Dame i gospodo, ovaj amandman se odnosi na ovlašćenja lokalnih vlasti u delu koji se odnosi na mogućnost da lokalne vlasti izdaju garancije. Mi sada imamo Predlog zakona u kome lokalna vlast može da se zaduži i to po osnovu kapitalih ulaganja, ali ne može po tom osnovu da izda odgovarajuću garanciju. Predložio sam, mislim da je to praktično rešenje, da lokalna samouprava i nadlženi lokalni organi, u slučaju kada njihova javna preduzeća čiji su osnivači imaju mogućnost da obezbede odgovarajuća finansijska sredstva ili druga ulaganja inostranog partnera ili domaćeg poverioca, mogu po osnovu takvih ulaganja izdati odgovarajuće garancije.
Ne vidim zašto bi bilo ograničenje za lokalnu samoupravu da takvu garanciju izda, jer valjda je sa stanovišta finansija, izdataka i primanja u budžetu lakše izdati garanciju, nego uzeti zajam ili kredit koji je ukamaćen i koji ima svoju troškovnu poziciju u budžetu svake lokalne samouprave, pa i Republike.
Drugo, kada su u pitanju dugovi, nelogično je da lokalna samouprava može da uzme dug, a ne može da da garanciju i nelogično je da o tome odlučuje nadlženi izvršni organ lokalne samouprave, a to je, kao što znamo po Zakonu o lokalnoj samoupravi, predsednik opštine. Predloženo je da izmenimo stav 4. po kome će tu odluku o zaduživanju, a ja dodajem i odluku o garancijama, moći da donese jedino lokalna skupština na predlog izvršnog organa.
Stav 8. bih promenio u tom pravcu da ukupna sredstva po osnovu duga koji će napraviti lokalna samouprava u toku jedne godine, plus iznosi koji su sadržani u garancijama koje izdaje lokalna samouprava, ne mogu preći iznos od 50% u odnosu na realizaciju budžeta lokalne samouprave u prethodnoj godini.
U Predlogu zakona rečeno je da je to 20%. Molim vas, kakva se kapitalna investicija na nivou lokalne samouprave može napraviti ukoliko ta investicija predstavlja samo 20% budžeta ostvarenog u prethodnoj godini. Iz iskustva znam da većina opština u Srbiji nema budžet veći nego što su možda dva ili tri miliona maraka na godišnjem nivou. O kojoj se kapitalnoj investiciji može govoriti, ako samo 20% tih sredstava, što će reći 200 ili 300, do 500.000 maraka mogu predstavljati kapitalnu investiciju.
Predložio sam povećanja tog procenta i zato što se u iznosima garancija mogu sadržati cifre koje će preći tih 20%, ali ukupno i dug i garancija ne mogu preći 50%.
Nažalost, i ovaj amandman je odbio Zakonodavni odbor, jer smatra da nije pravno moguć, a da nema nikakvog obrazloženja zašto je to tako.