Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,        nastavljamo Prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2002. godini.

Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 147 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da imamo kvorum i da možemo nastaviti rad. Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milan Radulović, Stevan Lilić, Dragoslav Bošković, Nada Kolundžija, Vladimir Dobrosavljević, Dragan Jočić, Miloš Lukić, Dragiša Binić, Sava Popadić, Ratimir Svirčević, Milutin Prodanović, Pal Šandor, Radič Joković, Petar Mišić, Sredoje Mihajlov, Kasa Jožef, Biači Anton, Išpanovič Ištvan, Zoran Novaković i Zoran M. Nikolić. Odsutni pre podne Anita Beretić i Milena Andrić, po podne Srđa Popović, a zakasniće narodni poslanik Višnja Nežić.

Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.

Takođe, saglasno članovima 83. i 84. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam na ovu sednicu pozvala predstavnike Narodnog pokreta "Otpor" i predstavnike Udruženja porodica otetih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU (načelna rasprava)

Podsećam vas da je na jučerašnjoj sednici uvodno izlaganje o Predlogu zakona podneo gospodin Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije, da je izdvojeno mišljenje obrazložio narodni poslanik Ljubomir Mucić, kao i da su u pretresu učestvovali narodni poslanici Miroljub Veljković, predstavnik poslaničke grupe SRS i Dragan Tomić, predstavnik poslaničke grupe SPS.

Da li se još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa prijavljuje za reč?

Reč ima narodni poslanik Srđan Petrović, zamenik predsednika poslaničke grupe DOS-DSS.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, zakon koji je na dnevnom redu danas sigurno nije jedan od zakona koji će u kratkom roku doneti poboljšanje životnog standarda građana, tako da sigurno i ne uživa neku veliku pažnju javnosti, naročito običnih ljudi.
Međutim, to je jedan od zakona koji su nam neophodni zbog reformi u kojima smo i to je zakon koji sigurno predstavlja u oblasti finansija neku vrstu ustava, zakonskog projekta koji donosi osnovna načela po kojima će se sadašnja vlast i svaka buduća morati da ponaša ne bi li poštovala određenu finansijsku disciplinu koju ovaj zakon nameće. Ovaj zakon, zajedno sa zakonom o javnim nabavkama, koji treba da dođe na dnevni red, čini osnov te discipline. Rezultat poštovanja ovih zakona će sigurno biti izraz onoga što su sve stranke DOS-a obećale građanima.
Prvo bih dao jedan osvrt na ono što zakon donosi, a kasnije o nekim kontroverzama koje mislim da su u jednom članu zakona, u jednom poglavlju zakona, date. Sigurno da ovaj zakon donosi metodologiju, rekao bih skoro udžbeničku metodologiju za planiranje, pripremu, donošenje i kontrolu budžeta i finansijskih planova. U njemu je pretočeno iskustvo, može se reći i praksa i teorija, uređenih zemalja. Videli smo juče, a to i znamo, ne samo razvijenih zemalja zapada i sadašnjeg doba, nego i iskustvo naše vlade u međuratnom periodu.
Noviteti koji su dati u članovima ovog zakona, najvažniji noviteti, sigurno su sveobuhvatnost, jer je ovim zakonom regulisana kako materija koju mora da poštuje u finansijskom delu Republička vlada, tako tu budžetsku disciplinu i sve ono što ona nameće moraju da poštuju i organi autonomije i lokalnih samouprava. Takođe, u istom zakonu je dato i ono što moraju da poštuju organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i time je ta sveobuhvatnost, na jedan sistemski, da kažem, udžbenički način, dobro data. Uz to, novitet je budžetski kalendar, jedan tajming po kome će morati Vlada da se ponaša. Znači, Ministarstvo finansija, koliko za dva meseca, će već morati da uradi neke pripremne radnje koje ćemo svi mi ovde morati da kontrolišemo i da pratimo i da na taj način vidimo da li će se ovaj zakon stvarno u praksi i poštovati.
Uvedene su budžetske inspekcije i revizija, kao organi nezavisne kontrole, izvršavanja i praćenja budžeta. Novitet je i trezor, kao jedinstveni račun, o kome je već dosta toga bilo rečeno. Ono što je možda neka vrsta kontroverze u ovom zakonu, to su ti budžetski ciljevi. Ovo, kao jedan, na neki način, računovodstveni dokument računovodstvenog ponašanja nameće neka stroga konzervativna ograničenja kao svoje ciljeve. To su makroekonomska stabilnost, održivi i stabilni ekonomski razvoj i smanjenje finansijskog rizika. Ti ciljevi samo na prvi pogled nisu međusobno suprotstavljeni, međutim, u zemljama kakva je naša u trenutnoj političkoj i ekonomskoj situaciji, svaka vlada, sadašnja i buduća, mora da pazi da međusobno ne suprotstavi te ciljeve, odnosno da zarad nekog u datom trenutku ekonomskog razdora, koji se čini moguć, ne izgubi finansijsku disciplinu i samim tim ne ugrozi osnovne postulate ovog zakona. U stvari, može se reći da je međusobno usklađivanje ta tri cilja osnova dobre politike bilo koje vlade u bilo kojoj zemlji.
Takođe, ono zbog čega ovaj zakon malo znači za građane u ovoj sada teškoj ekonomskoj situaciji je što kvalitet ovog zakona i njegovo poštovanje ne garantuju sami po sebi uspešnost. On smanjuje rizik uzurpacije vlasti u finansijskoj sferi, a koje smo svedoci bili i u našoj zemlji u periodu socijalističke vladavine; bili smo svedoci da u svim zemljama socijalističkog lagera te finansijske discipline praktično nije bilo. Ona se nije postavljala na nivo zakona i jednostavno jedne dobre prakse, domaćinskog poslovanja države.
Ovaj zakon sigurno ta ograničenja uvodi. Ovaj zakon može da bude moćno oružje svih onih koji žele da prate i koji imaju mogućnosti da prate finansijsko poslovanje svih organa vlasti. To će sigurno i za moju stranku, DSS, biti moćno oružje za kontrolu svojih partnera u vladajućoj koaliciji, ali isto tako i to može da bude moćno oružje za sve sadašnje opozicione partije za kontrolu sadašnjih vlasti.
U tom smislu, možemo da konstatujemo da je prethodna vlast imala lošu praksu, što se tiče davanja mogućnosti za kontrolu nekih finansijskih radnji. Sadašnja vlast na sličan način se ponaša, tako da će ovaj zakon tu praksu izmeniti. Posledice donošenja zakona u našoj sadašnjoj makroekonomskoj situaciji, ne mogu biti brzo dobre, a o tome sam već malopre govorio, sigurno da ne možemo da očekujemo da će ovaj zakon pomoći našem ekonomskom oporavku. To i nije njegov cilj. Čak, može se konstatovati da će na neki način i smanjiti fleksibilnost vlasti. Dobar primer je i to što ministar finansija, gospodin Đelić, sada nije ovde u sali. Ne krivim ga zbog toga, ali mogu samo kao primer da kažem da usvajamo jedan vrlo važan teoretski zakon koji je osnov delovanja njegovog ministarstva. On, prinuđen sadašnjom situacijom, nalazi se u situaciji da gasi jedan, da tako kažem, ekonomski požar u Srbiji.
Znači, na ovom primeru se vidi ta kontroverza. Sa jedne strane uvodimo disciplinu, ali samim tim na neki način i uskraćujemo moućnost sami sebi da neke stvari onako slobodnije radimo, kako su to nekad radili naši prethodnici u vlasti. Tako da o tome treba voditi računa i to sve mora dobro da se uskladi, da bi ta finansijska disciplina bila ne sama sebi cilj, nego nešto što donosi mogućnost za bolji budući razvoj, za strane investicije, a samim tim i za povećanje standarda građana.
Mogu da ukažem na neki govor koji smo juče čuli, s jedne strane kritikovan je teoretski koncept ovog zakona, mislim da to nije na mestu. Mislim da kritičari tog teoretskog koncepta mogu da naprave paralelu sa svojom kritikom Zakona o privatizaciji, koja se posle ispostavila da je ipak deo njihovog programa. Sa druge strane, druga kritika bila je vezana za nešto o čemu sam govorio, da je praktično ovo samo sušta teorija, a da to neće doprineti životu građana.
Ti koji su to govorili morali su da imaju u vidu da su tu teoriju, a slažemo se svi da je neophodna za sve razvijene zemlje, zemlje koje žele da budu uređene, oni tu teoriju nisu doneli u zakonskom obliku za vreme svoje vladavine. U tom smislu treba i ograničeno shvatiti podršku, političku podršku DSS-a ovom zakonu. Znači, mi sigurno dajemo podršku ovoj teoriji, ovoj opšteprihvaćenoj teoriji, a što ne znači da dajemo podršku ni političkim potezima sadašnje Vlade Srbije, a ni potezima u finansijskoj sferi Ministarstva finansija. Normalno, smatramo da će ovaj zakon u tu oblast uvesti red i normalno, DSS iz tih razloga će podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku. Za reč se javio narodni poslanik Pal Karolj, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DOS - Savez vojvođanskih Mađara. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, poslanička grupa DOS - Savez vojvođanskih Mađara smatra da je ovaj današnji zakon koji razmatramo, zakon o budžetskom sistemu, veoma bitan zakon u nizu tih zakona koji su neophodni da se u ovoj državi živi lepše, bolje, sigurnije i da se živi na način koji je dostojan građanina ove naše države.
Mi polazimo od te prakse da kada naš čovek izađe u beli svet, trbuhom za kruhom, da bi našao neki posao bilo kao radnik, bilo kao menadžer, bilo kao vlasnik, on se snalazi u tom belom svetu po pravilu, živi na način kojim bi mi svi želeli da živimo. Šta je ta razlika, kada građanin Srbije izađe u beli svet i tamo se snalazi, a nije se mogao snaći ovde u ovoj državi. Razlika je u tom ambijentu, u tom okruženju, u tom sistemu države. Samo je ta razlika. Nije razlika u građaninu, nije razlika u vazduhu, ni u vodi, nego je razlika u sistemu u kome taj građanin živi.
Naša obaveza kao narodnih poslanika koje je narod izabrao je da stvaramo i donosimo zakone koji će biti takvi kakvi važe u razvijenim delovima sveta. Zakoni da bi mogli ići tamo gde želimo ići, a to je Evropa i da živimo na način dostojan svima. Ovaj zakon o budžetskom sistemu je prvi zakon koji na neki način rešava pitanje stvaranja i trošenja sredstava budžeta na svim nivoima. U tom smislu, on predstavlja okosnicu finansijskog sistema države i lokalnih vlasti. U tom smislu je sigurno potrebno da se on u datim načelima prihvati i da se realizuje.
Mi očekujemo da će doći ovi novi zakoni koji će regulisati sve oblasti našeg života. Svi zakoni koji će doći treba da su kompatibilni sa sistemom savremenog sveta i pozivam vas da glasajući za ovaj zakon ujedno date i glas za nove zakone koje će Vlada nama pripremiti, a sve u cilju da se ovoj državi i svima nama koji ovde živimo omogući da puno lepše, da puno bolje i puno sretnije živimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem narodnom poslaniku.
Da li se još neko prijavljuje za reč od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa? (Ne.)
Za načelnu raspravu, prijavilo se ukupno 15 narodnih poslanika.
Prvi ima reč narodni poslanik Dušan Ilić - za, a posle njega narodni poslanik Božidar Vučurović - protiv.

Poštovane kolege, budžetski sistem predstavlja jedan skup propisa, institucija i međusobnih odnosa između tih institucija u jednoj zemlji. Vrlo je bitno da taj sistem i ti međusobni odnosi budu čvrsto regulisani. Ono što je važno za nas u ovom trenutku jeste da vidimo kakvi su međusobni odnosi između tih institucija, a prvenstveno između izvršne vlasti i predstavničkih tela.
Smatram da su ovim predlogom zakona dobro regulisani ti odnosi i da praktično ovaj predlog zakona omogućava jedno racionalno funkcionisanje u svim fazama budžeta: u njegovoj izradi, donošenju, izvršenju i kontroli budžeta. Mislim da je ta oblast međusobnih odnosa ono što nas u ovom trenutku najviše treba da interesuje. U ovom predlogu zakona dobro su postavljeni jasni vremenski okviri koji omogućavaju jasnu kontrolu predstavničkih tela.
Međutim, ono što nije dobro i što smo mi pokušali da svojim amandmanima definišemo su pitanja odgovornosti i pogotovo smo insistirali na odgovornosti ministra finansija u ovom predlogu zakona. Dobro je što je Vlada taj amandman prihvatila i smatram da je to pozitivno.
Istovremeno, predložili smo i da u regulisanju trezora, što je nova institucija, bude uveden jedan poseban informativni sistem koji će omogućavati bolju kontrolu i nadzor u radu trezora.
Hteo bih posebno da naglasim u čemu je rezerva DSS-a. Mi smo jednim amandmanom pokušali da rešimo problem koji se pojavio u oblasti rada inspekcijskih službi i budžetske inspekcije. Smatramo da međusobni odnosi, organizacija i koordinacija inspekcijskih nivoa nisu dobro regulisani i smatramo da pravo na žalbu takođe u ovom predlogu zakona nije dobro regulisano. To je jedna rezerva koju mi imamo i svojim amandmanom ćemo pokušati to da izmenimo.
Takođe, pokušali smo da uvedemo i jednu posebnu oblast što se tiče budžetske inspekcije. Imam uveravanja da će posebnim zakonom biti regulisana eksterna budžetska kontrola, a još dok je DSS imala predsednika Skupštine, dok je predsedavala ovim domom, pokrenuta je inicijativa i Odbor za finansije je to prihvatio, da se pokrene pitanje organizovanja jedne vrhovne revizorske kuće.
Mi smo čak i u Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi (gospodine Jovanoviću, izvinjavam se, ako mogu da završim), zapravo o čemu se radi, pokušali smo još u Predlogu zakona o lokalnoj samoupravi da uvedemo instituciju koja bi predstavljala jedan savet javnih računa ili vrhovni revizorski organ koji bi kontrolisao, koji bi bio praktična eksterna kontrola. Bitno, je da je ta inicijativa pokrenuta, da su predstavnici ovog parlamenta bili u poseti Sloveniji, razmenili iskustva sa predstavnicima Velike Britanije i to je ono što je dobro.
Bilo bi pozitivno kada bi se nastavilo sa tom eksternom budžetskom kontrolom, kako bi predstavnička tela imala jednu vrhovnu kontrolu nad izvršenjem budžeta. Znači, to su jedino te rezerve koje mi zadržavamo i pokušali smo svojim amandmanima da to promenimo.
U svakom slučaju, ovaj zakon je potreban i mi ćemo ga podržati. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Božidar Vučurović, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista je šteta što ministar finansija nije prisutan danas ovde da mi otkloni dilemu kojom od reči iz njegovog bogatog arsenala, ali nekažnjivih reči, da počnem današnju diskusiju, da li da kažem bitanga, mafijaš, hohštapler ili bilo šta drugo, a da za to ne dobijem opomenu. Pošto je poezija proterana iz ove skupštine, očekujem da će uskoro biti proterana iz knjižara. Ja ću se osvrnuti sa par reči na ovaj zakon i još sa par reči na kredibilitet podnosioca ovog zakona.
Zakon je o budžetskom sistemu potreban, tu se svi slažemo i niko od nas neće napadati potrebu za donošnjem takvog zakona, ali ćemo naravno napadati nemuštost i neusklađenost ovog zakonskog projekta sa zakonima koji trenutno važe, ukazaćemo na potrebu menjanja velikog broja zakona iz oblasti finansija koja će proisteći posle usvajanja ovog zakona, jer je očigledno da će ovaj zakon biti usvojen.
Prvi put sam u jednom parlamentu, a u parlamentima sam od 1991. godine, doživeo da predlagač zakona počne svoje izlaganje time što će hvaliti tuđi zakon o budžetu i budžetskom sistemu, radikalski zakon, a kuditi svoj zakon. Pa reče juče - evo, ovako treba da izgleda zakon o budžetu, to vam je bila, ako se sećate, jedna knjiga od nekoliko stotina strana; a ovako, reče, ne treba da izgleda, pa pokaza budžet od prošle bivše vlade, nedemokratske, od 35 članova i onda pokaza svoj zakon o budžetu od 20 članova. Meni tu nešto nije bilo jasno, ali kada sam pročitao taj zakon, sve mi je bilo jasno.
Ovaj zakon predstavlja u stvari raspored časova rada ministarstva i lokalnih organa zaduženih za donošenje finansijskih propisa. Tu možemo da vidimo kada će ko da ustane iz kreveta, kada će da ode da radi, od koliko do koliko sati će da radi na tom zakonskom projektu, kada će da ode na pauzu i šta će na kraju dana sve da nam uradi. To nije loše. Međutim, loše je što ti rokovi i u Ustavu, i u Poslovniku Narodne skupštine i drugim zakonima nisu takvi kakvi se ovim zakonom sada predlažu, pa će normalno biti veoma potrebno da se sve to menja.
Predviđeno je da se budžet donese najkasnije do kraja Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Ovim zakonom se predlaže da se budžet donosi 15. decembra, znači 15 dana kasnije, i koješta je još predviđeno ovim zakonom, a mi smo Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima usvojili marta meseca 2001. godine. Taj zakon je podnelo na usvajanje isto ministarstvo i isti ministar. I da vidite šta sve piše u tom zakonu, a čega u ovom zakonu nema.
U ovom novom genijalnom zakonskom projektu akcize nisu izvor prihoda, a u Zakonu o budžetu akcize jesu izvor prihoda, a u Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima akcize jesu izvor prihoda i kada mi damo amandman da akcize budu izvor prihoda, Vlada kaže - pa, akcize su jedan svojevrstan oblik poreza i kao takve one ulaze ovde. Zašto onda kao takav oblik nisu ušle i u Zakon o budžetu i u Zakon o javnim prihodima i rashodima? U budžetu stoji da su akcize izvor prihoda. U budžetu stoji da su materijalni troškovi rashodi, a u ovom genijalnom zakonu toga nema.
Kako će onaj koji godišnje nanosi direktnu štetu budžetu Srbije od 15 miliona maraka ili, recimo sada, 7 ili 8 miliona eura po novome, da učini nešto da se transparentnost (evo i meni ovde piše transparentnost, a posle toga piše - ha, ha, nemam pojima šta to znači, verujte mi), da budžet bude transparentan, svakog meseca dva do tri miliona maraka ova vlada oštećuje budžet Republike Srbije.
Svakog meseca po desetak miliona dolara ova vlada ubacuje u budžet Republike Hrvatske. Svakog meseca ova vlada zabranjuje našim firmama da rade jer to, bože moj, moraju da rade hrvatske firme, a kada naše firme ne rade, onda nema ni 20% poreza na usluge, ni 20% poreza na promet ovoj državi.
Kako ćemo mi, bez obzira kakav ovaj zakon bio, da podržimo zakon koji predlaže ministar, koji poslanike i ljude uopšte naziva hohštaplerima, bitangama i mafijašima? Kako ćemo da podržimo zakon koji predlaže ministar koji se, kao Mahmut Bakali, ne seća posle 15 sekundi šta je izgovorio za ovom govornicom? Kako ćemo da podržimo zakon čoveka koji iz prve klupe zahteva od mene da mu pročitam pesmu, a onda aplaudira kada mi predsedavajući izrekne opomenu, dve opomene? Nikako. Prekoračio sam vreme, izvinjavam se mojim kolegama.

Niste prekoračili, vaša grupa ima 27 minuta.
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a posle njega narodni poslanik Nebojša Jović.

Gospođe i gospodo, Demokratska stranka Srbije smatra da je zakon dobar i glasaće za ovaj zakon u načelu. Podnošenjem nekoliko amandmana mislim da ispravljamo tekst samog zakona, sa željom da i neki drugi zakoni, koji će doći na dnevni red u ovu skupštinu, budu slični ovom zakonu.
Naravno, to nije razlog da i kada hvalimo zakon ne nađemo i po koju zamerku, pošto ovaj zakon nije idealan, kao što ništa što smo do sada radili ne može biti idealno, nego samo možda tek deo nekih naših prohteva i želja da što pre naša zemlja postane deo jedinstvene Evrope, a ovaj zakon koji smenjuje zakon iz 1991. godine, zakon o javnim prihodima i rashodima, koji je svakako bio jedan od kočnica baš tog ulaska Srbije u Evropu, znači ovaj zakon uvodi niz novina i faktički popunjava jednu rupu u ovom delu Evrope, rupu u smislu Srbije koja nije imala jedan moderan zakon o budžetskom sistemu.
Podsetiću samo da su sve zemlje iz našeg okruženja, a posebno zemlje iz bivše SFRJ donele već slične zakone, s tim što možemo reći da je ovaj naš predlog zakona jedan maksimalno instruktivan način i prezentuje ovu oblast na instruktivan način do kraja, a nalazi se na 27. ili 28. stranici. Slični zakoni su doneti u zemljama susedima, međutim ti zakoni su zapisani na svega šest ili sedam strana i to je jedan od naših prigovora, ta narativnost i možda jedan udžbenički model koji je korišćen u samom pisanju ovog predloga zakona.
Međutim, ono što valja pohvaliti to je da su Predlogom zakona detaljno obuhvaćena i razrađena pitanja planiranja, priprema, donošenja, izvršenja i kontrole budžeta, kako republičkog tako i budžeta lokalnih samouprava. Ovim zakonom uvodi se i jedna vrlo bitna institucija, a to je trezor. Trezor ima i te kakvog značaja u zapadnim demokratijama, čak na čelu trezora nalaze se i ministri. Sigurno je da će ovaj zakon značiti i dati određeni doprinos uređenju javnih finansija na sistematičan, jedinstven i celovit način, što je u odnosu na ovu našu postojeću regulativu svakako izuzetan napredak.
Primedbu o narativnosti i udžbeničkom modelu koji je korišćen već sam pomenuo, ali treba pomenuti jednu možda bitniju primedbu kada je u pitanju ovaj predlog zakona, a to je da se podsetimo prvo značaja savremenih budžeta. Budžet nije više čisto administrativnog karaktera, već savremeni budžet i planiranje budžeta karakteriše tesna veza sa finansijskim i ekonomskim, glavnim političkim polugama u jednom društvu. Naša država, koja inače prisvaja i troši oko 50% nacionalnog dohotka, postaje glavni faktor u razvoju nacionalne privrede. U vezi sa ovim u zakonu je predviđen memorandum o budžetu, koji bi mogao da nosi naziv ekonomski budžet.Možda je to moglo da se uvrsti u ovaj zakonski projekat.
Ono što je takođe bitno nedostaju rešenja koja bi išla korak dalje i koja bi omogućila da budžet ne bude samo budžetska tehnika, kako je ovde zapisano, već da bude pokretač dubljih promena u budžetskim finansijama. Dakle, bilo je potrebno predvideti i u tekst uključiti savremene metode vrednovanja budžetskih troškova, metode ocenjivanja i racionalizacije budžetskih izvora, uvođenje ekonomske računice u budžetskom planiranju, čime bi se svakako omogućila i veća ekonomska odgovornost javnih službi i svakako ekonomska efikasnost društvenog upravljanja.
Kada imamo pred sobom jednu kalkulaciju, recimo troškova školovanja studenata, sem cene školovanja tu treba u budžetskom planiranju uvrstiti i dužinu školovanja, mogućnost zaposlenja studenata, vreme kada mogu da se zaposle. To je jedna vrlo široka oblast koja zahteva kompletan pristup.
Potrebno je takođe uvesti onaj sistem u planiranju koji je prisutan u zapadnim modelima, a to je da ne postoji mogućnost da neko dobije budžetska sredstva bez predstavljanja svojih programa. Znači, linija ili smer: program, pa budžet; dakle, nema para bez dobrih programa i tim putem mi uvodimo i odgovornost. Nadam se da će resorni ministar imati u planu razvijanje ovog modela u sledećim godinama, kako bi naravno i na takav način postali deo Evrope.
Podsetiću samo na jednu činjenicu, da se Demokratska stranka Srbije u okviru Predloga zakona o lokalnoj samoupravi i te kako bavila i jednim amandmanom pokušala je da uvede princip odgovornosti, i to političke odgovornosti, praćenja i kontrole u sektoru javnih finansija. Mi smo predložili jedan odbor koji bi se bavio političkom kontrolom javnih finansija, javnih rashoda. Nažalost, to nije prošlo, na nedovoljan način se ta tema tretira u ovom zakonskom projektu, ali takođe neće biti kasno, možda u vrlo skoroj budućnosti, da takav sistem političke kontrole i mi nekim svojim dopunama ovog zakona uvedemo, kao jedno od osnovnih načela rada svih javnih finansija.