati pravo da bilo kakvu kamatu zaračuna državi.
Kad je u pitanju trezor i raspolaganje sredstvima, može da se kaže da je to neviđena centralizacija, a pogotovu je sumnjiva od onog trenutka kada ste objedinili poreske stope 17% i 3% u republičku stopu, jer onih dosadašnjih 3% je isključivo išlo za Ministarstvo odbrane, tako da se opet postavlja pitanje da li ovakvim jednim zakonom, a već je bilo dosta priče oko te kontrole novca, ne želi neko da kontroliše i vojsku. Da se podsetimo, to je još jedini državni organ koji ne kontroliše gospodin Đinđić.
Za kraj, budžet se puni iz prihoda koji se ostvaruju od poreza, akciza i prihoda javnih preduzeća. Ono što je u celoj ovoj priči najsmešnije jeste da je ovaj zakon, u stvari, da vi poreske i budžetske sisteme pravite od krova. Da bi gospodin Đelić mogao da puni svoj budžet, nije jedino potrebno da podigne poreske stope i da još više optereti ionako lošu materijalnu situaciju našeg stanovništva, već da stvori tržišne uslove da privreda u celini može normalno da funkcioniše.
To je obaveza države, a obaveza privrede je da kroz poreze i druge dažbine popunjava budžet gospodina Đelića. Već sam jedanput rekao da su porezi, u stvari, ljubav iz koristi između poreskih obveznika i države. Ali, kod gospodina Đelića je još uvek ta ljubav u jednom pravcu.
Što se tiče knjige koju je prikazivao kao budžet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te knjige su radikali pisali pre 70 - 80 godina. Za razliku od vas, od demokrata, to smo odavno prevazišli, pa smo ispred vas barem 70 - 80 godina.